1. pobjedi Janukoviča i gušenju/osipanju protesta
2. pobjedi opozicije i prelaskom Partije regiona u opoziciju
3. federalizaciji zemlje i dugogodišnjoj nestabilnosti
4. novim građanskim sukobima, a možda i građanskom ratu
sporazumnom raspadu Ukrajine i formiranju dvije ili više novih država
nekom drugačijem epilogu-objasniću/ne mogu da procijenim
New Member
Iznošenje dragocjenosti iz Janukovičeve rezidencije:
Active Member
A jeste njemu je lezernost bila tolika da je posao na ZOI u Soci.Mislim,cemu sluze bezbjedonosne strukture jos u tolikoj zemlji?Ok,urusio se sistem ali njegovom krivicom i glupim represivnim zakonom koji mu je predlozio neki veeeliki prijatelj u najglupljem momentu...Originally Posted by NSX
poslato
Forum Addict
Irak je prvo izbubeca' Sadam i to raznim nacinima a izmedju ostalog i hemijskim oruzjem, a sa druge strane Arsenije kukali nije nikoga prstom takao niti smije sve i da oce. I zato se Ukrajina i Sadam nikako ne mogu izjednaciti a to da boli jednako metak iz Obamine pushke i iz Putinove to sam svakako saglasan.
Last edited by Recordare88; 15-03-14 at 01:28.
Deserve's got nothing to do with it.
New Member
Vrlo prosto objasnjenje da ce svijetu uvijek biti potreban policajac da se pozabavi raznim Milosevicima, Sadamima...a mnogo je bolje da taj policajac bude demokrata nego autokrata.:applause::applause::applause:
Active Member
Jednostrana nezavisnost ne bi bila pravno legalna
24.12.2007
Branka Trivić
Izvor: RadioSlobodnaEvropa
Marcelo Kohen
Savet bezbednosti nikada do sada nije ustanovio da Kosovo ima pravo na samoopredeljenje, kaže, uz ostalo, u intervjuu za RSE profesor na Institutu za visoke međunarodne studije u Ženevi Marselo Koen.
Iako će se, po svemu sudeći, rešenje kosovskog statusa tražiti izvan okvira važećeg međunarodno-pravnog poretka, o međunarodno-pravnim aspektima tog problema govori Marselo Koen (Marcelo Kohen), profesor međunarodnog prava na Institutu za visoke međunarodne studije u Ženevi. Kohen je jedan od najeminentnijih evropskih eksperata za teritorijalna pitanja, a aktivan je i u međunarodno-pravnoj praksi. Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu savetnik je nekoliko država: Malezije u sporu sa Singapurom, Kostarike protiv Nikaragve i Argentine protiv Urugvaja. Pred najvišim sudom Ujedinjenih nacija bio je stručnjak koji je dao mišljenje o tome da li Izrael gradnjom zida na palestinskim teritorijama krši međunarodno pravo. Nedavno je Kembridge University Preš objavio knjigu "Secesija: Perspektive međunarodnog prava", koju je Kohen uredio.
RSE: Da li bi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova predstavljalo kršenje međunarodnog prava, s obzirom da rezolucija Saveta bezbednosti 1244 definiše da Savezna Republika Jugoslavija i Srbija ima suverenitet nad Kosovom?
Kohen: Po mom mišljenju, to bi bilo u kontradikciji sa međunarodnim pravom. Imali bismo u tom slučaju problem legalnosti. Pravna osnova za budući status Kosova ne bi moglo biti jednostrano proglašenje nezavisnosti.
RSE: Da li bi, u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, Savet bezbednosti morao da anulira takvu odluku?
Kohen: Sa stanovišta međunarodnog prava Savet bezbednosti bi trebalo da ustanovi da je ta deklaracija nelegalna, što je na primer, učinjeno u slučaju proglašenja nezavisnosti takozvane Turske Republike Severni Kipar. Rezoluciju koja je konstatovala da je ta deklaracija nezavisnosti nelegalna i koja je taj akt poništila Savet bezbednosti je usvojio. Savet bezbednosti bi i u ovom slučaju mogao da učini isto, ali to je politička odluka, jer je, kao što je poznato, Savet bezbednosti politički a ne pravni ili sudski organ. Onda bi svaka država odlučivala samostalno kako će da postupi u odnosu na tu jednostranu deklaraciju nezavisnosti. Razume se, moglo bi biti zatraženo i od Međunarodnog suda pravde da da savetodavno mišljenje. Takvo mišljenje mogla bi zatražiti generalna skupština Ujedinjenih nacija ili čak i Savet bezbednosti, ali to bi bilo samo savetodavno mišljenje i ništa više. Takvo mišljenje je Savet bezbednosti od Međunarodnog suda pravde zatražio početkom sedamdesetih godina u slučaju Namibije, ali iskreno govoreći, ne verujem da će Savet bezbednosti to učiniti u slučaju Kosova.
RSE: Da li Savet bezbednosti može da proglasi deo teritorije neke države nezavisnom državom bez saglasnosti te države?
Kohen: Ne, ne može i, kao što je poznato, nema takvog presedana. Članice Ujedinjenih nacija nisu Savetu bezbednosti dale ovlašćenje da rešava teritorijalne sporove ili sudbinu teritorija koje pripadaju državama-članicama, tako da Savet bezbednosti ne može na svoju ruku da otkine deo teritorije jedne države. Kad je 1945. godine usvojena Povelja Ujedinjenih nacija, o tome se čak ni kao o mogućnosti nije razmišljalo. Bilo bi nezamislivo da države koje su stvorile Ujedinjene nacije predvide čak i puku takvu mogućnost. Dakle, Savet bezbednosti ne može učiniti tako nešto bez dozvole države u pitanju. I to nema nikakve veze sa primenom principa samoopredeljenja. Naime, Savet bezbednosti nikada do sada nije ustanovio da Kosovo ima pravo na samoopredeljenje. Princip samoopredeljenja važio je u procesu dekolonizacije tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Dakle, situacija u kojoj je Kosovo sasvim je različita od, recimo, situacije Ist Timora. Savet bezbednosti je posle rata u Persijskom zalivu odlučio da primeni demarkaciju granica između Kuvajta i Iraka, posle nelegalnog pripajanja Kuvajta od strane Iraka. Čak i u tom slučaju, dakle, samo za demarkaciju već postojeće granice, odnosno, za definisanje na terenu granice koja je već postojala, a ne za njeno menjanje, Savet je prilikom donošenja svoje rezolucije tražio saglasnost obeju država – i Iraka i Kuvajta. Ovo je interesantan slučaj koji pokazuje da Savet bezbednosti ne može da odluči čak ni o demarkaciji već postojeće granice, a kamoli da formira novu državu na teritoriji već postojeće države.
