Iz raznih novina

[Icarus]

Ugrabih malo pogledati danas tv, jedna od informacija i ova prilozena. Paznju mi privukose fotografije i prospekti gradjevinskih masina preduzeca "Radoje Dakic" (pretpostavljam iz osamdesetih), nevjesto prislonjeni (kao za strijeljanje) uz zid, iza isposcenih radnika koji su saopstavali to sto su imali.

Pomenutog preduzeca se sjecam iz djecacki dana, kada su Dakic, KAP, Zeljezara i sl. bili nas ponos... Sta se desilo sa preduzecima i narodom, radnicima??? Kako je sve tako ulupljeno??? Ovi ljudi prodaju ono sto su generacije stvarale, ne krivim ih zbog toga ali ...


"Dakićevci odbili ponudu Čelebića i Zetagradnje

Nakon sastanka sa advokatom, povjerioci preduzeća "Radoje Dakić" odlučili su da ne prihvate ponudu vlasnika firmi Zetagradnja i Čelebić, Blagote Radovića i Tomislava Čelebića. Naime, radnicima je juče ponuđeno da se odreknu preko 188 hiljade kvadrata zemljišta u zamjenu za stanove vrijedne 26 miliona eura.
Bivši radnici “Radoja Dakića” traže 200 eura za kvadrat zemljišta, dok su vlasnici građevinskih firmi procjenili da kvadrat vrijedi oko 140 eura.

Vlasnici firmi Zetagradnja i Čelebić juče su povjeriocima preduzeća „Radoje Dakić” ponudili da im isplate 26 miliona eura u ratama do polovine 2013. ili da radnici dobiju stanove u istom iznosu, u zamjenu za 188 hiljade kvadrata zemljišta na kojem se nalazi prostorije kompanije. Nakon sastanka sa advokatom, bivši radnici Radoja Dakića poslali su vlasnicima građevinskih firmi inicijalnu ponudu, objašnjava koordinator povjerilaca Milan Vukčević.
„U toj ponudi, ista je površina zemljišta ali je cijena kvadrata 200 eura. To je cijena po kojoj Direkcija za nekretnine prodaje parcele u blizini našeg zemljišta. Očekujemo odgovor naredne nedjelje.”
U ponudi vlasnika Zetagradnja i Čelebić, Blagote Radovića i Tomislava Čelebića, cijena kvadrata zemljišta procijenjena je na blizu 140 eura.
Prema neobavezujućoj ponudi Radovića i Čelebića, predviđeno je da prva rata vrijedna šest miliona eura bude uplaćena do 31. decembra ove godine.
Oni su u ponudi naveli da su spremni da preuzmu dugove radnike koje imaju prema komunalnim preduzećima odnosno za struju, vodu, ali i prema komercijalnim bankama.
Podsjetimo, nakon dugogodišnjih suđenja, zemljište je bivšim radnicima dodijeljeno kao naknada za neiplaćene zarade iz ranijih godina.
Glavnica duga iznosi oko 30 miliona eura, pripadajuće kamate koje je potrvdio Viši sud još sedam miliona eura, a pravo na isplatu ima hiljadu i 650 bivših radnika.

Vladana Jovanović, Antena M, 03.09.2010."

[NSX]

u trenutku dok se Krstajić, koji je bivši dugogodišnji pripadnik Specijalne antiterorističke jedinice, kretao u koloni iz pravca Cetinja ka Budvi, neposredno iza vozila u kojem se nalazio vicepremijer.

Za vrijeme medicinskih pretraga, Krstajić je policiji ispričao da je izgubio kontrolu nad “mercedesom”, jer je iz suprotnog smjera primijetio automobil, koji je krenuo u preticanje.

Da mi je znati samo kako je vozilo iz suprotnog smjera naletjelo dok je bio u koloni

[Sidewinder]

Evo citam danas u stampi,dobili smo neke nove rijeci - Ministarstvo vanjskih poslova...
Vjerovatno racunaju da ce platiti manju ratnu odstetu,ako budu svojatali sto vise necega sto nam ne pripada,i mizerno,smijesno i lukavo se dodvoravali konstantno.

