rekli su o ljubavi;citati,odlomci....;)

[Iva V.]

Poslednja pesma
Jovan Dučić


Bol je dao ovoj ljubavi gorčinu,
Lepotu i tajnu; mračna sumnja moja:
Sav prostor i užas; kob i očaj; njinu
Svemoć; zadnja suza: neba sedam boja.
Nit znäde za vino u kupi od zlata,
Niti za poljubac u zakletvi; sama,
Mučki kao zlotvor, ušla je na vrata,
S nožem, ne u ruci, već u zenicama.
Njen je plašt sunčani možda tkivo laži;
Laž s tih usta kaza reč najdublju njene
Strašne misterije: no dok udar traži,
Sve cveta pod njenom nogom kuda krene.
Jer od tvog otrova moj san beše jači:
Tvoj sam pojas tkao od sunčanih mlaza,
I ti si svetlila; jer svemu kud zrači
Moje sunce dadne sijanje ekstaza.
Svoju veru nađoh u svom snu o veri...
Tvoj nož ne ubija nego blista blistom...
Jer ti beše trenut u mojoj himeri,
Moj san o dobroti i vera o čist

[Iva V.]

A ti ne postojis, nit' si postojala.
Rodjena u mojoj tisini i cami,
Na Suncu mog srca ti si samo sjala
Jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami.

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

"Samo šećem tu između redaka svog pisma, pod sjajem tvojih očiju, na dahu s tvojih usana kao kroz prekrasan, srećan dan."


Kafka

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

"Kako da ti kažem da me omamljuje i najmanja slutnja tvog mirisa, da bi me, kad bih te imao i hiljadu puta, videla još zanesenijeg jer imao bih tada nadu i sećanje, a sada je to tek žudno iščekivanje."


Honoré de Balzac

[milos14]

Ljubav je samo rijec i nista vise...

[desert de Lleó]

Čekam te satima da se pojaviš u gradu, onda se pretvaram da te nisam ni video. I ti odlaziš kući tužna, razočarana jer te nisam ni primetio. Nisam uopšte, u pravu si. Nisam primetio da si kosu drugačije namestila, na levu stranu,ni da imaš novi parfem, ni crveni ruž, niti modru haljinu koju sam najviše voleo da skidam. Nisam primetio da si s drugaricom tražila po kafani gde sam. Ništa nisam primetio i nisam te satima čekao.

[desert de Lleó]

‘Zatamnim pogled naočarima, ugušim žagor ulice muzikom i krenem. Koračam u samo sebi znanom ritmu, brzo, gotovo ne dodirujem zemlju. Mislio sam da mi nikada tako nešto neće pasti na pamet, ali eto, zelio da te sretnem. I kad razmislim, ne znam ni zašto, niti šta bih ti rekao, čak me iritira i sam pomen tvog imena. A opet, trazim te kroz gomilu, zamračen i uznemiren, hladna kao led.
Ali kada te sretnem znaću da sam preziveo, kada te pogledam u oči i ćutke ti viknem da si samo trun prasine sa mojih cipela, da sam te prerastao, da nikada, bas nikada vise neću dozvoliti da zaviris u moj svet. Formula tuge prosta je. Samo treba znati da se nosiš sa njom…’

[Oljce]

Volim te.

[desert de Lleó]

Opet bih ja tebe izabrao. Sta ces budale i ludaci vole do srzi. Bez ikakvih kocnica. Zato i stradamo.

[AR156]

Treba Brembo ugradit kad se co'ek zaljubi,da zna da smanji gas i zakoci inace se posle ne pita sa glavom.

[desert de Lleó]

