Brda & Brđani, omiljena svetosavska doskočica, evo, to je to!

[Ćipur]

• Termin Brđani nastao je iz isključivog razloga - duge razvojenosti crnogorskih plemena, koja su bila pocijepana zetsko-bjelopavlićkom ravnicom kojom su vladali Turci.
  Jednostavno, dukljansko-zetski narod koji se pred najezdom Turaka povukao u svoje planine, bio je fizički razdvojen zetsko-bjelopavlićkom ravnicom.
  Tako je uslijed duge turske okupacije nastao termin Brđani, da bi se označili Sjeverni Crnogorci, sjeverna crnogorska plemena.
  Termin se s vremena na vrijeme umetao, upotrebljavao, od početka 18. do polovine 19. vijeka, dakle svega 150 godina, ali se uvijek pod pojom Crnogorci i Brđani mislilo na jedan narod.
• Kao što svi znate, premda se neki se prave da ne znaju, a neki su oslijepjeli za sva vremena od svetosavske propagande i mitova, takozvani Brđani i ostali Crnogorci imaju: isti jezik, iste običaje, istu nošnju, istu kapu, istu uređenost društva tokom istorije (plemensku), iste titule (serdari, vojvode, knezovi ..), istu krv i genetiku, jedino što su se takozvani Brđani više, dosta više orođavali sa Malisorima, od recimo Čevljana, Cuca, Njeguša, Banjana, Drobnjaka, Bjelica, Grbljana ...

Prvo da vidimo što Žile i Šerbo koji su izučili svetosavske škole kažu o terminu Brda i Brđanin.
Žile i Šerbo su inače ljudi koji vole da su prepošteni, al samo na crnogorski račun, tako da će na svaku sitnicu u vezi Crnogoraca biti jako kritični i imati ogromno povećalo, a u isti vrijeme mnoge svetosavske bajke su u stanju da pomaze i poglade.

Knjiga koju su potpisali Žile i Šerbo (čiji rad ja ipak sve u svemu vrlo cijenim, nikad za 5 al može za ocjenu 3+ ili za četvorku).

Evo što Žile i Šerbo kažu za termin Brda i Brđanin.

Da protumačim ovo slovima, ne slikom. Žile kaže (on vjerovatno), da je termin prvo bio Dukađinska zemlja, a da se krajem 17. vijeka pojavljuje u Mletačkim spisima kao Brda donje Albanije, ili Brda Albanije.
Tek dakle početkom XVIII vijeka pojavljuje se pravi termin Brda.
Dakle, to je termin koji je trajao nekih 150 godina, od početka XVIII vijeka do polovine XIX vijeka, predstavljen je u javnosti Crne Gore milion puta više, nego naša stara država Duklja, koja je trajala 700 godina?!?!?! :mad:
Ponekad pomislim od silnog slušanja tog termina da su Brđani neki stari narod koji je pristigao iz Mesopotamije, ili Egipta, ili da su nešto kao Feničani????

Svetosavci u svom paklenom naumu, milion puta ponavljaju taj termin i vrlo su dobri zaista, pomjeraju mozgove mnogim kolebljivim, nesigurnim Crnogorcima.

Recimo Old Bone, vrlo fin forumaš, vaspitan, kulturan, obrazovan, ne shvata razmjere Svetosavske propagande i on je u dubokoj dilemi da li su on - Bjelopavlić i neki Komanin isti narod?!!

Ali Svetosavci mu nikada nijesu rekli da je izvorno bilo "Brda Albanije", a da nikada, nikada nije bilo kroz istoriju srpska Brda i slične besmislice, takođe mu nikada nijesu rekli da su termini BRDA i GORA sinonimi!
Obični Srbi, ne Svetosavci, postave logično, obično pitanje kad im se spomene Crnogorac i Brđanin: "Koja je razlika"?!!

To su dva problema i dva pitanja, i svi smo u pravu..

Nacionalno pripadanje Crnogorac tesko da se moze definisati...lako je onima kojima je i otac i majka iz *4 nahije*, pa nemaju dilema...ali oni sa sjevera, Brda, Muslimani sa sjevera (namjerno ne kaze Bosnjaci, jer mislim da oni to ne prihvataju i da su im Bosnjaci iz Bosne (sa kulturom koja je danas uveliko islamizirana, lise mozda centra Sarajeva)-uzor i nacija kojoj pripadaju, vec im je blize ono Crnogorac-Musliman, kao i meni Crnogorac- vjernik SPC, mislim da na primorju ima onih koji su Crnogorci-katolici (ne Hrvati!)....treba vremena da se stvori crnogorska nacija![/b]

Evo riječi Dobrice Ćosića, u Srbiji ga smatraju OCEM NACIJE, on je vrlo jasan, on objašnjava korijene srpske propagande, on to pohvaljuje, smatra za veliku vrlinu, u svim drustvima svijeta laž se osuđuje, otac srpske nacije je smatra velikom srpskom vrlinom:

“Lažemo iz ljubavi i čovečnosti, lažemo zbog poštenja.
Lažemo zbog slobode.
Laž je vid našeg patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije.
Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno.”

Dobrica Ćosić - OTAC NACIJE !

[Ćipur]

ja shvatam ovo kao tešku uvredu.

... како би с народом нашим црногорским и други славеносрпски народи ...
Koji su to jos slalvenosrpski narodi u koje spada i crnogorski? Jesu li to mozda Brđani?

pitanj jesu li Brđani odvojen narod od Crnogoraca, iako se prethodno, ppročitao ovaj tekst Vladike Vasilija đe Vladika Vasilije fino nabraja: Jezdimir Bljelopavlić, Miloš Vasojević, Ćetko Piletić Piper, Miloš Bratonožić ... sve "brdska" plemena, a Vladika Vasilije ih fino pravo tituliše Crnogorcima, crnogorskim plemenima, pa ih onda nabraja, da bi u tekstu blistavo jasno odvojio ta ista crnogorska plemena od Srba!

Đe su ti Brđani u ovim dramatičnim godinama ?
Na Carevom Lazu su bili Crnogorci, a kasnije su se pretvorili u neki poseban narod?
Evo ih godine 1711 deklarisani kao Crnogorci: Bjelopavlići, Piperi, Drekalovići, Bratonožići, Vasojevići ...
Đe su Brđani?