Gospodo,za sva sramotna sranja koja ste napravili `90 tih godina,najbolji i najpravedniji melem je NOVAC.
Sem ako ne racunate da ce se neki nesrecni Konavljanin, kome je sve spaljeno u cuvenom keltskom pohodu,osjecati mnogo bolje i ljepse ako cuje da smo poslije wc solji,frizidera,roletni,nastavili sa iznosenjem...ovaj put i jezika.

[NSX]

a i ti vala nikad nisi cuo za izvanji rod

[Rave92]

Cini mi se da je ministar govorio da ostaje ime "ministarstvo INOSTRANIH poslova", otkud sad vanjskih?

[NHM]

Raspravljali su se oko toga kako će se to ministarstvo zvat, jer se u Ustavu pominje samo jedna od ove dvije riječi, zaboravih koja. Tipa u Ustavu se pominju vanjski poslovi, a mi koristimo riječ inostrani. Ili obratno, pojma nemam.

[DaySleeper]

http://www.vijesti.me/index.php?id=347937

da li postoji neka institucija u crnu goru koja funkcionise?retoricko pitanje.

[GreatMontenegro]

http://www.vijesti.me/index.php?id=347937

da li postoji neka institucija u crnu goru koja funkcionise?retoricko pitanje.

Ta svakako lose funkcionise.

[MadGod]

da li postoji neka institucija u crnu goru koja funkcionise?

Dule Vujošević.

[GreatMontenegro]

U Beranama ubijen Jasmin Suntic(19),njegov brat ranjen.Ubica Marko Zekic pobjegao.Navodno su se braca Suntic ranije tog dana pokacila sa Zekicem u kaficu(poneko kaze i da su ga izbili).Kasnije su se ponovo sreli i Zekic je izvukao pistolj.Suntic je mislio da se radi o svadbarskom pistolju(corci),uzeo neku palicu i krenuo put njega i ovaj ga je ubio.Tako su bar meni ispricali,ne mora da znaci da je tacno.
Poznavao sam ubijenog Suntica i brata mu i ne mogu da opisem koliko mi je zao sto se ovo desilo,ali se ovako nesto mora desavat jer je ogroman broj tih mladjih momaka u nekakvom geto-mafija fazonu i oni fakticki traze ovakve situacije i time valjda dokazuju hrabrost ili sta vec.Ne znam oko cega su se pokacili,ali me ne bi cudilo da je neka "sta me gledas" ili slicna glupost.
Ovo nije prvi put da se slicne stvari desavaju u Beranama,ali je srecom do sad uglavnom zavrsavano laksim ili tezim povredama,pa nije obracana posebna paznja.Nadam se da ce se poslije ovoga malo vise povest racuna,jer je svaki od ovih momaka naoruzan,a kao sto vidimo veliki broj i spreman da to oruzje upotrijebi.

[Dutch]

Podgoričani Radoje Banović i Milovan Džaković podnijeli su krivičnu prijavu protiv izvršnog direktora podgoričkog Kombinata aluminijuma Leonida Krilova, Advokatske kancelarije Prelević i odgovornog lica u njemačkoj kompaniji Dantherm Filtration zbog zloupotrebe službenog položaja, jer su prijavljeni krajem juna 2009. zaključili hipotekarni ugovor kojim je KAP založio njihove privatne stanove kao garanciju za otplatu 2,9 miliona eura duga.

Banović i Džaković su bivši radnici KAP-a, koji su otkupili stanove od kompanije u punom iznosu i nesporni su njihovi vlasnici od 1988, odnosno 2005. godine.

"Punih 20 godina sam uredno plaćao porez na stan, vadio čiste posjedovne listove po potrebi, dakle bez ikakvih opterećenja. Međutim, početkom avgusta sam sa kolegom Džakovićem pokušao da uzmem kredit od banaka, ali smo na naše zaprepašćenje naišli na posjedovne listove koji su opterećeni milionskim iznosom, što su konstatovali službenici Podgoričke i NLB Montenegrobanke, navodeći da ne možemo konkurisati za bilo kakav kredit jer su nam stanovi već opterećeni hipotekom. Pokupili smo dokumenta bez riječi. Pretrpjeli smo ogromnu štetu, materijalnu i svaku drugu, koju ćemo dokazivati pred nadležnim sudovima Crne Gore“, rekao je Banović.

