Kako Jevreji, a kako Srbi čuvaju sećanje na genocid počinjen nad njima u vreme Drugog svetskog rata, ko revidira istorijske činjenice, zašto Amerika neguje duple aršine kada je reč o islamu na Balkanu i Bliskom istoku, te kako tumači da po pitanju RS isti stav dele islamske države i Evropa – objašnjava istoričar sa Hebrejskog instituta u Izraelu.
„Obeležavanje godišnjice holokausta u znak sećanja na šest miliona nastradalih Jevreja u Drugom svetskom ratu je prva tema u Izraelu i način razmišljanja. Na taj dan koji nazivamo Šoa izgovara se pet od šest miliona imena nastradalih Jevreja . S druge strane svetska javnost o postojanju logora Jasenovac zna dosta toga, ali sa postojanjem stratišta Jadovno, iako istoričar, upoznao sam se tek kada sam pozvan na ovu konferenciju. Pre toga za mene reč Jadovno nije ništa predstavljala. Najmanje zločin. A svaki zločin traži da bude obelodanjen kako se ne bi ponovio“, kaže u razgovoru za „Pečat“ Rafaelo Izraeli, istoričar sa Hebrejskog instituta u Izraelu.
Kako tumačite činjenicu da u Srbiji i RS nije ustanovljen dan kojim bi se obeležavalo sećanje na balkanski holokaust?
To je bila moja konačna primedba. Takve stvari se moraju pamtiti i ovekovečiti, a to se najbolje postiže obrazovanjem mlađih generacija i njihovim upoznavanjem sa ovom temom. No, političke okolnosti u Izraelu i Jugoslaviji bile su posve drugačije. Dok kod nas na obeležavanje genocida dolaze predsednici na desetine država, komunistički režimi u Jugoslaviji su želeli da potru postojanje genocida nad Srbima kako bi stvorili lažnu platformu za izjednačavanje prava Srba i Hrvata. To je bila velika greška. Budućnost se može graditi samo ako se imaju čvrsti koreni u prošlosti.
Kako gledate na pokušaje revizije istorije ovog dela Balkana? Smatrate li da je uklanjanje predmeta za mučenje iz muzejske postavke u Jasenovcu jedan od takvih pokušaja?
U Izraelu se istraživanja vrše na daleko većem nivou. U Jasenovcu imamo slučaj politizacije od strane države Hrvatske i pokušaje nametanja nove istine. U ovom konclogoru pretpostavka je da je stradalo preko 700.000 Srba, ali umesto da se broj precizno utvrdi na osnovu istraživanja i tako dođe do definitivne istorije, svedoci smo borbe sa brojevima.
S druge strane u Izraelu svake godine na Dan obeležavanja godišnjice holokausta stojimo pored večne vatre i čitamo imena, godinu rođenja i smrti pet od šest miliona nastradalih. Isto se dešava i u Parlamentu. Gotovo svako ima nekoliko rođaka koji su pobijeni u raznim koncentracionim logorima.
Koliko je problematična definicija samog genocida? Smatrate li da ono što radi Haški tribunal obesmišljava pravo značenje te reči?
Mislim da bi Haški tribunal trebalo da sudi pojedincima, a ne narodima i državama. Oni pokušavaju da identifikuju masovna ubistva i to nazovu genocidom, umesto da se bave svakim zločinom pojedinačno.
Generalizacijom zločina gubi se pravo značenje i značaj počinjenih genocida, jer dolazimo u situaciju da svako ko je doživeo nesreću može da je proglasi genocidom. Turci nikad nisu rekli da hoće da unište jermenski narod. Oni su hteli samo da eliminišu Jermene iz svoje zemlji. S druge strane, Nemci su hteli da istrebe sve Jevreje u celoj Evropi. Sa užasom gledam na sve zločine u ratovima na području Balkana. Jedan deo medija je obmanjivao javnost skrećući pažnju na drugu stranu. Na taj način je javno mnjenje permanentno zbunjivano.
Antisemitizam je stariji od nacizma, a nasleđuje ga antiizraelizam. Kako tumačite ovu genezu mržnje?
Postoji jedna stvar koja je više ili manje dokazana u Evropi. To je ono što se desilo 1144. godine u Velikoj Britaniji, kada je rečeno da Jevreji hvataju hrišćansku decu pre Pashe kako bi pili njihovu krv.Zavera protiv Jevreja koju sprovodi 30 miliona muslimanskih emigranata političkim demonstracijama na evropskim trgovima protiv Izraela, istovetna je onoj u Velikoj Britaniji i Ukrajini.
Da li talas koji je zahvatio Bliski istok preti da ugrozi Izrael?
Ne mora da znači. Demokratske države obično ne počinju ratove, jer to ne mogu bez podrške naroda. Diktatori su oni koji započinju ratove. Neki diktatori su dosta naklonjeni muslimanima i spremni su da ih podrže i protiv Izraela. U Siriji je režim bio uplašen od intervencije Amerikanaca, pa je upravo Buš primorao Asada da izađe iz Sirije i stavio ga pod vojnu, ekonomsku i diplomatsku opsadu. Za ono što se sada dešava u Siriji krivac je Obama.
Jedan pravoslavni vladika je nedavno rekao da je nezavisno Kosovo – Džamahirija u srcu Evrope. Kako komentarišete njegove reči?
Mislim da to nije prejako rečeno. Premijer Džamahirije, odnosno tzv. „republike Kosovo“ je kriminalac i gangster, a pružati podršku takvim ljudima u istoj meri je nedopustivo kao što je nedopustivo bilo bombardovanje Srbije.
Čini se da Amerika u odnosu prema muslimanskom faktoru na Balkanu i Bliskom istoku neguje različite aršine. Kakav je vaš stav o tome?