Vladika Vasilije Petrović Njegoš

Послије тога, 1711, године онај велики господар чија је успомена вјечито достојна хвале, цар Петар Први, самодржац сверуски, чувши о славним и храбрим подвизима црногорског народа, изволио им је послати своје повеље, хвалећи њихову вјерност и постојаност, подстичући у њима усрдност према хришћанској вјери да узму оружје у помоћ Његовом Величанству против варвара Турака. Овако је Велики Господар писао и другим хришћанским народима, и нико се не одважи да дигне оружје против Порте Отоманске, сем једини Црногорци, под вођством свог митрополита Данила Шћепчевића од Његуша Петровића. Он је заиста имао славне војсковође, а то су: први од Његуша његов рођен брат дук <војвода> Радуле Петровић, са својим синовцем сердаром Савом Петровићем, сердар Вук Радоњић, Вучета Радоњић, кнез Марко Богдановић, војвода и губернатор Вукота Вукашиновић, кнез Којица Николић, војвода Вук Мићуновић, кнез Станко Ковачевић, кнез Вукосав Ивановић, Вуксан Милић, кнез Петар Вучетић, војвода Никола Мартиновић, кнез Станоје Мартиновић, кнез Иван Вулетић, кнез Мартин Брајић, кнез Лука Махина, кнез Никола Побор, губернатор Никола Лазаревић, сердар Вук Мирковић, војвода Вук Раданов Паштровић, војвода Машан Бољевић, војвода Илија Дупила, кнез Никола Клисић, кнез Вук Булановић <Вулановић> кнез Михајло Ивановић, кнез Стефан Вуловић, војвода Вук Ђурашковић, кнез Вулиша Ражунатовић <Ражнатовић>, кнез Иван Љуботиња, кнез Вук Вујовић, Никола Свјетлоћа, војвода Бошко Стјепановић <Шћепановић>, Вук Радовић, кнез Пилета Радуловић, кнез Раде Гвозденовић, војвода Мијушко Пљешивчевић, војвода Јездимир Бљелопављић, војвода Ћетко Пилетић Пипер, војвода и губернатор Радоња Дрекаловић, војвода Милош Васојевић, војвода Милош Братоножић, војвода Ђон Стале Климент. Смјело и с великом вољом пођоше с оружјем у руци против Порте Отоманске и побјеђиваху варваре, због чега Порта по закључењу мира с Русијом одлучи да пошаље велику војску на Црну Гору под вођством сераскера Ахмет-паше, који са 60 хиљада турске војске нападе Црну Гору 1712. године, али је од Црногораца била потпуно разбијена. Послије ове побједе Отоманска Порта је одлучила да за своје добро од Црногораца тражи мир али они, пошто обећаше испунити високо допуштење Његовог Величанства цара Петра Великог и заповијести за то немаху, вјерност своју отказати <не> покушаше и мир непријатељима одбише. На то Отоманска Порта 1714. године посла више од 100 хиљада војске на Црну Гору, под вођством везира Думан-паше Ћупрелића <Нуман-паше Ћуприлића>. Црногорци од својих савезника Срба, турских поданика, бјеху остављени, а поред тога Турцима заједно на Црногорце пођоше у рат Херцеговци, којима Турци никад не дозвољавају да носе оружје, осим кад иду у рат против Црне Горе. Везир Ћупрелић је храбрости лукаво претпоставио превару кроз разна обећања, кад су већ Црногорци примили вијест о закључењу мира с Турцима цара Петра Великог, чија је блажена и вјечито достојна хвале успомена, тако да су били вољни склопити мир, црногорски главари повјероваше његовом <везировом> заклињању, не бјеху на опрезу да <не> иду у турски логор, и њих људи ка броју нечасном невјером затвори у тамницу. Потом са свих страна изненада ударише на Црну Гору, која није очекивала напад, пети дио земље огњу и мачу предадоше, и много народа заробише, а горе поменуте главаре објесише. Затим, 1716. године, двије босанске и херцеговачке паше, Ченгићи, с бегом Љубовићем, с другим околним пашама и силном војском, нападоше Црногорце. Уз божију пак помоћ црногорским оружјем бијаху побијеђени и побијени, а паше с бегом Љубовићем и другим старешинама, људи, заробљени, те им свима главе посјекоше. Опет, 1717. и 1718. године, ратоваху против Албаније Млечићи, нападајући градове Интивери <Бар> и Ољцин <Улцињ>, и замолише митрополита Данила Петровића за помоћ, те им он даде пет хиљада и пет стотина људи. Ови сачуваше топове и друго млетачко оружје од албанског паше, који с јаком војском нападе војску млетачку, али Црногорци Турке одбише и растјераше, што су Млечићи писмено, што и до данас постоји, посвједочили и захвалили митрополиту Данилу. А кад им није нужда, Млечићи заборављају прво <пређашње> добро које су им Црногорци учинили. Затим, 1727. године Ченгић Бећир-паша с великом војском нападе Црну Гору, али његова војска би до ногу потучена, а он се с малим бројем <војске> срећно бјежањем спасао, захваљујући брзини својих коња. Касније је погинуо од царске руске војске код Очакова. Затим, 1732. године, Топал Осман-паша, кога је султан Махомет < Мехмед > Пети поставио за беглербега чинит-девера, то јест за генералног инспектора Македоније, Албаније и Босне, по доласку у Албанију покуша да опроба срећу против народа црногорских и посла приличан број Македоњана <Македонаца>, Албанеза <Албанаца> и Бошњака на Пиперску провинцију, гдје их Пипери уз помоћ Куча све побише. Чудо се прича да су ови хришћани на почетку те битке видјели пред собом човјека на бијелом коњу, сличног великомученику Ђорђу, и он је први Турке устрашио, те сам Осман Топал-паша из тврђаве Подгорице побјеже у Албанију, а касније је погинуо у бици са Персијанцима. Опет, 1739. године, везир Ходаверди-паша Махмутбеговић са осам паша и многобројном војском удари на кућу војводе Дрекаловића, и 7 година ратоваше, послије је <турска војска> од наше војске била потучена, а старешине и 70 највиђенијих Турака, који се бјеху затворили у једној кули, живи су спаљени. Још је 1750. године турска војска, која се састојала од Бошњака и Херцеговаца, изненада ударила на границу црногорску, али је од малог броја наше војске била потучена...