RSE: Da li bi Srbija imala uporište u međunarodnom pravu kad bi se žalila Međunarodnom sudu pravde ukoliko Savet bezbednosti ne poništi odluku o unilateralnom proglašenju nezavisnsoti Kosova?
Kohen: Ne, takva mogućnost ne postoji. Zato što Međunarodni sud pravde ima jurisdikciju samo u slučaju sporova između država, dakle, imao bi nadležnosti samo u slučaju postojanja spora između Srbije i druge države, ali i to samo u slučaju da obe strane, obe zemlje, priznaju jurisdikciju tog suda. Ali, Srbija ne bi mogla da ide pred Međunarodni sud pravde protiv Saveta bezbednosti. Ona bi mogla da pred tim sudom pokrene proces protiv druge države koja je priznala Kosovo, pod uslovom da su zadovoljeni svi uslovi priznavanja tog suda – da i Srbija I država koju tuži priznaju nadležnost Suda u Hagu. Sjedinjene Američke Države, recimo, ne priznaju jurisdikciju tog suda.
RSE: Prema važećem međunarodnom pravu, imaju li Albanci na Kosovu pravo da proglase državu na teritoriji druge države?
Kohen: U principu, svi narodi imaju pravo na samoopredeljenje, ali šta je definicija naroda? Ne definicija u sociološkom ili etničkom, već u pravnom smislu? Dakle, šta je “narod” u terminima međunarodnog prava? Prema međunarodno-pravnoj definiciji, samo oni narodi ili populacije koji su bili pod kolonijalnom upravom tretirani su kao “narod”. A, kad su u pitanju već postojeće države, opšteprihvaćeno je da tamo gde je jedna država živi jedan narod, ukoliko sama država ne ustanovi da na njenoj teritoriji živi više naroda. Ta međunarodno-pravna definicija važi i u višenacionalnim državama.
RSE: Kako komentarišete argumente da je Kosovo jedinstven slučaj i da ono ne može biti presedan za druge regione u svetu?
Kohen: Nešto se radi, a tvrdi se da se to ne radi. To je ovde sučaj. A onda će doći sledeći slučaj koji će ponovo biti “jedinstven”. Mislim da je to čist politički izgovor. To je jedinstven slučaj. Pa, po čemu je jedinstven? Kakva je razlika između njega i nekih drugih slučajeva? Razume se, ja sam veoma svestan počinjenih zločina protiv čovečnosti na Kosovu i smatram da odgovorni moraju da budu procesuirani, ali ne mislim da je način da se to reši nerespektovanje međunarodnog prava i narušavanje teritorijalnog integriteta postojećih država.
Last edited by salex; 15-03-14 at 01:44.
Active Member
Putin: Ako može KiM, može i Krim
Ruski predsednik ističe da pravo nacije na samoopredeljenje niko nije ukinuo, pri čemu ne isključuje mogućnost vojne intervencije u Ukrajini
Vladimir Putin Foto Rojters
Specijalno za „Politiku”
Moskva – „Nećemo da ratujemo sa ukrajinskim narodom”, rekao je juče u prvom javnom obraćanju od izbijanja ukrajinske krize ruski predsednik Vladimir Putin, istakavši da je u „bratskoj republici” Ukrajini izveden državni udar i da zasad nema potrebe za primenom sile na Krimu, ali da Rusija zadržava pravo da angažuje vojsku „kao poslednje sredstvo”.
On je situaciju na Krimu uporedio sa onom na Kosovu, rekavši da stanovništvo poluostrva ima pravo na samoopredeljenje, kao što je to prethodno dozvoljeno kosovskim Albancima, ali i narodima u mnogim drugim delovima sveta. Na pitanje novinara o daljoj sudbini Krima, ruski predsednik je rekao da se „pitanje pripajanja Krima ruskoj teritoriji ne razmatra”.
„Stanovnici Krima imaju pravo da slobodno odrede svoju sudbinu. Koliko mi je poznato, to pravo (na samoopredeljenje), potkrepljeno dokumentima UN, niko nije ukinuo. Ali mi ni u kom slučaju nećemo nikoga provocirati, niti podgrevati takvo raspoloženje. Isključivo građani koji žive na određenim teritorijama imaju pravo da se opredeljuju”, rekao je ruski predsednik, pri čemu je smenu vlasti u Kijevu nazvao antiustavnom i nelegitimnom, istakavši da ni danas, posle više razgovora sa svojim kolegama, nije shvatio zašto se dogodilo „oružano otimanje vlasti”, kad je opozicija dobila od Janukoviča sve što je tražila, kad je on povukao sa ulica miliciju, odlučio da se više ne kandiduje i potpisao sve što se od njega tražilo. „On je u suštini predao svu vlast.”
Ruski predsednik je istakao da će korišćenje vojske biti „poslednja mera”, dodavši da će to, ako takva odluka bude doneta, biti samo radi zaštite građana. „Nemamo nameru nikoga da porobljavamo, nikome ništa da diktiramo, ali naravno, ne smemo ostati po strani ako vidimo da neko maltretira stanovništvo koje govori ruski, uništava ga, iživljava se na njemu. Veoma bih želeo da do toga ne dođe.”
Ruski predsednik je dodao da bi takva odluka bila legitimna i odgovarala međunarodnom pravu, pošto „postoji zahtev legitimnog predsednika (Viktora Janukoviča) da se vojno pomogne u zaštiti građana Ukrajine”.