Tri sata ujutru. Subota. Tuđi sat na noćnom stočiću otkucava prve sekunde kajanja. U sebi, tiho se izvinjavam liku nepoznate devojke koja je već u dubokom snu. Izvini, nisi ti kriva što nisi ona. Najtiše što mogu, iskradam se iz njenog stana, i šetajući, čekam da me senke ulice opiju tišinom noći. Više mi ni to ne uspeva. Prateći muziku, ulazim u neki kafić, prepun nepoznatih lica, nepoznatih priča koje sliče mojoj i više nego što na prvi pogled odaju. Odlazim do šanka i naručujem viski. Jedan, dva, tri… Prestajem da brojim, jer brojevi polako postaju datumi, a svi ti datumi u mojoj podsvesti ispisuju njeno ime. Prošlo je i previše vremena od kad nisam čuo njen glas. Prvo je prestala da mi se javlja, pa je prestala da se okreće za mnom na ulici, i onda je počela da izbegava sva mesta gde bi mogla da me sretne. Valjda sam se i njoj smučio. Ne ljutim se, i sam sam sebi odvratan. Pogledao sam šankera, koji me je posmatrao nekako tužno, razočarano. Ma šta on zna? I šta vredi da mu pričam zašto se uništavam? Šta vredi da mu pričam kako mi patetično nedostaješ? Svi su ti šankeri isti. Svi će reći isto. “Mladost-ludost. Umišljaš. Nije ona ništa, ima boljih”. Baš njega briga. Nije te on izgubio.. Ja sam. Izgubio sam osobu koja me je naterala da verujem u sebe samog. Osobu koja me je ubedila da pročitam prvu knjigu, osobu koja me je navukla na neke glupe pop pesmice, koje sam pre nje prezirao, i osobu koja je tako slepo verovala svakoj mojoj reči. I, tako, tragajući za nečim poznatim i starim, vadim telefon i kucam njen broj, davno izbrisan iz imenika, ali urezan u sećanju. Zvoni dugo, dugo i na kraju, već spreman da odustanem, čujem njen pospan glas.

[Oljce]

А не бити груб, не бити џибератор, бити нежан, а опет мужеван, али да умеш да јој лакираш нокте.
Не смеш нагло мењати став, каква си онда то особа променљивих ставова? Ниси зрео, ниси за њу, ај здраво. Ма дај. Никада их нећемо надјачати у психичкој борби, дурењу и причљивости. Не можеш да само пустиш, препуштање случају води у "ај здраво".
Компромис. Чуо си за то негде. Добра ствар, кажу. Она је спремна на то, наравно, али не иде то тако, ти не умеш. Напињеш.

[desert de Lleó]

Da se napijem, da zaboravim na sve, da me nije briga za nju.
Da odustanem od snova, da samo brinem za sebe, da ne zaplacem kada je lose, da ne moram misliti o tome gdje je.
Da ne znam za ove noci, da sam daleko i mislima i srcem od nje, da ponosno muski sa drugom setam gradom bez misli da li ce njoj zbog toga biti lose, da ne primjecujem sitnice vezanje za nju. Da sam ono hladnokrvno bice koje svi mrze.
Radim sve samo da ne mislilm na nju.

[Oljce]

"Dostojevski ima jednu prelijepu recenicu iz Idiota "Ljepota ce spasiti svijet".

[puppy]

Ljubav smeta smrti. Ljubav je život. Sve, što razumem, razumem zato što volim. Sve biva, sve postoji samo zato što volim.

- Tolstoj -

[desert de Lleó]

Hej.. Ja sam. Obećao sam da neću da zovem, znam. Ali ne mogu. Izvini, jebiga, znam da sam kreten i znam da te smaram i znam da nemaš više živaca i želje da čuješ moja opravdanja, ali moram bar još jednom da ti kažem sve. Okej, možda sam pijan i možda ne znam šta pričam, možda čak i pričam nepovezano, ali bar slušaj. Slušaj i ćuti. Vidiš, otkad si otišla, sve na svetu me podseća na tebe. Na početku, krivio sam naviku, neku staru potrebu, ubeđivao sebe da će sve to proći, i da je i tebi isto tako. Ne umeš da lažeš, ne pokušavaj da poričeš. I onda je tebe prošlo. Više se nisi sećala mene. A ja sam i dalje opsesivno tragao za tvojim pogledom u gomili, još uvek sam se okretao za svakom devojkom koja se smejala slično tebi. Promenio sam ih mnogo. I previše. Nisu to bile loše devojke. Bar ne sve. Neke od njih bi bile i savršene, da ih nisam uporno upoređivao sa tobom. Đubre malo, je l’ ti znaš da ne postoji nijedna koja sliči tebi? Ili se smeju premalo, ili previše, ili pričaju premalo… Doduše, ti nikad i nisi prestajala da pričaš, teško da će te u tome iko prevazići.. Nebitno. Uvek im je falilo nešto. Nešto što sam nekada našao u tebi. Ima već par meseci kako više i ne pokušavam da ti nađem zamenu. Nađem bilo koju, smuvam je na neke glupe fore i posle se pravim da je ne poznajem. I onda se molim da ti ne saznaš, jer znam koliko mrziš takve likove.A sebi jedino ne smem da dozvolim da me i ti zamrziš. Ali, moraćeš da mi veruješ na reč kad kažen da se svi ti kreteni samo trude da zaborave nekog. Kao što ja imam tebe, i oni imaju nekog koga nisu cenili dok ih nije zaboravio i izbacio iz svih misli i uspomena. Nekog koga, jebiga, vole, koliko god se uzaludnim to činilo. Jeste, volim te. I, jeste, trebalo je da dođe ono “prekasno je” da bih ti to rekao. I ja i ti dobro znamo da sam ja jedan izgubljen slučaj..Ali mi opraštaš, zar ne? Kao pre što si opraštala? Možda te je zato tako teško zaboraviti. Isuviše teško se zaboravljaju oni koji su ti jedini verovali. I posle svega, samo to mi je potrebno da znam.. Je l’ mi još veruješ? Veruješ u sve što sam ti rekao? “
Ćutala je dugo. Prepoznao sam sve što sam hteo da znam u toj tišini.
Konačno, čuo sam opet njen glas, pomalo uspavan, umoran od svega.
“Ne.”
I prekinula je vezu. To je, valjda, to? Kraj? Za uvek? Naručio sam još jedno piće i zajedno sa njim progutao i činjenicu da me više stvarno ne voli. Laže. Vratiće se. Proći će. Oprostiće. Zavoleće. Mora. Druge nema. Zar ne?