Tekst je na svetosavskom sajtu http://www.rastko.org.yu/rastko-cg/p...rnoj_gori.html

Tu su i takozvani primorci, pleme Paštrovići, vidimo da i njih Vladika Vasilije ubraja u crnogorsko pleme.

A koje bi bilo drugo????

Pa plemena na Balkanu postoje samo kod Crnogoraca i Albanaca.

[Ćipur]

PETAR I BRĐANIMA

Petar, božijeju milostiju, pravoslavni mitropolit i kavaler rosijski.

Znate, kako sam vama i svijema Crnogorcima vazda i na svako mjesto govorio, moleći svakoga i zaklinući da u mir i slogu među sobom živite. I koliko sam truda i muke od početka do sada pretrpio, to samo jedini Bog znade; i sve radeći za opšte narodno dobro i slobodu bez nikakve hile i lukavstva, nako s pravijem i čistijem srcem želeći vidjeti vas i ostalu moju braću ot neprijateljskoga jarma i zuluma oslobođene. Nijesam iskao moje sopstvene koristi i tečenja, nego sam ostavio crkve i manastire i sve crkovne i manastirske i druge poslove. Zaboravio sam i moju dušu i moje zdravlje, a prijenuo za vas i za drugu braću Crnogorce, da ne izgubite, nego da uzdržite svoje poštenje i slavu i da utvrdite vašu predragu voljnost i slobodu, koju vi je Bog darovao mimo svakoga naroda u svijetu, da vi tuđin ne gospodari i zapovijeda i da nije gospodar od vašijeh života, ženah i đece i ot vašega imuća i domovah, no vi sami da postavite sebe iz dogovora, uredbe i zakone ot vašega vladanja i suda, po kojemu možete zloga čojka i neposlušnoga kastigati, pak se u slobodi dičiti i živjeti među sobom kako braća mirno, pošteno, bez inada i svake mrzosti. Ali evo žalosti i nesreće velike, što ja ne vidim da vi ovo svoje dobro ljubite, niti vašu voljnost i slobodu poznati hoćete, koju ako jedanput izgubite ot svojega neposluha i zločinstva, onda ćete spominjati moje riječi i viđeti jesam li pravo govorio i jesam li za obšte narodno dobro vaše i svega naroda našega radio; ali će to biti u nevrijeme, ka(d) vi neće pamet ništa valjati. Ovo ja ne govorim samo vama Brđanima nego i svijema Crnogorcima jednako, jer znam što je sloboda i što je temelj ot svakoga dobra na ovome svijetu, a znadem i što je robstvo i nevolja ili sužanstvo i jaram tuđi onomu koji ga nosi ...
Druge vi ne ostaje, nego da od zla prestanete i da se pomirite, kako najskorije i najbolje znate, pak da ne ćerate svoju braću Hristijane koji su pod tursko kopito i da im povratite njiove pljenove, koje ste im nepravedno ugrabili, da ve sirotinja ne kune i da zlo od Boga na sebe ne dočekate. A eto šiljem tamo gospodu glavare i sudce da se s vama vide i razgovore i da očiste smutnje i zađevice, koje nađu u vaša mjesta, i da potvrde stegu i jedinstvo među svijem narodom. Toga radi svakoga molim i strašnijem imenom božijim zaklinjam, promislite za svoje dobro i poslušajte što vi sud i vaši glavari reku i osude, kako iz svoje duše ponadu. Najposlije pravično, ne nosite zlomu i pakosnom čojku hajter i ne činite kako je milo, no takve globite i kastigajte, da se zlo ne čini. A što je do sad bilo, to radite smirit, i koga vidite da je zlo bez nevolje učinio ot sile i ot svoje opačine, toga i kastigom pokarajte i budite svi suprotivu onoga koji posluh i slogu razmeće. Ja želim da vazda naša braća iz našega naroda budu u našu zemlju sudci i da oni, koji budu na to mjesto iz dogovora obštega postavljeni, vladaju narodom i upravljaju po načinu i da sveđer više slava, čest i sloboda i blagopolučje vaše obćeno u mir i u slogu vašu srećno i čestito raste i da ovo djeci vašoj nakon sebe ostavite, neka ona imena vaša u vijeku hvale i prevoznose i neka mogu radostnim glasom govoriti:
"O blaženi otci! O slavni roditelji, naši veliki vitezi i čestiti junaci! blažena i preblažena viteška djela vaša, blažene utrobe koje su vas rodile i dojke koje su vas dojile! Vi ste ugasili međusobnu rat i krvoproliće, vi ste postavili mir i tišinu u svoja mjesta, vi ste ukrijepili slogu i jedinstvo među narodom i vi ste nam dohranili i ostavili dražajšu voljnost i slobodu, a mi ćemo predrago ime vaše u pameti u srcima našim s najvećim blagodarnijem do groba nositi i sinovom našim ot roda u rod ostavljati, neka ime i slava vaša bude besmrtna!"

Evo dragi moji junaci, što ja želim! Evo zašto se trudim neprestano i zašto moju dušu i zdravlje polažem! Evo zašto sam dobio neizbrojene neprijatelje i evo, poznajte, u čemu vaša sreća i vječno dobro i blagopolučije stoji! Sad, ako nećete ovo ljubiti, milovati i držati i za ovo svijem srdcem i voljom i sa svom jakosti prijenuti, vi ćete biti sami sebe i svojoj djeci samovoljni krvnici i vječni zlotvori i mučitelji; a ja u to, kako pred Bogom tako i pred cijelim svijetom, ne hoću imati dijela, koji ostajem vaš dobroželatelj.

Febr. 23. god. 1800.
Na Stanjeviće.

