Page 5 of 57 FirstFirst 1234567891555 ... LastLast
Results 101 to 125 of 1412

Thread: Druga tema

  1. #101
    Join Date
    Jun 2012
    Location
    Podgorica
    Posts
    1,560
    Thanks Thanks Given 
    0
    Thanks Thanks Received 
    0
    Thanked in
    0 Posts

    Default

    Бог није уништио Луцифера јер би у том случају сви Богу служили из страха, а не из љубави!
    Бог хоће да ми будемо с Њим, али својом вољом.
    Божји је закон: плата за гријех је смрт, а за покајање нови, вјечни живот.

  2. #102
    Join Date
    Jun 2012
    Location
    Podgorica
    Posts
    1,560
    Thanks Thanks Given 
    0
    Thanks Thanks Received 
    0
    Thanked in
    0 Posts

    Default

    Многи сматрају да је човеков проблем патње и бола један од највећих доказа постојања Бога. Није ли овај проблем већи него икад раније, или нам се таквим барем чини бити? Данас, се ужасно стање света, путем телевизије, свако вече "доноси" пред очи милиона људи. Данашњи свет се суочава са претњом модерног рата, са оружјем које може уништити целокупну баштину прошлих цивилизација, разорити садашњу деликатну еколошку равнотежу биосфере и путем радијације уништити сав генетски потенцијал будућности. Због ових и многих других разлога, питање зла у свету је постало једно од најактуелнијих.


    Док хришћани цитирају Псалме о небесима која показују славу Божју, о земљи која је дело Његових прстију и човеку као круни Његовог стварања. Дотле се савремени човек мучи сам са собом и свађа са Богом због овог и оваквог света, који за Њега, не може скоро ништа рећи у прилог слави Божјој. Данашњи човек, заправо, позива Бога на одговорност; тражи од Бога, ако га уопште има, да оправда себе због стања у коме се налази Његов свет. Они који су отворенији размишљају: "Ако постоји Бог и ако је добар, Он би сигурно учинио своја створења савршено срећнима; а ако је тај Бог свемогућ, Он може онда урадити све што хоће. Али, Његова створења нису сретна. Дакле, Богу недостаје доброта или моћ, или и једно и друго, или га, на крају, уопште нема."

  3. #103
    Join Date
    Jun 2012
    Location
    Podgorica
    Posts
    1,560
    Thanks Thanks Given 
    0
    Thanks Thanks Received 
    0
    Thanked in
    0 Posts

    Default

    "Чудим се", каже један пријатељ, "како разуман човек може веровати у доброг, свезнајућег и свемоћног Бога и још га сматрати особним?" Тако многи људи реагују, на веру искреног хришћанина. И даље би вероватно наставили:


    "Још би некако могао разумети њихово одушевљење Богом док гледам прелеп излазак сунца у брдима, цвеће док цвета или раздрагане младиће и девојке. Али, постоји и друга страна медаље, стварно су веома ограничени. Шта рећи о мачки која улови миша, игра се са њим, мучи га и на крају поједе? Шта рећи о младој мајци која умире од рака, чије тело има мирис распадања пре смрти?


    Шта рећи о смртној борби оца који оставља незбринуту децу? Зар је и то мудрост и доброта њиховог Бога који 'све види и све зна?' Шта рећи о старахотама рата, поготово модерног? Милиони људи мучени у концентрационим логорима, отровани у гасним коморама, а многи од њих су били Јевреји, Божји изабрани народ. Такве злочине би забранили чак и безбожни људи, да су могли; а њихов свемогући Бог је то годинама дозвољавао. Реци ми шта мислиш?"


    Наставио је пријатељ даље: "О сталним мучним ситуацијама које вребају свуда у природи? Ево, на пример, преношење маларије. Зар то није измишљено само зато да се мучи животиња која храни паразита? Из свега овога се може закључити да је Бог Створитељ, ако уопште постоји, истовремено и добар и лош, а то је бесмислено. У такве глупости не могу веровати! Кад би Бог био свемогућ, и добар, не би дозволио толико доброте и лепоте, а истовремено толико прорачунатог зла на земљи. То подрива темеље вере.


    Још мање је вероватна стара бајка о Сотони, и о томе да је он, наводно, извор сваког зла. Свемоћни Бог би склонио Сотону на самом почетку. Ако га не можемо спречити, онда је и ђаво некакав бог. Тако долазимо до једноставног закључка да богови у небу ратују међусобно. Ове идеје су одавно превазиђене, због сталног напредовања људске мисли."


    "Пре сам често говорио", наставио је посебно истичући, "да сам агностик и не знам ништа о натприродним појавама. Пошто сам сада старији, уверио сам се да сам уствари атеиста. Ја уопште не верујем у Бога, био он добар или лош. Веровање у Бога доноси само нове тешкоће а не решава старе. Од данас се не желим тиме уопште оптерећивати. Осим тога, не могу разумети како интелигентан и поштен човек може мислити другачије од мене."

  4. #104
    Join Date
    Jun 2012
    Location
    Podgorica
    Posts
    1,560
    Thanks Thanks Given 
    0
    Thanks Thanks Received 
    0
    Thanked in
    0 Posts

    Default

    Зар не постављају данас сасвим иста питања многи људи који размишљају о проблему зла? Зашто је тако ако је Бог свемогућ? Ако је заиста Бог, Зашто не заустави ратове, Зашто не спречи лаж, неправду, беду и болест у свету? Пре неколико година рекао ми је један студент: "Веровао би у вашег бога када би створио неки бољи свет". Ако Он воли људе као што Библија каже, зашто не склони сву ову беду, зашто не успостави равнотежу? Да је свемогућ, све би у тренутку променио. Ако није свемогућ, онда нешто није у реду, онда није Бог. Зашто би смо се ми бринули о Њему, ако се Он не брине за нас.


    Баш зато што Бог допушта да поред добра постоји и зло, многи постају атеисти, као мој пријатељ.


    Оваква питања нису нова. То исто су се питали Адам и Ева, када им је, након пада у грех, почео из земље расти коров. Зашто то Бог допушта? Зар нас више не воли? Јов је имао исто питање када су га снашле све оне несреће.


    Он је Бог. Да је хтео могао је спречити. Сигурно. Он је свемогућ - зато што је Бог. Да ли нас Он још увек жели? Хоће ли се још бринути за оне попут Јова? Ако не, зашто би се Јов бринуо за Њега и служио Му? Можда је било још много знакова, у животу Адама и Јова, који су указивали на то да се Бог за њих брине, иако им је из земље расло трње и коров, иако су имали катастрофалан породични живот. Више није било ни једне јасне слике; само докази за и против Божје љубави.

