Originally Posted by
monteboy
Писмо „теразијског Црногорца”
Забраном гласања грађанима Црне Горе који живе у Србији ова република се одриче трећине становништва
Како сам више пута прошетао Теразијама, дозвољавам да ме назовете теразијским Црногорцем, ако сте то смислили да ме увредите. Промашили сте, јер се нимало не осећам увређеним. Али, ви сте показали какви сте. Надам се да ће моја „Политика”, коју редовно читам годинама, објавити ово моје писмо, јер бих и ја имао понешто да питам и да понешто кажем.
Прво да укажем како нас из Црне Горе карактеришу црногорски првоборци за независну, самосталну, проевропску Црну Гору. Они нас у својим првоборачким новинама овако карактеришу: „црногорски одметници, домомрсци, плаћеници, превртљивци, отпадници, мутиводе, изроди, несоји, дволичњаци, троличњаци, поданици туђе отаџбине, издајници”. Даље кажу „широм Црне Горе тежи су нам и од Срба”. И даље: „Теразијски Црногорци пристају да буду Коштуничино крдо оваца и да ујаве у некадашњу отаџбину и гласају против ње”. Питам да ли је неко некада чуо и видео да је некаква званична политика једне државе овако окарактерисала једну трећину својих држављана, јер нас толико има у Србији. Е, јадна државо и јадна таква Црна Горо.
У важећој Уставној повељи, као што се зна, предвиђено је да грађани друге државе имају сва права изузев изборног. То сада важи, без обзира на то да ли је тако било или није раније. То значи следеће: они црногорски држављани који сада у Србији немају елементарно грађанско право, јер им га је одузела, забранила, матична држава. Да ли може бити у независној, проевропској Црној Гори да једна група држављана узурпира власт и онемогући, забрани, једној трећини држављана те исте државе да гласају на референдуму када је реч о будућем статусу те Црне Горе. Ти анатемисани грађани треба да се обрате Међународном суду, или суду у Стразбуру и траже заштиту.
Пре било каквог референдума потребно је да се између Србије и Црне Горе направи, дефинише, платформа, нова повеља, која би била усвојена у парламентима где би се потпуно јасно утврдило како ће се вршити подела, тако да народ буде потпуно упознат зашто треба да се изјашњава и да касније не би било трзавица око накнадних проблема. Тако, код нас се каже да је народ, човек, наше највеће благо и богатство. Било бо неправедно да сиромашној и малој Црној Гори остане у Србији једна трећина тог њеног блага. Мора да се утврди и тачно пропише шта ће бити са црногорским држављанима који се налазе у Србији ако Црна Гора постане независна. Хоће ли се они вратити у Црну Гору, или ће их преузети Србија и дати им своје држављанство.
Петар Павловић,
Београд
Bookmarks