@Cika Dzo
Prije nego li pocnem sa odgovorom, moram ti reci da sam te sanjala sinoc, tj. tvoj glas kako mi govori: 'Vjernici ne mogu objasniti postojanje ovog sira koji jedes, a kamoli Boga', glas ti je bio prilicno dubok da sam se najezila(i da ne zaboravim, Kvarni to u pozadini potvrdjuje).
Vidi Dzo, znaci, Egipcani su ostavili zapise o svom tadasnjem zivotu, mislila sam na zapise na piramidama, moja greska sto nisam precizirala. Zna se uglavnom cime su se bavili, o njihovoj medicini, cak sam na Discoveriju gledala da su otkrili u potpunosti zivot neke tamo princeze kao i nacin na koji je ubijena.
Dzo, da li znas da je djed Dzordza W. Busha bio deklarisani satanista, napisao je knjigu o tome, ne sjecam se tacno ali mislim da se zove 'Zakoni'?
http://www.roguegovernment.com/news.php?id=1845 Ako ti nije mrsko pregledaj ovaj link i klipove dolje, naravno ako nemas problema sa engleskim jezikom.
Snimke dolje je zabiljezaio jedan americki novinar, koji cudom nije ubijen do sada. Dobro bi bilo da i njih pregledas pa mi onda reci misljenje.
Kakve to veze ima sa piramidama? Djed pomenutog presjednika je trazio da bude zatvoren u piramidi u Egiptu sam, i poslije je kontaktirao sa bicem koje se po njemu zvalo Ivoz (koliko me pamcenje sluzi), i nacrtao ga je, i lici prilicno na carobnjaka iz Oza(jos jedan vid manipulacije al drugom prilikom o tome). Dalje, vidi se jasno koga vladajuca elita obozava (Satanu), a ako on postoji naravno postoji i Bog. Dalje, molim te pogledaj jos ovaj klip od 2.57 min a ne bi bilo lose i cjeli.
Hvala ti na dobronamjernoj kritici, i kao takvu cu je i prihvatit. Mislim da moji postovi djeluje plitki bas zato sto su duboki. Ako mozes pregledaj ono sto sam ti poslala pa mi posalji odgovor. Bye, bye!![]()
A one koji vjeruju i dobra djela čine obraduj džennetskim baščama kroz koje će rijeke teći; svaki put kada im se iz njih da kakav plod, oni će reći: ”Ovo smo i prije jeli” – a biće im davani samo njima slični. U njima će čiste žene imati, i u njima će vječno boraviti. Reci: ”Hoćete li da vam kažem šta je bolje od toga? Oni koji se budu Allaha bojali i grijeha klonili imaće u Gospodara svoga džennetske bašče, kroz koje će rijeke teći, u njima će vječno boraviti, i čiste žene, i Allahovu naklonost – a Allah dobro poznaje robove Svoje – Nevaljale žene su za nevaljale muškarce, a nevaljali muškarci su za nevaljale žene; čestite žene su za čestite muškarce, a čestiti muškarcisu za čestite žene. Oni nisu krivi za ono što o njima govore; njih čeka oprost i veliko obilje. stanovnici Dženneta uživaće toga dana u blagodatima veseli i radosni,
oni i žene njihove biće u hladovini na ukrašenim divanim naslonjei u njemu će imati voća, i ono što budu željeli.”Mir vama!” – biće riječi Gospodara Milostivog –”a vi, o grješnici, danas se odvojite!”O sinovi Ademovi, zar vam nisam naredio: ”Ne klanjajte se šejtanu on vam je neprijatelj otvoreni, već se klanjajte Meni; to je Put pravi.On je mnoge od vas u zabludu odveo, kako niste pameti imali Ovo je Džehennem kojim vam se prijetilo.
Last edited by Ibn Sinan; 24-06-10 at 20:48.