  5. #105
    Join Date
    Jun 2012
    Location
    Podgorica
    Posts
    1,560
    Thanks Thanks Given 
    0
    Thanks Thanks Received 
    0
    Thanked in
    0 Posts

    Default

    Тако се давно појавило питање које се и данас поставља: "Зашто веровати у доброг Бога и поуздати се у Њега иако је пун противречности?" Један физичар поставио ми је то питање овако:


    "Зашто је Богу толико стало до наше вере у Њега, да је чини најважнијим условом за улазак у Његово краљевство? Вера није ништа друго него последица уверавања самог себе да се нешто прихвати као истина, иако је то већ доказано као неистина. Изгледа, дакле, да Бог веома цени то што се коси са људском памећу и разумом. Он, наиме, ограничава једну од наших највећих способности: могућност извођења доказа и поступања према њима. Вера се поуздаје у нешто невидљиво, доказује то што се не може доказати."


    Другачије формулисано, питање овог физичара би гласило: "Зашто Бог тражи као услов за милост човекову веру, иако је пуно доказа о Његовом непостојању?"


    Вратимо се нашој првој мисли која гласи: Када једно те исто биће дозвољава и планира добро и зло, исто тако и лепо и ружно, онда је озбиљно размишљање о том бићу немогуће способностима које су нам дате.


    Пре него што наставимо, ево шта Библија одговара на то. Прво поглавље посланице Римљанима каже потпуно јасно и бескомпромисно да у Божјем створењу нема никаквих супротности. Оно нам пружа јединствену представу о Богу. Он је величанствен, свемогући Бог Створитељ и цео свемир говори само о Његовој слави:


    "Јер што се може дознати за Бога, познато је њима, јер им је Бог дао да то познају. После створења света, невидљива савршенства Божја, вечна моћ његова и божанство његово, виде се заиста у делима његовим. Они се зато не могу оправдати." (Римљанима 1,19-20)

  6. #106
    Join Date
    Jun 2012
    Location
    Podgorica
    Posts
    1,560
    Thanks Thanks Given 
    0
    Thanks Thanks Received 
    0
    Thanked in
    0 Posts

    Default

    Према томе, Библија учи да човек који посматра свемир нема оправдања, ако одбацује истовремено да иза тога примети дивну моћ вечног Божанства. Јер док посматра видљиво он не закључује ништа о невидљивом. Библија иде још корак даље кад у истом поглављу (Римљанима 1,21) учи да човек који види Бога у Његовим тако славним делима, а не захвали Му и не слави Га, и не осећа се надвладан чудима која говоре о мудрости Створитеља. Онда, такав човек окреће своје мисли према ништавилу и његово неразумно срце бива потамнело. То значи да, ако се неки човек посматрајући свемир, не испуни захвалношћу према Богу и не постане Му веран, постаће неспособан својим разумом открити било шта у свету, тј. полудеће. Осим тога потамнеће његово срце, тј. отупеће његов морал. Ако неко не постане веран Богу, може се сматрати да је злоупотребио своју способност размишљања; а свака злоупотреба умањује ту способност.


    Могло би се закључити да Свето писмо не показује много симпатије за људе које властити разум спречава да верују у Бога, као што је горе споменуто. Према Библији, поглед на свемир би требао бити довољан сваком просечно интелигентном човеку да се увери у Божје постојање и узверује.


    Остаје питање зашто Библија заступа то гледиште, иако је очигледно да паметни људи у свету не постају верници погледом на небо, него имају најразличитијих тешкоћа и одвраћања од Бога.


    Истраживање видљивог (Римљанима 1,19): "... што се може дознати за Бога" није им открило невидљиво, него их је навело да више уопште не верују у невидљиво, и зато одустају од поштовања неког бића у невидљивом. Разлоге за неверовање налазе у видљивом свету, који показује многе супротности и грешке, они невидљиво просуђују по видљивом, тако да је онда смешно и непотребно даље озбиљно размишљање. У многим срединама, зато, бити хришћанин, значи бити човек мање вредан. Претпоставља се да је хришћанин неспособан схватити супротности и грешке које садржи његова, прилично наивна вера.

  7. #107
    Join Date
    Oct 2010
    Posts
    8,354
    Thanks Thanks Given 
    1,855
    Thanks Thanks Received 
    5,434
    Thanked in
    2,086 Posts

    Default

    Prema tvrdnjama monoteističkih religija:
    1. Bog je omnipotentan
    2. Bog sve zna
    3. Bog je dobar

    Ako je Bog dobar, sve zna i pritom je svemoguć zašto onda ima toliko sranja u svijetu? Bolesti, gladi, ubistava, mučenja i silovanja ima na pretek.
    Ovo vjernici pravdaju nenormalno odvratnim "Čudni su putevi gospodnji", "Bog kuša vjernike" i "Mučenicima su vrata raja širom otvorena".

    2008. godine u Somaliji je silovana djevojčica sa 13 godina. Roditelji su je se odrekli jer im je "ukaljala obraz". Silovatelji nisu nađeni a djevojčica je odvedena na fudbalski teren na kojem je zakopana do ramena. Onda je rulja od oko 1000 ljudi kamenovala do smrti.
    http://www.dailymail.co.uk/news/arti...ath-raped.html
    Ko zna koliko je bilo ovakvih užasnih i nepravednih sitacija u svijetu i koliko će ih još bit.

    Bog je znao šta se dešava i kad je silovana i kad je ubijena. Bog je to mogao sa lakoćom da spriječi ali nije. Zašto?
    Last edited by ASC; 09-07-12 at 11:41.

  8. #108
    Join Date
    May 2005
    Location
    Karadag
    Posts
    6,455
    Thanks Thanks Given 
    22
    Thanks Thanks Received 
    54
    Thanked in
    30 Posts

    Default

    Quote Originally Posted by ASC View Post
    Prema tvrdnjama monoteističkih religija:
    1. Bog je omnipotentan
    2. Bog sve zna
    3. Bog je dobar

    Ako je Bog dobar, sve zna i pritom je svemoguć zašto onda ima toliko sranja u svijetu? Bolesti, gladi, ubistava, mučenja i silovanja ima na pretek.
    Ovo vjernici pravdaju nenormalno odvratnim "Čudni su putevi gospodnji", "Bog kuša vjernike" i "Mučenicima su vrata raja širom otvorena".

    2008. godine u Somaliji je silovana djevojčica sa 13 godina. Roditelji su je se odrekli jer im je "ukaljala obraz". Silovatelji nisu nađeni a djevojčica je odvedena na fudbalski teren na kojem je zakopana do ramena. Onda je rulja od oko 1000 ljudi kamenovala do smrti.
    http://www.dailymail.co.uk/news/arti...ath-raped.html
    Ko zna koliko je bilo ovakvih užasnih i nepravednih sitacija u svijetu i koliko će ih još bit.

    Bog je znao šta se dešava i kad je silovana i kad je ubijena. Bog je to mogao sa lakoćom da spriječi ali nije. Zašto?
    Zato sto, prema tim istim monoteistickim religijama, bog je stvorio covjeka po svojem liku, tako da i u njemu cuci jedan silovatelj, i kopac do ramena, i bacac kamena, i roditelj koji se odrice
    I nisam zidar, ali eto
    oko mene ceo zivot cigle, zgrade, blokovi i beton

  9. #109
    Join Date
    Mar 2012
    Posts
    757
    Thanks Thanks Given 
    0
    Thanks Thanks Received 
    0
    Thanked in
    0 Posts

    Default

    Quote Originally Posted by wasup View Post
    Бог није уништио Луцифера јер би у том случају сви Богу служили из страха, а не из љубави!
    Бог хоће да ми будемо с Њим, али својом вољом.
    Божји је закон: плата за гријех је смрт, а за покајање нови, вјечни живот.
    Jeli moguce sto covjek napisa?