Oni kažu da su u katastru naišli na razumijevanje službenica, koje su bile nemoćne da im pomognu, jer hipoteku može skinuti samo njemačka firma kad naplati dug, što je potrijepljeno hipotekarnim ugovorom između KAP-a i Dantherm Filtration.

Banović navodi da su u kadrovskoj službi KAP-a zatečeni i da ne znaju ništa o hipotekarnom ugovoru.

Prema njegovom kazivanju nije odmah htio da izađe u javnost i procesuira krivičnu prijavu, računajući da će institucije sistema brzo reagovati i ispraviti učinjenu nepravdu.

"Odlaskom u KAP i u razgovoru sa nadležnim u kadrovskoj službi, predstavnicima sindikata i uprave, shvatio sam da nijesu upoznati sa ovim slučajem, što najbolje potvrđuje telefonski razgovor između rukovodioca kadrovske službe Nade Đurić i advokatske kancelarije Prelević. Đurićeva je zvala i katastar, naglašavajući da je učinjena velika nepravda prema nama. Nije mi jasno kako ovakve ugovore ne zaključuje kadrovska služba KAP-a, nego privatne advokatske kancelarije. Kako je moguće opteretiti hipotekom nečije privatne stanove“, pita se Banović, ističući da su i u advokatskoj kancelariji Prelević lijepo dočekani.

Banović i Džaković najavljuju da će tražiti sve vidove naknade štete koje im zakonski pripadaju.

[wulfy]

Pasat

VIŠE OD RIJEČI

Piše: Balša Brković

Poučna pričica o jednom pasatu zapravo je vrlo govorljiva skaska o današnjoj Crnoj Gori i načinima na koje ovdje funkcionišu stvari.
Folksvagenov automobil, ispostaviće se, ukraden je. No, njegov pedigre u Crnoj Gori ne upućuje na takav zaključak. Da vidimo, ako sam dobro shvatio – taj automobil bio je vlasništvo MUP-a, a nakon toga Vrhovnog suda. Sve to je “pokriveno” prividom legalnosti. (Privid legalnosti - prepoznatljiv crnogorski brend.) Iz Vrhovnog suda su ga prodali, zapravo zamijenili u kombinaciji sa uglednom trgovačkom firmom, odakle je zlosrećni “narodni automobil” otišao u – narod. Kupio ga je, legalno, čovjek kome će ga, nešto kasnije, ista policija oduzeti budući da je pasat, nekada davno – ukraden. Još jedna tranzicijska basna. Sa naravoučenijem.

Sad, neko može reći – zamislite kada se takva stvar desila sa jednim automobilom (gdje su stvari, reklo bi se, prilično jednostavne za provjeriti – postoje nekakvi serijski brojevi, neke kompjuterske evidencije, ukucate, provjerite, sve kristalno jasno), dakle, zamislite što se sve, na sličan način može desiti sa – ljudima. A ljudi su, dakako, važniji od stvari.
Da li je moguće da u Crnoj Gori, na isti način, prividno legalno, egzistira recimo neko ko se nalazi na raznim evropskim potjernicama. Na koncu, i taj pasat se nalazio na nekakvoj “potjernici” (spisku ukradenih vozila), pa, ipak, u Crnoj Gori ne samo da je bio legalan, već je obnašao uglednu funkciju zvaničnog vozila MUP-a i Vrhovnog suda. Ne bi li, isto tako, u Crnoj Gori mogao djelovati i neko sa spiska uglednih regionalnih ili evropskih kriminalaca? Zašto da ne?