VLADIKA PETAR



-----
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999 godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd

[Ćipur]

PETAR I RUSKOM CARU ALEKSANDRU I

Jednovjerni i jednoplemeni, s nama graničeći, narodi, a osobito Ercegovci, vrlo često dolaze k mene sa žalbama da više ne mogu trpjeti turska tiranstva. Oni se žale da Turci grabe i otimaju njihovo imanje, i mačem istrebljuju rod hišćanski. Mole da im se dade pomoć kako da se izbave iz ovoga stanja, jerbo, ako tako i dalje ostanu, biće tiranstvom turskijem sasvijem istrijebljeni. Crnogorci sa velikom radošću učinili bi im pomoć, ali ne smiju oni ništa činiti bez moje zapovijedi, a ja opet bez vašega odobrenja ne mogu dati dopuštenje Crnogorcima i Brđanima da se dignu u njihovu pomoć.
Ovom prilikom dostavljam do znanja vašemu veličanstvu da Turci, koji graniče sa Crnom Gorom, ne gledajući na savez s Rusijom njihovoga Sultana, vrlo često napadaju na granice naše, čineći pri tome grabeži i ubijajući naše ljude, a naši ljudi po mojoj zapovijedi, i po želji vašega veličanstva mirno stoje ne smijući braniti se od Turaka prijed no zapovijed dam. Pa narod mene krivi za sve nesreće koje trpi od vjerolomnijeh Turaka, zbog toga što im ja ne dopuštam da na ove varvare dignu svoje oružje; a ja držim narod u stegu i zaustavljam da ne udare na turske zemlje zbog toga, što među imperijom vašega veličanstva i Portom Otomanskom postoji savez.
Smatram sebi za dužnost javiti o ovome vašemu veličanstvu i pri tome primjetiti sljedeće: Budući Crnogorci zbog ovijeh turskijeh zločina, od kojijeh trpi Crna Gora velike štete, imaju zakonite i pravilne uzroke podići oružje protivu varvara Turaka i prisajediniti se sa hrišćanima, koji sa najvećom željom očekuju Crnogorce na pomoć radi izbavljenja ispod varvarstva turskoga, te da stupe pod slavnu protekciju vašega veličanstva, stavljam na blagoumotrenje vašega veličanstva ovu stvar i molim da me u tačnosti izvijestite kako ćemo u ovome slučaju postupati. Ja ću pak sve mjere preduzeti, da se pmoću božijom što bolje pripravimo i damo otpor našemu dušmaninu na potpuno zadovoljstvo vašega carskoga veličanstva, i na blagu i sreću našega naroda ...
U Crnoj Gori na Cetinje 16. avgusta 1804. godine.



-----
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999. godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd

[Ćipur]

PETAR I MAHMUT-PAŠI BUŠATLIJI

Što mi pišeš da Brđanima pomoć ne dajem i da ih ne puštim u Cernu Goru, to mi nemoj govoriti, što mi zakon i moja duša ne da učiniti. Brđani su moja braća kao i Crnogorci; što li kažeš tvoju ljutu Arbaniju, ja vidim da se ti u tvoju silu uzdaš, ali se spomeni, da je sila samo u jednoga Boga, kojemu se mi predajemo i molimo, da nam bude u pomoći. Znaš koliko si zla i sramote Crnogorcima učinio i kako si mi crkvu i manastir na Cetinje opalio i razurio, kad sam ja bio na put u Rusiju, pak i to bih sve zaboravio i za ono zlo činio sam ti dobro kad ti od cara bješe muka došla i nijesam Crnogorce puštio da suproć tebe pođu. Sad te opet molim, prođi se sirotinje brcke, da se prava krv ne prolijeva. Ako li nećeš, hvala da je Bogu! A mi ćemo se od tvoje sile i napasti s pomoću božjom braniti dokle jedan teče...

1796.

-----
Iz knjige,
Petar I Petrović - "DJELA"
izdao CID Podgorica 1999. godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd

[Ćipur]

PETAR I JEREMIJI M. GAGIĆU

Milostivij gosudar moj,

Iz pisma vašega pod Nom 68 a čislom mjeseca maja 21. dana 1828. goda, koje smo čest imali prekjučer s Ivančikom našijem polučiti, na našu veliku sreću i utjehu razumijevamo da Gosudar Imperator naš u našoj sudbi živjejše učastije uzima predprinimaemim djelima i mjeram, za koje k Vsevišnjemu jedinoumno i svi soglasno vosklicavamo, da mu blagodatiju i milostiju svojom u svemu svemogućstveno blagopospješestvuje, kad i ovu krajnju sirotinju ne zaboravlja i pri najvišijem mislima, brigam i poslima.
Međuto vam iznovice imamo javiti da se naši okolni Turci nikuda ne dižu dalje, nego pogranične Crnoj Gori gradove svoje ispunjavaju vojskom, džebhanom i zahirom. Tako je nedavno u Nikšić došlo preko 400 hitlije izabrana i donijeli su do 15 tovarah fišekah sa sobom, kromje što ih se još ozad jupi i svašto im pridolazi i što im raja zahiru svozi u grad na vrat na nos i denonoćno. A tako i u Spuž i u Žabjak na barjake dohode, kromje što skadarskij vezir novcima potajno naše mloge brezsovjestne lakomce kupuje, pazdor seje i podpiruje, vraždu među nama rasprostranjava i uveličava svijem pakostnijem načinima i štetočinstvom. Ma do sad nije mogao ni u čem uspjeti, i ako mu se čini da jest nešto. No Turčin i umire a otpire... barem jezikom. K tome je neki dan spužskij komendant javno govorio Brđanima i ostalijem Crnogorcima, koji su se tu na pazar desili, da nam domalo vremena hoće udariti Turci zaista kako nigda nijesu još.
Ovi su nam naši rekli:
"A mi toga boja s vama Turcima ni hoćemo, nit` imamo zapovijesti učiniti ga".
Na što on:
"Vi tajte, a mi ni tajmo ni marimo za taj rat, no se svi radujemo i spremamo što bolje i brže možemo, da se bijemo baš muški na sve strane dok nas jedinij traje, pak ćemo i na vas, pa valaha teško svakome đe kom udarimo i u kuću uljezemo! Nije nas još Bog ostavio. I dok nam je Cara imamo i mi prijateljah. - Ovo vam kažem naprijed i jašićare, da znate lijepo koliko se ove rati i toga vašega Moškova prepadamo, kad ju ištemo u Boga i želimo u našega sveca Muhameda, koji nam je pomag`o vazda, pak će, inšalah, i najbolje sada".
No ja bi teško rad bio e da bi se iz mora ko javio i praha nam donio. Moglo bi se dosta učiniti iz ovijeh stranah. Jedva nas čekaju svi hristijani i Arbanasi, a i đekoji na vezire žedni Turci. Pak bi i meni starcu, u Boga se uzdam, još snage i duha pridošlo. To je tako i kako vas Bog uči. A meni je sav strah u tome što praha ne imamo i sva žalost što iz kuće bez toga ne mogu se pomoliti. Pak i tko se u lokvi utopi ne valja mu pučina, kako gođ što poslje boja s kopljem u trnje. -