    U istom tekstu spominje bozju ljubav bez straha a kasnije sprovodi strah.

    I bog po cijenu te lazi ostavi zlo da se ljudi muce,dobar bog.

    Daj opovrgni me ako kazem da je bog u bibliji pobio jace od 2 miliona ljudi.

    Biblija je pisana iz personifikacije zvijezda,mraka,jutra i vjerovanja Egipcana i Mesopotamije.

    Zato je tada kao i do dana danasnjeg vrsena ubijanja i ratovi za vjere jer su plackali i kontrolisali ljude pa je logicno da ce bog plasiti i kazniti onoga ko ga ne priznaje i ne postuje odredjenu vjeru.

    A zasto postajemo ateisti:

    Postajemo atesti jer znamo kakav mozak moze da kaze da covjek nastaje iz rebra i da zemlja se stvori za 6 dana.

    Postajemo ateisti jer znamo da Kosmos ne poznaje silu namjere stvaranja,razumnu silu ili bozju silu.To je izmisljena sila.
    Postoje cetiri prirodne sile koje sve odredjuju i stvaraju.

    Postajemo ateisti kad znamo da cilj Kosmosa nije zivot,a posebno ne covjek,Kosmos je mrtvilo u kome vladaju razne hemiske reakcije i znamo iz kakvih slucajnosti i teskoca tj srece po nas nastaje i nasta zivot.

    Postajemo atesti kad otvorimo da procitamo Bibliju.

    Postajemo ateisti kad vidimo da nauka iz godine u godinu dokazuje koliko su ljudi bili primitivni i koliko su vjere lazne.

    Postajemo ateisti kad znamo da nam je cilj da sto vise znamo da ce biti bolje po nas,a vjeri je cilj i ponos kad je neko i nepismen.

    Postajemo ateisti jer znamo da planeta Zemlja nije centar svemira,a ni Sunce a ni nasa galaksija,Mlijecni put.

    Postajemo ateisti po mnogim,mnogim stvarima jos,koje nisam nabrojao a ima ih jos vaznih....

  10. #110
    Join Date
    May 2005
    Location
    Karadag
    Posts
    6,455
    Thanks Thanks Given 
    22
    Thanks Thanks Received 
    54
    Thanked in
    30 Posts

    Default

    Nisam ja ateista, ja sam Druid of the Claw
    I nisam zidar, ali eto
    oko mene ceo zivot cigle, zgrade, blokovi i beton

  11. #111
    Join Date
    Jun 2012
    Location
    Podgorica
    Posts
    1,560
    Thanks Thanks Given 
    0
    Thanks Thanks Received 
    0
    Thanked in
    0 Posts

    Default

    Quote Originally Posted by Zaovičić View Post
    Jeli moguce sto covjek napisa?

    U istom tekstu spominje bozju ljubav bez straha a kasnije sprovodi strah.

    I bog po cijenu te lazi ostavi zlo da se ljudi muce,dobar bog.

    Daj opovrgni me ako kazem da je bog u bibliji pobio jace od 2 miliona ljudi.

    Biblija je pisana iz personifikacije zvijezda,mraka,jutra i vjerovanja Egipcana i Mesopotamije.

    Zato je tada kao i do dana danasnjeg vrsena ubijanja i ratovi za vjere jer su plackali i kontrolisali ljude pa je logicno da ce bog plasiti i kazniti onoga ko ga ne priznaje i ne postuje odredjenu vjeru.

    A zasto postajemo ateisti:

    Postajemo atesti jer znamo kakav mozak moze da kaze da covjek nastaje iz rebra i da zemlja se stvori za 6 dana.

    Postajemo ateisti jer znamo da Kosmos ne poznaje silu namjere stvaranja,razumnu silu ili bozju silu.To je izmisljena sila.
    Postoje cetiri prirodne sile koje sve odredjuju i stvaraju.

    Postajemo ateisti kad znamo da cilj Kosmosa nije zivot,a posebno ne covjek,Kosmos je mrtvilo u kome vladaju razne hemiske reakcije i znamo iz kakvih slucajnosti i teskoca tj srece po nas nastaje i nasta zivot.

    Postajemo atesti kad otvorimo da procitamo Bibliju.

    Postajemo ateisti kad vidimo da nauka iz godine u godinu dokazuje koliko su ljudi bili primitivni i koliko su vjere lazne.

    Postajemo ateisti kad znamo da nam je cilj da sto vise znamo da ce biti bolje po nas,a vjeri je cilj i ponos kad je neko i nepismen.

    Postajemo ateisti jer znamo da planeta Zemlja nije centar svemira,a ni Sunce a ni nasa galaksija,Mlijecni put.

    Postajemo ateisti po mnogim,mnogim stvarima jos,koje nisam nabrojao a ima ih jos vaznih....
    АТЕИСТА КАРИЈЕРИСТА
    Док је "обичан" атеиста у фазону "ја у бога или нешто слично не верујем, а ако нешто свевишње и постоји мене то не занима" и наставља даље са својим послом и никога не смара са својим ставовима и погледима на хијерархију у унуиверзуму, атеиста-каријериста је оно што Американци и Британци називају "Паин ин тхе асс", тј "бол у дупету" (односно смор над сморовима).


    Елем, прича каже следеће: атеиста-каријериста има неодољиву потребу да до зла бога смара о непостојању било ккакве свевишње духовне силе. Он (или она) то категорички одбија и то је сасвим ОК, јер ипак, сви ми имамо своје погледе, веровања, ставове и тако даље. Међутим, атеиста-каријериста мора нон-стоп да понавља како ништа божанско не постоји (чак и када га нико не пита). Смара о причама о свештенству које "замљаћује" народ са "досадним беседама" о вери, богу и осталим религијским темама, а његова излагања засењују својом самоувереношћу чак и шпанску инквизицију. До краја ће се борити да побије сваки религијски став, сваку, па и најмању назнаку нечега "узвишеног" у било којој особи на коју наиђе. Просто човек да помисли да му је то занимање, нешто као анти-поп (или анти-попадија).


    Све то јесте смешно, али и жалосно на неки начин. Толиком својом причом о неверовању само показује своју слабост и своју несигурност. И док већ поменути "обичан" атеиста једноставно не верује и неће човек да се оптерећује тиме (а није му запело ни да објашњава зашто не верује), атеиста-каријериста презентује свој религијски став, односно своје неверовање. Цео концепт, цела теза којом се он води није ништа друго до млаћење празне сламе, тј позирање. Атеиста-каријериста је атеиста из фазона, јер му је нешто дошло да буде кул или шта већ - другачији.