Алберт Ајнштајн
1. (1939)
У последњем веку, а делимично већ и у претходном, широко је било раширено схватање да су знање и вера у међусобном неизгладљивом сукобу. Међу напредним духовима владало је убеђење да је дошао час да веру у што већој мери замени знање; вера која сама није почивала на знању била је празноверје, па је као такву требало сузбијати. По том схватању, једина функција васпитања састојала се у томе да отвори пут ка мишљењу и знању, а школа, као главни орган народног васпитања, морала је да служи искључиво тој сврси. Вероватно ћемо то рационалистичко схватање само ретко, ако тако нешто уопште и будемо чинили, да изразимо у тако грубом виду, јер сваки разборит човек одмах ће увидети једностраност тако израженог става. Увек је, међутим, добро тезу мало заоштрити; само тада обелодањује се њена права природа.
Тачно је да се убеђења могу најбоље подупрети искуством и јасним мишљењем. У том погледу ми ћемо се безусловно сложити и с најстрожим рационалистом. Међутим, слаба страна његовог схватања јесте то да се она убеђења која су меродавна и потребна за наше поступање и вредновање никако не могу стећи само тим поузданим научним путем.
Јер, научни метод може да нас научи једино да схватимо чињенице у њиховој узајамној условљености. Тежња ка таквом објективном сазнању спада у оно најузвишеније за шта је човек способан, и ви сигурно нећете сумњати да ми је намера да потценим достигнућа и херојске напоре људског духа у тој области. Али исто је тако јасно да од сазнања оног што јесте не води пут ка оном што треба да буде. Ни из најјаснијег и најпотпунијег сазнања о оном што јесте не може да се изведе циљ нашег стремљења. Објективно сазнање даје нам моћна оруђа за постизање датих циљева. Али последњи циљ и настојање да се он постигне потичу из другог извора. И нема потребе да се посебно образлаже тврдња да тек постављање таквог једног циља и одговарајућих вредности осмишљава наш живот и рад. Сазнање истине је дивно, али као вођ оно је тако немоћно да не може да докаже ни оправданост и вредност наше тежње ка истини. Ту смо, дакле, суочени с границама чисто рационалног схватања нашег постојања.
Међутим, није тачно да ум нема никакву улогу у постављању циљева и доношењу етичких судова. Кад неко увиди да су за постизање неког циља извесна средства корисна, тада сама та средства постају циљ. Разум нам објашњава везу између средства и циља. Али чисто мишљење не може да нам д? смисао последњих и основних циљева. Постављање тих основних циљева и вредности и њихово учвршћивање у свакодневном животу појединца - то је, чини ми се, најважнија функција религије у друштвеном животу људи. Ако се сада постави питање откуд ауторитет тим основним циљевима, уколико их не поставља и не образлаже ум, једини одговор биће: они постоје у здравом друштву као јака традиција, која делује на понашање, тежње и судове појединца, они су, дакле, делатни као силе чије постојање не треба да се образлаже. Да они постоје, то се не доказује већ се објављује откривењем, деловањем јаких личности. Ми не треба да покушавамо да их образложимо већ да просто и јасно схватимо њихову суштину.
Највиша начела нашег стремљења и наших судова дата су нам у јеврејско-хришћанској религијској традицији. Она отелотворују висок циљ, и њега својим слабим снагама можемо само донекле да постигнемо, али он нашем стремљењу и вредновању даје поуздану основу. Ако тај циљ одвојимо од његове религијске форме па погледамо само његову чисто људску страну, онда можемо на следећи начин да је изразимо: слободан и одговоран развој појединца, да би он своје снаге слободно и радосно ставио у службу читавом човечанству. Ту нема места обожавању нације, класе, па ни појединца. Зар сви ми нисмо деца једног оца, као што се то каже језиком религије? Чак ни обожавање човечанства као апстрактне целине не би било у духу тог идеала. Само је појединцу дата душа. И велика је судбина човекова више да служи него да влада или да се на било који начин намеће.
Ако се више обрати пажња на садржај него на форму, те речи могу такође да се схвате као израз основног демократског става. Прави демократ може исто тако мало да обожава своју нацију као што то може и религиозан човек у нашем смислу речи.
Па какву онда функцију, у свему томе, имају васпитање и школа? Они треба да помогну младом човеку да одрасте у таквом духу да му основна начела буду исто тако нешто обично као што је то ваздух који удише. Само поучавањем то не може да се постигне.