„Upravo završene vojne vežbe nisu povezane sa događajima u Ukrajini, one su odavno bile zakazane. A ljudi koji su opkolili ukrajinske vojne baze na Krimu nisu ruski vojnici, iako imaju uniforme koje podsećaju na ruske. Jedino što smo tamo uradili jeste da smo ojačali bezbednost naših objekata”, rekao je Putin.
On je istakao da je ukrajinski narod imao legitiman razlog da protestuje protiv Janukovičeve vlasti, zbog rasprostranjenosti korupcije i drugih propusta u njegovom radu, ali da se ništa nije izmenilo – „umesto jedne grupe lopova dolazi druga”, na političke funkcije imenuju se bogati biznismeni sporne reputacije. „Smena vlasti je očigledno bila potrebna, ali samo legitimnim putem i u okviru Ustava.”
„Janukovič nema vlast u Ukrajini, ali sa pravne strane, on je i dalje legitimni predsednik”, zaključio je ruski predsednik, dodavši da u potpunosti podržava Janukovičevu odluku da ne potpiše sporazum sa EU, pošto su uslovi koji su postavljenu u ugovoru „katastrofalni”.
Ipak, to ne smatra razlogom, već samo izgovorom da se Janukovič nelegalno zbaci sa vlasti. On je istakao da misli da Janukovič „nema političku budućnost” i da mu je to rekao, napomenuvši i da je Rusija ponudila svrgnutom lideru utočište iz humanih razloga.
Putin je prokomentarisao i glasine da bi se kao pregovarač mogla pojaviti Julija Timošenko: „Ako želi da dođe u Rusiju, neka dođe, ali ne znam u kom će svojstvu doći…” On je podsetio da je ranija saradnja s njom bila „konstruktivna”.
Na pretnje Zapada sankcijama Rusiji, Putin je rekao da će one doneti „obostranu štetu”, dodavši da povlačenje ruskog ambasadora iz Amerike u ovom trenutku ne razmatra već da je to „krajnja mera, i ako bude neophodno, biće iskorišćena”.
Rusija je bila spremna da razmotri dalju finansijsku pomoći Ukrajini, ali „naši zapadni partneri nas mole da to ne radimo, već da zajedno s njima pomognemo preko MMF-a”. S druge strane, Krimu će biti pružena potrebna finansijska pomoć.
Vesti koje stižu iz Ukrajine govore o pokušajima uspostavljanja reda, ali i o tome da i dalje traje napetost između pojedinih regiona. Interfaks javlja da su se sastali parlamenti Ukrajine i Krima i dogovorili da formiraju parlamentarnu grupu za pripremu zamene Ustava Krima.
Vlasti Krima obratile su se Rusiji sa molbom za šest milijardi pomoći – od toga bi milijarda bila finansijska pomoć, a pet milijardi za investicije. S obzirom na Putinovo obećanje, očekuje se da će molba biti brzo ispunjena.
Sergej Aksjonov, novi predsednik Krima, ponovo je izjavio da ne priznaje vlast Kijeva i da je moguće da se referendum o statusu može održati i pre 30. marta.
U Harkovu, na istoku Ukrajine, i dalje se održavaju demonstracije i mitinzi protiv novog gubernatora, koga je postavio Kijev. U Donjecku, takođe. Harkov, Donjeck i Odesa juče su zatražili da se pripoje Autonomnoj Republici Krim.
Juče je u Ukrajinu stigao i Džon Keri, američki državni sekretar, „da bi izrazio podršku Ukrajini u vojnoj i političkoj borbi koju Kijev vodi protiv Moskve”. Jedan od njegovih neimenovanih pratilaca rekao je Asošijeted presu da je Amerika spremna da uputi Ukrajini pomoć od milijardu dolara kao energetski podsticaj – „kako bi postala nezavisna od Rusije u pogledu goriva”.
Vrhovna rada je ratifikovala memorandum sa EU za dobijanje pomoći od 610 miliona evra u četiri tranše.
I dok tako na svoj način pomaže Ukrajini, Zapad priprema sankcije protiv Rusije. Pomenuti pratilac Džona Kerija je AFP-u obećao „odluku o sankcijama u toku ove nedelje, i to će biti čitav spektar sankcija”.
S druge strane, Rusija je još jednom potvrdila da dozvoljava mogućnost slanja posmatrača OEBS-a u Ukrajinu, izjavio je Vitalij Čurkin, predstavnik Rusije u UN.
Ljubinka Milinčić
-----------------------------------------------------------
Američki eksperimenti
Moskva – „Operacija smenjivanja Janukoviča bila je dobro pripremljena zahvaljujući zapadnim instruktorima”, smatra ruski predsednik. „Ponekad mi se čini da negde na nekakvoj livadi u Americi sede ljudi i kao na miševima sprovode eksperimente, ne shvatajući posledice onoga što rade. Pretvorili su politički život u Ukrajini u farsu. Ponašati se kao slon u staklarskoj radnji veoma je opasno. Optužuju nas za nelegitimnost naših dejstava, setimo se dejstava SAD u Iraku, Libiji, gde su delovali bez ikakvog prava. Naše delovanje je u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom.”
objavljeno: 05.03.2014.
Merkel: Nema poređenja između Krima i Kosova
BERLIN –Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas pred parlamentom da se teritorijalni integritet Ukrajine ne može dovesti u pitanje i naglasila da nema poređenja između situacije na Krimu i Kosova.
Merkelova je poslanicima Bundestaga poručila da je Rusija, umesto da deluje kao partner koji će unositi stabilnost, iskoristila slabosti svog suseda.
„Ako Rusija nastavi da destabilizuje situaciju u Ukrajini, lideri EU su spremni da preduzmu dalje korake. Ako Rusija nastavi istim putem, to će biti katastrofa ne samo za Ukrajinu i EU, već i za samu Rusiju”, rekla je ona.
Merkelova je, takođe, naglasila da se kriza u Ukrajini ne može rešavati vojnim putem.