    ----------------------------------------------------------------------


    разјашњење: није лоше ако је неко атеиста. Сваки верник би требао да верује за себе и да не смара друге са тим. Исто тако, сваки прави атеиста би требао да не верује у оно што прави верник верује. Они који се труде да на силу и без икаквог повода на силу "објасне, разјасне, докажу, покажу и утврде", е они су само најобичније позерчине, истриповане људске јединке које терају контру из неког хира или најобичнијег трипа.

    Преузето са: http://vukajlija.com/ateista-karijerista/79919

  12. #112
    Join Date
    Jun 2007
    Location
    Terminus Systems
    Posts
    15,769
    Thanks Thanks Given 
    453
    Thanks Thanks Received 
    2,948
    Thanked in
    1,461 Posts

    Default

    Vukajlija? Ozbiljno? Ajde idi bavi se padobranstvom, ali ucini uslugu covjecanstvu i zaboravi padobran.

  13. #113
    Join Date
    May 2011
    Posts
    48
    Thanks Thanks Given 
    0
    Thanks Thanks Received 
    0
    Thanked in
    0 Posts

    Default

    Ateizam je religija kao i sve druge kojih je više od 10.000 na kugli zemaljskoj.
    Divim se ateistima jer, objektivno govoreći, imaju jaču i snažniju veru od mnogih teista! Zaista je potrebna neverovatne vera da bi se verovalo u "slepi slučaj", da bi se verovalo da Stvoritelj ne postoji i pored savršenog reda, kako u mikro tako i u makro kosmosu. Uzmimo najjednostavnije primere kao što je tačna i precizna udaljenost zemlje od sunca, tačna mešavina gasova u atmosferi, precizna gravitaciona sila, tačna i precizna brzina svetlosti, precizna i tačna brzina rotacije zemljine kugle kao i brzina revolucije zemljine kugle, tačna i precizna kosina zemljine ose, tačna i precizna udaljenost meseca od zemlje, tačna i precizna veličina Jupitera i njegova uloga. Da ne pominjemo živi svet kojim obiluje zemlja i interakcija živih bića na zemlji-biljni svet proizvodi kiseonik koji koristi životinjski svet i proizvodi ugljen dioksid, kojim se hrane biljke, savršena simbioza! Zemlja je prepuna dokaza da postoji Kreator koji je pun ljubavi i kome je neizmerno stalo do ljudi. O čoveku, kruni stvaranja, govori sama nauka.

    Dakle kao što rekoh, negirati Stvoritelja kao odgovornog za sva ova čuda, zahteva ogromnu veru, na žalost slepu veru iza koje je ponos i gordost.

  14. #114
    Join Date
    Nov 2010
    Location
    Podgorica
    Posts
    2,773
    Thanks Thanks Given 
    4
    Thanks Thanks Received 
    91
    Thanked in
    43 Posts

    Default

    wasup, vidim da si napisao da ateista smara sa pricom o nepostojanju boga, nego reci mi, sto si ti cinio na ovih 5 str.?
    Bluper, ateizam je velis, religija, a? Dobar si, Š cime se bavis?
    Iskljucenje mozga samo osta.

  15. #115
    Join Date
    Jun 2012
    Location
    Podgorica
    Posts
    1,560
    Thanks Thanks Given 
    0
    Thanks Thanks Received 
    0
    Thanked in
    0 Posts

    Default

    СЕРГЕЈ ХУДИЕВ
    "ВЕРУЈЕМ" - КАКО ОВЕ РЕЧИ СХВАТА ХРИШЋАНИН?
    Божићни пост представља посебне дане за хришћанина у којима свој поглед обраћа изворима своје вере. То је време када поново, са посебном дубином промишљамо оно што се догодило пре две хиљаде година. Тада покушавамо да још једном себи одговоримо на питања која на први поглед изгледају једноставно: шта значи реч "вера"? Шта имамо у виду када говоримо "верујем"?
    У обичном језику користимо реч "вера" у два значења. Прво од њих се односи на податке које сматрамо поузданим, подацима који одговарају стварности. На пример, верујемо да је алкохол штетан за јетру, да је трагедију "Хамлет" написао Шекспир, и да је древни Рим заиста постојао. Можда ће читалац рећи да је то све оно што знамо. Међутим, неки људи одбијају да то сматрају знањем. Неки (на пример, људи који страдају од познате пристрасности) поричу штетност алкохола, други озбиљно сматрају да су сва Шекспирова дела написали други људи, а неки су уверени да су сви подаци о древном Риму резултат грандиозног фалсификовања. Често људи обијају да признају оно што им се не допада - за ово може бити много разлога.
    У слагању да се неко знање прихвати као поуздано увек постоји тренутак нашег избора, одлуке. Ми можемо и да одбијемо. Дечији стих Сергеја Михалкова о тврдоглавом Томи одлично илуструје ту могућност:
    Купати се не сме,
    Алигатора је много,
    "Није тачно",
    Одговара Тома.
    Гаће и кошуље,
    Леже на песку,
    Тврдоглавац плива,
    По опасној реци.
    Неверје се по Тому лоше завршава.
    Гаће и кошуље,
    Леже на песку,
    А нико више не плива,
    По опасној реци...
    Често неверје изгледа толико глупо, да просто не разматрамо такву могућност озбиљно. Тим више што у сваком прихватању туђих речи постоји елеменат вере. У вери постоји и друга нијанса - "поверење", однос не само према информацији, већ и према личности - јер верујемо блиским пријатељима или рођацима. Верујемо да нам желе добро и да нам неће нанети зло. Без бојазни можемо да им поверимо своје имање, здравље и живот. Италијански философ Луиђи Џузани наводи потпуно схватљив пример:
    "Ако би ми данас након повратка кући мајка припремила јело и ја, огладневши, уместо да се бацим на јело, изненада се зауставим и почнем да гледам на јело, она би ме забринуто упитала: "Па... шта је са тобом? Јел си добро?" А када бих одговорио: "Не. Хоћу да испитам то јело да бих се уверио да нема цијанида". Моја мајка би рекла: "Какав си ти шаљивџија!". Међутим, ако би видела да се не шалим, не би звала хемичара, већ психијатра. Увереност да моја мајка нема намеру да ме отрује, постоји независно од могућности да се спроведе хемијска анализа припремљеног јела".
    Таква вера, како вера неким вестима, тако и људима - може бити основана или не, али сви схватамо о чему говоримо. Сви имамо одређено искуство поверења.
    Last edited by wasup; 10-07-12 at 06:28.