Drugi zanimljiv sloj storije o pasatu ticao bi se ponašanja odgovornih kada je stvar već izašla na vidjelo.
Umjesto da se, što bi klinci rekli “pokriju ušima” i budu manji od makova zrna, jer, implikacije ove pričice ubjedljivo sežu i do zone skandaloznog, odgovorni su odabrali strategiju arogancije. Što, u principu, najbolje poznaju i čemu najčešće pribjegavaju.
Pa veli šefica kabineta svemoćne Vesne M, od novinara uljudno upitana kako njena institucija i njena šefica misle izaći na kraj sa ovim problemom - “Vaše postupanje je nekorektno i neprofesionalno. I zbog toga nećete dobiti odgovor.”
Pođimo redom. Dakle, gospođa misli da je neprofesionalno da novinari istražuju jedan ovakav slučaj. Što bi bilo profesionalno? Vjerovatno pisanje o planinarskim, smučarskim i inim podvizima gospođe Vrhovne. (Ali, takvog novinarstva u Crnoj Gori ima koliko god hoće.) Zašto se baviti nekakvim sitnicama koje kvare imidž prve žene našeg sudstva, koja je nedavno, u jednoj (profesionalnoj) TV emisiji jasno objasnila de je u gotovo u svemu bila prva u Crnoj Gori. Ako mene pitate zaslužuje i titulu “prve Crnogorke u kosmosu”. Kao i olimpijsku medalju. Ali, uz sve čestitke za takve podvige, ovaj pasat traži odgovore samo o jednoj stvari: kako se desilo da ukradeni automobil bude dio voznog parka crnogorskih institucija najvišeg ranga. Odgovor je neophodan, makar iz kosmosa, ili sa Mont Everesta, ili sa olimpijskog pobjedničkog postolja...

Ostaje utisak da su crnogorske institucije utemeljene na ljudima koji nemaju ni intelektualne gabarite ni moralni habitus za takva zvanja i takve poslove. Očito da sve to nadoknađuju lojalnošću, golom i elementarnom. Spremnošću da se prepuste igri, da igraju po “pravilima” jednog nakaradnog sistema. Jer, zar ne bi bilo logično, i sasvim u skladu sa imidžom koji se trudi da stvori u ovdašnjoj javnosti, da je gospođa Medenica iz sve snage insistirala (makar morala prekinuti odmor) da se povijest o pasatu razjasni do kraja. Jedino tako sprala bi ljagu sa institucije koju predstavlja i vodi. No, izgleda da svoju oštrinu ona ostavlja za one situacije gdje joj može bit, gdje joj se signalizira da je to poželjno, dok, s druge strane, kada takvog miga nema, savršeno raspoznaje situacije koje iziskuju neke druge registre reagovanja.
Pričica o ovom automobilu je, kako rekosmo – sa naravoučenijem: Jednom će i oni pasat, pa će se sve saznat. Ne samo o automobilima.
No, vratimo se dami koja je svojom komunikacijom sa novinarima demonstrirala suptilnost dostojnu pijačne radnice iz poznih sedamdesetih.
“Ne možemo zbog medija da ne idemo na odmor”, kaže ljutita šefica kabineta. Ovo će biti normalno društvo tek kad ovakvi (i to baš zbog medija) budu morali da idu na odmor. I to – poduži.

izvor: www.vijesti.me


fenomenalno

[NSX]

Podgoričani Radoje Banović i Milovan Džaković podnijeli su krivičnu prijavu protiv izvršnog direktora podgoričkog Kombinata aluminijuma Leonida Krilova, Advokatske kancelarije Prelević i odgovornog lica u njemačkoj kompaniji Dantherm Filtration zbog zloupotrebe službenog položaja, jer su prijavljeni krajem juna 2009. zaključili hipotekarni ugovor kojim je KAP založio njihove privatne stanove kao garanciju za otplatu 2,9 miliona eura duga.

Banović i Džaković su bivši radnici KAP-a, koji su otkupili stanove od kompanije u punom iznosu i nesporni su njihovi vlasnici od 1988, odnosno 2005. godine.

"Punih 20 godina sam uredno plaćao porez na stan, vadio čiste posjedovne listove po potrebi, dakle bez ikakvih opterećenja. Međutim, početkom avgusta sam sa kolegom Džakovićem pokušao da uzmem kredit od banaka, ali smo na naše zaprepašćenje naišli na posjedovne listove koji su opterećeni milionskim iznosom, što su konstatovali službenici Podgoričke i NLB Montenegrobanke, navodeći da ne možemo konkurisati za bilo kakav kredit jer su nam stanovi već opterećeni hipotekom. Pokupili smo dokumenta bez riječi. Pretrpjeli smo ogromnu štetu, materijalnu i svaku drugu, koju ćemo dokazivati pred nadležnim sudovima Crne Gore“, rekao je Banović.