Prema njenim rečima, partnerstvo između EU i Ukrajine nije upereno protiv Rusije.
Tanjug
objavljeno: 13.03.2014
Last edited by salex; 15-03-14 at 01:37.
Active Member
Ako si shvatio da mi je zao ili da branim Janukovica nisi shvatio,meni je nejasno da je tolika drzava dozvolila(ko u drzavama brine o poretku,suverenitetu i td?)da se zbog generalno malog broja ljudi stvori prijetnja svjetskih razmjera sa mogucim nesagledivim posledicama?
poslato
Forum Resident
Janukovic je vjerovao u onaj sporazum sto su potpisali, tu je zapad izigrao i njega i Putina koga su molili da utice na Janukovica. Demonstranti su sjutri dan uzeli vlast nasilno. Ocigledno je da nije htio da koristi silu, oni su imali svoje snajperiste, zapad je ulozio miliarde u ovaj projekat. Sad je Rusija preuzela inicijativu pa polako im dovodi nestabilnost do usijanja, nece odma da uzme sve do Dnjepdra vec polagano bez zurbe, dok oni lagano gladuju. USA im nije dala pomoc u naoruzanju jer nema garancije da ce to biti placeno, dakle Jacenjuk je popusio prijeteljima. Ovo ce da traje i traje, Evropa ce polako da generise nestabilnost i krizu iz Ukrajine, krv jos nije pocela osim sporadicno, a toga ce biti dosta. Zapadni izvoznici demokratije su naslutili da ce ako ne popuste Putin igrajuci se prepoloviti broj stanovnika Ukrajine, sad nema povlacenja, osim klasicnog podvijanja repa, sto bi im medjunarodni ugled srozalo do te mjere da bi im Srbija prijetila da se moraju povuci sa Kosova.
New Member
Xtraktor. Ništa lično, vjeruj mi. Čista islustracija.
Active Member
Mislim da si potpuno upravu. Svaka tačka i zarez u citiranom iskazu ima svoje mjesto. Potpuno sam ubijeđen da je Ukrajina za SAD samo preferncijalno mjesto, a ne primarno, gdje će da se nadmeću sa Rusima - jer status Ukrajine u međunarodnom poretku je od nacionalnog interesa za rusku Federaciju. Šta ako Ukrajina stvarno jednog dana postane dio NATO-a ? Da li to znači da Rusija treba čitavu Ukrajinu staviti u karantin, znamo kako je Kenedi postupao sa Kubom. Priča o ofanzivnom i defanzivnom arsenalu u ovakvim situacijama je glupost.
Active Member
Ma
Te dragocjenosti i ostalo,nije presudan faktor u prici.Koruptivni sistem funkcionise po principu sve za pare,a onda dodje neko ko da vise za kontra uslugu i onda radi sto hoce.
Iluzorno je ne ocekivati da predsjednici ne uzivaju luxsuz bilo gdje,postoje i ekstremniji primjeri i par skromnih ali to je obavezan dio pratece propagande o porazenim stranama.S tim sto ta propaganda nekad vrijedja zdrav razum
poslato
Member
Ovo je post sačinjen od istine, ništa šećer, ništa biber... ČIST I ZDRAV!
Member
A ovo je tek sramni pokušaj fašizma na krilima kapitalizma.... ko nekad u 8!
U HARKOVU - velikom gradu na teritoriji Ukrajine sa pretežno pro-ruskim žiteljima, došlo je do prave bitke građana toga grada sa „aktivistima” iz ekstremističke zapadnoukrajinske organizacije Desni sektor. A između njih i pro-ruska policija koja je stradala pokušavajući da ih razdvoji.
„Sektorovci” su pucali iz automatskog oružja na okupljene Ruse, bacali šok-bombe i molotovljeve koktele, a zasad se zna da su dva učesnika okršaja ubijena, a najmanje tri – ranjena.
Trenutno je 40-50 „sektorovaca” opkoljeno u harkovskom štabu svoje organizacije. Policija i protivteroristička jedinica potpuno su opkolile zgradu i ne dozvoljavaju „ruskom antimajdanu” da joj se približi, a gradonačelnik Genadij Kernes, čije hapšenje traži Kijev „zbog separatizma”, pregovara sa njima i pokušava da ih ubijedi da napuste grad.
Zasad su iz zgrade izvedena samo dva čovjeka čiji identitet nije objavljen.
Gotovo svi „sektorovci” su u Harkov došli iz Kijeva ili iz zapada Ukrajine
Opet sramni pokušaj da se uvezu nemiri, kome su opet ishod ljudski životi!
Last edited by Domaćin; 15-03-14 at 02:49.
Active Member
Krim i Kosovo ne mogu da se porede
Što je omogućeno Kosovu, ne sme da bude odbijeno Krimu, rekao je pre nekoliko dana Vladimir Putin. Međutim, dva slučaja nisu ni slična, kaže u intervjuu za DW Franc-Lotar Altman, stručnjak za jugoistočnu Evropu.
Franc-Lotar Altman je profesor na Katedri za međunarodne i interkulturalne odnose Univerziteta u Bukureštu. Član je prezidijuma minhenskog Društva za jugoistočnu Evropu.
Dojče vele: Gospodine Altman, većinu na Kosovu činili su Albanci, koji su ukupno u Srbiji bili manjina. Slično je na ukrajinskom Krimu, gde ima najviše Rusa. Da li dve situacije mogu da se uporede?
Franc-Lotar Altman: Mislim da je to mešanje baba i žaba. Na Kosovu smo imali situaciju da je albansko stanovništvo bilo ugroženo akcijama srpske vojske. Bilo je proterivanja velikih razmera i postojala je opasnost od genocida. Tek tada je usledila intervencija spolja. Ali njen cilj nije bio pripajanje Kosova Nemačkoj ili Sjedinjenim Državama. U slučaju Krima je intervencija ruskih trupa očigledno usmerena na vraćanje teritorije u sastav Rusije. To je velika razlika. Druga važna stvar, na Krimu nije postojala pretnja po rusko stanovništvo, nije bilo straha od pogroma. Na Krimu ni u kojem slučaju nema opasnosti kojih je na Kosovu zaista bilo.