  16. #116
    Join Date
    Jun 2012
    Location
    Podgorica
    Posts
    1,560
    Thanks Thanks Given 
    0
    Thanks Thanks Received 
    0
    Thanked in
    0 Posts

    Default

    Бог открива Себе људима
    Вера у Бога дотиче оба значења - ми верујемо Богу као личности и верујемо тим истинама које је Он открио у Својој Цркви. Међутим, свако поверење се јавља као одговор на нечије речи или дела. Не можете да одлучите да ли верујете речима једног или другог човека, док не почне разговор. Млади човек из Џузанијевог примера не може са поверењем да узме храну док му се не изнесе јело. Вера у Бога је одговор на Откровење, одговор Богу Који је проговорио, открио се људима.
    Богослови говоре о општем и посебном Откровењу. Опште откровење се може кратко описати речима великог немачког мислиоца, Имануила Канта -"звездано небо над нама и морални закон унутар нас". Када подижемо очи према звезданом небу - посебно када излазимо из града загађеног ваздуха и ноћних светила - видимо то о чему је говорио велики песник и научник:

    "Открио се бездан звезда пун,
    Звездама броја нема, бездану дна".
    Заједно са њим можемо да ускликнемо
    "Твари, где ти је крај?
    Кажи колико је велики Творац?"

    Можемо спустити очи доле, у микросвет, према атому угљеника и задивити се његовом предивном поретку, захваљујући коме је могућ живот на земљи. Читава творевина говори о Уметнику и Творцу свега, Богу. Наравно можемо да одбацимо то сведочанство, затворити очи и уши. Међутим, то никако не мења чињеницу да "небеса казују славу Божију, дело руку Његових јавља свод небески". (Пс. 18:2)
    Бог говори у људском срцу гласом савести, по речима апостола Павла: "Јер кад незнабошци немајући закона чине од природе што је по закону, они немајући закон сами су себи закон; Они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону, пошто свједочи савјест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају". (Рим. 2:14-15) Све добро и предивно, све добро и праведно у свету има за свој извор благог Бога, Који се брине за своје створење - посебно за људе.
    Грех је дубоко подрио (иако није уништио до краја) способност људи да примају природно Откровење, тако да нам је потребно посебно, или специјално, Откровење. У почетку је Бог открио Себе кроз пророке Старог Завета, чија се мисија састојала у припреми доласка Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа.
    У Христу се Бог открио људском роду потпуно и свестрано. Штавише, у Господу Исусу сусрећемо не само изузетног посланика лица Божијег, већ Самог Бога. Откуд то знамо? Он Сам је тако рекао.

  17. #117
    Join Date
    Jun 2012
    Location
    Podgorica
    Posts
    1,560
    Thanks Thanks Given 
    0
    Thanks Thanks Received 
    0
    Thanked in
    0 Posts

    Default

    Који види Мене видео је Оца
    У Еванђељу сусрећемо човека од крви и меса, који живи у конкретном времену и месту, који потиче из средине сиромашних занатлија. Међутим, за Њега су чак и непријатељи рекли: "Никада човјек није тако говорио као овај човјек." (Јн. 7:46) Што се више удубљујемо у текст Еванђеља, што више покушавамо да га схватимо у библијском, историјском и културном контексту, тим више је поражавајуће оно што је Исус говорио о Себи. Он је говорио да је пребивао са Оцем пре постојања света. Он је говорио да има власт да прашта грехе. Он је говорио да ће управо Он, Исус, доћи да суди свим народима у последњи дан. Говорио је да ће они који Му поверују и следују за Њим добити вечни живот.
    Његове речи нам не дају могућност да се према Њему односимо као према уваженом древном учитељу, који се може у згодној прилици цитирати, на кога се можеш позвати и - вратити књигу на полицу. Ако је Исус говорио истину о Себи, онда Он није древни учитељ затрпан песком времена, већ живи Господ и Спаситељ. Питање "Вјерујеш ли ти у Сина Божијега?" (Јн. 9:35) упућено Његовим савременицима, исто тако је упућено и нама. Отварајући Еванђеље сусрећемо Га исто тако реално као исцељени слепорођени човек, цариник Закхеј или Самарјанка код бунара.
    Митрополит Антоније Сурошки говори о искуству обраћања које је доживео у раној младости: "Седео сам, читао и између почетка прве и почетка треће главе Еванђеља од Марка, која сам полако читао, јер нисам навикао на тај језик, изненада осетио да са исте стране стола, ту поред мене, стоји Христос. И то осећање је било толико поражавајуће да сам се зауставио, престао да читам и почео да гледам око себе. Гледао сам дуго. Ништа нисам видео, ништа нисам чуо, ништа нисам осетио. Али чак и када сам гледао тачно испред себе на то место где није било никога. Имао сам снажну свест да ту несумњиво стоји Христос. Сећам се да сам тада помислио: ако живи Христос стоји ту значи да је он васкрсли Христос. Значи да поуздано знам у границама мог личног, сопственог искуства да је Христос васкрсао. Значи да је све што се о Њему говори - истина".
    Хришћани су људи који примају Сведочанство Исуса о Себи. Ми верујемо да је оно што Он говори - истина. Ми "верујемо Њему, као Цару и Богу", како се говори у чину Крштења. Шта то значи у пракси?
    Last edited by wasup; 10-07-12 at 06:34.

  18. #118
    Join Date
    Jun 2012
    Location
    Podgorica
    Posts
    1,560
    Thanks Thanks Given 
    0
    Thanks Thanks Received 
    0
    Thanked in
    0 Posts

    Default

    Вера као уздање
    "А ја се у Тебе, Господе, уздах; рекох: Ти си Бог мој." (Пс. 30:15) За нас реч "уздати" има унеколико архаично значење, али би савремени превод "надам се" могао да измени смисао. За нас је "нада", авај, прилично слаба реч, нешто типа "надам се на срећу". Међутим, Псалмопојац се управо узда - полаже на Бога свим срцем, поверава Му свој живот. Хришћани поверавају свој живот Исусу Христу - као што говоримо на свакој Литургији: "сами себе, један другог, и сав живот свој Христу Богу предајмо". Ми више не припадамо себи, ми припадамо Господу Исусу. Ми поверавамо наш привремени и вечни удео у Његове руке и на Њега - само на Њега - полажемо наду нашег вечног спасења.
    То је вера Цркве. Међутим, то је и лична вера сваког хришћанина. Свети апостол Павле говори: "живим вјером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене." (Гал. 2:20) Христос није само Спаситељ света и Спаситељ Цркве - он је и лично Спаситељ сваког верног. У Еванђељу од Јована Господ подвлачи тај лични однос са сваким од спасених: "Овце моје слушају глас мој, и ја њих познајем, и за мном иду." (Јн. 10:27) Хришћанин се узда да је Христос дошао да спасе не неко апстрактно човечанство, већ конкретне људе, између осталог и њега лично. Како о томе говори апостол Павле: "Истинита је ријеч и свакога примања достојна да Христос Исус дође у свијет да спасе грјешнике од којих сам први ја." (1 Тим. 1:15) Ове речи апостола сваки православни хришћанин понавља, прилазећи Причешћу: "Верујем Господе и исповедам си ти ваистину Христос, Син Бога Живога, Који си дошао у свет да грешнике спасеш, од којих сам први ја". Син Божији је постао Човек и ради мог спасења је био распет и због мојих грехова и оправдања је васкрсао. Сва моја нада се састоји у томе што је за мене учинио нешто тако велико. Он ме не одбацује, већ ће ме увести у Царство Своје.
    У "Тумачењу на посланицу Римљанима" овако пише свети Теофан Затворник: "Веровати значи утврђивати се на Христу вером, са непоколебљивом увереношћу се ослањати на Христа, силом вере у Христа се испуњавати осећањем безбедности које има човек који стоји на гранитној стени усред кипећих таласа око њега. Зато ће верујући бити онај који чини све што је потребно, али увереност у спасење и оправдање заснива не на делима, већ на вери у Бога. Верује да Онај, Коме служи свом душом и свим срцем, по благости Својој неће допустити да погине. Да ће га спасити и оправдати."
    Истина о томе да је Христос умро за свакога од нас, ако је прихватамо озбиљно, мења целокупан наш живот. Како је рекла једна једноставна жена: "ако поверујем да је Христос умро за мене лично, ја никада више у животу не могу да слажем".

