Islam!

[ihtus777]

pošto je jednom izgubljen koncept "jedan i samo jedan bog",

Гдје је изгубљен тај концепт?То једино ако говоримо о религији келта или прасловена.

onda jedva da je išta ostalo da se izabere između politeizma i poganizma, pošto su to dvije strane istog novčića. Zato islam ne toleriše, prije žestoko osuđuje i deklariše ga kao neoporostiv grijeh-pridruživanje bilo čega bogu u bilo kom obliku. Postavlja se pitanje ko je utemeljio krŠĆanstvo?
"ako pod kršćanstvom podrazumjevamo vjeru u krista kao nebeskog sina božjeg, koji nije pripadao zemaljskom čovječanstvu,

Овдје видимо искривљену Христологију дотичног професора која је колико-толико објашњена на Сабору у Ефесу и Халкидону јер је Христос итекако припадао човјечанству,имао је праву људску природу:право људско тијело и праву људску душу.Био је прави правцати човјек.

nego koji je živio u božjoj jednakosti i slavi, koji je s neba sišao na zemlju, koji je ušao u ljudskost i uzeo ljudski oblik kroz djevicu, da bi mogao učiniti udobrovoljenje za ljudske grijehe vlastitom krvlju na križu, koji je zatim probuđen iz smrti i podignut zdesna bogu, kao gospod svog sopstvenog naroda, koji je vjerovao u njega, koji čuje njihove molitve, štiti ih i vodi; koji pak boravi i lično dela u svakom od njih; koji će opet doći s oblacima nebeskim da sudi svijetu; koji će zbaciti sve neprijatelje božje i koji će vlastiti narod dovesti sa sobom domu nebeske svjetlosti, tako da oni mogu postati kao njegovo proslavljeno tijelo - ako je ovo kršćanstvo, onda je takvo kršćanstvo utemeljio s. Pavle, a ne naš gospod". To kaže, a ja ga u potpunosti podržavam, gospodid profesor iz ciriha.
(jesus or paul, p. 122),
(dr. Annold meyer, prefesor of thelogy, zurich university)

Нека професор Арнолд Мајер прокоментарише осму главу Јовановог јеванђеља:

24. Зато вам и рекох да ћете помријети у гријесима својим; јер ако не повјерујете да Ја јесам, помријећете у гријесима својим.

И нека упореди са Мојсијевим Изласком гдје се БОГ представио Мојсију као Онај Који Јесте у трећој глави четрнаестом стиху.

Како то да је по професору Арнолду Свети Павле плагијатор и лажов а Христос се представља као БОГ Мојсију?

[Besmrtni monah]

АА кад смо код једења свињетине,ви њу не смијете да једете зато што је Мухамед тако рекао,а не због неких узвишених идеала.

Čekajte, zar ne piše upravo u Kur'anu da je zabranjeno jesti strvinu, krv, svinjetinu i ono što je zaklano u tuđe ime osim u ime Boga, kao i ono što je načela divlja zvijer(velike mačke, vukovi, medvjedi, hijene....)?

[septembar]

Katolička enciklopedija veli: "Trojstvo je izraz koji se koristi da označi centralnu doktrinu korišćanske vjere.... u jedinstvu božanstva imaju tri osobe, Otac, Sin i Duh Sveti, a svaka osoba je različita od druge. Tako, prema dogmi Atanazija Otac je Bog, Sin je Bog, Sveti Duh je Bog, i još da nemaju tri nego jedan Bog. Ova dogma nije bila potpuno jasna ni Atanaziju....

Zavisno od konteksta riječ "Bog" u hrišćanstvu ima različito značenje.
Kada se koristi u odnosima između Oca , Sina i Svetog Duha onada se obično misli na Oca.
Kada se koristi van tih odnosa onda može da znači jedno od ovo troje ili svetroje.
Sa jedne strane Isus je u hrišćanstvu i božji poslanik (Bog (Otac) ga je poslao da prenese Božju riječ) ali je to samo dio veće uloge koju ima.
Sa druge strane je Bog (Sin) u jedinstvu svetog trojstva a sa treće čovjek.
Naravno , dešava se da ovo zbunjuje i donosi nejasnoće.

Da se vratim na moje poređenje Boga sa vodom.
Kada hemičar ili fizičar kaže voda vjerovatno misli na hemiske molekule vode bez obzira na agregatno stanje (voda, vodena para ili led).
Fizičar kaže naprimjer da je nađena voda na nekoj kometi ili na Marasu ili na Jupiterovom mjesecu Evropa a u pitanju je led zbog niske temperature.
Kada eskim ili neko drugi kaze voda onda obično misli na tečnu vodu okeana ili sl. a ne led ili oblake (vodenu paru).
A kad meterolog kaže voda vjerovatno misli na vlažnost vazduha i oblake.

Kada bi se pojavila neka dilema , neko neslaganje ili nejasnoća oko tumačenja nekih djelova u hrišćanstvu onda bi se sazivali veliki vaseljenski sabori da se o tome raspravlja i razmijene mišljenja da se vidi šta je ispravno.
Jedno vrijeme neđe u nekom od prvih vjekova postojala je dilema oko "prirode Hristove" . Neki su smatrali da je Isus samo istaknuti čovjek , neke je zbunjivaolo jedno neke drugo i.t.d.
Pa je sazvan sabor i o tome raspravljno i nešto riješeno. Naravno što se neko pitanje postavi bliže nekim suštinskim stvarima teže je za shvatanje i razumjevanje.

Takođe kasnije, neđe oko 7-8 vijeka se javila dilema da li se čovjek klanjajući se ikonama klanja predmetu i da li naprimjer crtajući, praveći razne predmete i oponašajući "božje djelo" sebi daje previše za pravo i stavlja se u ulogu Boga što se smatra gordošću, najvećim grijehom, i uzrokom svih ostalih zala.
To je trajalo neko vrijeme i dosta ikona je uništeno. Kasnije je shvaćeno da se vjernik klanja Bogu a da mu ikone, crteži i slike uopšte, brojanice, knjige i ostali predmeti samo služe kao pomoćna stvar u tome. Naravno da je neka veća vezanost ili simpatija prema materijalnim objektima besmislena i ponižavajuća za čovjeka.

[Ibn Sinan]

Ovo poređenje sa vodom uopšte nije na mjestu. Šta je voda ? Jedan prirodni materijalni element, koji u svom postojanju zavisi od Stvorioca, element kao i ostali elementi, bez duše, bez uma i osjećanja. Porediti vodu sa objašnjenjem svetog trojstva, za mene je tolika besmislenost, da to ostavljam onima koji vjeruju u ovakve gluposti. Objasniti život, dušu i ineligenciju- pojmom beživotne materije i pri tom porediti Trojedinstvo sa tri agregatna stanja kod vode- jednako je ludilu. Kako vi koji vjerujetu u hrišćansku dogmu trojedinstva ne razmisliste,: Kako će se te tri osobe ponašati na Sudnji dan, hoće li to biti tri osobe koje će imati iste pokrete, pošto imaju istu suštinu ? Kakvo će to smiješno biće biti, to se nikad ne upitaste? Toliko od mene, Septembre, za mene si što se tiče znanja o vjeri još uvijek Januar. Kažeš kasnije se javlja dilema, oko ikona, a zaboravljaš da toga uopšte nije bilo u izvornom hrišćanstvu, to je stvoreno da bi crkva imala prihoda od prodaje ikona i ostalih relikvija.

[septembar]

Ovo poređenje sa vodom uopšte nije na mjestu. Šta je voda ? Jedan prirodni materijalni element, koji u svom postojanju zavisi od Stvorioca, element kao i ostali elementi, bez duše, bez uma i osjećanja. Porediti vodu sa objašnjenjem svetog trojstva, za mene je tolika besmislenost, da to ostavljam onima koji vjeruju u ovakve gluposti. Objasniti život, dušu i ineligenciju- pojmom beživotne materije i pri tom porediti Trojedinstvo sa tri agregatna stanja kod vode- jednako je ludilu.

Kako bi ti to ukratko, jasno i slikovito objasnio?
Meni ovo sa vodom izgleda baš zgodno, kratko i jednostavno. Bolje objašnjenje zahtijeva više teksta.

Kako vi koji vjerujetu u hrišćansku dogmu trojedinstva ne razmisliste,: Kako će se te tri osobe ponašati na Sudnji dan, hoće li to biti tri osobe koje će imati iste pokrete, pošto imaju istu suštinu ? Kakvo će to smiješno biće biti, to se nikad ne upitaste? Toliko od mene, Septembre, za mene si što se tiče znanja o vjeri još uvijek Januar. Kažeš kasnije se javlja dilema, oko ikona, a zaboravljaš da toga uopšte nije bilo u izvornom hrišćanstvu, to je stvoreno da bi crkva imala prihoda od prodaje ikona i ostalih relikvija.

Freske su bile naslikane na unutrašnjoj površini zida . Nijesu prodavali djelove zida.

[Ibn Sinan]

Čovječe, ne može se objasniti ono sto je apsolutno nelogično. To uporno pokušavam da ti pojasnim. A što se tiče freski, njihova prava uloga je da pobožnog hrišćanina približi osjećaju božanskog, kroz prisjećanje na događaje iz istorije hrišćanstva. Danas ljudi to više gledaju kao neku vrstu hrišćanske umjetnosti.

[gaul]

Šta je ćaba?

Meteor...ili kamen iz raja.
Klanjati se kamenu, ne jednom nego tri komada. Kažu da je bio jedan,pa se raspao (ipak u raju treba da materijali budu malo čvršći ako treba da traju vječnost) , neki vele da su odvojeno padali u razne krajeve svijeta pa su ih sakupili (to bi rekli oni istoričari i naučnici).

Vele da će kamen progovoriti na kraju vremena i da će svjedočiti ko mu se sve poklonio.

Logično ?

Veoma...jer u kuranu pišu sve istine ove vaseljene, pa i okoliša. Znali su Muslimani da nije raj tu odmah iznad oblaka, znali su da se krećemo pa čak i za veliki prasak.
Pa kako je onda kamen šupio na zemlju upravo iz raja, ako se nije smatralo da je raj iznad oblaka , svega 15 kilometara.

Neki su fascinirani, jer je spolja crven i crn a unutra svijetle boje...možda nisu čuli za proces oksidacije i korozije, a i tu malu misteriju da nije prvi meteor od čistog gvožđa koji je šupio sa neba. Kako kažu to je jedini izvor čistog gvožđa na zemlji. Ma šta znaju naučnici, oni služe da par prepodobnih kušaju i da im zagorčavaju život provocirajući ih...

I još ostade nejasno...kada muškarac prevari ženu.

Dobija li nekoliko udaraca bičem ili se kamenuje...

[Ibn Sinan]

Kaba (arapski: الكعبة, "kocka" ili "utočište islama") je centralno svetilište islama. Građevina je u obliku kocke, dugačke oko 11 m, a visoke oko 17 m. Ona se danas nalazi u sredini velike džamije u Meki. Predstavlja kiblu, tj. posebnu tačku prema kojoj se muslimani okreću u vrijeme molitve. Kaba za muslimane predstavlja središte svijeta. Smatraju da je ona prvo što je Allah stvorio. Po islamskom vjerovanju, iznad zemaljske kabe nalazi se još sedam nebeskih kaba na sedam nebesa, i sve one stoje upravo ispod Allahovog prijestolja koji obilaze meleki , pa i ljudi na isti način obilaze oko ovog kamena.
Crni kamen

U jugoistočnom dijelu građevine ugrađen je Crni kamen, i on je najsvetiji predmet u Kabi. Za njega smatraju da je "kamen temeljac", "desna ruka Božija na zemlji". Muslimani prema ovom kamenu iskazuju veliko poštovanje, ljube ga i dodiruju, naročito tokom hadždža. Muslimani se ne klanjaju kamenu, te insistiraju na tome da su molitve ovdje izgovorene upućene Allahu a ne kamenu.
Izgled

Kaba ima samo jedna vrata, ali je njen religijski značaj više u spoljašnjosti. Od crnog kamena se prostire 2 m dugačak zid – multzam koji se proteže do ulaznih vrata. Vjernici se na njega naslanjaju da bi dobili blagoslov. Kaba je najčešće pokrivena prekrivačem – kisvom – načinjenim od teškog crnog platna sa trakama na kojima su izvezeni ajeti iz Kur'ana. Oko Kabe se nalazi granitni pločnik koji se naziva matif. Nasuprot ugla u kome je ugrađen crni kamen, nalazi se zgrada u kojoj je sveti bunar Zemzem, dok se pred sjeveroistočnim dijelom nalazi kamen, za koji se tvrdi da predstavlja otisak stopala Ibrahima (Avrama), koga muslimani smatraju graditeljem kabe.
Odlomci iz Kur`ana

Uzvišeni Allah kaže: "I kada smo kao utočište Ibrahimu, pokazali mjesto gdje je Hram, rekli smo: "Ne smatraj Nama nikoga ravnim, i očisti ovaj Moj Hram za one koji će ga obilaziti, klanjati i ruku ` i sedždu činiti. I oglasi ljudima hadž: Dolaziće pješke i na kamilama iznurenim i dolaziće iz dalekih mjesta' (Prijevod značenja Kur`ana, El-Hadždž: 26-27) Uzvišeni, također, veli: "'Prvi Hram sagrađen za ljude jeste onaj u Meki, blagoslovljen je on i putokaz svjetovima. U njima su očiti znakovi- mjesto na kom je stajao Ibrahim. I onaj ko uđe u njega, treba da bude bezbjedan. Hodočastiti Hram, Allaha radi, dužan je svako ko može do njega doći, a onaj ko neće da vjeruje- pa, zaista, Allah nije ovisan o svjetovima. (Prijevod značenja Kur`ana, Ali `Imran: 96-97)

Zatim Uzvišeni kaže: "I kada je Ibrahima njegov Gospodar s nekoliko riječi u iskušenje stavio , pa ih je on ispunio, Allah je rekao: "Učiniću te uzorom ljudima!" "I neke moje potomke!", zamoli on. "Moje obećanje ne obuhvaća nevjernike", reče On. "I učinili Smo Hram utočištem i sigurnim mjestom ljudima. "Neka vam mjesto na kome je stajao Ibrahim bude prostor iza kojeg ćete namaz obavljati!"- i Ibrahimu i Ismailu smo naredili:"Hram Moj očistite za one koji ga budu obilazili, koji budu tu boravili i koji budu molitvu obavljali." I kad Ibrahim zamoli: "Gospodaru moj, učini ovo, mjesto sigurnim gradom, a opskrbi plodovima one njegove stanovnike koji budu u Allaha i onaj svijet vjerovali!" On reče: "Onome ko ne bude vjerovao daću da malo uživa, a zatim ga prisiliti da uđe u paklenu vatru, a grozno li je ona prebivalište!"
I dok su Ibrahim i Ismail podizali temelje Hrama, oni su molili: "Gospodaru naš, primi ovo od nas, jer Ti, zaista, sve čuješ i sve znaš! Gospodaru naš, učini nas dvojicu Tebi predanim, i od naših potomaka učini narod Tebi predanim, i pokaži nam naše obrede i oprosti nam, jer Ti primaš pokajanje i samilostan si! Gospodaru naš, pošalji im od njih Poslanika, koji će im učiniti Tvoje ajete, koji će ih Knjizi i mudrosti podučavati i očistiti ih, jer si Ti , zaista, Silni i Mudri." (Prijevod značenja Kur`ana, El-Bekare: 124-129)

[ihtus777]

ovo poređenje sa vodom uopšte nije na mjestu. Šta je voda ? Jedan prirodni materijalni element, koji u svom postojanju zavisi od stvorioca, element kao i ostali elementi, bez duše, bez uma i osjećanja. Porediti vodu sa objašnjenjem svetog trojstva, za mene je tolika besmislenost, da to ostavljam onima koji vjeruju u ovakve gluposti. Objasniti život, dušu i ineligenciju- pojmom beživotne materije i pri tom porediti trojedinstvo sa tri agregatna stanja kod vode- jednako je ludilu.

Нико то није поистовијетио него се покушала направити одређена веза у смислу да вода у сва три стања има за основ воду као што Лица Свете Тројице имају за основ божанску природу.Разлике код Лица су у Лицима а код агрегатних стања су агрегатна стања.Свети Григорије да би појаснио Свету Тројицу употребљава дугу па говори да се Лица Свете Тројице прожимају али да не постају једно друго као боје дуге:ми видимо боје дуге али не видимо тачну границу између њих.

Све ово су само неки покушаји да се колико-толико приближи вјеровање а они никако не представљају поистовјећивање са Светом Тројицом.

Ево ти један примјер који ћете ви муслимани користити када доказујете да има БОГА:рећи ћете да чим је телескоп морао да има творца онда и човјек који је безброј пута сложенији од телескопа мора имати Творца.Ви сте наговијестили да се ваша вјера колико-толико објашњава оним што видите.Тако и ми Хришћани покушавамо да објаснимо тајне вјере оним што видимо.

kako vi koji vjerujetu u hrišćansku dogmu trojedinstva ne razmisliste,: Kako će se te tri osobe ponašati na sudnji dan, hoće li to biti tri osobe koje će imati iste pokrete, pošto imaju istu suštinu ? Kakvo će to smiješno biće biti, to se nikad ne upitaste? Toliko od mene, septembre, za mene si što se tiče znanja o vjeri još uvijek januar. Kažeš kasnije se javlja dilema, oko ikona, a zaboravljaš da toga uopšte nije bilo u izvornom hrišćanstvu, to je stvoreno da bi crkva imala prihoda od prodaje ikona i ostalih relikvija.

А која је корист да размишљамо о томе?Ми вјерујемо да је Света Тројица исти јуче,данас и сјутра,како каже Свети Пророк Малахија и вјерујемо сходно томе да ће БОГ дјелати као и до сад.И да напоменем:БОГ је Дух.

Ево да ти ја дам један суд налик твоме:ја могу да тврдим да Аллах не воли никога јер је цијелу вјечност био сам самцит и није имао нити могао некога да воли.Зашто је Аллах створио свијет:ако ми кажеш да је из љубави онда је Аллах промјенљив јер у вјечности никога није волио а онда је почео да воли људски род,а ако кажеш да није из љубави онда ја постављам питање из чега је?Да ли сте ви муслимани размишљали да он онда може да се промијени на судњем дану и да све муслимане баци у пакао?

Čovječe, ne može se objasniti ono sto je apsolutno nelogično. To uporno pokušavam da ti pojasnim. A što se tiče freski, njihova prava uloga je da pobožnog hrišćanina približi osjećaju božanskog, kroz prisjećanje na događaje iz istorije hrišćanstva. Danas ljudi to više gledaju kao neku vrstu hrišćanske umjetnosti.

Па то је улога фрески и икона кроз историју.То су Хришћани наслиједили од Јевреја јер су Јевреји сликали библијске приче на зидовима Синагога.

[gaul]

Ovo poređenje sa vodom uopšte nije na mjestu. Šta je voda ? Jedan prirodni materijalni element, koji u svom postojanju zavisi od Stvorioca, element kao i ostali elementi, bez duše, bez uma i osjećanja. Porediti vodu sa objašnjenjem svetog trojstva, za mene je tolika besmislenost, da to ostavljam onima koji vjeruju u ovakve gluposti. Objasniti život, dušu i ineligenciju- pojmom beživotne materije i pri tom porediti Trojedinstvo sa tri agregatna stanja kod vode- jednako je ludilu. Kako vi koji vjerujetu u hrišćansku dogmu trojedinstva ne razmisliste,: Kako će se te tri osobe ponašati na Sudnji dan, hoće li to biti tri osobe koje će imati iste pokrete, pošto imaju istu suštinu ? Kakvo će to smiješno biće biti, to se nikad ne upitaste? Toliko od mene, Septembre, za mene si što se tiče znanja o vjeri još uvijek Januar. Kažeš kasnije se javlja dilema, oko ikona, a zaboravljaš da toga uopšte nije bilo u izvornom hrišćanstvu, to je stvoreno da bi crkva imala prihoda od prodaje ikona i ostalih relikvija.

Očigledno imaš problem sa metaforama...to sam primjetio.

A recimo da li bi ti teško bilo shvatiti da upravo čovjek ima dušu,kao i duh. Valjda za tijelo znaš.

Septembar je upotrijebio divno poređenje gdje bi tebi kao laiku vrlo slikovito i plastično pokazao transformaciju stanja...jedno a tri. NIje teško za razumjeti.

[Ibn Sinan]

U 325. godini je sazvan sastanak svih vjeroispovjesti kršćanstva u Nikeji (sada Isnik, selo). Biskup Aleksandar nije mogao da prisustvuje konferenciji, pa je on poslao svog zamjenika Atanazija, koji je naslijedio Aleksandra kao episkopa Aleksandrije. Konferencija je imala mnoge produžene sjednice. Imperator Konstantin nije mogao shvatiti sve implikacije crkvene konfrantacije, ali je bio načisto da mu je za održavanje mira u njegovom kraljevstvu bila potrebna pomoć i kooperacija Crkve. U skladu stim Atanazije je dobio podršku, a Arije je protjeran iz carstva. Tako je vjera Trojstva postala službena vjera imperije. Uslijedio je strahovit masakr kršćana koji nisu vjerovali u Trojstvo. Krivično djelo je bilo posjedovati Bibliju koju nije autorizirala Crkva, a prema nekim procjenama spaljeno je oko 270 različitih verzija Biblije. Princeza Konstantina nije bila sretna razvojem događaja.

Imperator je bio nagovaran da primi vjeru ljudi koje je pobio. Rezultat je bio da je Arije pozvan nazad 346. godine. Na dan kad je trebao da posjeti katedralu Konstantinapolja trijumfalno, on je iznenada umro. Crkva je to nazvala čudom. Imperator je znao da je to bilo ubojstvo. On je protjerao Atanazija i drugu dvojicu episkopa. Imperator je onda formalno primio kršćanostvo i bio kršten od jednog arijevskog episkopa. Tako je monoteizam postao službena religija. Konstantin je umro u 337. godini. Slijedeći imperator Konstantan je takođe prihvatio vjeru Arija. U 341. godini u Antiohiji je održan sastanak gdje je monoteizam prihvaćen kao ispravna interpetacija kršćanske vjere. Ovaj stav je potvrđen na jednom drugom skupu održanom u Sirmiumu 351.godine. Kao rezultat arianizam je bio prihvaćen od većine kršćana. Sv. Jerom je 359.g. pisao da se “čitav svijet čudio i stenjao našavši sa arijevcom”.
U ovom kontekstu slijedeća važna figura je papa Honorije. Bio je savremenik poslanika Muhammeda a.s. i vidio je narastajuću plimu Islama, čija su načela nalikovala Arijevim. Pošto su mu međusobna ubojstva kršćana još bila svježa u pamćenju, on je razmišljao o povezivanju Islama i kršćanstva. U svojim pismima počeo da podržava doktrinu “jednog uma”, jer kad bi Bog imao tri neovisna uma, rezultat bi bio haos. Logički zaključak je ukazivao na vjerovanje u postojanje jednog Boga. Ova doktrina je ostala službeno neometana oko četvrt stoljeća. Papa Honorije je umro u oktobru 638. U 680. god. tj. 42 godine nakon njegove smrti održan je Koncil u Kanstantinopolju, gdje je papa Honorije anatemisan. Ovaj događaj je jedinstven u istoriji papstva, kad je papu denuncirao naredni papa i Crkva. Smiješna i žalosna istorija hrišćanstva imala je za posljedicu zalutalost u mnogim učenjima...

[gaul]

Ko kaže da su u pitanju tri nezavisna uma , odnosno bića...

Ovo što si postovao...gomila gluposti, usput jako neorganizovana.

Hrišćanska dogmatika uči da Otac od vječnosti rađa Sina i ishodi Duha. Otac je uzrok u Trojici, što nikako ne znači da je postojao prije dvojice. Istinsko postojanje Oca jeste jedino kao Oca Sinu i Oca Duhu.


Ovo zaista i potvrđuje moju tezu o iskopleksiranosti Islama. On kao religija egzistira kao oponent Hrišćanstvu, nothing else.

Baš kao i sva predavanja, a mnoga sam odgledao, svode se na nabrajanja užasa šejtanske Evrope koje je zagadio Hrišćanski duh...a Islam, poput udavače....

[Ibn Sinan]

Bog rađa, porađa, a kako to niko ne zna, jer je on duh i nema tijelo, hahahahaha, još će me indijanac podučavati hrišćanstvu .Djela 2:22 "Vi ljudi Izraela, čujte ove riječi: Isus Nazarenac, čovjek odobren od Boga među vama pomoću čuda i znakova, koje je Bog učinio preko njega usred vas, kao što vi sami znate".

Otkrivenje 19:10 I ja padoh na njegove noge da ga obožavam. I on reče meni: "Pogledaj, ali ne čini: ja sam tvoj sluga, i tvoje braće koji imaju svjedočanstvo o Isusu: obožavaj Boga."

Ivan 12:49 "Jer ja nisam govorio od sebe, nego otac koji me je poslao. On mi je dao zapovjed, šta ja trebam reči, i šta trebam govoriti".-Isto kao kod Mojsija i Muhameda a.s.

Ivan 5:30,31 "Ja sam po sebi ništa ne mogu učiniti: sudim kako čujem, a moj sud je pravedan; jer ja nisam po svojoj volji nego po volji Oca koji me je poslao. Ako ja svjedočim o sebi, moje svjedočanstvo nije vjerodostojno."
Ivan 14:28 "....Jer Otac je veći od mene"
Ivan 17:3 "A ovaj život je vječni, da bi oni znali Tebe, jedinog pravog Boga i Isusa Krista kojeg si Ti posalo".
Ivan 13:16 "Doista, doista vam kažem, sluga nije veći od svog Gospodara, niti je onaj koji je je poslat veći od onog koji ga je poslao".
Ivan 20:17 Isus joj reče (Mariji Magdaleni): "Ja se uzdižem svom Ocu i tvom ocu; i mom Bogu i tvom Bogu".
Marko 13:32 "Ali o tom času i tom danu ne zna niko, ne, ni anđeli koji su na nebu, niti sin, nego samo Otac". Kako kad su od vječnosti u jednoumlju, hahahaha.
Ivan 8:40 "A vi sad tražite da me ubijete, čovjeka koji vam je rekao istinu koju sam čuo od Boga". Hajde indijanče, poduči me hahahahaha. Zbog ovoga ćeš ti i slični tebi da odgovaraju.

[gaul]

Bog rađa, porađa, a kako to niko ne zna, jer je on duh i nema tijelo, hahahahaha, još će me indijanac podučavati hrišćanstvu.

Bog je svemoguć pa samim tim sigurno mu nije problem da se javi u tri oblika.

Ljudima treba dokaz, što je Bog i uradio kroz Hristosa, gdje uzima ljudsku prirodu i daje potvrdu vjere pred svjedocima i ostavlja vaseljeni Novi Zavjet...mogućnost spasa.

Kao što ti rekoh i samo ljudsko biće je sastavljeno iz više dijelova...pa kako ti je teško shvatiti da obično konačno i nesavršeno biće može biti tako složenog sastava...kao Njegovo dijelo...

Pobijedio je smrt, vaskrsao...pokazao je ljudima da je moguće i da postoji nada za spas.

Tako prosto...a izgleda tako nedostižno za prizemne...

Hajde indijanče, poduči me hahahahaha. Zbog ovoga ćeš ti i slični tebi da odgovaraju.

?Indijanac...kada ćeš da shvatiš da grdno griješiš.

Sad ću da ti odrecitujem jednu indijansku pjesmu...divna je...


Pjesma o strijeli

Vrh joj je crven

[ihtus777]

u 325. Godini je sazvan sastanak svih vjeroispovjesti kršćanstva u nikeji (sada isnik, selo).

ХРишћанство се не састоји из вјероисповијести него је Хришћанство Црква.На Сабору су учествовали следбеници Арија и његове јереси и Православни епископи.

biskup aleksandar nije mogao da prisustvuje konferenciji, pa je on poslao svog zamjenika atanazija, koji je naslijedio aleksandra kao episkopa aleksandrije. konferencija je imala mnoge produžene sjednice. Imperator konstantin nije mogao shvatiti sve implikacije crkvene konfrantacije, ali je bio načisto da mu je za održavanje mira u njegovom kraljevstvu bila potrebna pomoć i kooperacija crkve. u skladu stim atanazije je dobio podršku, a arije je protjeran iz carstva.

Нетачно.Историја нам сведочи да Свети Константин у ствари није имао благе везе о догматима него је хтио да се спор ријеши мирно.Ево текста:

``Победник,Константин Велики,Август-Александру и Арију

Знам да је садашњој расправи био почетак када си ти,Александре,пожелео чути и знати од својих свештеника како сваки појединачно мисли о одређеним местима из Закона,или једноставније речено,када си изнео на видело празну страну питања,те си онда ти,Арије,потегао нешто такво о чему у првом трену није требало мислити,или је требало ћутати,и ако си о томе размишљао.``Књига прва,глава седма,Историја Цркве-Сократ Схоластик

Епископ Александар је присуствовао Сабору(Радомир Поповић,Васељенски Сабори-одабрана документа,страна 45).На Сабору није присуствовао епископ Рима Силвестер,због болести,па је послао два замјеника.

tako je vjera trojstva postala službena vjera imperije. Uslijedio je strahovit masakr kršćana koji nisu vjerovali u trojstvo.

Сабор у Никеји није расправљао о Светој Тројици него о божанској природи Христовој.Сабор у Цариграду 381 је расправљао о Духу Светоме и ту је начелно одбрањено учење у Свету Тројицу.

krivično djelo je bilo posjedovati bibliju koju nije autorizirala crkva, a prema nekim procjenama spaljeno je oko 270 različitih verzija biblije. Princeza konstantina nije bila sretna razvojem događaja.

Може ли доказ за ово

Све и да је то горе истина Црква има право на монопол над Светим Писмом јер га је она саставила.

imperator je bio nagovaran da primi vjeru ljudi koje je pobio.

Свети Константин је крштен пред своју смрт.

rezultat je bio da je arije pozvan nazad 346. Godine. Na dan kad je trebao da posjeti katedralu konstantinapolja trijumfalno, on je iznenada umro. Crkva je to nazvala čudom. Imperator je znao da je to bilo ubojstvo.

О томе како је Арије умро,књига прва,глава 38.:

``Када је био блозу Константиновог трга ,где се налази порфирни стуб,Арија обузе неки страх од савести,а уз то осети и неку слабост у стомаку.Тада упита једног из пратње где се налази заход,а овај му показа један иза трга.Он отиде тамо.и ту га снађе још већа слабост,тако да је уз пражњењецрева просуо и сву утробу из себе уз много крви те ту и издахну.Тај заход и данас постоји,а он је иза Константиновог трга,близу мора``.

Да је иммператор знао да се ради о убиству мораћеш да докажеш.

on je protjerao atanazija i drugu dvojicu episkopa. Imperator je onda formalno primio kršćanostvo i bio kršten od jednog arijevskog episkopa.

Свети Атанасије Велики је био прогоњен у вријеме Светог Константина а Сабор у Тиру пошто је Свети Атанасије отишао доноси одлуку да се Свети Атанасије анатемише.Овдје видимо да су аријанци итекако имали утицаја у римској империји и да су ишли дотле да заведу Светог Константина што је доказ да је та секта на најперфиднији начин покушавала да спроведе своје лажно учење.

Сабор у Тиру се десио по извјештају Светог Атанасија,335 године.

Даље се збило то да је цар наредио онима који су сазвали Сабор у Тиру да дођу и пред царем изнесу доказе о кривици Светог Атанасија.Сабор то није послушао и чак је издејствовао да Светог Атанасија цар пошаље на заточење у Галију у области Трир(данашња Белгија).Ето јасних доказа да је Православље било прогоњено и после Никејског Сабора.

tako je monoteizam postao službena religija.

Опет паушалне изјаве.Године 313. је Хришћанство само постало слободна религија а у вријеме Теодосија је постало државна вјера.

konstantin je umro u 337. Godini. Slijedeći imperator konstantan je takođe prihvatio vjeru arija. U 341. Godini u antiohiji je održan sastanak gdje je monoteizam prihvaćen kao ispravna interpetacija kršćanske vjere. Ovaj stav je potvrđen na jednom drugom skupu održanom u sirmiumu 351.godine. Kao rezultat arianizam je bio prihvaćen od većine kršćana. Sv. Jerom je 359.g. Pisao da se “čitav svijet čudio i stenjao našavši sa arijevcom”.

Баш и није тачно јер је Сабор у Антохији иазбјегавао да употријеби за Христа ријеч ``једносуштни``

Мало си се побркао у вези Сабора у Антиохији и Сирмијуму јер ови Сабори исповиједају следећу вјеру:``Вјерујемо у једног БОГА Оца,сведржитеља,који створи и сазда све,од кога носи име и што је на небу и што је на земљи.И у јединороднога Сина Његовог,Господа нашег Исуса Христа,Који је рођен од Оца пре свих векова,БОГА од БОГА,светлост од светлости,кроз кога је произишло све што постоји и на небесима и на земљи,што се види и што се не види....``

Дакле,онако како ви муслимани видите монотеизам тај монотеизам нема благе везе са оним што је исповијеђено на Саборима у Сирмијуму и Антохији.

Књига друга,30. глава,Историја Цркве,Сократ Схоластик.

u ovom kontekstu slijedeća važna figura je papa honorije. Bio je savremenik poslanika muhammeda a.s. I vidio je narastajuću plimu islama, čija su načela nalikovala arijevim. Pošto su mu međusobna ubojstva kršćana još bila svježa u pamćenju, on je razmišljao o povezivanju islama i kršćanstva. U svojim pismima počeo da podržava doktrinu “jednog uma”, jer kad bi bog imao tri neovisna uma, rezultat bi bio haos.

Није искључено да је и међу епископима било јеретика и да су поједини епископи имали јеретичка учења као папа Хонорије или Несторије.

logički zaključak je ukazivao na vjerovanje u postojanje jednog boga. Ova doktrina je ostala službeno neometana oko četvrt stoljeća. Papa honorije je umro u oktobru 638. U 680. God. Tj. 42 godine nakon njegove smrti održan je koncil u kanstantinopolju, gdje je papa honorije anatemisan. Ovaj događaj je jedinstven u istoriji papstva, kad je papu denuncirao naredni papa i crkva.

У историји папства јесте јединствен али у историји Цркве није јединствен.

smiješna i žalosna istorija hrišćanstva imala je za posljedicu zalutalost u mnogim učenjima...

Не видим шта је то тужно и смијешно?Мени је рецимо много смјешније то што Куран нема претходника и што ниједан муслиман не може да се позове на извор прије Курана него се Курану и Мухамеду вјерује будзашто.

[ihtus777]

Bog rađa, porađa, a kako to niko ne zna, jer je on duh i nema tijelo, hahahahaha, još će me indijanac podučavati hrišćanstvu .

То и не треба схватити у буквалном смислу.Ми говоримо да је Христос јединородни Син јер је то најближи термин којим можемо да објаснимо нашу вјеру.

Djela 2:22 "Vi ljudi Izraela, čujte ove riječi: Isus Nazarenac, čovjek odobren od Boga među vama pomoću čuda i znakova, koje je Bog učinio preko njega usred vas, kao što vi sami znate".

И шта са овим?Ми не негирамо да је Христов био прави човјек.Ми то исповиједамо у Символу вјере:Који се оваплотио од Духа Светога и Марије Дјеве.

Otkrivenje 19:10 I ja padoh na njegove noge da ga obožavam. I on reče meni: "Pogledaj, ali ne čini: ja sam tvoj sluga, i tvoje braće koji imaju svjedočanstvo o Isusu: obožavaj Boga."

10. I padnuvši pred nogama njegovim poklonih mu se; i reče mi: Gle, nemoj, ja sam sluga kao i ti i braća tvoja koja imaju svedočanstvo Isusovo. Bogu se pokloni; jer je svedočanstvo Isusovo Duh Proroštva.


Гледај сад шта каже Христос за Себе у Откривењу 1:8:


Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak, govori Gospod Bog, Koji jeste, i koji beše, i koji će doći, Svedržitelj.

Ако је Христос само човјек како за Себе говори да је Господ БОГ?

Ivan 12:49 "Jer ja nisam govorio od sebe, nego otac koji me je poslao. On mi je dao zapovjed, šta ja trebam reči, i šta trebam govoriti".-Isto kao kod Mojsija i Muhameda a.s.

Гледај шта још Христос говори за Себе:

20. Jer Otac Sina ljubi, i sve Mu pokazuje što sam čini; i pokazaće Mu veća dela od ovih da se vi čudite.

21. Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljuje, tako i Sin koje hoće oživljuje.



22. Jer Otac ne sudi nikome, nego sav sud dade Sinu,


23. Da svi poštuju Sina kao što Oca poštuju. Ko ne poštuje Sina ne poštuje Oca koji Ga je poslao.

Мојсије и Мухамед нигдје нису рекли да оживљују кога они хоће нити да њих двојица треба да се поштују као БОГ.Христос каже:Да сви поштују Мене као и Мог Оца и обрнуто.Да је Христос само био човјек не би могао да се гради једнак БОГУ.

Ivan 5:30,31 "Ja sam po sebi ništa ne mogu učiniti: sudim kako čujem, a moj sud je pravedan; jer ja nisam po svojoj volji nego po volji Oca koji me je poslao. Ako ja svjedočim o sebi, moje svjedočanstvo nije vjerodostojno."

"Ја не могу чинити ништа сам од себе; Како ћујем онако судим, и суд је Мој праведан јер не тражим вољу Своју, но вољу Оца који Ме је послао. Ако Ја свједочим сам за себе, свједочанство Моје није истинито. Други је који свједочи за Мене; и знам да је истинито свједочанство којим свједочи за Мене."

(5:30-32)



Суд Сина Човечијег, да ли је праведан? Несумњиво, јер иако је по људској природи Син Човечији, Он је по Личности Својој Божанској, Син Божји, Друго Лице Свете Тројице, и све што чини и као човек, чини као Богом Оцем, чини својим безгрешним и свеправедним Божанством. Он је толико једно и по бићу и по вољи са Богом Оцем да не може ништа чинити сам од себе, ни судити; у свему и све Он чини са Оцем и кроз Оца, па и у суду над људима "који су чинили зло": "Ја не могу ништа чинити сам од себе како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао" (ст. 30-31). - Не мислите: Исус је човек те и суд његов подлеже слабостима и неправдама људским. Иако сам човек, Ја сам увек по Божанству: свеправедан Син Божји и Бог. Најзад, и кад одбаците мој суд, Моје сведочанство о Мени зато што сам човек, ево Бога Оца који сведочи за Мене; а шта ћете са Њим и са Његовим сведочанством? Не можете га одбацити као човечаиско, као човечански погрешиво и неправедно, јер је у свему и по свему божанско, и божански свеправедно и безгрешно. Ако хоћете да будете еванђелски правични и искрени, ви ћете у Његовом сведочанству видети сву истину о Мени.

Ено те истине у Претечином сведочанству. Ко њему откри да сам Ја Син Божји ако не Отац Бог, који га и посла да крсти крштењем покајања? А и ви, чиме ћете објаснити дело Моје, чудеса Моја која надмашују све шго је људско, све силе људске? Сведочанство Бога Оца је сво исковано од истине Његове и стварности Моје. Али све што људи могу сведочити о мени мало је, премало. Па чак и Јован Крститељ, као човек, шта би и са којом силим могао сведочити за мене, за истину Моју?

Ivan 14:28 "....Jer Otac je veći od mene"

"Чусте да вам Ја казах: Идем, и доћи ћу вама. Кад бисте Ме љубили, обрадовали бисте се што рекох: идем Оцу; јер Отац Мој већи је од Мене. А сада сам вам рекао, прије него се збуде, да вјерујете када се збуде."

(14:28-29)



Богочовек је собом повезао људски род са Богом; васпоставио везе које је грех покидао. Он је то учинио, смањивши себе, понизивши себе до човека - учовечивши се. Тај акт божанске свељубави људи не могу да схвате, нарочито пре но што се Господ узнео са телом, послао с неба Светог Утешитеља. Људима је непојмљиво: како то да "Бог постане тело", да живи у трошном и осрамоћеном телу људском. Па чак ни онима који љубе Спаситеља, као ученици на Тајној Вечери. Њима још није био јасан богочавечански домострој спасења. А слава је његова у томе: да се као људско прослави вечно божанском славом на тај начин што ће га Богочовек узнети као своје и посадити с десне страие Бога Оца, изнад свих Херувима и Серафима. У томе је радост људска. Али ту радост још немају ученици на Тајној Вечери, јер још нису видели прослављеног Исуса. Зато што је носилац тела људског, Исус је мањи од Оца. Зато говори учемицима: "Чусте да вам казах: идем, и доћи ћу к вама. Кад бисте имали љубав к мени, онда бисте се обрадовали што рекох: идем к Оцу; јер је Отац мој већи од мене": већи од моје човечанске лрироде, не од Божанске. Али све то Спас предсказује да би, када се то оствари, било разлог за његову веру у Њега као Богочоввка и Спаситеља: свезнајућег и свемоћног.

Ivan 17:3 "A ovaj život je vječni, da bi oni znali Tebe, jedinog pravog Boga i Isusa Krista kojeg si Ti posalo".

"А ово је вјечни живот да познају Тебе једнога истинитога Бога

и кога си послао Исуса Христа."

(17:3)



Шта је живот вечни? "Ово је живот вечни: да знају Тебе јединог и истинитог Бога, и Исуса Христа кога си послао" Живот вечни је познавање Свете Тројице, тог јединог истинитог Божанства; познавање = признавање = исповедање. А то бива помоћу Богочовека, који је ради тота и постао човек: да нам да истинско познање о Богу, и благодатне силе за живот у Богу. То се богопознање стиче држањем заиовести Божјих, творењем воље Божје, која је сва изражена у Христу и његовом Еванђељу (Јн. 7,17; Еф.1,9). Све је то практично и прагматично; све засновано на искуству, опиту, емпирији. За све то даје нам силе Богочовек: оваплотивши се у човека, Он је показао да је Бог оваплотљив у човеку, да су божанске силе оваплотљиве, остварљиве у човеку и нашем човечанском свету. Он је стога и проповедао спасење, тј. живот вечни, и у исто време дао људима "све божанске силе своје које су потребне за живот (вечни) и побожност" (2 Птр. 1,3). Живећи помоћу тих божанских сила човек се саоваплоћује Богочовеку, и на тај начин постаје "заједничар у Божјој природи" (2 Птр. 1,4), а тиме и стиче истинско богопзнање.

Уствари, постиже обожење, постаје "бог по благодати", добија живот вечни. Те божанске силе унедрене су у светим тајнама и светим врлинама; живећи у њима, човек зна прави смисао, вечни смисао људскога бића, и иде путем који кроз Истину води у живот вечни (2 Птр. 1,5-9). Све пак то значи: живети Богочовеком помоћу еванђелске вере, љубави, наде, молитве, поста, кротости, смерности и осталих саветих еванђелских врлина. - Људи ван Богочовека, и без Богочовека, даве се у смрти и у смртном; гуше се у отровној магли и тами грехова, у мраку незнабоштва. Јер све то што ми називамо културом, науком, цивилизацијом, а нема у себи ни Христа ни Његовог Еванђеља, није друго до човекоубилачко незнабоштво, људождерско безбоштво. Јер не знати јединог истинитог Бога значи бити безбожник. Незнабоштво је безбоштво; незнабожац је безбожник. - И Отац и Син познају се стварно и истински једино Духом Светим. То је Спас најочигледније показао на Тајној Вечери. Тако: познање јединог истинитог Бога је познање које се добија од Оца кроз Сина у Духу Светом. А то: Црквом. Јер Дух Свети је душа у телу Цркве: и Њиме се даје све. Доказ? Света Педесетница. А у Цркви - никад не престаје Педесетница, Духовдан. Она и јесте Духовдан, продужен кроза све векове.

[ihtus777]

ivan 13:16 "doista, doista vam kažem, sluga nije veći od svog gospodara, niti je onaj koji je je poslat veći od onog koji ga je poslao".

"А кад им опра ноге, узе хаљине Своје па опет сједе за трпезу у рече им: Знате ли шта сам вам учинио? Ви Ме зовете Учитељем и Господом, и право велите, јер јесам. Кад вам, дакле, опрах ноге, Ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другим прати ноге. Јер сам вам дао пример да, као што Ја учиних вама, и ви чините. Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара Својега, нити је посланик већи од онога који га је послао. Кад ово знате, блажени сте ако то творите."

(13:12-17)



Спаситељево прање ногу ученицима саставии је део велике богочовечанске тајне спасења света. На почетку те пресвете тајне стоји бескрајна смерност: рођење од Дјеве у пећини; ево бескрајне смерности где и завршава ту велику тајну. Колико је ове то божански важно, показује то што сам Спаситељ објашња ва одмах ученицима шта значи ово прање ногу. Он "Го-под и учитељ пере ноге учшицима". Ради чега? Да би им примером пкжазао да је смерна љубав - пут спасења, једини пут спасења. То сачињава обавезну дужност, уцраво еванђелску оведужност, за свакога који жели спасења себи и друлима.

"Кад дакле ја опраг вама ноге Господ и Учитељ, и ви сте дужни - један другоме прати ноге": ма ко, и ма колико грешан и нечист био тај други, макар био Јуда, - оперите му ноге за сведочанство њему да сте учинили све за спасење његово: смерно и с љубављу служили њему нечисгом и прљавом. Иако је Спаситељ, и све шгго је чинио - чинио да би дао пример вама; иако је живео, и тиме давао пример како треба да ми живимо; иако је мислио, осећао, делао, творио, да би тиме нама дао пример живи како треба да и ми мислимо, осећамо, деламо, творимо; никад није то тако истакао и за таку свеобавезну дужност прогласио, као што је то учинио приликом прања ногу својим ученицима. Толико је смерна љубав свеважна, свевредносна и свеспасоносна. Зато и благовести: "Јер вам дадох углед (пример) да и ви тако чините као што ја вама учиних. Заиста, заиста вам кажем: није слуга већи од господара свога, нити је посланик већи об онога који га је послао. Кад ово знате, благо вама ако га извршујете".

"Блажени сте ако то извршујете": блаженство је истовремено пракси, делу, делању, творењу, доживљавању смерне љубави Христове. У самом чињењу еванђелских подвига је почетак блаженства од тога: у трајању пак - свеблаженство. "Творац дела" је "блажен у делу свом" (Јак. 1,25). Не знање о смерној љубави, о смерном служењу другима, већ само доживљавање те љубави и смерно служење друшима из љубави, то рађа неисказано христолико блаженство у души чинитеља. Ма колико се Христов човек у смерној љубави смиравао пред другима, никад се ни приближно не може то упоредити са смерном љубављу, са бескрајним смирењем безгрешног и Свемоћног Господа Исуса пред грешним и прљавим људима.

Ваистину је Он у том погледу увек "пример" за нас, пример који треба свакако постизавати, и са радошћу признавати: да га никада у потпуности не можемо постићи. Просто би се могла, иза оваког Христовог дела и мисли и осећања и речи и доживљаја, као рефрен ставити ова Христова реч: "Ја вам дадох пример да и ви тако чините". Пример, то је еваиђелски буквар, еванђелски требник, еванћелски служебник. Спас нам је оставио пример као богочовечанско средство и уџбеник спасења. Еванђеље је, на првом месту, пример, Богочовеков пример како се људи спасавају од греха, смрти и ђавола. А за Њим су нам, и по угледу на Њега, пример еванђелски сви свети апостоли, и сви светитељи, и сви праведници, јер су спасавали и себе и друге, ушледајући се иа Њега, на Његов пример, и добијајући од Њета силе и надахнућа да му следују као у огледу и примеру. Само се угледањем на Спаситеља човек спасава. Све што је Сам чинио, Спаситељ даје силе да то чине и следбеници Његови, само даје то за - смерну љубав. А она је увек добровољна, сва саткана од велике, безграничне слободе човекове, слободе боголике и богочежњиве. Уколико боголикије, утолико безграничније и богочежњивије. А када своју боголику слободу човек потчини злу и греху, овда је безгранично и зло његово и грех његов, зато га и одводе у пакао, у то царство где је свако зло - безгранично и вечно. Јер безгранична заљубљеност у зло, води човека у пакао.

У томе је страшна слобода човекова: јер му ни Бог не може силом наметнути љубав према добру, ни ђаво - љубав према злу. Јер љубав и јесте сила, и сплет осећања који се не може наметнути; наметне ли се - љубав престаје бити љубав, љубав већ није љубав. Јер љубав и ниче из слободе, и расте у слободи, и стоји и постоји само у слободи. Где слободе нема, ту љубави нема. Човек без слободе је робот. Роботи су неспособни за љубав, јер им недостаје слободе, која и чини човека човеком, тј. бићем каквим га ми људи знамо из свеколиког искуства рода људског, и због чега га и човеком називамо.

ivan 20:17 isus joj reče (mariji magdaleni): "ja se uzdižem svom ocu i tvom ocu; i mom bogu i tvom bogu".

"Рече јој Исус: Жено, што плачеш? Кога тражиш? Она, мислећи да је градинар, рече Му: Господине, ако си га ти однио кажи ми гдје си Га положио, и ја ћу га узети. Исус јој рече: Марија! Она, окренувши се, рече Му: Равуни, што ће рећи: Учитељу! Рече јој Исус: не дотичи Ме се, јер још нисам узишао Оцу Својему, него иди браћи Мојој и кажи им: Узлазим Оцу Мојему и Оцу вашему, и Богу Мојему и Богу вашему."

(20:15-17)



Ено, и прве речи као васкрсли Богочовек упућује њој која је "многу љубав имала": "Жено, што плачеш? Кога тражиш? А она мислећи да је вртар рече му: господине, ако си га ти узео, кажи ми где си га метнуо, и ја ћу га узети". - Ако хоћете еванђелску љубав, ето ње. Ето њеног оригинала. Заиста: "љубав све верује" (1. Кор. 13,7). Исус је мртав, али за еванђелску љубав, Он и као такав претставља бескајну божанску вредност. "Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече му: Равуни! што значи: учитељу". Највећа еванђелска тајна открива се најпре еванђелској љубави. Васкрслог Господа Христа може раопознати и видети само та љубав. Јер је сама од Бога, и одводи васкрслом Богу. Ако у нашем човечанском свету има радости, која се не може никаквим речима описати и изразима изразити, онда је то - радост Магдалине при виђењу васкрслог Господа Исуса. Уоиште, у ускршњој радости има увек од те божанске неизразивости, увек миле и незаменљиве. Јер васкрсом Богочовековим, човек се вратио у божанску бесмртност и вечјни живот. Богочовек је вратио човека Богу; Бог је поново примио човека као сина Божјег, примио га као Отац небески.

Својим безгранично човекољубивим подвигом Богочовек је одвео људску природу Богу, вратио је Богу, оправдао човека пред Богом, и учинио те је Бог Његов постао Ботом људи, и Отац Његов - Оцем људи. Богочовек је умилостивио Бога, те је постао Богом и Оцем следбеника Његових. Стога Спас и благовести Магдалини: "Не дохватај се до мене, јер се још не вратих к Оцу своме; него иди к браћи мојој, и кажи им: враћам се к Оцу свом и Оцу вашем, и Богу свом и Богу вашем". "Још се не вратих к Оцу" - као Богочовек, као човек, јер је за то време телом био у гробу, душом у аду, а Божанством свуда. "Иди к браћи мојој", - колико човекољубља! Васкрсли Господ назива браћом Своје ученике, који су се разбежали од Њега, који су се пред служавкама и слугама одрицали Њега... Али, тиме је баш Спаситељ - Спаситељ. Јер се само из љубави и љубављу спасава свако створење људско.

marko 13:32 "ali o tom času i tom danu ne zna niko, ne, ni anđeli koji su na nebu, niti sin, nego samo otac". kako kad su od vječnosti u jednoumlju, hahahaha.

Полако.

Не зна као човјек.

ivan 8:40 "a vi sad tražite da me ubijete, čovjeka koji vam je rekao istinu koju sam čuo od boga". Hajde indijanče, poduči me hahahahaha. Zbog ovoga ćeš ti i slični tebi da odgovaraju.

"Знам да сте сјеме Авраамово; али тражите да Ме убијете, јер моја ријеч нема места у вама. Ја говорим што сам видио од Оца Својега, и ви, дакле, чините што сте видјели од оца вашега. Одговорише и рекоше Му: Отац наш је Авраам. Исус им рече: Да сте дјеца Авраамова, чинили бисте дјела Авраамова. А сада тражите да убијете Мене, човјека који сам вам казао истину, коју чух од Бога. То Аваам није чинио."

(8:37-40)



Сва разлика између Христа и христобораца: Он говори и чини што види у Оца свога, а они опет чине што виде у оца свога, тј. ђавола (ст. 44). Он је веран Син Богу Оцу, а они - верни синови ђаволу. Волећи и чинећи грехе људи постају и остају вврни синови ђаволу. Чији су синови, људи показују својим делима. Христоборци Јевреји били би деца Авраамова, када би чинили дела Авраамава. Чинећи пак дела неавраамовска, они показују да су деца ђавола. А главно њихово неавраамовско дело је шго хоће да убију Богочовека који им је као човек, на човечански приступан начин казао истину коју је чуо од Бога. Спас нарочито лодвлачи да је Он стварни човек: "гледате да убијете мене, човека који вам истгшу казах коју чух од Бога". Чинећи то ви се јављате као отворени богоборци: "тако Авраам није чинио".

[Ibn Sinan]

Šta kršćanski autoriteti kažu o mitu evanđeoske
Božje inkarnacije maskirane u grčkoj filozofiji.

"Maska čini sama za sebe život - Trojstvo, dvostruka priroda Kristova, bezgrešnost, i sve što prati ove dogme su proizvod istorijskih odluka i situacija koje su mogle biti sasvim drugačije... ipak... prije ili kasnije, proizvodom sile preoblikovanja ova dogma ostaje šta je bila od početka, loša navika intelektualizacije koju je Christian uzeo od Grka, kada je bježao od Jevreja."
(Outline of the History of Dogma, Adolf Harmack, p.20)


SUKOB POSTOJEĆIH CRKAVA
Tako Theodore Zahan, npr. ilustrira gorki sukob unutar crkava. On ističe da rimokatolička crkva optužuje grčo-pravoslavnu crkvu za preoblikovanje teksta svetih spisa dodavanjem ili oduzimanjem sa dobrim i lošim namjerama. Grci sa svoje strane ističu da su sami katolici mjestimice otišli vrlo daleko od orginalnog teksta, i, uprkos njihovim razlikama oni kombiniraju da optuže nekonforniste kršćane za skretanje s "pravog puta" i osude ih kao heretike, a heretici opet optužuju katolike za "falsifikovanje istine". On zaključuje: "Zar činjenice ne potvrđuju ove optužbe?"
(T. Zahn: "Articles of Apostolic Creed.") samim dogmama Stari su vrlo malo filozofirali o božanskim stvarima. Vjera je bila više u životu ljudi nego kada je vjera došla u stanje da je ima na papiru a ne u srcima, onda je bilo onoliko vjera koliko i ljudi .
Paragrafi su se povećavali, a iskrenost smanjivala. Svađe su se podgrijavale, a ljubav se haldila. Dogma o Kristu, koja u početku nije znala za cjepidlačenje, pala je u zavisnost filozofije. Ovo je bila prva faza opadanja Crkve.
Erasmus, komentirajući ovo kaže: "Naredbe imeratora u vezi s ovim nisu mnogo pomogle iskrenosti vjere.... Kada je vjera više u ustima nego u srcu, kada nas čvrsto znanje svetih spisa iznevjeri, ipak zastrašivanjem gonimo ljude da vjeruju ono što ne vjeruju, da vole ono što ne vole, da znaju ono što ne znaju. Ono što je prisilno, ne može biti iskreno."
(Erasmi Epistolai, 1334 ed., P.S. Allen, V.pp 173-92)

ZBOG PAVLA JE DISKONTINUITET
SA ISTORIJSKIM ISUSOM
"....diskontinuitet između istorijskog Isusa i Krista Crkve postao je tako velik da je bilo kakvo jedinstvo između njih jedva prepoznatljivo".
(The Jesus Report, Johannes Lehmann, p.127) Pavlovska hereza je postala temeljom kršćanske ortodoksije, a legitimna Crkva je poricana kao heretička.
(The Jesus Report, Johannes Lehmann, p. 128)

[Besmrtni monah]

Bog ne može imati tri lica, jer bi onda to bila tri psihička entiteta u jednom tijelu, a samim tim bi bili odvojeni, iako dijele fizičko tijelo.
Bog je viša sila koja je postojala prije postanka univerzuma i koja će postojati kad ne bude ničega. Rekao bi filozof Lao Zi-"jedan rađa dva, dva rađa tri, tri rađa mnoštvo stvari". Jedan je Bog, on je stvorio u početku dvoje, tj. dvije suprotnosti na kojima se bazira postojanje univerzuma, a iz te dvije suprotnosti su nastali "troje"-materijalno(Zemlja), nematerijalno ili duhovno(Nebo) i čovjek kao poveznica između materijalnog i nematerijalnog, jer se i sami čovjek sastoji od smrtnog i truležnog dijela-tijela i besmrtnog i neprolaznog dijela-duše.
Bog je samo jedan, a sve što dolazi poslije Boga i što se broji brojem većim od 1, to je nešto što je Bog stvorio. Ne mogu biti Trojica, jer je to onda PANTEON. U srpskohrvatskobosanskocrnogorskom jeziku riječ "trojica" je brojna imenica koja označava tri osobe muškog pola. Evo recimo ovdje trojica na ovom forumu možemo biti, primjera radi, ja, Ihtus i Sinan, jer smo svi muškarci, a ima nas 3. A ko su ta trojica na nebu? Svarog, Perun i Veles? Zevs, Posejdon i Dionis?

Sva ta hrišćanska logika je toliko zbunjujuća i zamršena. Od hiljade škola različitih tumačenja, ogromne količine vjerskih spisa klerika sa različitim pogledom na vjeru pa do vjerskih filozofa, čovjek se prosto ne može snaći. Toliko različitih mišljenja, a svako je neusaglašeno i bazira se na običnim dogmama. O hrišćanskoj teologiji su tone tomova knjiga ispisane, a nijedna nije uspjela od deklarisanih hrišćana napraviti nešto više doli vjernika na papiru za popis stanovništva.

[ihtus777]

Šta kršćanski autoriteti kažu o mitu evanđeoske
Božje inkarnacije maskirane u grčkoj filozofiji.

"Maska čini sama za sebe život - Trojstvo, dvostruka priroda Kristova, bezgrešnost, i sve što prati ove dogme su proizvod istorijskih odluka i situacija koje su mogle biti sasvim drugačije... ipak... prije ili kasnije, proizvodom sile preoblikovanja ova dogma ostaje šta je bila od početka, loša navika intelektualizacije koju je Christian uzeo od Grka, kada je bježao od Jevreja."
(Outline of the History of Dogma, Adolf Harmack, p.20)

Можеш ли дати тачан цитат Харнаков.На оригиналу је Dogmengeschichte.Нешто ми је цитат превише неспособан да садржи било какву мисао овако откинут а то ми је чудно јер је Харнак био велики интелектуалац.

http://www.archive.org/stream/dogmen...ge/n8/mode/1up

http://www.archive.org/search.php?qu...harnack&page=2

SUKOB POSTOJEĆIH CRKAVA
Tako Theodore Zahan, npr. ilustrira gorki sukob unutar crkava. On ističe da rimokatolička crkva optužuje grčo-pravoslavnu crkvu za preoblikovanje teksta svetih spisa dodavanjem ili oduzimanjem sa dobrim i lošim namjerama. Grci sa svoje strane ističu da su sami katolici mjestimice otišli vrlo daleko od orginalnog teksta, i, uprkos njihovim razlikama oni kombiniraju da optuže nekonforniste kršćane za skretanje s "pravog puta" i osude ih kao heretike, a heretici opet optužuju katolike za "falsifikovanje istine". On zaključuje: "Zar činjenice ne potvrđuju ove optužbe?"

Добро и шта са овим?

(T. Zahn: "Articles of Apostolic Creed.") samim dogmama Stari su vrlo malo filozofirali o božanskim stvarima. Vjera je bila više u životu ljudi nego kada je vjera došla u stanje da je ima na papiru a ne u srcima, onda je bilo onoliko vjera koliko i ljudi .
Paragrafi su se povećavali, a iskrenost smanjivala. Svađe su se podgrijavale, a ljubav se haldila. Dogma o Kristu, koja u početku nije znala za cjepidlačenje, pala je u zavisnost filozofije. Ovo je bila prva faza opadanja Crkve.

Кад су били прогони Хришћана наравно да се мало размишљало о теологији и да се много мање писало него после Сабора у Никјеји из простог разлога што у вријеме прогона није било времена.

Истина је да је учење о Христу падало у домен философије код Арија и Несторија јер су они полазећи од ума тумачили Христа што погубно и лоше у теологији.

Erasmus, komentirajući ovo kaže: "Naredbe imeratora u vezi s ovim nisu mnogo pomogle iskrenosti vjere.... Kada je vjera više u ustima nego u srcu, kada nas čvrsto znanje svetih spisa iznevjeri, ipak zastrašivanjem gonimo ljude da vjeruju ono što ne vjeruju, da vole ono što ne vole, da znaju ono što ne znaju. Ono što je prisilno, ne može biti iskreno."
(Erasmi Epistolai, 1334 ed., P.S. Allen, V.pp 173-92)

Не знам какве ово има везе са Хришћанством.

ZBOG PAVLA JE DISKONTINUITET
SA ISTORIJSKIM ISUSOM
"....diskontinuitet između istorijskog Isusa i Krista Crkve postao je tako velik da je bilo kakvo jedinstvo između njih jedva prepoznatljivo".
(The Jesus Report, Johannes Lehmann, p.127) Pavlovska hereza je postala temeljom kršćanske ortodoksije, a legitimna Crkva je poricana kao heretička.
(The Jesus Report, Johannes Lehmann, p. 128)

А гдје ови доказују да је постојао дисконтинуитет са Цркве са Светим Павлом?Лемана и побијам тиме што Свети Јован Јеванђелист учи исто што и Свети Павле:Да је Христос БОГ.Свети Павле каже у посланици Тимотију:БОГ се јави у тијелу.Свети Јован Јеванђелист говори да је Христос једнак са БОГОМ у јеванђељу 5:18.Гдје је ту дисконтинуитет?

[ihtus777]

bog ne može imati tri lica, jer bi onda to bila tri psihička entiteta u jednom tijelu, a samim tim bi bili odvojeni, iako dijele fizičko tijelo.

БОГ не подлијеже људским законима иа законима природе.Ја тврдим да је обрнуто:ако бисмо БОГА доказали умом то не би био БОГ.

bog je viša sila koja je postojala prije postanka univerzuma i koja će postojati kad ne bude ničega. Rekao bi filozof lao zi-"jedan rađa dva, dva rađa tri, tri rađa mnoštvo stvari". jedan je bog, on je stvorio u početku dvoje, tj. Dvije suprotnosti na kojima se bazira postojanje univerzuma, a iz te dvije suprotnosti su nastali "troje"-materijalno(zemlja), nematerijalno ili duhovno(nebo) i čovjek kao poveznica između materijalnog i nematerijalnog, jer se i sami čovjek sastoji od smrtnog i truležnog dijela-tijela i besmrtnog i neprolaznog dijela-duše.

Да ли се под душом подразумијева и дух?Или је човјек састављен из три дијела:тијело,душа и дух?Под духом подразумијевам ум/вољу.

bog je samo jedan, a sve što dolazi poslije boga i što se broji brojem većim od 1, to je nešto što je bog stvorio. Ne mogu biti trojica, jer je to onda panteon.

Како знаш да је претпоставка од које си кренуо тачна?

u srpskohrvatskobosanskocrnogorskom jeziku riječ "trojica" je brojna imenica koja označava tri osobe muškog pola. Evo recimo ovdje trojica na ovom forumu možemo biti, primjera radi, ja, ihtus i sinan, jer smo svi muškarci, a ima nas 3. A ko su ta trojica na nebu? Svarog, perun i veles? Zevs, posejdon i dionis?

То би се односило на људе а не на БОГА јер БОГА не можемо сопственим умом укалупити у људске законе.

sva ta hrišćanska logika je toliko zbunjujuća i zamršena. Od hiljade škola različitih tumačenja, ogromne količine vjerskih spisa klerika sa različitim pogledom na vjeru pa do vjerskih filozofa, čovjek se prosto ne može snaći. Toliko različitih mišljenja, a svako je neusaglašeno i bazira se na običnim dogmama. O hrišćanskoj teologiji su tone tomova knjiga ispisane, a nijedna nije uspjela od deklarisanih hrišćana napraviti nešto više doli vjernika na papiru za popis stanovništva.

Не постоји хришћанска логика

Свети Павле пише да што је БОГУ мудро људима је лудо и обрнуто.Е сад,ми као Хришћани јесмо људи и мислимо као људи али исто тако имамо есхатолошку перцепцију свијета и времена и кад теолог пише он пише из доживљаја сопственог и доживљаја Цркве тако да човјеку који није у Цркви јесте неразумљиво много тога.

[Mabus]

То и не треба схватити у буквалном смислу.Ми говоримо да је Христос јединородни Син јер је то најближи термин којим можемо да објаснимо нашу вјеру.

Koliko je meni poznato Isus je Davidove loze a u svom tom nabrajanju tj. rodoslovlju, Josif mu je otac. Tamo u Bibliji jasno piše da je Josif bio Muž Marijin.
Matej kaže: Pleme Isusa Hrista, sina Davida, Avramovog sina. (Matej 1, 1). I sada počinje nabrajanje Isusovih predaka. Pogledajmo zadnjih nekoliko koljena:
35. Ahim
36. Eliud
37. Eleazar
38. Matan
39. Jakov
40. Josif (muž Marijin)
41. Isus???
Ivice, čiji je Isus sin? Ivica: Josifov. Kako si to zaključio Ivice? Ivica: Pročitao sam u Bibliji.

Гледај сад шта каже Христос за Себе у Откривењу 1:8:

Misliš, šta kaže Jovan i njegove žive vizije. Ono, đavoli sa sedam glava, aždahe koje bljuju vatru, koje sa repovima zamahuju i skidaju trećinu nebeskih zvijezda... I ti ove vizije pripisuješ Isusu? Daleko neka je Isa a.s. i ovo što na njega podvaljujete.

Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak, govori Gospod Bog, Koji jeste, i koji beše, i koji će doći, Svedržitelj.

Ако је Христос само човјек како за Себе говори да је Господ БОГ?

Ovo nije rekao Isus, nego Gospod Bog. Upravo to što si pocrtio, tj. govori Gospod Bog. U navedenom citatu se govori takođe o SVEDRŽITELJU. Ako je Isus bio SVEDRŽITELJ, zašto je rekao Gospodu Bogu na krstu: "Zašto si me ostavio?" Ko je okretao Zemlju oko Sunca u vremenu dok je Isus visio na krstu? Da li je ispravan odgovor Isus, svedržitelj? On nije mogao sebe da spasi od običnih ljudi, (po Bibliji) on je Gospoda Boga molio da ga mimoiđe čaša smrti, a ti ove pričaš o Isusu svedržitelju. On se o svom životu nije pitao. Želja mu je bila da poživi, da ne umre, jer je za to molio Boga, a ti opet kažem, za njega kažeš da je svedržitelj.

Гледај шта још Христос говори за Себе:

20. Jer Otac Sina ljubi, i sve Mu pokazuje što sam čini; i pokazaće Mu veća dela od ovih da se vi čudite.

21. Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljuje, tako i Sin koje hoće oživljuje.

Isus je jasno rekao KAKO tj. način na koji oživljuje. On oživljuje voljom Gospoda Boga. Isus jasno kaže:

Ja sam od sebe ne mogu NIŠTA učiniti...jer ne tražim svoju volju, nego onoga koji me poslao. (Jovan 5, 30)
Još jedno priznanje Isusa da nije Bog. On jasno kaže DA SAM OD SEBE NE MOŽE NIŠTA I opet kažem NIŠTA i opet da se dobro upamti NIŠTA NE MOŽE UČINITI. Šta znači riječ NIŠTA? Kako vi ovu riječ tumačite, da je Isus slagao, ili šta?

22. [B]Jer Otac ne sudi nikome, nego sav sud dade Sinu,[/B

Zar je moguće da je Otac sav sud dao sinu. Ajde da malo to provjerimo:

I ko čuje riječi moje i ne vjeruje, ja mu neću suditi; JER JA NE DOĐOH DA SUDIM SVIJETU, nego da spasem svijet. (Jovan 12, 47)
Jer Bog ne posla Sina svog na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroza Nj. (Jovan 3, 17)

Zašto je Isus slagao da nije došao da sudi svijetu, kada vidimo da mu je Otac predao sud?

23. Da svi poštuju Sina kao što Oca poštuju. Ko ne poštuje Sina ne poštuje Oca koji Ga je poslao.

Мојсије и Мухамед нигдје нису рекли да оживљују кога они хоће нити да њих двојица треба да се поштују као БОГ.Христос каже:Да сви поштују Мене као и Мог Оца и обрнуто.Да је Христос само био човјек не би могао да се гради једнак БОГУ.

Pogrešno tumačenje, kao i obično. Uzmi npr. nekog tvog druga. On tebe poštuje ali ne poštuje tvoje najbliže. I šta ćeš mu ti reći. Reći ćeš mu naravno da ako ne poštuje tvoje roditelje, onda ne poštuje ni tebe, jer si ti njihov sin. Isto tako kaže i Isus. Ako ne poštuju njega, onda ne poštuju ni Boga jer ga je On poslao. Onaj ko poštuje njega, on poštuje i Boga.

"Ја не могу чинити ништа сам од себе; Како ћујем онако судим, и суд је Мој праведан јер не тражим вољу Своју, но вољу Оца који Ме је послао. Ако Ја свједочим сам за себе, свједочанство Моје није истинито. Други је који свједочи за Мене; и знам да је истинито свједочанство којим свједочи за Мене."

(5:30-32)

Pa naravno. On sam od sebe nema moći, pa stoga ne može biti Bog.

Он је толико једно и по бићу и по вољи са Богом Оцем да не може ништа чинити сам од себе, ни судити; у свему и све Он чини са Оцем и кроз Оца, па и у суду над људима "који су чинили зло": "Ја не могу ништа чинити сам од себе како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао" (ст. 30-31).

Kakav apsurd. Da li ti čitaš što pišeš? Ako je Isus toliko jedno po biću sa Bogom, onda bi trebao sam od sebe čuda činiti, suditi i šta sve ne i samim tim bi ispunjavao volju Božiju. On kao jedno sa Bogom, trebao bi znati šta u svakom trenutku činiti, jer je on sa njim jedno. Izvršavajući čuda on bi ISTOVREMENO trebao činiti ono što je volja Gospoda Boga. Međutim, on je za to uskraćen, on kaže da sam od sebe NIŠTA ne može. Naravoučenije, on toliko nije jedno po biću sa Bogom, da opet kažem NIŠTA sam od sebe ne može, nego SAMO kako Bog odluči. On toliko nije jedno po biću sa Bogom da se ništa ne pita, već SAMO onoliko koliko to Bog hoće. On toliko nije jedno po biću sa Bogom, jer je Boga molio da ga mimoiđe čaša smrti. On toliko nije jedno po biću sa Bogom, da nije znao da će biti ubijen, pa ga još pita: "zašto si me ostavio." Da je on bio jedno po biću sa Bogom, on bi znao zašto je ostavljen na krstu, ne bi Boga pitao ZAŠTO SI ME OSTAVIO.

[ihtus777]

Koliko je meni poznato Isus je Davidove loze a u svom tom nabrajanju tj. rodoslovlju, Josif mu je otac. Tamo u Bibliji jasno piše da je Josif bio Muž Marijin.
Matej kaže: Pleme Isusa Hrista, sina Davida, Avramovog sina. (Matej 1, 1). I sada počinje nabrajanje Isusovih predaka. Pogledajmo zadnjih nekoliko koljena:
35. Ahim
36. Eliud
37. Eleazar
38. Matan
39. Jakov
40. Josif (muž Marijin)
41. Isus???
Ivice, čiji je Isus sin? Ivica: Josifov. Kako si to zaključio Ivice? Ivica: Pročitao sam u Bibliji.

Кад говоримо о законским земљским релацијама онда му Јосиф јесте био законски отац.Међутим ја сам говорио о Његовој божанској природи.Као БОГ је јединородни Син.

Misliš, šta kaže Jovan i njegove žive vizije. Ono, đavoli sa sedam glava, aždahe koje bljuju vatru, koje sa repovima zamahuju i skidaju trećinu nebeskih zvijezda... I ti ove vizije pripisuješ Isusu? Daleko neka je Isa a.s. i ovo što na njega podvaljujete.

Али ајде да се оканемо тих флоскулица...знам да ти је тешко али ш`а да ти радим

Откривење је књига која писана символична и говори о временима која из перспективе Светог Јована тек треба да се збуду.Како је Свети Јован могао да опише виђење авиона или тенка прије 2000 година тадашњим речником?Никако.

И укључи мозак за убудуће

Ovo nije rekao Isus, nego Gospod Bog. Upravo to što si pocrtio, tj. govori Gospod Bog. U navedenom citatu se govori takođe o SVEDRŽITELJU.

Читај шта даље пише у Откривењу:

12. I obazreh se da vidim glas koji govoraše sa mnom; i obazrevši se videh sedam svećnjaka zlatnih,

13. I usred sedam svećnjaka kao Sina čovečijeg, obučenog u dugačku haljinu, i opasanog po prsima pojasom zlatnim.

Тај Син човјечији је Христос.

Ako je Isus bio SVEDRŽITELJ, zašto je rekao Gospodu Bogu na krstu: "Zašto si me ostavio?" Ko je okretao Zemlju oko Sunca u vremenu dok je Isus visio na krstu? Da li je ispravan odgovor Isus, svedržitelj? On nije mogao sebe da spasi od običnih ljudi, (po Bibliji) on je Gospoda Boga molio da ga mimoiđe čaša smrti, a ti ove pričaš o Isusu svedržitelju. On se o svom životu nije pitao. Želja mu je bila da poživi, da ne umre, jer je za to molio Boga, a ti opet kažem, za njega kažeš da je svedržitelj.

Ај сад постави клип онога муслимана како пјевуши и поставља сва ова питања која си мени поставио.Слободно

Сто пута сам рекао да ми вјерујемо да је Христос био прави БОГ и прави човјек.Да смо монофизити па би вама муслиманима пролазила критика али ми признајемо човјечанску природу Христову и Христос дјела као Богочовјек овдје на земљи.

Не читаш Свето Писмо па не знаш:Свети Јован јасно пише да је Логос(Христос)БОГ у првој глави првом стиху а даље пише како се Логос уселио у тијело.Ето ти Богочовјечанске природе Христове.Свети Павле у Филибљанима 2:9 пише како се Христос и ако је БОГ унизио и снисходио.Ај сад закључи шта говоре ти стихови.

Isus je jasno rekao KAKO tj. način na koji oživljuje. On oživljuje voljom Gospoda Boga. Isus jasno kaže:

Ja sam od sebe ne mogu NIŠTA učiniti...jer ne tražim svoju volju, nego onoga koji me poslao. (Jovan 5, 30)
Još jedno priznanje Isusa da nije Bog. On jasno kaže DA SAM OD SEBE NE MOŽE NIŠTA I opet kažem NIŠTA i opet da se dobro upamti NIŠTA NE MOŽE UČINITI. Šta znači riječ NIŠTA? Kako vi ovu riječ tumačite, da je Isus slagao, ili šta?

Као ти,тачније паушално сигурно не,јер Христос као човјек говори да не може чинити ништа учећи тиме људе да без БОГА не могу ништа јер је дошао да их приведе БОГУ.Да је дошао у Својој слави као што је речено коме би показао на властитом примјеру?Никоме,јер нико не би ни могао да му се приближи.

Zar je moguće da je Otac sav sud dao sinu. Ajde da malo to provjerimo:

I ko čuje riječi moje i ne vjeruje, ja mu neću suditi; JER JA NE DOĐOH DA SUDIM SVIJETU, nego da spasem svijet. (Jovan 12, 47)
Jer Bog ne posla Sina svog na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroza Nj. (Jovan 3, 17)

Zašto je Isus slagao da nije došao da sudi svijetu, kada vidimo da mu je Otac predao sud?

Није слагао него не дозвољаваш сам себи да тумачиш како ваља

Христос је дошао једном да служи а други пут кад буде дошао доћи ће да суди.Сад ти мени кажи:или си ти лажов па желиш да подвалиш или не познајеш Свето Писмо?Нешто од то двоје јес.

Pogrešno tumačenje, kao i obično. Uzmi npr. nekog tvog druga. On tebe poštuje ali ne poštuje tvoje najbliže. I šta ćeš mu ti reći. Reći ćeš mu naravno da ako ne poštuje tvoje roditelje, onda ne poštuje ni tebe, jer si ti njihov sin. Isto tako kaže i Isus. Ako ne poštuju njega, onda ne poštuju ni Boga jer ga je On poslao. Onaj ko poštuje njega, on poštuje i Boga.

Ако тврдиш да је погрешно тумачење требао си доказати а не свој став износити.

Елем,овдје стоји:23. Da svi poštuju Sina kao što Oca poštuju.


Јевреји су поштовали Оца,тачније БОГА отаца.Христос долази и говори им да Њега поштују као што поштују Његовог Оца.
Није Христос само рекао:ако поштујете Мене поштујете и Оца.Он им говори:Да сви поштујете Мене као и Оца.

Овим се Христос ставља у раван са БОГОМ Оцем.То нам потврђују стихови код Светог Јована 5:18: I zato još više gledahu Jevreji da Ga ubiju što ne samo kvaraše subotu nego i Ocem svojim nazivaše Boga i građaše se jednak Bogu.

Дакле,видимо овдје да је код Јудеја онај који је БОГА називао Оцем чинио исти гријех као и кад се градио БОГОМ.То су јасни докази да је Христос БОГ.Ми Њега не можемо учити Ко Је.

Kakav apsurd. Da li ti čitaš što pišeš?

Не просвијетли ме

Ako je Isus toliko jedno po biću sa Bogom, onda bi trebao sam od sebe čuda činiti, suditi i šta sve ne. Naravoučenije, on toliko nije jedno po biću sa Bogom, da opet kažem NIŠTA sam od sebe ne može, nego SAMO kako Bog odluči. On toliko nije jedno po biću sa Bogom da se ništa ne pita, već SAMO onoliko koliko to Bog hoće. On toliko nije jedno po biću sa Bogom, jer je Boga molio da ga mimoiđe čaša smrti. On toliko nije jedno po biću sa Bogom, da nije znao da će biti ubijen, pa ga još pita: "zašto si me ostavio." Da je on bio jedno po biću sa Bogom, on bi znao zašto je ostavljen na krstu, ne bi Boga pitao ZAŠTO SI ME OSTAVIO.

Овдје се ради о простој ствари:о заједници Свете Тројице.Ниједно лице Свете Тројице не дјела Само од Себе него дјела у заједници.Ништа Отац не чини а да то Син и Дух не потврђују.Све што чине Отац и Син и Дух Свети чине у синергији/заједници/јединству.Зато се и каже да ништа не може чинити Сам јер све чини у заједници.

Ствар је у томе што ти није позната наша вјера па пишеш свашта:ми вјерујемо Свету Једносуштну и нераздељиву Тројицу.То подразумијева поптуну заједницу Лица Свете Тројице и подразумијева постојање једне воље јер је Света Тројица једносуштна.

[RoNN|3]

БОГ не подлијеже људским законима иа законима природе.Ја тврдим да је обрнуто: ако бисмо БОГА доказали умом то не би био БОГ.

Bog podliježe logici.

[ihtus777]

Не подлијеже.За БОГА не важе закони.