Da li referendum na Krimu može ponovo da otvori Pandorinu kutiju, da utiče na situaciju na severu Kosova, jugu Srbije ili Bosni i Hercegovini?
Franc-Lotar Altman:Svaki slučaj je sui generis. (komentar: to znači da je svaki slučaj podložan tumačenju zainteresovanih strana tj. onih koji imaju neki interes, a ne da je to pitanje prava ... preciznije, sve se završava na politici i pravu jačeg) Pogledajmo samo Rusiju – ona je u slučaju Čečenije intervenisala kako bi sprečila odvajanje, a sada u slučaju Krima interveniše kako bi omogućila odvajanje i pripojila teritoriju. Čak su i ta dva slučaja potpuno različita. Mislim da nije moguće porediti to sa Kosovom ili Katalonijom i Škotskom. Pravo na samoopredeljenje je veoma sporno u međunarodnom pravu. Nema saglasja oko toga kada je opravdano samoopredeljenje ili secesija kroz referendum. Uvek se polazi od toga da odnosi treba da ostanu stabilni. Tek onda kada preti nestabilnost – recimo u slučaju progona ili genocida – smatra se da je odvajanje opravdano. U slučajevima Katalonije i Škotske ima i drugih momenata, secesija je moguća samo ako je matična država odobri. Dakle mnogo je nepoznanica i slučajevi ne mogu da se porede.
Matične države teško da će negde prihvatiti odvajanje nekog dela…
Polazim od toga da će svaka država najpre reći „ne“ odvajanju dela svoje teritorije. To je jasno. Ali još jednom: slučajevi Kosova, Čečenije ili Katalonije nisu uporedivi. Od slučaja do slučaja treba gledati koji su razlozi što se traži odvajanje i da li su uticaji spolja tome primereni. U slučaju Krima je očigledno da je referendum postao moguć samo zato što je Rusija poslala vojnike na Krim. Da li u slučaju krize u Ukrajini uopšte vidite neko rešenje koje bi moglo da zadovolji i Zapad i Rusiju? Da. Rešenje bi moglo da bude ustrojavanje Ukrajine kao prave federacije. To bi podrazumevalo da krimska autonomija dodatno dobije na kvalitetu kao deo ukrajinske federacije. I da možda i istočni deo zemlje dobije odgovarajući status.
Autor: Bahri Cani / nr
Odg. urednik: Nemanja Rujević
Active Member
Jednostrani pogled Zapada na Krim
Na Zapadu su složni: u raspletu događaja na Krimu negativac je Putin. Ali nije sve crno-belo, tvrdi Štefan Majster, stručnjak za istočnu Evropu. U intervjuu za ARD on govori o Putinovoj strategiji i odgovornosti EU. Štefan Majster je ekspert za Rusiju u trustu mozgova Evropski savet za međunarodne odnose.
Kakav cilj sledi predsednik Rusije pružajući podršku aneksiji Krima?
Štefan Majster: Iz njegove perspektive, reč je o sasvim racionalnom, strateškom cilju. Putin želi da spreči ulazak Ukrajine u NATO. Sada, kada su nakon svrgavanja Viktora Janukoviča sa vlasti kontrolu nad državom preuzele pro-evropske snage, postalo je jasno da je politika Moskve poslednjih godina bila koncentrisana na jačanje ruskog uticaja u toj zemlji i da je ona sada poljuljana. Zato je Rusija prešla na čvršće mere. U Kremlju je podignuta uzbuna jer su ruski političari uvereni da će nova vlada nastaviti sa pritiskom na stanovništvo u pravcu daljih integracija u Evropsku uniju i da bi to dovelo i do ulaska Ukrajine u NATO. Time bi Rusija izgubila veliki uticaj jer Ukrajina je druga po veličini postsovjetska zemlja i samim tim veoma važna za projekte integracije u Moskvi. Ukoliko Rusija želi da ostane sila u regionu, ona mora da zadrži kontrolu koju ima nad Ukrajinom.
Da li to znači da bi strategija Moskve mogla biti uspešna?
Evropska unija i SAD će na kraju prihvatiti rusko anektiranje Krima, ukoliko bi do njega u nekom obliku došlo. Ukoliko Krim na kraju bude pod nekom vrstom protektorata Rusije, Zapad se vojno neće mešati. A u statutu NATO stoji da država čiji se deo teritorije nalazi pod okupacijom druge, ne može biti članica te vojne alijanse. Reč je o identičnom scenariju kao u Abhaziji, Južnoj Osetiji i Transnjistriji.
Da li bi zbog prilika na Krimu i istočni deo Ukrajine mogao biti ugrožen?
Istočna Ukrajina nije Krim. Tamo je etnička slika stanovništva drugačija. Na Krimu živi 60 odsto Rusa, na istoku zemlje ih ima znatno manje. To znači da bi otpor prema Rusiju u tom slučaju bio veći. Pri tom je istočna Ukrajina industrijski centar zemlje. Tamošnji oligarsi nemaju apsolutno nikakvog interesa da budu deo Rusije. Otpor u tzv. privrednoj eliti Ukrajine bio bi ogroman. Oni žele da zaštite svoje poslove u suverenoj zemlje, ne žele da ih Rusija preuzme.
Kakva je Putinova motivacija u svemu tome?
Mislim da smo previše fiksirani na ličnost Vladimira Putina. On je posrednik između raznih interesnih grupa u ruskoj eliti. Putin je trenutno okružen ljudima iz svoje prošlosti, dakle iz bezbednosnog, vojnog aparata. Sve grupe koje su bile pod ingerencijom premijer Dmitrija Medvedeva i bile privredno orijentisane, odnosno želele jače veze sa EU, nestale su iz krugova koji donose važne odluke. Putin je pod pritiskom tih grupa. On donosi odluke od kojih pomenuti imaju koristi. Ruskoj vojsci je i dalje prilično dobro.