  19. #119
    Join Date
    Jun 2012
    Location
    Podgorica
    Posts
    1,560
    Thanks Thanks Given 
    0
    Thanks Thanks Received 
    0
    Thanked in
    0 Posts

    Default

    Вера као послушност
    Вера - када постоји - показује се у послушности. Ако верујемо лекару, узећемо рецепт који нам је дао. Ако верујемо водичу ићи ћемо за њим. Ако верујемо инструктору за безбедност, нећемо радити оно што је забранио. "Ја се у Тебе, Господе уздам", могуће је самоуз "шта ми заповедиш да чиним, Господе". У овом послушању се могу издвојити две стране - послушање разума и послушање воље. Признајемо да је Христос истина, а ми - не. Спремни смо да променимо свој поглед на свет, на Бога и на себе саме сагласно Његовој истини. Често се догађа да људи у својим духовним потрагама пребивају у најразличитијим заједницама и сектама и покупе одломке најразличитијих учења. Само по себи је то прилично уобичајено: блажени Августин, пре него што је пришао Цркви, био је у секти манихејаца. Међутим, обраћање Христу захтева поновну проверу претходних ставова. Зато у Цркви постоји посебан чин одрицања, одбацивања погледа који су неспојиви са правом вером у Христа. Ми више не верујемо у реинкарнацију, већ верујемо у Васкрсење Мртвих. Не верујемо више у карму, већ у Опроштење Грехова.
    Неке ставове, прихваћене у свету, такође је неопходно оставити да бисмо, на пример, примили истину о светости брака или о неприкосновености људског живота од тренутка зачећа па до природне смрти. По тим моралним питањима савремени свет се често разилази са Христом - и ми стајемо на Христову страну, не на страну света.
    Ово поновно разматрање ставова приводи послушности воље - мењамо наше понашање сагласно Христовој истини, сагласно заповестима Божијим. Апостол наводи најједноставнији пример: "Крадљивац нека више не краде, него боље нека се труди да ради својим рукама оно што је добро да би имао давати ономе коме је потребно." ( Еф. 4:28 )Човек који је увредио ближњег крађом, сада треба да се труди како би му дао. Исто је и у вези са другим гресима: поверовати у Христа значи не радити више тако, већ напротив, стремити испуњењу заповести.
    Исправљање наших ставова и нашег живота неће бити тренутно - то је дуг и тежак процес, у току којег ће нам веома бити потребна помоћ Цркве. Доживећемо успоне и падове, а понекада и тешко спотицање, и ту треба да памтимо да је наша узданица - Христос, да је љубав Његова неизмењена. Да упавши у блато треба да се подигнемо, примимо Његов опроштај и идемо даље. Како обећава Апостол: "ако исповиједамо гријехе своје, вјеран је и праведан да нам опрости гријехе, и очисти нас од сваке неправде." (1 Јн. 1:9)

  20. #120
    Join Date
    Jun 2012
    Location
    Podgorica
    Posts
    1,560
    Thanks Thanks Given 
    0
    Thanks Thanks Received 
    0
    Thanked in
    0 Posts

    Default

    Вера Цркве
    Еванђељска вест о Христу дошла је до нас преко многих покољења оних који су веровали у Њега. Који су од апостолских времена до наших дана чували и објављивали реч Његову, живели том речју и страдали за њу. Христос се обраћа свакоме од нас лично. Међутим, Он то чини кроз Цркву и ми немамо друго Еванђеље осим онога које је дошло до нас кроз Цркву. Немамо другог Христа, осим Онога, Кога она јавља.
    Христос говори: "сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати." (Мт. 16:18 ) Да би постао Његов, треба се присајединити Цркви Његовој. За многе људе ту почињу проблеми и то није изненађујуће. Јер управо је са Црквом повезан прелаз од теоретске сагласности до истинске вере. Ако смо поверовали у Христа, то мора да се покаже у следовању Његовим заповестима, пре свега, примамо Крштење, учествујемо у молитвеном животу Цркве и приступамо Светим Тајнама.

  21. #121
    Join Date
    Jun 2012
    Location
    Podgorica
    Posts
    1,560
    Thanks Thanks Given 
    0
    Thanks Thanks Received 
    0
    Thanked in
    0 Posts

    Default

    Пронаћи веру
    Понекад се људима чини да је вера, као и љубав, нешто попут високе температуре, нешто се човеку "догађа" мимо његове воље. А затим исто тако, "само по себи" може и да прође. То се може односити на мистичко искуство, осећање, доживљај - али не и на саму веру. Бог се веома пажљиво односи према људској слободи. Он нам даје могућност да поверујемо, али нас не принуђује на то.
    "Покајте се и вјерујте у Еванђеље", говори Господ. (Мк.1:15) То је обраћање нашој вољи. То није нешто што нам се просто дешава. Ми треба да се покајемо и поверујемо. То је одлука коју доносимо пред лицем Божијег призива - одлучујемо да се молимо, приђемо Цркви и заувек изменимо свој живот. Све то није могуће без помоћи Божије. Међутим, ми треба да замолимо за ту помоћ у молитви, а не неко други. Наша уста треба да изговоре: "Верујем Господе и исповедам", наше ноге треба да нас доведу у Храм.
    "Онога који долази мени нећу истјерати напоље", говори Господ. (Јн. 6:37) Међутим, морамо сами доћи.

  22. #122
    Join Date
    Oct 2010
    Posts
    8,354
    Thanks Thanks Given 
    1,855
    Thanks Thanks Received 
    5,434
    Thanked in
    2,086 Posts

    Default

    Quote Originally Posted by Bluper View Post
    Ateizam je religija kao i sve druge kojih je više od 10.000 na kugli zemaljskoj.
    Divim se ateistima jer, objektivno govoreći, imaju jaču i snažniju veru od mnogih teista! Zaista je potrebna neverovatne vera da bi se verovalo u "slepi slučaj", da bi se verovalo da Stvoritelj ne postoji i pored savršenog reda, kako u mikro tako i u makro kosmosu. Uzmimo najjednostavnije primere kao što je tačna i precizna udaljenost zemlje od sunca, tačna mešavina gasova u atmosferi, precizna gravitaciona sila, tačna i precizna brzina svetlosti, precizna i tačna brzina rotacije zemljine kugle kao i brzina revolucije zemljine kugle, tačna i precizna kosina zemljine ose, tačna i precizna udaljenost meseca od zemlje, tačna i precizna veličina Jupitera i njegova uloga. Da ne pominjemo živi svet kojim obiluje zemlja i interakcija živih bića na zemlji-biljni svet proizvodi kiseonik koji koristi životinjski svet i proizvodi ugljen dioksid, kojim se hrane biljke, savršena simbioza! Zemlja je prepuna dokaza da postoji Kreator koji je pun ljubavi i kome je neizmerno stalo do ljudi. O čoveku, kruni stvaranja, govori sama nauka.