S pravim počitanijem jesam i ostajem vaš pokornjejšij sluga

Cetinje, 31. maja 1828. goda

m. Njegoš

------
Iz knjige,
Petar I Petrović - "DJELA"
Izdao CID Podgorica 1999. godine
Štampala "Vojna štamparija" - Beograd

[Dutch]

aj da se malo nadovežem na ovo.kad sam god pita nekog iz bjelopavlića zašto se on izjašnjava ka srbin odgovor je bio:zato što smo porijeklom srbi od bijelog pavla.na to bih mu ja govorio da je taj isti bijeli pavle sin leke dukadjina(oni potvrdjuju da je njegov sin naravno) a da je leka bio albanski velikaš.logički je veoma lako izvest zaključak da ako je leka albanac onda je i bijeli pavle(iliti pali bardh).naravno slijedi slijeganje ramena ili žučno reagovanje da je to neko izmislio.slični i za vasojeviće.simpatično je to.
ja sam recimo porijeklom iz pješivaca pa bi tom analogijom ima više razloga da se "srbiim" al mi nešto to loše ide.uostalom ako bi se po jednom liku računalo porijeklo cijelog plemena a on se doselio to bi bila sramota po meni.pa zar da jedan jedini tip uspije da obmane sve muževe i oprostite na izrazu "opali" im žene a da se niko ne buni?kako drugo može bit od jednog porijeklo?
ja mogu vodit porijeklo po prezimenu od nekog pretka koji ga je prvi upotrijebio ali ništa više.no izgleda da sve odje kasni pa je i taj romantizam sa svojim mitovima i legendama odje okasnio.i dok je veći dio evrope u 21.vijeku mi još se zanimamo nečim od prije 200 godina.
činimi se da je već rovinski zapazio da se stara crna gora i veći dio brda razlikuje i po fizionomiji od našeg krajnjeg sjevera ka sandžaku a kamoli od srbije.možda je u pitanju način života i klima ali zaključak je bio da su crnogorci tamne boje kose i nešto tamnije puti,visoki i atletski gradjeni(danas pod uticaje "boljeg života" dosti su puštili stomak i farbu bačili na glavu :-) ) za razliku od sjevera koji je uglavnom plavlji i svjetliji.
da me ne bi pogrešno shvatili:ko još može tvrdit da je čisti srbin,crnogorac,albanac,hrvat,turčin(ne musliman jer su muslimani istog porijekla ka mi) na ovome balkanu dje je prolazio svako i svašta.svi imamo crvenu krv a kad se pomiješa sa tudjom teško je napravit razliku,zar ne?
što je reka bora djordjević(mada ga nešto i ne cijenim prećerano) ka poruku nekim neonacistima u srbiji:nemojte se previše hvaliti svojim porijeklom i čistom krvlju jer su ovuda prolazile razne vojske a ni naše prapraprababe nijesu ostale imune na to.
nemojte se na ovo vrijedjat ne mislim bukvalno to što je reka ali nema toga ko je čiste krvi i da to može tvrdit.
pa i hitler je mrzio jevreje i proćeriva ih a baba mu bila jevrejka tako da je dobar dio i njemu zapanuo ;-)

[Ćipur]

PETAR I GLAVARIMA CRNOGORSKIM

Draga braćo Crnogorci, koji u ime božje idete u Brda


Ja vam želim srećnje i balgopolučno putovanje i svijeh vas molim, da lijepo i mirno putujete u ljubavi bratskoj, i u slogi i u poslušaniju bez svakoga inada i smutnje i u koja plemena i sela dođete, a osobljilo među Bjelopavlićima i Piperima, koga je potreba molit, da ga bratski molite i sovjetujete, da se umire i da ne pušte krvavi mač među sobom, jer ako se oni pokolju to će biti za nesreću svega našega naroda, a za njihovu najviše. Nemote vi ništa činit bez dogovora njihovijeh glavarah, no sve činite s dogovorom i lijepim načinom i posluhom; tako i sve ostalo, što đe bi do vas došlo, vladajte se razumno i pošteno koliko bolje i više možete, neka vide vaša braća Brđani, da vi ne radite za drugo, nego za obšte dobro i neka se oni tamo i mi ovamo možemo pohvalit vaš... tovanjem i poštenijem načinom.

V pročem Bogu vas preporučavam i ostajem vaš dobroželatelj.


Na Cetinje,
avgusta 25 - 1813.

koji mjesto sebe pošiljem moj krst,
mojega kaluđera Stefana Lazarovića
među vama
VLADIKA PETAR



-----
Iz knjige,
Petar I Petrović - DJELA
izdao CID Podgorica 1999. godine
štampala "Vojna štamparija" - Beograd

[Boromirospg]

Meni su neki stari ljudi pricali da su brdjani isto bili i Arbanasi... takodje malisor znaci covjek sa brda iliti brdjanin. Za neke se ne moze reci da su Crnogorci kad im se ne zna preko 4 ili 5 koljena unazad od koga su...

[Ćipur]

U Rimu je 1896. godine izašla knjiga koju je priredio Ferdinando Ongania. Knjiga je sastavljena od izvještaja kotorskih providura Veneciji, a u knjizi su objavljeni i drugi dokumenti iz venecijanskog arhiva, vezani za Crnu Goru iz perioda od 1687. - 1735. godine.