Hoćete reći da u tome nema žudnje za još većim uticajem, za više moći i vlasti?
Naravno da Putina prati imidž uticajnog, moćnog čoveka. Ali to nema mnogo veza sa istinskom grandioznošću, to je više tzv. pi-ar (odnosi sa javnošću). Što se na Zapadu više poseže za anti-Putin retorikom, on od toga ima više koristi na domaćem terenu. Jer Putin onda može da kaže: oni žele da nas izoluju, žele da umanje uticaj Rusije. To sve dovodi do razočaranja u Zapad i Evropsku uniju među građanima u Rusiji. Vladimir Putin je u više navrata nudio saradnju u raznim oblastima, od bezbednosti do energetske politike i na to nikada nije bilo konkretnih reakcija. Drugim rečima, on je stekao utisak da nema nikog na koga Rusija može da se osloni. Jer prvo je bilo reči o tome kako se NATO neće dalje širiti. Sada se govori o akcionom planu za Gruziju. Kada je shvatio da drugi pokušavaju da prošire svoj uticaj, Putin je i sam rekao – u redu, onda ću to da uradim i ja.
Ali on raspad Sovjetskog Saveza naziva najvećom geopolitičkom katastrofom 20. veka?
On se poigrava takvim poređenjima. U suštini se sve vrti oko legitimiteta njegove politike. Njemu je potrebna ta čvrsta linija naspram politike Zapada kako bi opravdao svoj politički sistem iznutra. Jer on ima sve manje legitimiteta. Privreda ne funkcioniše baš najbolje, životni standard ne raste, infrastruktura propada, investicija iz inostranstva nema. Zato mu je potrebna takva retorika, kako bi demonstrirao svoju moć u inostranstvu.
Nekadašnji nemački kancelar Gerhard Šrederer kritikuje EU zbog politike prema Ukrajini i Krimu. Jednu kulturno podeljenu zemlju poput Ukrajine, ne bi trebalo stavljati u poziciju, u kojoj rukovodstvo mora da se odluči ili za približavanje EU ili bescarinski sporazum sa Rusijom. Da li je Šreder u pravu?
Evropska unija odnosno njene članice snose veliki deo krivice zbog aktuelne situacije u Ukrajini, jer su napravljene greške u koracima još tokom priprema za samit u Viljnusu. Evropska unija je ukrajinskoj eliti ponudila nešto što uopšte ne odgovara njihovim potrebama. Istovremeno se ta elita našla pod pritiskom da prihvati ono što joj se nudi, a da dinamika društvenih odnosa u zemlji uopšte nije uzeta u obzir. Potpuno je ignorisano to šta to znači za Rusiju. Gubitak uticaja u Ukrajini za Moskvu je daleko važniji nego što je za Brisel približavanje Ukrajine Evropskoj uniji. Samim tim, EU je stvorila konflikt za koji uopšte nije pripremljena. Ne postoje nikakvi instrumenti kojima bi se adekvatno odgovorilo na tu krizu.
Što znači da Zapad na krizu na Krimu gleda jednostrano?
Da. Mi reagujemo, rekao bih histerično, na ono što se tamo dešava, i povezujemo to sa istorijskim događajima i slikama iz Hladnog rata. Putinu prebacujemo krivicu i prećutkujemo naš udeo u svemu tome. I naš pogled na ukrajinsku opoziciju i Juliju Timošenko veoma je jednostran. Nedostaje jedna neostrašćena analiza stvarnosti.
Autor: Sandra Stalinski (ARD) / jl
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
http://www.dw.de/jednostrani-pogled-...rim/a-17487784
Member
Čak je i nesagledivo bitna "čarobna lampa" u rukama Rusije, čim se "leteći ćilimi" njihovim željama povinuju.
" Američka bespilotna letjelica za "nadzor" (ŠPIJUNAŽU), presretnuta je iznad oblasti Krima u Ukrajini, saopštila je ruska vojska i kompanija za izvoz oružja "ROSTEK". "Bespilotna letjelica se nalazila na oko 4.000 metara visine i nije bila vidljiva sa zemlje", naveo je "ROSTEK", dodajući da je "dron, gotovo netaknut, pao u ruke odbrambenih snaga". "ROSTEK" je u saopštenju dodao "DA JE PROIZVEO OPREMU POMOĆU KOJE JE LETJELICA "SPUŠTENA" NA ZEMLjU, ali nije precizirao ko je tom opremom upravljao. Kompanija je na svom sajtu objavila i da je bespilotna letjelica, čiju je sliku takođe postavila, pripadala 66. Američkoj izviđačkoj brigadi, stacioniranoj u Bavarskoj. "
Kuchki Rendzer
Cini mi se da ni slobo svojevremeno, u punom jeku,sa ojdanicem i pavkovicem nije mogao izmamiti ovoliko orgazmiranje kao demokrata iz Kremlina
Sent from my GT-I9100 using Tapatalk
"...Tu je slika Ive Lole Ribara"
Forum Resident
Ti mora da se šališ...NSX, čudi me da ne znaš i da nijesi primijetio da se visoki državni funkcioneri na press-u obraćaju i odgovaraju na pitanja novinara isključivo ispred govornice i uvijek u stojećem stavu. Podrazumijeva se da novinari sjede. Stari druže, ne mogu da vjerujem da je potrebno ovo da tebi pričam...
I mogao bih tako navoditi primjere 24/7...Posebno je neuobičajeno da ukoliko jedno lice ima press (ne intervjuu), isto sjedi u stolici. Sve to ima svoje razloge, da ne gubim vrijeme objašnjavajući zašto tako treba...
Diktatori običavaju da sjede pred novinarima...Da sad ne zatrpavamo temu ređajući slike Sadama, Gadafija, Ahmadinedžada i sl...I to su običaji i pravila profesije koja su naširoko poznata...
Međutim, nije to najbitnije u ovoj priči....