Oni kažu da su u katastru naišli na razumijevanje službenica, koje su bile nemoćne da im pomognu, jer hipoteku može skinuti samo njemačka firma kad naplati dug, što je potrijepljeno hipotekarnim ugovorom između KAP-a i Dantherm Filtration.

Banović navodi da su u kadrovskoj službi KAP-a zatečeni i da ne znaju ništa o hipotekarnom ugovoru.

Prema njegovom kazivanju nije odmah htio da izađe u javnost i procesuira krivičnu prijavu, računajući da će institucije sistema brzo reagovati i ispraviti učinjenu nepravdu.

"Odlaskom u KAP i u razgovoru sa nadležnim u kadrovskoj službi, predstavnicima sindikata i uprave, shvatio sam da nijesu upoznati sa ovim slučajem, što najbolje potvrđuje telefonski razgovor između rukovodioca kadrovske službe Nade Đurić i advokatske kancelarije Prelević. Đurićeva je zvala i katastar, naglašavajući da je učinjena velika nepravda prema nama. Nije mi jasno kako ovakve ugovore ne zaključuje kadrovska služba KAP-a, nego privatne advokatske kancelarije. Kako je moguće opteretiti hipotekom nečije privatne stanove“, pita se Banović, ističući da su i u advokatskoj kancelariji Prelević lijepo dočekani.

Banović i Džaković najavljuju da će tražiti sve vidove naknade štete koje im zakonski pripadaju.

Zbilja sramota od tog lica da hoce da naplati dug pa ga sad treba tuzit

[DaySleeper]

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/201165...ana-bez-Zemlje

nema veze sa cg al zanimlivo

[milovan]

Viktor Orban, mađarski premijer: MMF može da bude kreditor, ali ne može da vodi ekonomsku politiku u mojoj zemlji