Radi se dakle o istorijskim dokumentima/izvorima I klase.

http://img219.imageshack.us/img219/3...tenegroge8.jpg

http://img219.imageshack.us/img219/4...ivenetiyt0.jpg

Knjiga je izdata sredstvima talijanske kraljevske kuće. Knjiga je izdata u vrijeme stupanja u brak Jelene, kćerke kralja Nikole, sa italijanskim prestolonasljednikom. Motiv zbog kojeg je talijanska kraljevska kuća naručila da se objavi ova knjiga, vjerovatno je bio, da bi se pokazali duboki korijeni veza između Italije (Venecije) i Crne Gore.

Poslije skoro 100 godina, 1998. godine, CID iz Podgorice je objavio i preveo knjigu na naš jezik. Knjigu je preveo sa talijanskog Dragan Mraović, ogorčeni anticrnogorac, sadašnji kolumnista DAN-a.

http://img219.imageshack.us/img219/4...ovidurahz3.jpg

U knjizi, između ostalog nalazi se i ovo zanimljivo pismo Kuča Senatu Mletačke Republike. Pismo je vrlo interesantno, iz njega možemo viđeti tadašnju svijest Kuča, koji su bili vrlo blagonakloni prema Veneciji, i koji su sebe smatrali, ovo je nevjerovatno crnogorčenje - KRUNOM CRNE GORE.

Jasno je, sadašnja je svetosavska svijest kog mnogih Kuča kasnije nastala, posljedica je propagande koju je započeo Njegoš iz političkih razloga. Njegoš je prvi počeo da izmišlja etničke Srbe po Crnoj Gori, takođe je širio mržnju prema katolicima ("latini su stare varalice"), mada jasno vidimo da stari Crnogorci nijesu imali nikakvu mržnju prema Veneciji, jer im je Venecija bila puno puta saveznik i pokrovitelj.

Evo pisma koje su Kuči uputili Senatu Venecije 23. februara 1717. godine.

https://forum.cdm.me/attachment.php?attachmentid=15142&d=1194888691

[Ćipur]

Francuski istoričar daje jasnu tvrdnju, koja je naravno svakome poznata osim našem janičaru Amfilohiju i njegovim potrčkalima.
Inače sama slobodarska istorija Crnogoraca iz 18. vijeka, a Crnogorce ovaj Frnacuz opisuje kao predvodnike borbe protiv Osmanlija u 18. vijeku, sama ta 18-vjekovna istorija potpuno je ukrivena od Crnogoraca.
Zašto? Pa naravno, da bi se unificirala sa srpskom istorijom, da bi se Crnogorci prikazali kao Srbi - turska raja. Naša zvanična istorija inače počinje od Njegoša, od "Gorskog Vijenca", i njegove ideologije, kada su Srbi prvi put se pojavili, poiskakali iz tog istog "Gorskog Vijenca" i rastrčali se po Crnoj Gori.

Francuski istoričar nema pojma za Brđane, i slične doskočice i domunđije Rista Ćirovog i njegovih janičara. Zna čovjek za jednostavne apsolutne istine, kao što je - CRNOGORSKA PLEMENA.
Plemena naravno ne postoje kod Srba, srpska plemena ne postoje.

Bekstvo na sever

Rat protiv Svete lige umnožio je takve pokrete na različitim poprištima: turski poraz pred Bečom 1683. godine izazvao je ustanak u dalmatinskim planinama (Dalmatinska Zagora). Neka crnogorska plemena (prvenstveno Nikšići i Kuči) ponovo su se stavili u službu Venecije koja je ovog puta bila angažovana u Moreji, što je izazvalo pokretanje osmanskog pohoda na Crnu Goru. Albanska plemena takođe su sarađivala sa Austrijancima i Mlečanima, a masovni ustanak u zemlji 1689. godine izgleda da je prouzrokovao, usled osmanske reakcije, nasilna preobraćenja u islam.
Sa svoje strane, srpske verske vlasti otvoreno su se stavile na stranu Beča, pošto su osvajanje Beograda i drugi austrijski vojni uspesi odneli prevagu nad nepoverenjem pravoslavaca pred jednom katoličkom državom: 1688. godine, pećki patrijarh, Arsenije III Čarnojević, zalaže se za ustanak protiv nevernika. Međutim, sledeće godine, usled austrijskog povlačenja, on je morao sa jednim delom svog naroda - sa oko 30.000 porodica - da beži na sever na drugu stranu Dunava. U austro-osmanskom ratu 1737-1739, jedan od njegovih naslednika u srpskoj patrijaršiji, Arsenije IV, zauzeo je, ponovo, antiosmanski stav, kompromitujući još jednom srpsku crkvu u očima sultana.
Ipak, ruski carevi su najpromišljenije i sistematično koristili pomoć hrišćanskih podanika Porte. Očigledno, strategiji koja je postala osnovni faktor ruske politike na Balkanu (kao i na Kavkazu), išla je naruku pripadnost istoj veri pravoslavnog monarha i većine balkanskih hrišćana. Put je otvorio Petar Veliki, koji je na svoju objavu rata Osmanlijama iz marta 1711. godine, nadovezao objavu narodima Balkana, podstičući ih da se dignu na ustanak protiv Turaka i da se bore na strani Rusa kako je rekao: "za veru i za otadžbinu", kako im je objavljeno, "za vašu čast i vašu slavu, za vašu slobodu i vašu nezavisnost, vama i vašim potomcima..." I još, "potomci paganina Muhameda biće vraćeni u njihovu staru postojbinu, u pesak i stepe Arabije".
Na Balkanu, taj je poziv naišao na slab odjek. Ako se izuzme prethodno pomenuto grupisanje moldavskog vojvode Dimitrija Kantemira, i, na zapadu Balkana, nekoliko sporadičnih pobuna na planinama južne Hercegovine, poziv je imao najjači i najdugotrajniji odjek na jugu Hercegovine, ipak najveći i najduži odjek imao je kod žestokih gorštaka Crne Gore. Tokom čitavog XVIII veka, Crnogorci su se pokazali kao najodlučniji predvodnici otpora Osmanlijama, sklapajući saveze u toj borbi, u zavisnosti od prilika, sa Venecijom i Austrijom, ali prvenstveno sa Rusijom. Počev od vladavine vladike Danila (1696-1737), njihovi verski poglavari, najglasniji zastupnici tog pokreta za nezavisnost, svi su pripadali jednoj istoj dinastiji: dinastiji Petrovića, porodici poreklom iz Katunske oblasti, koja je pripadala plemenu Njeguša. Aprila meseca 1712. godine, Danilo je zaključio sporazum o savezništvu sa jednim ruskim agentom, a 1716. godine krenuo je na put u Rusiju odakle je doneo knjige, liturgijske predmete kao i novčanu pomoć. Kasnije, došlo je do ponovnog približavanja Veneciji pred rat 1714-1718: godine 1717, dužd Đovani Kornaro uspostavio je na svom kotorskom posedu jednog "civilnog namesnika" (guvernadura) za Crnu Goru. Ipak, iako se ta funkcija održala u narednom periodu, redovno ju je držao član porodice Radonjić, takođe iz plemena Njeguša, veze sa Venecijom su oslabile nakon 1718. godine, a zahtev za ruskim protektoratom je postao predominantan. U tom cilju, vladika Vasilije Petrović (1737- 1782) boravio je u tri navrata u Sankt Peterburgu i čak objavio u Moskvi, 1754. godine, istoriju Crne Gore, za podučavanje i obrazovanje ruske publike. Ipak, u odlučujućem ratu 1768-1774, izostala je crnogorska pomoć Rusiji, usled veoma čudnih okolnosti: od 1766. godine, zemlja je bila pod vlašću jednog pustolova koji se izdavao za reinkarnaciju cara Petra III, supruga Katarine II, koja se za smrt supruga pobrinula 1762. godine. On je uklonio vladiku i preuzeo vlast pod imenom Šćepan Mali. Godine 1773, Osmanlije su konačno poslale jednog grčkog slugu da otruje tog sposobnog uzurpatora, koji je smetao kako njima, tako i Rusima. Što se tiče Sankt Peterburga, okupljanje sultanovih hrišćanskih podanika zaokupljalo je svu njegovu pažnju u meri u kojoj se ostvarivala ideja o "istočnom projektu" dominacije careva nad Carigradom i nad Balkanom. U ratu od 1736. do 1739, maršal Minih, koji je pothranjivao tu ideju kod carice Ane, poslao je glasnike u Epir i u Tesaliju da pokrenu hrišćanski ustanak, dok je on okupirao Moldaviju odakle je mislio da krene na osmansku prestonicu.