Ако с тим високим идеалима упоредимо живот и дух нашег времена, онда ћемо, ужаснути, видети да је цивилизовани свет у озбиљној опасности. У тоталитарним државама сами владари настоје да униште тај дух хуманости, док у мање угроженим земљама национализам и нетрпељивост, као и притискивање појединца привредним мерама, прете да угуше ту најдрагоценију традицију.
Људи који мисле схватили су колико је опасност велика, па се свуда већ траже средства да се доскочи тој опасности - траже се средства на подручју националне и међународне политике, законодавства и опште организације. Такви напори сигурно су преко потребни. Наши преци, међутим, знали су нешто што смо ми, изгледа, заборавили. Свако средство остаје само тупо оруђе ако живи дух не зна да га употреби. Једино ако јако желимо да постигнемо циљ, неће нам недостајати снаге да пронађемо права средства и да циљ претворимо у дело.
2. (1941)
Не би смело да буде тешко да се сложимо око тога шта подразумевамо под науком. Она је вишевековни напор да се систематским мишљењем што потпуније повежу приметне појаве овог света. Да се смелије изразимо: наука је покушај реконструкције постојања путем појмовног схватања. Али ако се упитам шта је религија, не могу тако лако да одговорим. Чак и када бих нашао одговор који би ме привремено задовољио, ипак бих био чврсто убеђен да се са мном не би сложили сви који се озбиљно баве тим питањем.
Зато ћу најпре, уместо да поставим питање: шта је религија, да поставим питање: чиме се одликује стремљење човека који на мене оставља утисак религиозне особе. Религиозно просвећен човек јесте, чини ми се, онај ко се, што је више могао, ослободио својих себичних жеља и заокупљен је мислима, осећањима и тежњама којих се држи због њихове надличне вредности. Чини ми се да су ту битне снага тог надличног садржаја и чврста вера у његов свепревладан значај, независно од тога да ли се покушава да се тај садржај повеже с неким божанским бићем, јер иначе не бисмо могли Буду и Спинозу да убројимо међу религиозне људе. Религиозан човек, дакле, побожан је у смислу да он не сумња у значај и узвишеност оних надличних предмета и циљева који не могу и не треба да се рационално образложе. Они постоје с истом нужношћу и природношћу као и он сам. У том смислу религија је прастаро настојање људи да имају јасну и потпуну свест о тим вредностима и циљевима и да стално јачају и шире њихов утицај. Ако се у том смислу схвате религија и природна наука, онда је сукоб међу њима сасвим немогућ. Јер, природна наука може само да утврди оно што јесте, али не и оно што треба да буде, и изван њеног подручја сви вредносни судови и даље су преко потребни. С друге стране, религија се бави само вредновањем човековог мишљења и делања: она нема права ишта да каже о чињеницама и односима међу њима. По том схватању, добропознати сукоби између религије и природне науке у прошлости били су последица непознавања описаног стања ствари.
Примера ради, сукоб настаје када религијска заједница инсистира на апсолутној истинитости свега што стоји у Библији. То је уплитање религије у област науке; ту спада борба Цркве против Галилејевог и Дарвиновог учења. С друге стране, научници су често покушавали да научним методом дођу до основних судова о вредностима и циљевима, па су тако долазили у сукоб с религијом. Сви ти сукоби увек су последица кобних грешака.
Чак и када су религија и природна наука сасвим јасно одвојене једна од друге, ипак између њих постоје јаке узајамне везе и зависности. Иако је религија та која поставља циљеве, она је ипак у најширем смислу од науке научила која средства доприносе постизању циљева које је поставила. Науку, међутим, могу да стварају само они људи које потпуно прожима тежња ка истини и сазнању. А та настројеност потиче из религијске области. Ту спада и вера у могућност да у свету појава важе рационалне законитости, то јест да се тај свет може умом схватити. Без те вере не могу да замислим правог научника. Тај однос може сликовито да се прикаже: природна наука без религије саката је, а религија без природне науке слепа је.