September 4, 2010 by Daily News Montenegro






i

5 Votes

Izvor: Standard

Dok se u Srbiji čeka da MMF dozvoli ili ne dozvoli povećanje plata učiteljima, da li će penzioneri dobiti novčanu pomoć i gde svaku ekonomsku reformu treba da aminuje Fond Mađarska je rešila da im otkaže slepu poslušnost.
„U interesu Mađarske je da zaključi sporazum o zajmu sa MMF, ali nije u interesu zemlje da ima sporazum o vođenju ekonomske politike sa Fondom“, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban u utorak, istog dana kada su završeni pregovori između srpske vlade i MMF.
Ovo je nastavak njegove politike „vraćanja finansijske nezavisnosti zemlje“, koja je pre mesec i po dana skoro dovela do toga da MMF i EU raskinu finansijski aranžman sa Mađarskom težak 20 milijardi dolara, a kojim je krajem 2008. ova zemlja spašena od bankrota.
Orban je nedavno izjavio da je jedina obaveza koju Mađarska ima prema Fondu da smanji deficit na 3,8 odsto ove godine.
„Kako ćemo to da uradimo, stvar je mađarske vlade. Sporazumom sa MMF smo se obavezali da deficit neće preći 3,8 odsto, a kako ćemo do toga doći, naša je stvar. Aranžman sa MMF ističe u oktobru i nema razloga da ulazimo sa njima u neke dugoročnije aranžmane. Od sada treba da pregovaramo isključivo sa našim partnerima iz EU“, poručio je mađarski premijer.
POREZ NA BANKE
Ono što je Orban odbio da učini, a na čemu su MMF i EU insistirali, je da sprovede žestoke mere štednje, da skreše davanja za plate, penzije, zdravstvo, obrazovanje i tako smanji deficit. S druge strane, iako je mađarska vlada sprovela mere štednje, Orban je na umu imao drugi način punjenja budžeta. Mađarska vlada odlučila je da uvede porez na aktivu banaka od čak 0,5 odsto, što bi trebalo u budžet da donese oko 700 miliona evra. Taman toliko da se deficit smanji na nivo koji zahteva MMF. Istovremeno je smanjen porez za mala i srednja preduzeća i porez na dohodak.
Intersantno je da se Orban našao na meti kritika međunarodnih institucija, pre svega Evropske centralne banke, kada je u programu smanjenja troškova „skresao“ primanja guvernera mađarske centralne banke i njegovog osoblja za 75 odsto. Tada su iz ECB upozorili da vlada utiče na nezavisnost centralne banke.
Ovo je takođe zanimljiva paralela sa eks guvernerom Radovanom Jelašićem, koji je odbio naredbu vlade da smanji svoju i plate svojih saradnika. Doduše, Jelašić je potom „samostalno“ doneo odluku o „kresanju“ plata u Narodnoj banci Srbije.
BANKARI PROTIV ORBANA
Protiv ideje o uvođenju poreza na bankarsku aktivu, o kojoj razmišlja još nekoliko zemalja – uključujući i SAD i Veliku Britaniju, digli su glas i EU, MMF, Evropska centralna banka, bankari i finansijska tržišta nazvavši ga brutalnim.
Orban je zakon u parlamentu, u kojem vladajuća koalicija ima dvotrećinsku većinu, branio argumentima da finansijske institucije treba da učestvuju u poštenijoj raspodeli poreskog tereta i to samo privremeno, dok se se ekonomija ne oporavi i ponovo uspostavi finansijska stabilnost.
„Porez na banke je neophodan, pravedan i efikasan, jer služi interesima zemlje i naroda koji je u teškoj situaciji“, rekao je Orban.
Predsednik uprave Rajfajzen internešnala Herbert Stepic je, međutim, osuo rafalnu paljbu po novom zakonu o nametu na banke tvrdeći da je to „najbolji primer promašene mere“. Uzrok njegovog nezadovoljstva svakako je činjenica da će Rajfajzen morati da plati porez od 36 miliona evra do kraja ove godine. On je ocenio da ova mera svakako neće rešiti strukturalne probleme Mađarske.
Stepic je istakao da je porez na banke najgora stvar koja se mogla desiti, jer će usporiti privredni rast, ali je poručio i da ova bnaka neće napustiti mađarsko tržište.
Možda je ono što posebno boli šefa Rajfajzena to što je aktiva banke u drugom kvartalu ove godine više od tri puta porasla u odnosu na prošlu godinu, a porez će se naplaćivati u odnosu na veličinu aktive.
Još više će ovaj porez koštati Erste banku, koja će morati da uplati na račun države 40 miliona evra do kraja godine.
„Ova mera je kratkoročna, Ništa više od toga. Ne obezbeđuje nikakvu održivu podršku konsolidaciji budžeta“, izjavio je jedan zvaničnik Erste banke.
