"...Ni sam nije znao zbog čega su tog jutra njene oči bile tako upadljivo zelene . Kao tek sazreli list mladog jablana koji je tek zakoračio u tajne života . Njeni obrazi su primali poklone studeni a sve je to magijom zasipala poneka pahulja na njenoj kosi . Želeo je da postane vetar te se tako lagano poigra sa tim zapetljalim uvojcima boje zrelog majskog sumraka. Zašto je skrivala pogled koji lutao do beskraja pa se ponovno vraćao pod malene trepavice za koje je smatrao da su samo iluzija u njegovim očima . To jutro je iz čistoga mira moglo biti malo više prohladno . Možda bi ga zagrlila . Ah , možda ...
Na rukama je imala vunene rukavice koje su skirvale nježnost , a samim tim malenoj djevojci davale izgled neke sitne djevojčice koju je tako voleo ... Možda je njen vrat bio u neprirodnom položaju dok ga je gledala , al sve je to bila stvar izbora . Lagano je dotakao njenu kosu iz koje se širio miris nekog cveta čiji miris prepoznavao ranim prolećem . Ali sada je zima . Duga podmukla zima koju je tako voleo , koju je tako mrzila . Nisu bili slični , ali se njihov pogled naglo sudario poput snažne lavine i nežnog mladog mačeta . Bilo je i previše zelenila te zime u njenim očima . Možda čak i preterano za njene godine . Voleo ju je . Lagano je njenu sićušnu šaku preklopio svojim dlanovima i tako je privukao sebi , a misteriozni miris koje je njegovo srce naprosto stavljao na iskušenje . Njene usne su uzalud bile nestvarno rumene . Dotakao ih je kažiprstom pomisliviši na neke nevažne stvari koje su tada bile i suviše važne za nju . Vetar se i dalje svađao s pahuljama . Kao da se taj hladni rat proširio i na njih dvoje . Kao da su želeli da okončaju ovu igru sudbine , ali je on i dalje nastavio . Oko vrata je imala vuneni šal čije se šarenilo oslikavalo na njegovim očima . Skinuo ga je tako smelo svojim veštim detinjastim pogledom . Gledao ju je u vrat . Pa u usne . Nos . Levo oko . Desno oko . Pa se tako preko duge crne kose lagano spustio na njena nežna krhka ramena . Svoje dlanove je položio tačno na njih . Nije se žalila nego je naprotiv laganim pokretom svoju glavu pružila tik pored njegovog srca.............

Gledao ju je . Gledala je i ona njega , ali je pogled ipak povremeno bežao . Voleli su se , možda . Ne znam . I dok su njena kolena lagano klecala usne su podrhtavale te tako uspevale da ga namuče dok ih nije uspeo smiriti još čvršćim zagrljajem...........plakala je , dok se malena suza lagano slila na njegov dlan . Osetio je to , ali nije mario baš previše . Rumenilo ga je očaralo . Nije imalo onaj isti okus kao kod svih drugih . Ovaj je bio očuvan samo za njega . Zauvek . Pahulje su bile uporne ali uzalud . Vetar je odavno prestao da se trudi . Nikoga nisu pimećivali . Jedini dodir sa stvarnošću su predstavljala četiri stopala koja su gazila rani novembarski sneg ."