Иако сам горе већ рекао да оправдан сукоб између религије и природне науке заиста не може да постоји, ипак ту тврдњу морам поново да у једној битној тачки ограничим, и то с обзиром на постојећи садржај историјских религија. То ограничење односи се на појам Бога. У младалачком периоду духовног развоја човечанства људска машта стварала је богове по човековој слици и прилици, за које се мислило да по својој вољи одређују догађаје у свету или да бар утичу на те догађаје. Помоћу магије и молитве човек је покушавао да те богове придобије. Идеја о Богу у данашњим религијама јесте сублимација оне старе представе о боговима. Њена антрополошка природа види се, на пример, у томе да се људи у молитви обраћају божанском бићу и моле га да им испуни жеље.
Нико, наравно, не пориче да идеја о постојању свемоћног, праведног и предоброг личног Бога може човека да утеши, да му помогне и да га води; а сем тога, због своје једноставности она је доступна и духовно најнеразвијенијем човеку. С друге стране, та идеја има велике слабости, које су се одискона болно осећале. Наиме, ако је то биће свемоћно, свако збивање, укључујући и сваки људски поступак, сваку људску мисао и свако људско осећање и стремљење његово је дело. Како онда да пред таквим свемоћним бићем човек одговара за своја дела и мисли? У кажњавању и награђивању Бог би у неку руку судио самом себи. Како је то спојиво с добротом и праведношћу које му се приписују?
Та идеја личног Бога главни је узрок сукоба између религијске и научне области. Природна наука настоји да постави општа правила која одређују узајамни однос ствари и догађаја у времену и простору. За та правила, односно природне законе, тражи се да важе увек и свугде - она се не доказују. Она представљају програм, и вера у њихову начелну спроводљивост темељи се само на делимичним успесима. Али једва да ће се наћи неко ко ће да порекне те делимичне успехе и да их припише људској самообмани. Чињеница да смо ми кадри да на основу тих закона предвидимо, с великом тачношћу и поузданошћу, временски ток појава у одређеним областима укорењена је дубоко у свести савременог човека, чак и ако је он врло мало схватио садржај тих закона. Нека се само сети да се кретање планета у Сунчевом систему може с великом тачношћу унапред израчунати на основу ограниченог броја једноставних закона. На сличан начин, иако не с истом тачношћу, може унапред да се израчуна начин рада електромотора, преносног система или радио-апарата, чак и када је реч о новом типу тих производа.
Наравно, ако је број чинилаца у комплексу природних појава превелик, научни метод затаји у већини случајева. Сетимо се временске прогнозе - ту је предвиђање немогуће и за само неколико наредних дана. Па ипак, ми не сумњамо да смо при том суочени с узрочном повезаношћу, чије су нам компоненте углавном познате. Догађаје у тој области не можемо тачно да предвидимо само због великог броја чинилаца који су у игри, а не због непостојања реда у природи.
Много мање продрли смо у биолошке законитости, али смо ипак продрли довољно дубоко да бисмо бар осетили деловање круте нужности. Сетимо се само законитости у наслеђивању или у деловању отрова, алкохола на пример, на понашање организама. Ту још недостаје разумевање дубоких општих веза, али не недостаје познавање саме законитости.
Што је човек више прожет закономерношћу свих догађаја, то је чвршће његово убеђење да поред те закономерности нема места за другачије узроке. За њега не постоји ни људска ни божија воља као независни узрок природних догађаја. Наука, разуме се, никад не може да оповргне учење о личном Богу који се уплиће у природне догађаје, јер то учење увек може да се склони у области у којима се научно сазнање још није прихватило.
Ја сам, међутим, уверен да би такво понашање представника религије било не само недостојно већ и кобно. Јер, учење које не може да се одржи на јасној светлости већ само у мраку нужно ће изгубити свој утицај на људе, што је несагледива штета по напредак човечанства. У свој борби за етичко добро учитељи религије морају да буду довољно велики па да напусте учење о личном Богу, то јест да се одрекну оног извора страха и наде из којег су свештеници у прошлости црпли тако велику моћ. У свом деловању они би требало да се ослањају на оне снаге које могу да усаврше доброту, лепоту и истину у људском роду. То је, наравно, много тежи али и неупоредиво часнији задатак. Та мисао убедљиво је изложена у књизи Херберта Самјуела Вера и деловање. Ако учитељи религије изведу назначено очишћење, они ће, нема сумње, с радошћу увидети да научно сазнање оплемењује и продубљује праву религију.