STRAH OD MAĐARSKOG SINDROMA
Odbijanje programa štednje od strane Mađarske zabrinulo je čelnike EU i MMF jer sličan program sprovode i u Grčkoj i Rumuniji, a tu se može ubrojati i Srbija, jer postoji strah da bi vođeni primerom Mađara i neke od ovih zemalja mogle krenuti istim putem.
„To bi mogao biti veoma važan presedan za druge zemlje. U ovim programima mora biti više fleksibilnosti i racionalnosti“, preneo je „Volstrit žurnal“ izjavu Marka Veisbrota, ekonomiste Centra za ekonomska i politička istraživanja iz Vašingtona.
Doduše, Mađarsku u oktobru čekaju lokalni izbori, pa mnogi ocenjuju da vlada na čelu sa Orbanom stiče političke poene na „patriotskoj borbi protiv stranih finansijskih okupatora“.
Mlađen Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka, kaže da je mnogo svetskih ekonomista, uključujući tu i nobelovce Pola Krugmana i Džozefa Štiglica, za osnivanje drugih međunarodnih finansijskih organizacija koje nisu pod tolikim uticajem SAD i neoliberalne filozofije.
„Osnovni zadatak MMF je da obezbede da im se uredno srevisira kredit. Na primer, nezaposlenost za njih uopšte nije ekonomski problem. Njima je samo važno u svim zemljama da se što brže sprovede privatizacija i obori inflacija. To što nezaposlenost raste, što su spoljnotrgovinski deficiti ogromni, što uvoz uništava domaću industriju, to ih se ne tiče“, ističe Kovačević.
Profesor je istakao i da je moguće da MMF brani interese stranih banaka i zapadnih država u zemljama istočne Evrope, jer je Fond pod kontrolom SAD.
„Apsurdno je da banke ostvaruju ogromne profite, čak i u krizi, a ne plaćaju poreze, dok istovremeno naplaćuju ogromne razlike između pasivnih i aktivnih kamata. Uspešno i dobro bankarstvo je ono koje obezbeđuje povoljne uslove za privredu da se razvija“, kaže Kovačević.
MMF POD KONTROLOM AMERIKE
„Pre dve godine MMF je bio pred propašću. Pre svetske krize govorilo se da je Fondu došao kraj. Svi su bežali od njih. Rumunija, Bugarska, Makedonija, čak i Srbija su prevremeno otplaćivali kredite kako bi pobegli od uslova koje diktira MMF. Postavljalo se pitanje kako će da preživi, čak su i ugasili kancelariju u Srbiji, zbog mera štednje. Onda je u Srbiji guverner Jelašić počeo da priziva Fond kako bi obuzdao političare. Mada nikad nisam bio pristalica Fonda i Vašingtonskog konsenzusa, po čijim principima radi, Srbija se sada nalazi između čekića i nakovnja. Možda bi bilo i gore da nema MMF. Nesporno je da oni utiču na razumnije trošenje države. S druge strane, pretpostavljam da upravo Fond insistira na prodaji Telekoma Srbije, zlatnu koku koja čak i u vremenima krize zarađuje pare“, smatra Kovačević.
Mantra MMF – privatizacija, stabilizacija, liberalizacija – u istoriji se nije baš uvek pokazala uspešnom. Najbolji podsetnik na to je Muzej inostranog duga u Buenos Ajresu u Argentini, čiji je veliki deo posvećen kreditima i savetima MMF.
„Argentina je bila najposlušniji učenik Fonda. Tadašnji predsednik MMF je izjavio da slučaj Argentine treba da uđe u udžbenike makroekonomije kao primer kako zemlja napreduje kada sluša savete MMF. Posle šest meseci Argentina je 2001. godine bankrotirala“, objašnjava naš sagovornik.
MUZEJ PROPALIH SAVETA MMF
Muzej inostranog duga se nalazi u okviru Ekonomskog fakulteta u Buenos Ajresu. Ovaj fakultet izdaje i jedan crtani strip, gde uloga MMF nije baš ružičasto predstavljena. U stripu „Uljez u familiji“ MMF je prikazan kao američki zavodnik Frensis, koji obrlati Patrisiju, ćerku bogatog industrijalca. Na kraju preuzima kompaniju u svoje ruke i upropaštava je. Na kraju, 2001. godine par se razvodi.
Ima još primera, ne baš tako plemenite uloge MMF u „restruktuiranju“ zemalja. Najsvežiji je slučaj Haitija, kada je Fond, posle razornog zemljotresa koji je bukvalno uništio ionako skromnu privredu ove zemlje, ponudio zajam od 114 miliona dolara.
Sefas Lumina, nezavisni ekspert pri Ujedinjenim nacijama zadužen za spoljni dug i ljudska prava, izjavio je da je ovaj zajam „duboko neprimeren“ za zemlju koja je i pre zemljotresa važila za najsiromašniju na zapadnoj hemisferi. On je poručio da je Haitiju potrebna hitna pomoć, a ne kredit.

