1. Соломунова пјесма над пјесмама.
1 Цар. 4:32
2. Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
3. Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе дјевојке.
Пјес. 6:7, Мат. 25:1, 2 Кор. 11:2
4. Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
Псал. 45:14, Јер. 31:3, Ос. 11:4, Јован 6:44, Јован 14:2, Ефес. 2:6, Филиб. 3:12
5. Црна сам, али сам лијепа, кћери Јерусалимске, као шатори Кидарски, као завјеси Соломунови.
6. Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах својега винограда, који ја имам.
7. Кажи ми ти, којега љуби душа моја, гдје пасеш, гдје пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
Јован 10:27
8. Ако не знаш, најљепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
9. Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновијем.
2 Дн. 1:16, Пјес. 2:2
10. Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
Језек. 16:11
11. Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрнијем.
12. Док је цар за столом, нарад мој пушта свој мирис.
13. Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
15. Лијепа ти си, драга моја, лијепа ти си! очи су ти као у голубице.
Пјес. 4:1
16. Лијеп ти си, драги мој, и љубак! и постеља наша зелени се.
17. Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.
1. Ја сам ружа Саронска, љиљан у долу.
2. Што је љиљан међу трњем, то је драга моја међу дјевојкама.
3. Што је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; жељех хлада њезина, и сједох, и род је њезин сладак грлу мојему.
1 Мој. 3:6, Откр. 22:1
4. Уведе ме у кућу гдје је гозба а застава му је љубав к мени.
5. Поткријепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6. Лијева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
Пјес. 8:3
7. Заклињем вас, кћери Јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
Пјес. 3:5
8. Глас драгога мојега; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
Јован 10:4
9. Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашега зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10. Проговори драги мој и рече ми: устани, драга моја, љепотице моја, и ходи.
11. Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12. Цвијеће се види по земљи, дође вријеме пјевању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13. Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, љепотице моја, и ходи.
14. Голубице моја у расјелинама каменијем, у заклону врлетном! дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
16. Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
Пјес. 6:2
17. Док захлади дан и сјенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздијељеним.
Bookmarks