Evo srpski link, tekst se nalazi u arhivi beogradskog dnevnog lista :arrow: http://www.danas.co.yu/20031007/feljton1.html

[getaway blues]

Nikshici, Cipure, na koga o tacno misli? Pretpostavljam Trebjeshane, u tom periodu (prije masovnog iseljavanja za Rusiju i Vojvodinu) je bilo mozda i vise hriscanskih domova nego na Cetinju...

[Ćipur]

Nikshici, Cipure, na koga o tacno misli? Pretpostavljam Trebjeshane, u tom periodu (prije masovnog iseljavanja za Rusiju i Vojvodinu) je bilo mozda i vise hriscanskih domova nego na Cetinju...

Da, sigurno Trebješani, pa onda stanovnici okoline Nikšića, današnji Župljani valjda?

[getaway blues]

Danasnji Zupljani i Dragovoljici (oko 2/3 familija sigurno... jedan broj porodica je doselio iz Rovaca i Morache za vrijeme knjaza Danila, a ove najvece i najbrojnije porodice (Rashkovici, Bechanovici, Mirkovici, Krulanovici, Kovachevici...) opet pored trebjeshkog istichu i kosovsko porijeklo, naravno sve na bazi predanja) i smatraju da su potomci Trebjeshana, koji su iz ovog ili onog razloga morali da bjeze iz Polja a opet su zeljeli da ostanu jako blizu svojim rodjacima... Trebjesa i Niksic su sigurno do vremena vladike Vasilija bili najvece i najbrojnije hriscansko naselje u CG - ali vec u prvoj polovini 19og vijeka je taj broj desetkovan... Upravo najveci broj onih koji su iselili za Rusiju si Trebjeshani, relativno mali dio je zavrshio u Zhupi, dijelu Drobnjaka u blizhoj okolini Shavnika, veliki dio je islamiziran a zatim iselio posle oslobodjenja... Na kraju, danas u samom Nikshicu, ja mislim da ne postoji niti jedna pravoslavna porodica koja moze da kaze - eto, mi smo Trebjeshani, svo vrijeme smo bili ovdje na ovom prostoru! U stvari, mogli bi Glushice, Jovanici, Abramovici... Ali, to je vec jedna druga pricha

[Hari Krisna]

Na kraju, danas u samom Nikshicu, ja mislim da ne postoji niti jedna pravoslavna porodica koja moze da kaze - eto, mi smo Trebjeshani, svo vrijeme smo bili ovdje na ovom prostoru! U stvari, mogli bi Glushice, Jovanici, Abramovici... Ali, to je vec jedna druga pricha

Zar Glušice nijesu Kuči ?

[getaway blues]

Za Glushice se moze tvrditi sa sigurnoscu da su pod Trebjesom bili vec sredinom 18og vijeka, dakle kao Starotrebjeshani ne definitivno, ali kao starosjedioci u gradu da... Vjerovatniju varijantu da su doshli iz Kucha oni negiraju, i smatraju da porijeklo vode od Prorokovica sa Njegusha, ja mislim da se ta porodica ugasila, Hari ispravi me ako grijeshim... Ima ih i u Boki, ali mislim da se ta grana veoma rano odvojila... Jako komplikovana i interesantna pricha je zhivot te porodice tokom 19v. u Nk, a tiche se i razloga zbog cega su doselili u Polje, zasto su mijenjali prezime, kako su opstali u gradu i za vrijeme Turaka i za vrijeme opsade grada, ali i poslije oslobodjenja, za sta ih njihove komshije - pjeshivache porodice (Nikcevici, Mijushovici, Radojichici) koje su posle oslobodjenja dobile zemlju od Knjaza u Klichevu i Strashevini i dan-danas pomalo bockaju No, to je opet i predanje, a i vishe pricha za pm

[Ćipur]

PETAR I PETROVIĆ NjEGOŠ KUČIMA i DR.