[Swedish_House_Mafia]

[M.C]

E bogomi je takva ljubav

[puppy]

"S mucnom ceznjom sam mislio na Tijanu, boli me daljina izmedju nas, boli me prazno vrijeme bez nje. Bio sam sam i izgubljen dok je nisam našao, srecna zvijezda me dovela do nje. Bio sam ugašen, dala mi je zivot, milosrdnije nego djetetu koje je nosila. Bio sam poljuljan ratom i zivotom, dala mi je sigurnost, ali ogranicenu, samo kad sam uz nju. Ona je zemlja koja me hrani sokovima, ona je vazduh koji udišem, ona je suncana strana moga zivota.
Zašto sam se odvojio od nje?"

Tvrđava

[desert de Lleó]

puppy meni fali reputacija za ove citate sto ti postavljas.


A hocu da si ovde sad. Da lezimo zajedno, ususkamo se i gledamo neke glupave filmove, smejemo se i zezamo, mazimo se dok traju reklame. Hocu da si i sutra ovde. Da me grlis, da me ljubis, da se drzimo za ruke i prkosimo svima nasom srecom, da se zapitaju kako je moguce da smo toliko dugo zajedno. I tako svaki dan. Eto, to mi treba. Ti mi trebas.

[puppy]

"- Zar nisi na poslu? Zašto si se vratio tako brzo?
- Prvo da vidiš poklon, poslije cemo i o tome.

Vjecna je šteta što ne mogu da kupujem poklone, svaki dan, svakakve, zbog njenih ociju obasjanih oduševljenjem, kao u djeteta.
Najprije nije imala rijeci, onda ih je bilo isuviše, rekla je da sam divan, rekla je da sam lud, a mozda sam i divan zato što sam lud, odakle nam novac za ovakve skupe poklone, sigurno ce joj lijepo stajati, nije smijela ni da mi kaze da je zeljela upravo ovakvu maramu, kako je moguce da sam pogodio njenu misao, ali zaista nisam razuman, moram kupiti sebi cipele, bez cipela se ne moze a bez marame moze, iako mora priznati da sam joj pricinio veliku radost.
I tako se neprestano vrtjela u krugu, od radosti do razuma, i natrag.
Smijao sam se.
- A sad da ti kazem zašto sam se vratio tako brzo. Zato što sam te pozelio, zato što nije brzo, zato što nije vazno da li je brzo, a ako ti je brzo i ako ti je vazno da li je brzo, onda mi se nisi obradovala.
Smijala se i ona.
- Dobro, znam da si šašav, a sad mi kazi šta je bilo. (...)

I podignem je, kao dijete, pazljivo je okujem objema rukama, osjecam je toplu i zaobljenu uza se. Dodirujem bradom i obrazima: mlada. Mirišem je kao cvijet: miris cist i drag. Najljepša zena u gradu, rekao sam. I jeste, zaista, i ne samo u ovom gradu. I znam da mogu sve u zivotu, zar je teško zivjeti, s njom. I šapcem joj nesuvisle rijeci dragosti.
A ona se pribila uz mene, kao uplašeno kuce uz kujine sise, i krije lice od zivota, od straha, sitna kao igracka, necujna, kao san.
Da li misli na ubijenog oca?
Drzim je na rukama, nju i ono trece što se naliva njenom krvlju, kao mali vukodlak, i njišem je polako, polako, da je odvojim od svijeta, od straha, od ruznog sjecanja, da ostanem samo ja, svuda oko nje, u nedogled, kao nebo, kao more, da je prelijem njeznošcu što vri u meni kao vrutak.
Ne boj se, kazem.
Volim te, kazem.
Ko nam šta moze, kazem.
I osjecam se kao gospodar svijeta dok drzim na rukama trudnu zenu u vreloj sobi iznad mahalske pekare."