Ако је један од циљева религије да што више ослободи човека од себичних жеља, жудњи и страхова, научно мишљење може религији да помогне и у другом смислу. Додуше, природна наука настоји да открије законе који допуштају да се чињенице повежу и предвиде, али то јој није једини циљ. Она такође тежи да откривене везе сведе на што мањи број појмовних елемената који не зависе један од другог. У том стремљењу ка рационалном сједињавању мноштва она бележи своје највеће успехе, иако је управо тада у највећој опасности да буде жртва илузија. Ко, међутим, снажно доживи успешне кораке у тој области, осетиће дубоко поштовање према рационалности која се испољава у стварности. Помоћу сазнања он се увелико ослобађа окова својих нада и жеља и при том осећа погруженост пред узвишеношћу ума који се отелотворује у стварности и који је, кад је реч о његовим највећим дубинама, недоступан човеку. Чини ми се, међутим, да је тај став религијски у највишем смислу речи. Зато верујем да наука не само да религијски порив чисти од антропоморфних наноса, већ и да доприноси религијском одуховљењу нашег разумевања живота.
Што више напредује духовни развој човечанства, то је, чини ми се, извесније да пут ка правој религиозности не води преко егзистенцијалног страха, страха од смрти и слепог веровања већ преко стремљења ка рационалном сазнању. У том смислу верујем да свештеник мора да буде учитељ ако жели да изврши свој узвишени васпитни задатак.
(Превео сa немачког Божидар Зец)
Wall of text.
Vjerovanje i religija nijesu isto.
FixedAli ovo se ne može nazvati vjerovanjem u Boga/religijom.
Prvo, argument iz autoriteta nije valjan argument. E.g. Russell nije vjerovao u Boga. Drugo, nije ni Einstein. Nema potrebe da o tome diskutujemo kad je potpuno nebitno.
Navedi jednu.
Niko ođe nije rekao da je išta nastalo samo od sebe. Nezamislivo ti je da se sok sam od sebe pojavi ali ti je zamislivo da neko stane ispred čaše i kaže “Pojavi se!” i on se pojavi?
I mene fascinira. Očigledne dokaze za šta?
Nijesam zapazio tu promociju. Ali u pravu si.. Ako nema Boga sve će se raspasti. Svi ćemo biti egoisti i kriminal i korupcija će svuda vladati. Svi znamo da tih stvari nema u društvima u kojima je 99% vjernika, a da caruju u ateističkim zemljama i svi znamo da su vjernici veliki altruisti a ne licemjeri i svi znamo da su u zatvorima ateisti u ogromnoj većini. Ili ono bi obratno?
Na šta konkretno se odazove? I meni se Joe Pesci odazove. Svaki dan mu se molim da Sunce izađe i ono izađe
★
My stomach was making the rumblies - that only hands would satisfy.
Sinan-e ovo tvoje pisanje crvenim slovima koje je trebalo da znaci kao da ti nesto naglasavas tj. da imas da kazes nesto pametno... me asocira na srednju skolu i pismene iz srpskog![]()
eto stavimo se u situaciju da sam ja kao profesor a ti si ucenik i tema je bila Ateizam... i ti si napisao sto si napisao... ja kao profesor je li! sam pregledao radove i naiso na tvoj "sastav" i automacki sam doso do zakljucka da je tema promasena i da je ujedno samo prepisana tj. varao si na pismeni a toga nema! iz razloga sto pokusavas da se bavis lazima i prevarama zakljucujem ti 1 (jedan)! + iz razloga sto si toliko bezobrazan i bezobziran da ni poslje toliko napisanih gluposti... i svih nasih pokusaja da te naceramo da prestanes da prepisujes stvari iz neke knjige koja nema ama bas nikakve veze sa stvarnoscu i u koju ne postoji ama bas nikakav dokaz za sve te stvari koje ti pokusavas da uvalis odje kao STVARNE I ISTINITE! automacki ti dajem jedan i kad budes doso na popravni... tako da se sada mozes opustit i uzivat u carima ljeta bez ikakvog opterecivanja i pokusaja da dokazes ista vise...