I vidim da nekoliko vas navodi kako su Vojska i Policija tražile od (lopovčine) Janukoviča da ih "pušti s lanca"...To ne može biti dalje od istine. Vojska (njen Generalštab) je naprotiv saopštlo (i imate to u arhivi/prvim stranicama ove teme) da neće prihvatiti naredbu bilo koga da se sukobljava sa narodom, uključujući i šefa države. Gotovo sam citirao.
Zato je Janukovič smjenjivao generale u GŠ (uključujući i načelnika GŠ) u danima protesta. Takođe je brzo shvatio da bi izvođenje vojske na ulice moglo učiniti da se vojska okrene protiv njega. Mnogima u ex republikama SSSR-a još su u glavi žive slike kada je državno rukovodstvo SSSR-a u avgustu 1991. izvelo vojsku, a onda se ta vojska okrenula protiv njih. Čak ni pokušaj da angažovanjem specijalne jedinice padobranaca iz Dnjepropetrovska promijeni balans snaga završio se fijaskom. Vojni specijalci su zaustavljeni u vozu nadomak Kijeva od strane potpuno nenaoružanih muškaraca i žena (mahom u 50-im godinama), a koliko su se radovali da idu na zadatak govore slike gdje se vidi da im je ta blokada koju je moglo raščistiti par vojnika poslužilo kao zgodan izgovor da kažu da ne mogu stići u Kijev. Slično se desilo i 5. oktobra 2000., kada je Milošević angažovao 63. padobransku, a ona izašla i zabavljala se s narodom. Kada je shvatio da (ni u fragmentima) nema Vojsku iza sebe, Janukovič se počeo pakovati i spremati za bjekstvo.
Inače, a pisao sam to no mi se nije vjerovalo (jer se željelo vidjeti ono što se priželjkivalo) Vojska Ukrajine je još 2004. (narandžaste revolucije) gotovo očišćena od proruskih elemenata na rukovodećim pozicijama. Zato bi bilo pravo iznenađenje da je Vojska (pa čak i njen vrh) stala uz Janukoviča i njegov režim.
Uostalom, pogledajte kakvu lojalnost Kijevu pokazuju jedinice na Krimu. Državni vrh ih je gotovo ostavio na cjedilu i žrtvovao i, ako izuzmemo onog kontradmirala (koji uzgred tvrdi da je samo želio spasiti vojnike) pripadnici svih jedinica na Krimu odbijaju da izjave lojalnost ruskim separatistima na Krimu (i odu kućama) i sve to bez obzira na cijenu koju plaćaju ili će tek platiti.
Ali, ne pišem ja ovo zato što te želim ubjeđivati stari druže. Ni tebe, ni bilo kog drugog...Ne, među onima koji pišu na temi (kako je to neko i primijetio) nema neopredijeljenih. Čak mislim da većina posmatrača dolazi na temu sa već gotovim stavom. I teško da će taj stav promijeniti bilo šta što ovdje ili neđe drugo pročitaju. Pišem da bi demantovao ono što ne odgovara istini i što se lako može provjeriti.
Prosto, da se neđe skroz ne pogubimo i da se tema može pratiti makar na elementarnom nivou činjenica koje su nesporne.
ORA ET LABORA
http://elre-montenegro.blogspot.com/
Forum Addict
Prevedeno to na primjer Pera i Djura to znaci da kad si bio mali Pero te nagovara da lomis stakla komsiji i jos ti dodava krs, a kad ti malo porasta onda te Pero olesi od batina. Sve uz pricu da spremas ko zna sta i to je sve super, demokratski, .... a niko da susne i jos kaze "tako mu treba jer bio nemiran". Moze se i tako misliti samo su opravdanja "trt" i u sferi onih koji silovanja opravdavaju time sto djevojka nosila minić pa perverznjaka izazivala ili dobro poznatih sistema kad goloruki narod poubija do zuba naoruzane.....Irak je prvo izbubeca' Sadam i to raznim nacinima a izmedju ostalog i hemijskim oruzjem, a sa druge strane Arsenije kukali nije nikoga prstom takao niti smije sve i da oce. I zato se Ukrajina i Sadam nikako ne mogu izjednaciti a to da boli jednako metak iz Obamine pushke i iz Putinove to sam svakako saglasan.
Forum Resident
Cini mi se da ni slobo svojevremeno, u punom jeku,sa ojdanicem i pavkovicem nije mogao izmamiti ovoliko orgazmiranje kao demokrata iz Kremlina
Sent from my GT-I9100 using Tapatalk
Na žalost... Ja sam baš prije neki dan u razgovoru s jednim prijateljem bio u prilici da zaključimo da postoji taj fenomen u Crnoj Gori, a on se u suštini sastoji u tome da je rusofilija u CG gotovo duplo snažnija od srbofilije. Nikada u CG Srbi nijesu imali toliko obožavalaca kao Rusi. Crnogorci Rusima praštaju i ono što Srbima ne bi nikad. I to nije od juče.
Uostalom, šta je bio partizanski pokret? Posebno je u CG to bila demonstracija upravo te rusofilije. Mnogo više nego želja naroda da se živi u slobodi. Uostalom Goli otok je i bio pun Crnogoraca upravo zbog iracionalne i sulude zaljubljenosti u velikog brkatog ruskog međeda koji se hranio ručajući od onog što otme doma, a što po komšiluku. Crnogorci su htjeli pošto-poto biti veći Rusi od Rusa, pa nek košta kolko košta...Baš kao i danas...
Ali, ne brine mene to posebno. Zašto? Jer je rusofilija u CG zapravo iracionalna. Ona je neka vrsta primarnog instinkta... Biolozi (antropolozi) znaju na šta mislim...I već se to liječi 50 godina, a da to ljudi ozračeni rusofilijom zapravo i ne primjećuju. Pazi, mi smo već stigli do tačke kada je rusofilija u CG tek površinska. Pogledaj samo avatare većini ovih navodnih "rusomana". Gotovo svi do jednog kao svoje ističu neke sličice, natpise i simbole koji su produkti i simboli zapadne kulture. Crnogorci ruski jezik danas jedva da žele čuti, a o Rusiji niti što znaju, niti žele saznati. Sve je to odraslo na američkim filmovima, raduje se produktima zapadne kulture i duboko je kulturološki u svijesti oblikovano na temeljima zapadne kulture. Dakle, i to što je preostalo da se uradi, nastaviće se. Kada ne bi, CG bi se počela brzo saplitati i iznutra razdirati...Srećom živimo vrijeme kada je granica Zapadnog svijeta (tamo i đe je bila vjekovima unazad)tj., na Dnjepru, a ne više na Elbi...