Takva politika je počela za vreme Bila Klintona, a nastavio ju je Džordž Buš Junior. To je pogrešni koncept. Turski islam je predstavljao model po kojem bi jedna islamska zemlja mogla biti i prozapadna, proamerička i članica NATO-a. Amerikanci su želeli da isti model primene u BiH, Tadžikistanu i još nekim zemljama bivšeg SSSR-a. Želeli su da sa modernom Turskom i Izraelom privuku i druge zemlje islamskog sveta, kako bi stvorili moderno prozapadno okruženje. I sa Kosovom namera je bila slična. Već 2002. godine kada su u islamskim zemljama zavladale fundamentalističke opcije bilo je jasno da san o modernom islamu pada u vodu. Islam u Evropi je radikalan i umesto da SAD budu na strani Srba, koji su garantovali kontinuitet hrišćanstva, mi se kao istoričari suočavamo sa činjenicom da je taj kontinuitet presečen i da islam ulazi u srce Evrope. To je samoubistvo hrišćanstva. Protivnik sam toga. Mislim da su Amerikanci shvatili da su napravili grešku, ali SAD su veliki brod da bi mogli lako da promene kurs. Treba da prođe dosta vremena da bi se napravio zaokret u tim odnosima.
Koliko u spoljnoj politici Turske prepoznajete neoosmansku ideju?
Naravno da je to očigledno. Turska je okrenula leđa Evropi. Najpre su godinama čekali da uđu u Evropu, a sada u želji da povrate dominaciju stvaraju saveze sa Iranom i Sirijom. Ideologija Osmanskog carstva nije bio nacionalizam, već Islam. Ako ojačaju poziciju na Balkanu, onda će opet da usmere pogled ka Beču. Svako može da traži pravo na svoju istorijsku teritoriju, ali to nije moguće u svim slučajevima. Napisao sam četiri knjige o Islamu u Evropi.
Kako komentarišete da je odnos islamskih država i Evrope prema Republici Srpskoj identičan?
Ovo su dva elementa koja ukazuju na značaj Evrope po pitanju sudbine Srbije i Republike Srpske. Stav Evrope po pitanju islamskog elementa je često pogrešan. Kao i strategija Amerike. Muslimani podržavaju svoje ljude svuda u svetu, kao i kandidate za predsednike država. Evropa bi to trebalo da ima u vidu.
Koliko jevrejski krugovi u svetu, koji su i te kako moćni, imaju razumevanja za borbu Srbije za očuvanje teritorijalnog integriteta?
Mi možemo da držimo predavanja, ali to nije dovoljno. Jedan deo jevrejskih krugova ima razumevanja za srpsko pitanje. Ali isto tako je tačno da pojedini krugovi nisu naklonjeni Srbiji i njenoj borbi. Presudna za formiranje takvih stavova bila je propaganda.
Da li se slažete da je pouka iz Drugog svetskog rata sprečila da se ponove slični zločini i devedesetih?
Jeste u određenoj meri. Razlika je u tome što je po završetkXrebalo bi da se zapitamo šta će biti dalje u BiH, da se definišu granice između religije i nacije.
Kako je izraelska javnost ocenila hapšenje generala Ratka Mladića?
Mogu reći za sebe, ali ne mogu u ime Izraela. Moje mišljenje je da je opet potvrđeno da postoje dve strane istine. Na mnogim sajtovima video sam da narod doživljava Mladića kao heroja, na drugim da je optužen za neke zločine. Izvodim zaključak da oni koji su protiv Srbije smatraju Mladića zločincem, a oni koji su na strani Srba proglašavaju ga herojem.
Da li Srbija treba da se integriše u EU i NATO?
To je pitanje za Srbiju. Ako dođe trenutak da Srbija treba da se integriše sa EU, onda je NATO samo jedan korak ka tome. Smatram da kada je predsednik Srbije Boris Tadić odlučio da isporuči Mladića, verovatno je to uradio i u tu svrhu. Ne treba zaboraviti bombardovanje Srbije od strane NATO-a, kao i bacanje bombi sa osiromašenim uranijumom.
Izvor: Pečat
Originally Posted by Pirun
Uvozimo ogromne količine hrane. Izvozimo minornu količinu. Ekonomija se još uvijek oslanja na KAP, o čijem stanju i izgledu za budućnost je suvišno govoriti. Izvozimo aluminijum, vina, krš (zaista ga imamo) i otprilike ništa više. Uvozimo sve i svašta. Turizam, koji posljednjih godina kleca zbog očajnog odnosa nadležnih, i dalje je okosnica naše privrede i života naše države. A na kraju, tu su oni – njihovo visočanstvo – Krediti. Usljed konstantnog pozajmljivanja, kako bi se izbjegao najgori scenario, država opstaje na vještačkim osloncima, na štakama. Crna Gora na štakama trči ka Evropskoj uniji, ka blagodeti u najavi. Grčkoj ni to nije pomoglo, već je nakon vještačkog procvata realnost surovo vratila sve na svoje mjesto. Grčka koja, ako ništa drugo, ima nemjerljivo veće prihode od turizma od naše države. Teška srca, Evropa je ulila milijarde eura u staru evropsku državu i nakratko je izvadila iz nok-dauna.Kod nas je još dobro, ne mogu se požaliti. Zašto pišem onda o ovome? Zašto „baksuziram“? A eto, pomalo. Pogledam kako Spokoj skakuće našim ulicama, pa se zapitam. A ovi Spokojni su i jedini koji će se ljutnuti zbog baksuziranja. Ukoliko ih, onako zainteresovane, to i dotakne.
Bookmarks