PAO SI GODINU DRUZEEEEEEEEEEE!
![]()
DZO!!!! (mada se ovo odnosi na sve
ja već razumijem da je količinu nonsensa koju ti kažeš nastala činjenicom da pojma nemaš o tematikici i da nisi čitao "svete" knjige
Prvo
-ne postoje Jevrejski i Hrišćanski bog kao zasebne jedinke
bog je ISTI!!!!!!!! (zvao ga ti Jahve ili Jehova nebitno je)
ISUS NIJE BOG on je SIN BOŽIJI!!!!!!!!! (po Bibliji)
-Jevrejima je Stari Zavjet sveta knjiga kao i tebi(Hrišćanstvo se zasniva na Judeizmu)
jedina razlika je što oni ne priznaju da je Isus Mesija čiji je dolazak Mojsije najavio, a prema tome ih zabolje za Novi Zavjet koji je čitav o Isusu
-Jevreji nisu ubili Isusa, već su ga izdali,a Pontije ga je osudio i pogubio zbog podrivanja Cezarove vlasti jer je Isus je tvrdio da je Jevrejski Kralj(misleći na Carstvo Nebesko)
OVO JE ISTORIJSKA ČINJENICA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
-A recimo ako računaš da su Isusovi učenici Hrišćani glavni krivac za Isusovu Smrt je Hrišćanin (Juda)
A OSIM TOGA ISUS JE BIO JEVREJ!!!!!!!!!!
MRŽNJA PREMA JEVREJIMA JE NASTALA OD STRANE HRIŠĆANA IZ IZGOVORA ŠTO SU JEVREJI IZDALI ISUSA ( KO ĆE KOGA AKO NE SVOJ SVOGA) A FAKAT JE DA MRŽNJA POSTOJI ZBOG ČISTE ZAVISTI NA BOGATSTVU
-------------------------------------------
Sinane sada za tebe jedno pitanje kada si već izjasnio da mrziš Jevreje
objasni mi razlike između islama i judeizma
pošto ja ne vidim neke velike razlike
-što se običaja tiče
-ne jedete svinjetinu,
-oboje ga UHHHHHHHHH PREVIŠE BOLNO DA BIH NAPISAO,
(što se alkohola tiče ne znam pa neću da ga pominjem)
dalje
Kuran ima više dodirnih tačaka sa Starim Zavjetom od Hrišćanstva (Osim imena i uloga su skoro pa identične knjige)
Adam i Eva=Adem i Heva ,
Muhamed ima manje više istu ulogu u Kuranu kao i Mojsije u Starom Zavjetu
(Mojsije je prorok koji prenosi riječ božiju kao i Muhamed, oboje su centralne ličnosti svetih knjiga)
ako ne računamo Boga ni Islam ni Judeizam nemaju naprirodnih osoba (osim proroka) npr. SINA BOŽIJEG
najveća razlika je po meni to što je Jahve nezgodan i osvetoljubiv, a u Kuranu piše na svakom koraku "Alah je milostiv"
Last edited by Rakun; 25-06-10 at 11:05.
"Ja i dalje čekam da mi dokažeš da je Sunce kancerogeno.", Bugi
Religija je skup vjerovanja koja ima neke osobine. Koje osobine?
Da sadrži vjerovanje "da Bog postoji" bez obzira da li je u pitanju antropomorfni (čovjekoliki) Bog ili Bog kompleksnije strukture kao u hrišćanstvu (Otac, Sin i Sveti Duh) ili Bog kao sila koja je stvarila i pokreće univerzum ili neko jedinstvo materije , energije i prirodnih sila ili ...