Tvrđava

[desert de Lleó]

Malo Bukovskog ...


'Stavio sam joj ruku ispod brade i pokušao vrlo nespretno da joj okrenem glavu prema meni. Nikada nisam bio opušten u takvim situacijama. Onda sam joj dao lagani poljubac.'

'Imala je onaj poseban način gledanja u oči. On nije bio ni stidljiv ni seksi. Bio je - savršen.'

'Voleo sam te, onako kako muškarac voli ženu koju ne dodiruje, samo joj piše i čuva nekoliko njenih fotografija.'

'Primaklo se tako blizu ludila. Smijali smo se luđački. Tvoj smijeh i moj. Pamtim kad su tvoje oči glasno rekle volim te. Sada. Dok se ovi zidovi tako nečujno ljuljaju..'

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

"S mucnom ceznjom sam mislio na Tijanu, boli me daljina izmedju nas, boli me prazno vrijeme bez nje. Bio sam sam i izgubljen dok je nisam našao, srecna zvijezda me dovela do nje. Bio sam ugašen, dala mi je zivot, milosrdnije nego djetetu koje je nosila. Bio sam poljuljan ratom i zivotom, dala mi je sigurnost, ali ogranicenu, samo kad sam uz nju. Ona je zemlja koja me hrani sokovima, ona je vazduh koji udišem, ona je suncana strana moga zivota.
Zašto sam se odvojio od nje?"

Tvrđava

Stavljala sam ga nedje daaaaaaavnooooooooooo, davnooooooooo.. Moja omiljena Meshina knjiga. Ne zato shto je glavna junakinja, t.j. ljubav glavnog junaka Tijana, da se odmah razumijemo. Nemam mogucnosti za +rep...inache bih ti ga 100 puta za taj quote dala (iako ima stotinu ljepshih)...

@desert... "razbijash"...standardno, je li.





''Čudne su te emocije...
Otkriješ kutak u sebi
za koji nisi niti znao da postoji
i još shvatiš da je tamo netko
danima, mesecima, godinama
spavao, a nije plaćao stanarinu.''

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

"...Nemoj da otputuješ večeras. Večeras su zvijezde loše složene i mjesec je pun. Nemoj da otputuješ praviću se da nisi otišla zbog mene, jer kad odeš fali mi vazduha i sve me guši...Oluja je još samo jedan znak da trebaš ostati. Zauvijek ću ti biti zahvalan ako se probudiš ujutro uz mene. Ti si sedativ za moje nemire.
Moj ti pogled kaže sve, riječi su suvišne. U ovoj ulici, u ovom gradu, u ovom stanu sve je tvoje. I da si puna grijeha, i da te neće niko, ja ću uvijek imati mjesta za tvoje usne..za tvoje sne...Užitak si jedini koji imam...čak i kafu gorku pijem...
Tražim previše, znam, ali i dajem ti sve...Raspori mi grudi i uzmi srce nek ti kuca...pričaće ti o vremenu bez tebe, u njemu nema vjere u život...Ma, zaboravi..svako svoj krst nosi, a moj si ti..."

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

"...Noć je u Španiji...Haljine boje krvi su usnule... Dahom pratim zvijezde (uvertira u san).. Pečatni prsten krije put u tvoje srce...
Ne znam odakle sam i kako sam se našao u ovoj noći.. Ne znam sutrašnji dan...
Nekad me dotaknu tvoje oči, plavo nebo izgubi sjaj... Ćutim, čemu riječi ?

U Španij su noći pune vina, pune njedrih grudi...zanesenih ljubavnika... Izgubio sam ključ od sobe, na recepciji , iz nekog njima znanog razloga, ne mogu mi do jutra dati novi, pa tumaram ulicama tražeći kakav bircuz...
Volim te kad se smiješ...crte usana tvojih...Šta da učinim da osmjeh ne skidaš ? Šta da učinim da me voliš ?..."