Ne, u CG (i kratkoročno i dugoročno) mnogo veći problem nije rusofilija. Jedini ozbiljan problem jeste narastajuća srbofilija, pod prefinjenim uticajem i ekspanzijom srpske kulture. Ta činjenica remeti značajno proces dovršenja i jasne profilacije crnogorskog identiteta...
Kada bi Crnogorci počeli slušat rusku muziku, gledat ruske filmove, čitati ruske magazine, odbacili pismo kojim pišu i pokazivali strah od latinice (kakav Rusi u većini imaju), počeli sanjati o "sjaju" ruskog društva, tj., kada bi počeli oponašati Ruse, e tada bih se zabrinuo...Ipak takvo nešto je neozbiljno pomisliti. Baš kao što je neozbiljna i površna ta ovdašnja rusofilija.
Last edited by El Re; 15-03-14 at 12:24.
ORA ET LABORA
http://elre-montenegro.blogspot.com/
Forum Addict
Ukoliko svaka osoba moze slobodno da se izjasni kojoj naciji pripada ili kako se osjeca, koje mu je religija i koji jezik prica. Tako po meni i svaka pokrajina ili republika sa imalo autonomije moze odluciti da li zeli da joj vlast budu plavi, zhuti ili narandzasti. I da li ce se zvati sijuksima, eskimima ili polinezhanima.
Ono sto me boli na danasnji dan je to sto kakvi god budu rezultati referenduma Krim ce se pripojiti Rusiji.
Siguran sam da demokratski referendum koji odlucuje o istoriji jedne zemlje niti se moze organizovati za mjesec dana, niti se mogu organizovati posmatraci. Tako da smatram da ce biti potpuno nefer.
Uzmimo sada teorijski da na referendumu gradjani Krima odluce da ostanu u Ukrajni. Sanse za ovo su manje od hiljaditog dijela jedinice. Ali uzmimo teorijski. Bilo bi "sve je laz i obmana zapada" "amerikanci su dronovima spustali glasacke kutije pune listica sa zaokruzenim ne" "Eu je dala novce" itd ittd.
Rusi bi onda demonstracijom sile uzorali Krim sa tenkovima.
Jedan izuzetno zanimljiv dan na geopolitickoj sceni, i bez obzira sta se desi i kako se zavrsi bice ovo jedan od onih dana na koje ce se pozivati buduce generacije u resavanju/neresavanju sporova. I da se osvrnem na ono sto je do mene. Koga zanima volio bih da ispratite svjetske berze sjura ujutru po otvaranju. Jos juce na zatvaranju EU berze su zabiljezile pad(ne preveliki ali pad). Ocekujem da sjutra ujutro taj pad bude znacajno veci, dok bi do petka sledece nedelje vec osjetno berze bile u odredjenom stepenu krize.
P.S.
Mnogi od Vas se nece sloziti sa mojim stavom da itekako treba porediti Kosovo i Krim. Zvanicnici EU i SAD se pozivaju na informacije da je na Kosovu bilo genocida, protjerivanja i premjestanja Albanskog zivlja. Politicki a opet teorijski Rusi se u svakom trenutku mogu pozvati da oni preventivno potezu ove korake radi zivlja koji se smatra ruski. U pocetku nijesam vjerovao i mislio sam da su velika manjina, ali svakog dana sve i vise i vise vidim koliko su nacionalisti u Ukrajini postali mocni, i kakvo su oruzje u rukama neukih. Ko moze da garantuje narodu Krima da ih za godinu dana nece ubijati na ulici(moguce ali malo vjerovatno), da ih nece istjerivati iz svojih domova ili nesto trece. Niko !
Opet ce nekim drugim od Vas biti cudno zasto cu sada uzeti Ruandu kao primjer. Dok su se na Balkanu iz petnih zila trudile i EU i SAD da razrijese krizu za 3 mjeseca u Ruandi skoro milion ljudi je izgubilo zivot i to ne u ratu nego u bezglavom genocidu gdje su ljudi koseni macetama kako bi se ustedjeli novci na municiji. Tada je UN osudila ovo sto se desava i povukla snage sto je izmedju ostalog povecalo razmjere genocida. Upravo SAD je tada lobirla kod UN da se povuku snage i nijesu htjeli priznati da se desio genocid. Iako u ovom slucaju nema rijeci o secesiji, napravio sam digresiju kako bih uporedio sa Kosovskim genocid najveci od drugog svjetsko rata u koji se NIJESU umijesali iako je bilo ocigledno da se dogadja.
Ne mozes glumiti "globalnog policajca" a biti selektivno propustljiv.
Zanimljiv dan u svakom slucaju
Last edited by Gandalf_White; 15-03-14 at 09:56.
One Ring to Rule them all...
Forum Addict
Vala su ti Pero i Djuro mili to je cudo jedno
Deserve's got nothing to do with it.
Active Member
Cini mi se da ni slobo svojevremeno, u punom jeku,sa ojdanicem i pavkovicem nije mogao izmamiti ovoliko orgazmiranje kao demokrata iz Kremlina
“People like to invent monsters and monstrosities. Then they seem less monstrous themselves.”
Active Member
Proturatni mars ce se odrzat danas u Moskvi. Ljudi ce protestirat protiv putinove agresije na Ukrajinu i okupacije poluotoka Krim a takodjer protiv gusenja slodode u Rusiji.
Active Member
Benderovci se jos nikad nisu razmnozavali toliko brzo.
Crvena boja - benderovci
Zuta boja - obicni ukrajinci.
There are currently 1 users browsing this thread. (0 members and 1 guests)
Posting Permissions
Reply With Quote
Bookmarks