Da li je budizam religija ili drevno filozofsko učenje jer se u njemu ne pominje Bog. Nema vjerovanja ni da ga ima ni da ga nema. Imaju druga vjerovanja moralna, vjerovanje u posmrtno putovanje "duše" u drugi organizam, ...
Da li je ateizam "vjerovanje da Bog ne postoji" religija ?
Da li religija mora imati dosta sledbenika ili "religija" mogu biti specifična vjerovanja neke manje grupe ili pojedinca?
Zavisi šta neko smatra pod Bogom i koje osobine vjeruje da ima.
Vjernici tu izvode "logički krug".
"Nešto" je stvorilo i pokreće univerzum. Postojanje i dinamika svijeta je dokaz da to "nešto" postoji. To "nešto" vjernici zovu Bog.
Last edited by Rakun; 25-06-10 at 09:06.
"Ja i dalje čekam da mi dokažeš da je Sunce kancerogeno.", Bugi
Sama činjenica da se čovjek ne rađa kao vjernik nego se tome uči, dovoljan je dokaz da bog ne postoji.
Kad kažem uči, ne mislim samo na ti sjedneš u stolicu a neko ti drži predavanja.
- .- - .- - .- - .. .-. .- -- --- ... -. .--- .. -.-. .... .- .-. ..
Hahaha a kakav si ti kralj..
pa ako musliman voli samo jednu sto ce mu ove ostale? Sta su zene za vas, potrosna roba? Ajde batali se Alaha samo na momenat, ukljuci mozak i iskreno mi odgovori, ono sto ti mislis a ne sto ti je nametnuto da mislis, da li je ispravno da vase zene budu toliko obespravljene, u svakom pogledu? Zasto njima nije dato pravo da na jos 3/4 muza?
Ja ne mogu da vjerujem sta citam..
Supruga neposlusna? Njen odgoj?
Pa kakav je to odnos izmedju muza i zene, robovlasnicki?
Nema te situacije moj Sinane dje je ta sila nad zenom dozvoljena.. To ne treba da ti kaze ni Alah ni bilo koji drugi Bog i religija, valjda shvatas toliko..
Last edited by MiLiCa_Hn; 25-06-10 at 12:59.
Opet jedna strana islama koja je jako pozitivna za društvo. Muškaraca na planeti ima otprilike 4 puta manje nego žena. Ako svaki oženi po jednu, koliko onda žena ostaje neudatih? Što treba onda one da rade? Ja nisam musliman, ali poligamiju podržavam. Treba li te žene da se odreknu rađanja i postanu "curbabe" koje jure karijeru kao one feministice po Zapadu? Ili treba da rasture nečiji brak i porodicu da bi mogle roditi dijete, jer gdje da nađu slobodnog muškarca onda? Mora žrtvovati ili sebe ili drugome rasturiti porodicu.
Isti običaj je postojao i kod Kineza sve do demokratske revolucije. Nijedna nije ostajala neudata, a zato danas Kineza ima milijardu i po.
Kod licemjernih propagatora striktne monogamije, natalitet je u padu, a društvo je u haosu nemorala. Meni je žao što su Francuzi došli do toga da ih imigranti maltretiraju, ali sami su krivi. Kriv je njihov iskvareni moral kojim su im kardinali i popovi punili glave.
"ˇDejémonos de andar de cumbre en cumbre y vayamos directo a combatir el alfabetismo, carajo!"
...
Naprijer:
Bog je za tebe čiča čarobnjak koji sve zna i sjedi na oblaku i čarobnim štapićem upravlja svijetom. Naravno da nepostoji.
Bog je za mene sila koja je stvorila i pokreće univerzum . Naravno da postoji.
Sasvim je logično da vjeruješ ili ne vjeruješ zavisno od toga šta podrazumijevaš pod Bogom.
Gornja petlja se okreće samo jednom.![]()
Last edited by septembar; 25-06-10 at 13:43.
Svako vodi zivot onako kako je izabrao i kako njemu odgovara. Ako neka tamo zena, kao sto ti rece 'curbaba' juri karijeru, nema djece i muza i srecna je svojim zivotom, ja stvarno ne vidim razlog zbog kojeg to negativno utice na mene, tebe, bilo koga od nas.