    Dakle kao što rekoh, negirati Stvoritelja kao odgovornog za sva ova čuda, zahteva ogromnu veru, na žalost slepu veru iza koje je ponos i gordost.
    Ateizam nije religija naš dragi prosvjetitelju. Ateizam je odsustvo religije. Ateizam je odsustvo vjere.
    Mi ne vjerujemo vašim religijama i "svetim" knjigama jer za tvrdnje koje one isnose nemaju nikakvih dokaza.
    Isto tako ne vjerujemo u Deda Mraza. Je li nevjerovanje u Deda Mraza isto religija?

    tačna i precizna udaljenost zemlje od sunca, tačna mešavina gasova u atmosferi, precizna gravitaciona sila, tačna i precizna brzina svetlosti, precizna i tačna brzina rotacije zemljine kugle kao i brzina revolucije zemljine kugle, tačna i precizna kosina zemljine ose, tačna i precizna udaljenost meseca od zemlje, tačna i precizna veličina Jupitera i njegova uloga.
    Kako brzina svjetlosti može da bude "tačna i precizna"? Koja je uloga Jupitera? Prosvijetli me.
    Na stranu tvoje nespretno izražavanje, kapiram da hoćeš da kažeš da su sile i odnosi u prirodi savršeno prilagođene čovjeku.
    Vidiš, to nije tačno. Čovjek, kao i ostali organizmi na planeti, je prilagođen njima.

    "Savršeni red" koji ti vidiš ne postoji.

    Sila gravitacije na zemljinoj površini nije 9.81 m/s2 jer je prilagođena ljudskom skeletu i mišićima, već obratno. Naš skelet i mišići su prilagođeni njoj. Astronautima koji provode više vremena u svemiru mišići i kosti slabe jer u beztežinskom oni ne moraju da budu toliko jaki kao na zemlji. Na nekoj drugoj planeti sa nešto jačom gravitacijom, ljudski mišići i kosti bi ojačali. Dakle, okolina nije savršeno prilagođena čovjeku, već se čovjek prilagođava okolini.
    Inače, do sad je otkriveno oko 50 zemljolikih planeta koje sa nalaze na povoljnoj daljini u odnosu na svoje zvijezde. Tako da planeta na kojoj mi živimo, iako je nešto rijeđi tip, nije jedinstvena.
    A zbog pominjanja "zemljine kugle" vjernici iz čijih pisanja učite o bogu bi vas spalili na lomači. No dobroooo...

    Biblija je toliko nakaradna i kontradiktorna knjiga puna gluposti da se sa Marsa vidi da je ona djelo gomile neukih ljudi osrednje imaginacije koji pritom nisu imali blage veze o svijetu u kojem žive.

    Prema bibliji žena se muči na porođaju jer je to božija kazna jer je Eva pojela jabuku.
    Prema bibliji žena mora da sluša muža i da se podvrgava njegovoj volji.
    Prema bibliji svijet je star oko 6000 godina.
    Prema bibliji postojali su ljudi koji su živjeli preko 900 godina.
    Prema bibliji svi ljudi potiču od samo dvoje ljudi - Adama i Eve.
    Prema bibliji bog je potopio zemlju a par svake kopnene vrste životinja se ukrcao na Nojevu arku. Dakle, brod mizerne dužine od 137 metara i 22,5 metra širine je bio dovoljno velik za desetine hiljada životinja i zalihe hrane potrebne za godinu dana. Seems legit.

    Ako ti možeš da vjeruješ u ovo u 21. prvom vijeku ti si izuzetno neinteligentna osoba.
    Da dodam da biblija ni na jednom mjestu ne osuđuje ropstvo. Šta više, daje instrukcije kako se ophoditi prema robovima.

    Još mi ne odgovoriste na pitanja:
    Šta se dešava sa ljudima koji nikad nisu ni čuli za hrišćanstvo nakon smrti?
    I zašto dobri i svemoćni Bog ne pomože onoj silovanoj i kamenovanoj djevojčici u Somaliji?
    Last edited by ASC; 10-07-12 at 12:28.

  23. #123
    Join Date
    Jun 2007
    Location
    Terminus Systems
    Posts
    15,769
    Thanks Thanks Given 
    453
    Thanks Thanks Received 
    2,948
    Thanked in
    1,461 Posts

    Default

    Quote Originally Posted by Bluper View Post
    Divim se ateistima jer, objektivno govoreći, imaju jaču i snažniju veru od mnogih teista! Zaista je potrebna neverovatne vera da bi se verovalo u "slepi slučaj", da bi se verovalo da Stvoritelj ne postoji i pored savršenog reda, kako u mikro tako i u makro kosmosu. Uzmimo najjednostavnije primere kao što je tačna i precizna udaljenost zemlje od sunca, tačna mešavina gasova u atmosferi, precizna gravitaciona sila, tačna i precizna brzina svetlosti, precizna i tačna brzina rotacije zemljine kugle kao i brzina revolucije zemljine kugle, tačna i precizna kosina zemljine ose, tačna i precizna udaljenost meseca od zemlje, tačna i precizna veličina Jupitera i njegova uloga. Da ne pominjemo živi svet kojim obiluje zemlja i interakcija živih bića na zemlji-biljni svet proizvodi kiseonik koji koristi životinjski svet i proizvodi ugljen dioksid, kojim se hrane biljke, savršena simbioza! Zemlja je prepuna dokaza da postoji Kreator koji je pun ljubavi i kome je neizmerno stalo do ljudi. O čoveku, kruni stvaranja, govori sama nauka.

    Dakle kao što rekoh, negirati Stvoritelja kao odgovornog za sva ova čuda, zahteva ogromnu veru, na žalost slepu veru iza koje je ponos i gordost.
    Ne. Negirati nekog tamo stvoritelja zahtejva znanje i razumijevanje koje ti ne posjedujes. I nemas nijedan racionalan razlog za neposjedovanje istog znanja i razumijevanja koje posjeduje neki ateista ili agnostik. Svo znanje o prirodi i nacinu na koji funkcionise ti je na dohvatu ruke zahvaljujuci internetu, a ti si i dalje zadovoljan da zivis u savrsenom neznanju i da pricas o stvarima o kojima ne znas NISTA. To je vrhunac arogancije.

    Ateisti ne vjeruju u "slijepi slucaj". Mogu da vjeruju, ali bi bili idioti. Nista se ne desava slucajno. A pricati o vjerovatnoci i slucajnostima nakon sto se nesto vec
    desilo je glupo i iskreno ne znam ni zasto sam te udostojio odgovora nakon te izjave.