Ot nas Vladike Petra

Blagorodnoj gospodi vojvodama, knezovim i počim vrhonim i mirskim glavarima i svijema Kučima, Piperima, Bratonožićima i Vasojevićima drago pozdravljam.

Zna se kako se pop Lako odano pokaluđerio i narečeni Arsenij, koji želi pri crkvi u Manastir vaš na Dugu Bogu služiti, pa čujem da se i pom Premo na isti način hoće da se pokaluđeri radi spasenija svoje duše. Ja se duševno radujem, čujem, da u naš narod ima takvijeh sveštenika, koji će i za vaše spasenije Bogu moliti i vas na put božji vastavljati. Toga radi koliko jednog, toliko i drugog svijeta vam usrdno preporučujem, da ih lijepo kao služitelje božje, držite i počitujete i da njihove nauke slušate, kako mogu mirnim i veselim srcem za vas duševno i tjelesno dobro Boga moliti, koje vas preporučujem i ostajem vaš dobroželatelj.

Cetinje, marta, 2. 1822.

Vladika Petar

Objavljeno u listu "Dan", od 03. 10. 2005.

[Ćipur]

Gavran, konj Smail-age Čengića

23. juna (5. jula) 1843. Njegoš šalje Ivačiću po jednoj svojoj povjerljivoj osobi konja Gavrana koji je pripadao glasovitom zabitu gatačkome Smail*agi Čengiću i koga su Crnogorci 23. septembra (5. oktobra) 1840. bili uzeli na mjestu Mljetičku „ispred njegova šatora”. On piše Ivačiću da „po prvom vaporu otpravi” Gavrana guverneru u Zadar. „A za troškove na vaporu, koje učinite, čim imao budem od Vas o tom izvjestije, ja ću platiti”. 23. juna (5. jula) Njegoš se obraća Turskom slijedećim pismom:

„Vaše Visokopreosveštenstvo.

Milostivi Gospodine,

Za znak mojega prijateljstva i odličnoga uvaženija k Vašoj osobi pošiljem vam na dar jednoga od mojih hatova, koji se naziva Gavran. Ovo je hat bio onoga u svoj Bosni i Albaniji turskoga u sadašnje vrijeme najslavnijega viteza Smaile*age Čengića, pa kad su ovoga Crnogorci prije 2 godine dana posjekli, uzet mu je hat iskraj njegovog šatora. Gavran je konj mlad, punan ognja i tako zgodan da je uprav veselo na njemu jašiti. Primite dakle, Visokoprevoshoditeljni Gospodine, ovaj mali dar za znak najvećeg uvaženija s kojijem Vam ga podnosi Vaš sredačni prijatelj i pokornjejši sluga.

vladika crnogorski

P. P. Njegoš”.

Ivačić tek 14. jula šalje Njegoševo pismo od 23. jula (5. jula) guverneru Turskom u Zadar, javlja mu da je već Gavran stigao u Kotor i da ga je smjestio u staju vojnoga garnizona, izvješćuje ga da će mu ga uputiti morem čim mu se pruži zgodna prilika ako od njega u međuvremenu ne dobije neko drugo naređenje, saopštava mu da je Njegoš i njemu poklonio jednoga konja, napominje mu da je morao primiti taj dar da ne bi uvrdijedio gospodara Crne Gore i obećaje mu da će dati Njegošu za darovanoga konja neki poklon u vrijednosdti od 60 do 70 forinti. Svome pismu od 14. jula Ivačić prilaže i opis konja Gavrana. Prema njegovom izlaganju, Gavran je zdrav konj, boje je tamoncrvenkaste, izgleda da je arapske pasmine, ima oko 10 godina, visine je 14 i po šaka, a srazmjerne je dužine, ima na koljenu prednje lijeve noge otvrdlu i hladnu oteklinu, a malo niže malu ranu, obje su bez ikakve posljedice i mogu se izliječiti za kratko vrijeme, prva običnom njegom, a druga će sama po sebi nestati. Pri jahanju konj pokazuje da nije imao redovne obuke, ali i pored toga držanje mu je lijepo i dostojanstveno. Dosta je živahan. Ima izvanredan kas. Premda naviknut na turski đem, ne odbija ni đem na njemački način sa priveskom i poslušan je. Jasle njegove moraju biti pokrivene kožom od srne ili limom, jer pohlepno grize svaku vrstu drveta.

Iz teksta: :arrow: Čedo Baćović: SMAIL-AGA ČENGIĆ - MIT I STVARNOST

.

[Kuch]

Vidim da nema tema o Brdima pa ajd reko - da otvorim jednu.
Ja bih volio da naucim sto vise o pomenutim Brdima pa evo prilike i Vama da pokazete znanje a i meni da naucim. Molio bih samo istorijske cinjenice i bez politike ako moze.
POzdrav.

[Ćipur]

Prvo prouči što je napisano već.

[Kuch]

Prvo prouči što je napisano već.

Upravo citam, kasnije cemo diskutovat.

[Kuch]

Išcita ja ovo sa teskom mukom, glava me zabolje. No, ne mogu a da se ne zapitam sto bi to na sve ovo rekli Erdeljanovic, Ivanovic, Rasovic... Zar je moguce da su tolko izgresili!?

[Ćipur]

Išcita ja ovo sa teskom mukom, glava me zabolje. No, ne mogu a da se ne zapitam sto bi to na sve ovo rekli Erdeljanovic,

Erdeljanović je pisao babologiju i laži, prećutao je mnogo toga, i mnogo budalaština napisao.

Evo ti knjiga Vladike Vasilija Petrovića od prije 260 godina, pa viđi kako gleda na Kuče, Vasojeviće, Pipere i druge...

http://www.rastko.rs/rastko-cg/povij...rnoj_gori.html

[Kuch]

Erdeljanović je pisao babologiju i laži, prećutao je mnogo toga, i mnogo budalaština napisao.

A ovi ostali?

[Ćipur]

Većina ljudi koji kod nas pišu istorijske knjige su prevaranti. Glavna prevara se sastoji u tome što prećute važne ili najvažnije činjenice. Znači, daju neke podatke ali mnoge ili najvažnije prećute. To ti je namilija prevara većine istoričara, zapamti.