Ti si jedan od onih koji moraju da shvate da postoje ljudi koji ne vode zivote po religijskom, vec po sopstvenom ubjedjenju, onako kako misle da treba. A ovo sto si ti pomenuo ne predstavlja nikakav nemoral, i sigurno ne moze da ugrozi natalitet, to je pretjerivanje. Tako da zaista ne vidim nikakvo logicno objasnjenje kako poligamija moze biti dobra strana islama.. ispade jos i da je povoljna za zene, iako su one u cijeloj prici samo vlasnistvo svojih muzeva, i kako Ibn Sinan jos rece, ti isti muzevi vrse 'njihov odgoj u zavisnosti od stepena neposlusnosti'. Pff, sta reci posle toga..pa koja ne bi radije jurila karijeru i uspjeh?
U zabludi si ako mislis da su te zene srecne i zadovoljne svojim zivotom a narocito tim sto svog muza dijele sa jos nekoliko zena. Ustvari, mozda i jesu srecne.. zato sto moraju da budu, jer im je sve to nametnuto, ne znaju za bolje, i nemaju pravo izbora.
Stvarno bih želio da mi pojasniš kako to monogamija loše utiče na razvoj djeteta i njihovo katastrofalno vaspitanje...?
Na zapadu je upravo taj nemoral mnogo manji nego u bilo kojoj blisko-istočnoj zemlji. To što zapad automatski reaguje na problem, oglašava ga i stavlja ga na oglasnu tablu problema za riješavanje, ne čini te zemlje nemoralnijim.
Ipak demokratija njima dopušta ,kao što rekoh, da publikuju društvene probleme i da o njima raspravljaju i riješavaju. Tako se stiče taj utisak apsolutne nemoralnosti. Dok zatvorene zemlje naizgled odaju utisak moralnijih i 'boljih'...a stvarno stanje nije nam nepoznato.
A ovo za monogamiju ne mogu da shvatim da je ovo neko naveo. Zaista je loše za dijete koje ima roditelje koje ga vole, obasipaju pažnjom i sva roditeljska energija je fokusirana na njega kao plod te veze. Zaista mi ne liči na recept za katastrofu.
A to što u razvijenijim zemljama opada stopa nataliteta, mislim da je to više stvar edukacije i planiranja porodice i života.
dje nadje ovaj podatak jer je totalno pogresan.
Prema raportu UN vise se radja muskića, a sto juznije to sve vise. Na milion rodjenih u Skandinavskim zemljama je 512 hiljada djecaka, juznije zakljucno sa Njemackom 513 hiljada, a nas juzniji dio 516 hiljada....
Odnos stanovnika se mijenja u zavisnosti od vijeka jer zene zive prosjecno duze, a konkretni odnos musko/zensko je:
- manje od 15 godina 1,05
- vijek 15 – 64 godina odnos je 0,99
> od 64 godine taj odnos je 0,62 a tada je bogomi sve jedno koliko ima zena![]()
U cijeloj populaciji odnos musko/zensko je 0,94 pa nam statisticki ne pripada toliko djao maka vise nego jedna i to sto islam preferira cetiri to je sve na stetu ostatka muskog svijeta![]()
Apsolutno se slažem...
Citiraću svoj omiljeni film... (last action hero)
...svijet je onakav kakvog ga stvoriš...
Pobijediti nametnuti izbor jeste hrabrost.
Upravo te osobe , odnosno žene, koje prihvate ovakve uslove igre nikako ne mogu da shvatim. Koji je to stepen ispranosti mozga da prihvati da svoju životnu ulogu odigra kao nečija supruga br.X...da to bude njen životni poziv. Cijela sadisfakcija jeste provesti život u haremu gdje se česme od zlata a kvake ukrašene brilijantima...gdje su navodno poštovane (koliko li i dobra junica) i voljene,a sve to radi njihovog dobra.
Horror!
A tek one tragične sudbine djevojaka koje niko ni ne pita...
There are currently 6 users browsing this thread. (0 members and 6 guests)
Bookmarks