[Hari Krisna]

Cujes mu price

jedina obaveza koju Mađarska ima prema Fondu da smanji deficit na 3,8 odsto ove godine.

Kako će tu jedinu obavezu uraditi bez kresanja Uradiće sve to on kako mu se neće i za godinu-dvije (ne samo Madjari) imace PDV 25% a kutija cigara će im kostati 4 eura

[milovan]

Cujes mu price
Kako će tu jedinu obavezu uraditi bez kresanja Uradiće sve to on kako mu se neće i za godinu-dvije (ne samo Madjari) imace PDV 25% a kutija cigara će im kostati 4 eura

Kao u Dansku,
PDV 25% i kutija cigareta 5 eura,
a manjak u budzetu 10 milijardi eura, godishnje.

[Jal Cargo]

.

Tako je to na Istoku, ovo ne bi trebalo da iznenadjuje... restriktivna ekonomska politika, koja bi trebalo da sanira posledice tranzicionog rasipnistva postkomunistickih drustava, i zadovoljavajuci izborni rezultat, nikako ne idu u paketu. Interes i izborni rejting partije su vazniji od (ekonomskog) interesa drzave, pa je stradanje nacionalne ekonomije neminovnost.
Znamo da se zamrzavanje nerealnog rasta plata i drzavni aparat koji buja ne mogu se osloniti na budzetske rezerve, ali sta je fiskalni deficit u odnosu na vecinu u parlamentu i cetiri duge godine na vrhu lanca ishrane?

Kad vlada, odbijajuci da uvazi savjete ali i realne zahtjeve mrskog kreditora, izazove bankrot, nabujace jeftina, bulevarska stampa sa senzacionalistickim naslovima: Masoni/jevrejski lobi/Trilateralna komisija unistili drzavu! i podgrijati nacionalizam i netrpeljivost. Posto je rizicno izvrsiti desant na Wall Street, Madjari ce se zanimati maltretiranjem Slovacke i Rumunije, a domaci Romi ce redovno dobijati mepre...

Ukoliko Njemacka ne zavede red u Evropi, EU kakvu (ne) poznajemo ce imati ogranicen rok trajanja.


_____

[Hari Krisna]

Kad je Djurcani lagao Madjare on je pricao da su to sve lazi i nema lijeka bez hirurskih zahvata. Sad kad je na vlasti prica kao i prethodnik a sve je onako kako rece premijer Luksemburga da svi znaju kako krizu rijesiti samo je problem kako pslije i na izbore pobijediti

[Jal Cargo]

Bolje bi im bilo (zajedno s Crnom Gorom i slicnim bolesnim ekonomijama) da nauce nesto od komsija Slovaka, nego sto ih, iz ciste dokonosti, provociraju.

________

[Sidewinder]

Priveden bivši predsednik Crne Gore
Momir Bulatović pijan izazvao saobraćajni udes

Momir Bulatović, bivši predsednik Crne Gore i premijer SR Jugoslavije u vidno pijanom stanju priveden je u policijsku stanicu nakon što je odbio alkotest posle saobraćajne nezgode koju je oko ponoći izazvao u Bulevaru Mihaila Pupina, u smeru ka Brankovom mostu kod TC „Ušće“.
Momir Bulatović crnom „džetom“ udario je dva puta otpozadi u sivi „mercedes“ kojim je upravljao taksista Ratko Peić (35) iz udruženja „Maksis taksi“ pre nego što se zaustavio.
- Sve vreme sam išao ispred njega u žutoj traci. Prvo me udario na raskrsnici, kod semafora, a posle kod autobuske stanice. Kad sam izašao iz kola i pokušao da ga zaustavim umalo me nije pregazio. Onda sam otvorio vrata njegovog automobila i izvadio mu ključeve iz brave. Nije mogao da stoji na nogama koliko je bio pijan – priča taksista Peić.
„Blic“ od 1. septembra na zadnjem sedištu Bulatovićevog automobila
Nakon što je Momir Bulatović odbio da se nagodi i plati taksisti troškove popravke zadnjeg branika pozvali su policiju.
- Odeš u kafanu, napiješ se, a onda te policija uhapsi zato što si pio – uz osmeh kratko je prokomentarisao Momir Bulatović, kojeg je policija privela nakon što je odbio alkotest.

[NSX]

- Odeš u kafanu, napiješ se, a onda te policija uhapsi zato što si pio – uz osmeh kratko je prokomentarisao Momir Bulatović, kojeg je policija privela nakon što je odbio alkotest.

Za ovako odgovorne je glasala većina u CG, da se razumijemo.

[remark]

[Veri]

jugoslavijoooo... jugoslaviJo

[Hari Krisna]

- Sve vreme sam išao ispred njega u žutoj traci. Prvo me udario na raskrsnici, kod semafora, a posle kod autobuske stanice. Kad sam izašao iz kola i pokušao da ga zaustavim umalo me nije pregazio. ....

Neki bas posten pa mu prvi udar oprostio i drugi prevrsilo mjeru pa pozvao miliciju, a ono bas slucajno tu se zadesio i fotoreporter i novinar....