    Zamisli da hodas parkom, i odjednom ispred tebe padne list sa jednog drveta. Bas u tom trenutku je bas ispred tebe pao bas taj list sa bas tog drveta. Vjerovatnoca za tako nesto je astronomski mala. Veca je vjerovatnoca da dobijes na LOTO-u 100 puta za redom. Takve nevjerovatne stvari se desavaju SVAKOG TRENUTKA. Samo sto ih mi ne primjecujemo. I sa pravom ih ne primjecujemo. Nije vazno kolika je vjerovatnoca da se nesto desi nakon sto se vec desilo. Ako bi neko uspio da predvidi da ce list da padne sa odredjenog drveta u odredjenom terenutku na odredjeno mjesto, e tad vec mozes da budes impresioniran. Ishod ne zavisi od vjerovatnoce. Niti je vjerovatnoca vazna nakon dogadjaja. Vjerovatnoca je samo pokazatelj ishoda koji bi mogao (a ne mora) da se desi u buducnosti.

    I ovo sto ti je rekao ASC je tacno. Bog nije stvorio Zemlju tako da odgovara zivotu na Zemlji. Zivot na Zemlji se razvio u skladu sa uslovima koji su na Zemlji postojali. Naastao je onaj zivot koji je mogao da nastane i nijedan drugi. Tu nema nista cudno. I opet, vidis, ne mogu svi organizmi da prezive u svim krajevima svijeta. Mislis li da bi Eskimi mogli da prezive u Juznoj Africi? Mnogo bi impresivnije bilo kad bi covjek mogao da zivi na svakoj planeti u svemiru. Iako ni to ne bi bio dokaz za postojanje boga, bilo bi mnogo vise od ovoga sto trenutno tvrdis. Ili bar kad bi svaki covjek mogao da prezivi gje god se nalazio na planeti. Nasa planeta mozda dozvoljava nastanak zivota, ali je daleko od savrsenog sklada u koji ti vjerujes.

    Quote Originally Posted by ASC View Post
    Biblija je toliko nakaradna i kontradiktorna knjiga puna gluposti da se sa Marsa vidi da je ona djelo gomile neukih ljudi osrednje imaginacije koji pritom nisu imali blage veze o svijetu u kojem žive.
    Evo sta Richard Dawkins kaze za Bibliju

    To be fair, much of the Bible is not systematically evil but just plain weird, as you would expect of a chaotically cobbled-together anthology of disjointed documents, composed, revised, translated, distorted and 'improved' by hundreds of anonymous authors, editors and copyists, unknown to us and mostly unknown to each other, spanning nine centuries
    Last edited by VanjaTheMan; 10-07-12 at 13:15.

  24. #124
    Join Date
    Mar 2012
    Posts
    757
    Thanks Thanks Given 
    0
    Thanks Thanks Received 
    0
    Thanked in
    0 Posts

    Default

    Ma vi vjernici na sve ste spremni i svasta ste radili,ne vi,ali vasi predhodnici u istoriji,od inkvizicija,preko ratova,mucenja i to do danas.Zasto ste to radili?Pa cilj svake vjere je isto kao partije i reklame novog proizvoda.
    Da bude sto vise kupaca,da se proizvod vise reklamira i da se sa strahom i ozbiljnoscu pristupi,pa nebitno ko.

    Samo sto kod religije je sve to ozbiljnije i sire rasprostranjeno,a silovanje je i psihicko.

    Sama stvar govovri kakve su lazi spremni i komentare da stave @bluper i @wasup i sl. kad uce djecu da je svijet drugaciji nego sto se mozak trudi da uspostavi.

    Da je sve kao sto u prirodi nije,zato su biblije za djecu,sjecateli se kad vam rekoh zadnja najjaca snaga odbrane biznisa i plasenje tj. produzetak jeste uvesti religiju u skole,govoriti o grehovima,zadnjim vremenima i sl.

    Cak i u pocetku Hriscanstva bilo je strasno.Ljudi koji su vjerovali u svoje pretke,duhove i sl. Hriscani su ih masakrtirali i kopali oci,zato sto nisu prihvatali Isusa.
    To vam govori o ljepoti religija,istini istih,istini vjere i nadljuskog i zivih,razumnih sila,koje sve prate i pisu.

    Ma vjernici mogu da urade bilo sta da zaustave sirenje znanja ali nikad im to nece uspjeti do kraja,jer Sunce sija,Zemlja se okrece,mozak se razvnija,sve smo vise svjesniji o cemu se radi,polako ali uzlaznom putanjom,dok religija ide dolje i sto je najbolje bice sve vise potiskivana iz drustva,ne skoro,ali jos tri-cetiri generacije i bice da gori pod nogama,kad se narod ne mogne plasit laznih bogova i sudjenja :victorious:

  25. #125
    Join Date
    Jan 2004
    Posts
    31,192
    Thanks Thanks Given 
    0
    Thanks Thanks Received 
    2
    Thanked in
    2 Posts

    Default

    Quote Originally Posted by Bluper View Post
    Ateizam je religija kao i sve druge kojih je više od 10.000 na kugli zemaljskoj.
    Divim se ateistima jer, objektivno govoreći, imaju jaču i snažniju veru od mnogih teista!
    Interesantna logika jer zbilja a-theos kao sto sam naziv kaze implicira da je religija. To bi bilo kao da si napisao da su antialkoholicari teske pijanice.
    Jeftina sociotehnika da svi u nesto vjeruju pa kad vjeruju onda je najbolje da se vjeruje u ono usto vjeruje onaj koji to plasira. Vratolomna konstrukcija koja moze paliti kod malo naivnih jer negacija neceg nikako ne moze u istom momentu znaciti i tvrdnju. Dobro je da je izostala tvrdnja kako je to produkt komunizma jer ipak je Epikur zivio malo ranije i tvrdio da duhovno i intelektualno zadovoljstvo samo po sebi negira ingerenciju Boga, a Titus Lucretius je istini za volju pominjao neki materijalizam ali isto nije bio komunista

Page 5 of 57 FirstFirst 1234567891555 ... LastLast

Thread Information

Users Browsing this Thread

There are currently 1 users browsing this thread. (0 members and 1 guests)

Similar Threads

  1. I: Posao za druga
    By cvxcomputers in forum Centralni
    Replies: 7
    Last Post: 08-11-09, 17:07
  2. Život drugačiji od živog.
    By funestis in forum Nauka generalno
    Replies: 2
    Last Post: 16-08-07, 17:55
  3. EXIT 06 - Druga NoJ
    By ILEW in forum Ostali oglasi
    Replies: 7
    Last Post: 10-03-07, 20:50
  4. Trg Marsala ( Druga ) Tita
    By Drug Tito in forum Primorski
    Replies: 8
    Last Post: 13-12-06, 14:48
  5. Druga debata
    By cvrchak in forum Budućnost Crne Gore
    Replies: 79
    Last Post: 24-04-06, 15:56

Bookmarks

Bookmarks

Posting Permissions

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •