Православље-једини пут ка Једном БОГУ

[ihtus777]

Николај је био један од великих слава наше цркве и нашега народа, један од највећих репрезентената Срба у xx веку, једна грандиозна људска фигура, која је као таква била призната и изван граница Србије и Српства. Он је био високо цењен у англо-саксонскоме свету и у целокупноме хришћанству као један велики хришћански мислилац и велики хришћанин. Кад год је био у Енглеској и у Америци и где год је био у њима, он је мољен да служи и да говори. Позната је ствар да је енглеска црква још за време рата 1915. отворила све своје храмове и ставила све своје олтаре на расположење српским свештеницима. Кад би се чуло да ће архимандрит Николај ма где служити, свет би се згрнуо да га чује, задивљен интелектуалном дубином и спољном формом његових беседа.
Он је тада спајао у себи две мисије: Вршио је национално-политичку и патриотску пропаганду за Србију и њене државне и хуманистичко-родољубиве аспирације, а вршио и мисију једног изасланика Српске цркве у англосаксонскоме свету. Штампа је преносила његове беседе и он је постао у Енглеској и Америци једна општепозната и општепризната личност. Он је чинио част своме народу и својој цркви и он им је дизао углед на целоме Западу. То су необориве чињенице.
У томе англо-саксонскоме свету је његова реч некада имала већу тежину него реч владе или бар чинила да у извесним приликама претегне мишљење владе, које је он подржао. Владе су га зато употребљавале у важним државним и дипломатским мисијама, а он је био врло јефтин амбасадор, јер није тражио ни титуле, ни одликовања ни плату). Он је уживао поштовање и уважавање у англо-саксонскоме свету и он је имао утицај у њему, утицај иза кога није стајала држава, него само његова личност.
Он Англосаксонцима није ласкао, него их је само позивао да се врате на хришћански пут и да се строго држе њега. Он им није нудио никакве материјалне користи, него је од њих тражио да се несебично одрекну својих користи и да помогну бедне и невољне овога света. Отуда су беседе Николаја Велимировића донеле милионе златних динара Српском Црвеном крсту. Сваки његов говор је не само помогао духовно оне који су га слушали, него је био од користи и стотинама наших војника, ратних избеглица и деце. Зато српска ствар у Енглеској и Америци за време Првога светскога рата не може ни да се замисли без др Николаја Велимировића. Добро мишљење које смо онда уживали у англосаксонскоме свету имамо великим делом да захвалимо њему. Било би се врло неблагодаран ако се то не би признало и истакло, али се мора приметити да др Николај никад није правио питање од својих заслуга, јер је увек имао друга и важнија посла, од којих му је најважнији био да учи друге страху Господњем, хришћанској мудрости и хришћанској врлини.

Једнога дана је у Скопље са препорукама на мене стигла извесна леди Стрејкер, заједно са својим сином. Рекла ми је да жели да иде у Охрид да тамо проведе Ускрс и да издржи све побожности које захтева припрема за причест. Молила ме је да јој нађем једног сигурног шофера, што сам и учинио. Она ми је рекла ово: "Ја доктора Николаја знам из Енглеске. Он је наш велики пријатељ. Ја му сад водим свога сина, који треба да пређе на Универзитет, да га он благослови, јер сам ово дете одржала и подигла сама са његовим благословом и молитвама".
После недељу дана леди Стрејкер ме је опет посетила да ми захвали и да ми донесе поздраве владике Николаја. Тада ми је испричала ово: "На ускршњој служби у Св. Софији у Охриду, владика је држао говор на више језика. Прво је нешто рекао Грцима на грчком, затим туристима на немачком и француском, после тога је говорио на српском, па је се онда обратио мени и моме сину на енглеском, пошто је Србима на српскоме нешто казао о нама, то јест рекао им да смо чак из Енглеске дошли, да са њима проведемо Ускрс у древној цркви Св. Софије и да се у њој причестимо. Са неколико реченица се обратио мени, а затим је говорио моме сину. Ја сам плакала од узбуђења за све то време... Затим је говорио на македонском наречју и позвао све присутне да се за мога сина помоле Богу. Ја нисам у стању да без ганутости говорим о томе. Ви не знате како великог и светог човека имате ви Срби! "
Испричао сам ову ствар митрополиту Јосифу. На то ми је он испричао ово: "За време рата, док сам био у Енглеској, и ја сам често служио по разним енглеским црквама, и новине су то увек објављивале уз обавештење да ћу свакога ко се спреми постом за причест причестити у оба вида по обреду српске, односно православне цркве. Уз обавештење је дат број телефона на коме ће верни добити потребно упутство о посту и другим припремама за свето причешће.
Једном приликом ја сам био изненађен бројем присутних, а црква није била мала. Кад је дошло време причешћу, одржао сам једну малу проповед коју је не знам више ко и како преводио, очитао опросну молитву и почео да причешћујем. Међу последњима се причестио један стари лорд, коме сам заборавио име, а који је био узбуђен, да ми је приступио дрхћући и плачући. Ја сам га усрдно причестио и после распитао зашто је тај човек плакао. Речено ми је да је он помислио: "Можда се први пут причешћујем у животу уопште, јер се бојим да нисам ни био причешћиван, то јест да нисам примао причест од правих свештеника, пошто се могло десити да је у енглеској цркви за време верских смутњи и револуција негде и прекинут ред рукоположења, док то у православној цркви није случај; континуитет рукоположења је у њој сачуван од Христа до данас". И ваша је српска литургија зато ганула старога лорда, а причешће га је довело до радосних суза"... Можете онда мислити, закључио је митрополит Јосиф, какве је све доживљаје са тим побожним енглеским светом имао наш Николај! Он, који говори енглески као Енглез, он са његовом речитошћу и његовим умом! Кад би он причао шта је доживео у Енглеској и Америци, то би заиста била једна велика и дивна хришћанска књига"...
Неко ми је причао да је Николај негде у Енглеској држао неку проповед поводом примирја после Првог светског рата, (ако ли не поводом мира закљученог у Версају). Основна мисао ове његове проповеди требала је, - колико ми је остало у сећању после толико година, - да буде ова:
У стара времена, кад би се уговарао мир, томе су чину присуствовали и свештеници, који би извршили призивање Светог духа на то дело и који би после потписивања служили <Те Деум>. Тога није било у Компијењу (или у Версају?), рекао је Николај. Ту су се нашли представници Велике Британије, - највеће поморске силе овога света, - представници Француске, - највеће сувоземне убојне силе овога света, - представници Америке, - те најбогатије велике силе овога света, као и представници других победничких земаља. Али божјих представника ту није било. Бог дакле није био у Версају! Како се онда може веровати у тај мир, закључен без Бога као његовог јемца? Нису ли људи огрешили о Бога, кад га нису призвали да и он запечати версајски мир!? Није ли Велика Британија, хришћанска као што је, згрешила Богу што га није призвала да буде на њеној страни и у тој прилици? Међу слушаоцима је владао тајац; а међу њима је било и неких врло великих енглеских личности, Николај је направио једну дужу паузу, па је узвикнуо: "На колена, Велика Британијо! На колена, па се моли Богу да ти опрости што га ниси призвала да и он утврди мир који си диктовала побеђенима!" Слушаоци су пали на колена и Николај је завршио свој говор једном молитвом.

Из књиге "Златоусти проповедник васкрслога Христа"
(Свети Владика Николај у сећањима савременика);
приредили Владимир Димитријевић и Гораб Вељковић
Сећање Милана Јовановића Стоимировића

[Čika Džo]

Вјеруј ми да се не сјећам,можда и јесам али не знам у ком сам смислу то рекао.Можда сам мислио на прва три вијека кад је држава прогонила Цркву па је Црква била јединственија.

Pominjali smo nešto oko Nikejskog sabora i ranohrišćanskih zajednica.No,to je sad irelevantno.

Да али се то најмање очекује од монаха јер су они сав свој живот посветили смиравању,али ето,и они су људи.

Rekao bih da je problem u očekivanjima očigledan.

Чињеница је следећа:те методе су биле коришћена само кад је неко покушао да унесе дрогу или кад је унио дрогу.Само тада.

To ne opravdava udaranje odraslog ljudskog bića lopatom.To nisu 'metode'.Ni 'tehnike'.To je udaranje čovjeka - lopatom.
Irelevantno je koliko je taj čovjek zbilja u problemima i nesposoban da odlučuje šta je dobro za njega - neke stvari su nehumane.I tačka.
Opšta priroda ljudskog dostojanstva ne zavisi od nečijeg individualnog samopoštovanja.
Cilj ne opravdava uvijek sredstvo.To bi trebao da znaš.

Да сажмем проблем:човјек прави проблеме просипајући наводну ревност јер забрањује да се прослави Англикански БОЖИЋ.

Uvidio sam fabulu i ranije,i hvala što si sveo to - ali mi se i dalje čini beznačajnim.
No,vjerovatno je to do mene.

[ihtus777]

to ne opravdava udaranje odraslog ljudskog bića lopatom.to nisu 'metode'.ni 'tehnike'.to je udaranje čovjeka - lopatom.
Irelevantno je koliko je taj čovjek zbilja u problemima i nesposoban da odlučuje šta je dobro za njega - neke stvari su nehumane.i tačka.
Opšta priroda ljudskog dostojanstva ne zavisi od nečijeg individualnog samopoštovanja.
Cilj ne opravdava uvijek sredstvo.to bi trebao da znaš.

Ајде овако:наркоман почне да кризира и те бубице му треба избити из главе.Ако га пусте прву особу ће да искасапи не би ли јој узео новац да купи дрогу а ако га задрже може се десити да монахе и остале побије.

И шта радити таквом човјеку?Не кажем да је лопатање хумано,али је хуманије него пустити таквог наркомана да убије некога или да умре.Ваљда се хуманост цијени тиме што ћемо некоме да спасимо живот а не да га чешкамо по ушима.

Мени је најбитније то што је тим људима спашен живот.Да ли су ти монаси њима шегали главе па им их опет зашивали па је то проузроковало да се ти наркомани излијече ја не знам,али је најбитније да су излијечени.

uvidio sam fabulu i ranije,i hvala što si sveo to - ali mi se i dalje čini beznačajnim.
No,vjerovatno je to do mene. :d

Све се своди на то што ти који не дозвољавају прославу Англиканског Божића забрањују нама да имамо нормалне односе са другим вјерама.Е сад ми желимо да будемо отворени а они мисле да ми продајемо вјеру кад желимо дијелог.То је центар проблема.

[Čika Džo]

Ајде овако:наркоман почне да кризира и те бубице му треба избити из главе.Ако га пусте прву особу ће да искасапи не би ли јој узео новац да купи дрогу а ако га задрже може се десити да монахе и остале побије.

Ihtuse,ti ne znaš da će taj narkoman to da uradi.Da se razumijemo,ne branim ja narkomane,ali to su ljudi (kao i svi mi ostali) koji su odgovorni za svoj život i za svoje izbore.Tu odgovornost snose ovako ili onako.
Oni nisu samo 'narkomani',oni imaju različite aspekte ličnosti koji su manje ili više isti kao kod mene ili tebe,koji nismo narkomani.
Oni su prvo ljudi.Pa narkomani.
Narkomanija je problem fiziološke zavisnosti od supstance koja usporava ili ometa svakodnevno (dotadašnje) funkcionisanje osobe.
Tim ljudima treba pomoć,za ime pan-kosmičkog dabra.Ne koljeno.

И шта радити таквом човјеку?Не кажем да је лопатање хумано,али је хуманије него пустити таквог наркомана да убије некога или да умре.Ваљда се хуманост цијени тиме што ћемо некоме да спасимо живот а не да га чешкамо по ушима.

Pa naravno,tući ga lopatom.To je rješenje,dabrovih mu repova!
Okreni ga,drži ga da ne može da se brani i udri,ubij ga od batina!Za slučaj da nije shvatio poruku,okreni ga k' sebi,pogni mu glavu i udaraj ga koljenom u glavu - naravno,sve pod etiketom toga da mu želiš dobro,ali da mu za njegovo dobro ne činiš dobro.
Veoma,veoma etičan postupak.Doktor Jozef Mengele bio bi ponosan na takve 'metode'.
I još pomažu...
Ovo za češkanje po ušima stvarno ne razumijem,i neću komentarisati (ne zato što mi je komplikovano,već zato što mi je odvratno).

Мени је најбитније то што је тим људима спашен живот.Да ли су ти монаси њима шегали главе па им их опет зашивали па је то проузроковало да се ти наркомани излијече ја не знам,али је најбитније да су излијечени.

Iskreno se nadam da ne vjeruješ u to što pričaš,jer mi je nekako...Pa,žao.
Prvo,nemaš pojma o čemu pričaš kad pričaš o narkomaniji.'Izliječenost' je jako relativan pojam,naročito ako nekoga instrumentalno uslovljavaš lopatom (indeks uspješnosti tog liječenja sa slabijim 'metodama' potkrepljenja je tek oko 14% nakon prve godine liječenja - dakle,JADNO.Niko nije sprovodio istraživanje sa lopatama,doduše.Možda znači nešto,ali ne vjerujem).
Narkomani se prate da bi se izliječili.To što on 2 mjeseca ne uzima ništa je beznačajno.
Drugo,ti o tim ljudima ne znaš ništa.Ne znaš koliko su ugroženi bili,ne znaš kako se ispoljavaju simptomi ugroženosti,ne znaš kako da ih smiriš.A kamoli da znaš da li im je život bio u opasnosti.
Treće,postoji širok dijapazon kazni za unošenje droge koji je mogao da se primijeni u takvoj situaciji.
Mogao bih da nabrajam do sjutra,ali neću.
Ne zato što mi je ispod ponosa ili tako nešto,već zato što sam iskreno zgađen.Neću širiti priču više,i neću nastavljati raspravu na ovu temu.

Све се своди на то што ти који не дозвољавају прославу Англиканског Божића забрањују нама да имамо нормалне односе са другим вјерама.Е сад ми желимо да будемо отворени а они мисле да ми продајемо вјеру кад желимо дијелог.То је центар проблема.

Jasno.

Pozdrav i hvala na informacijama.

[Jal Cargo]

И замолио бих саговорнике ако може,да се ману прича о нацијама и народима.Ово је топик о Цркви и Православљу.

Ajde da otvorimo topik o medicini, ali da ne govorimo o bolestima.

Ajde da otvorimo topik o pravu, ali da ne govorimo o krivicnoj odgovornosti.

Ajde da otvorimo topik o pravoslavlju, ali da ne govorimo etnofiliji.

Saljivdzija si ti veliki, moram priznati.


_____

[ihtus777]

ajde da otvorimo topik o medicini, ali da ne govorimo o bolestima.

Ajde da otvorimo topik o pravu, ali da ne govorimo o krivicnoj odgovornosti.

Ajde da otvorimo topik o pravoslavlju, ali da ne govorimo etnofiliji.

Saljivdzija si ti veliki, moram priznati.


_____

Ја не знам,вјероватно је модерација овога форума блесава што је отворила различите подфоруме а и остали чланови вјероватно нису нормални што отварају више тема јер би изгледа требали све у једну тему.

[ihtus777]

Ihtuse,ti ne znaš da će taj narkoman to da uradi.Da se razumijemo,ne branim ja narkomane,ali to su ljudi (kao i svi mi ostali) koji su odgovorni za svoj život i za svoje izbore.Tu odgovornost snose ovako ili onako.

Наравно да не знам,али је велика вјероватноћа.Рецимо,знам из посредног искуства да момак пребио бабу за 10 евра а била много ситнија ствар од дроге.

Oni nisu samo 'narkomani',oni imaju različite aspekte ličnosti koji su manje ili više isti kao kod mene ili tebe,koji nismo narkomani.
Oni su prvo ljudi.Pa narkomani.
Narkomanija je problem fiziološke zavisnosti od supstance koja usporava ili ometa svakodnevno (dotadašnje) funkcionisanje osobe.
Tim ljudima treba pomoć,za ime pan-kosmičkog dabra.Ne koljeno.

Слажем се.Треба им помоћ али ја упорно причам да оно што смо сви видјели на основу она два снимка је метода која се примјењивала онда и само онда кад би неко унио дрогу или кад би покушао да је унесе.

Pa naravno,tući ga lopatom.To je rješenje,dabrovih mu repova!
Okreni ga,drži ga da ne može da se brani i udri,ubij ga od batina!Za slučaj da nije shvatio poruku,okreni ga k' sebi,pogni mu glavu i udaraj ga koljenom u glavu - naravno,sve pod etiketom toga da mu želiš dobro,ali da mu za njegovo dobro ne činiš dobro.

Ја морам да питам:да ли би ти волио да је тај наркоман мртав у замјену да није примио неколико удараца у главу?

Јер се све своди на то:миловати и мазити наркомане.Ја знам из новинских чланака у којима се налазе изјаве родитеља и наркомана који су били тамо а које су упућене оцу Браниславу ``да они иду тамо јер им више ништа није преостало``.И шта радити у таквим ситуацијама?Ваљда је боље да ти људи остану живи у замјену да добију једном батине.

Ево да дам један обичан примјер:унесе наркоман дрогу у центар и дође му особље центра и каже:Немој сине то више да радиш,то не ваља а сад нам врати дрогу.Деси се да га случајно открију и тај пут ће наркоман можда вратити дрогу а следећи пут ће наћи бољи начин да је унесе и да не буде откривен и да се дрогира у манастиру и да онда направи проблем манастиру и себи јер врло лако дилер може дати анонимну пријаву полцији да се у манастиру Црна Река нелегално држи дрога и да ухапсе игумана ни кривог ни дужног.Дилер би то свакако могао да уради јер је он тај или неко од његових донио дрогу штићенику и пошто је отац Бранислав штетио диловању и заради на истом то би дилери могле да ураде из освете.И шта онда?Ко би ту опрао игумана?

Не кажемд а сваког наркомана треба тући и да су сваког наркомана лијечили на тај начин,али то је био једини начин да он заборави на дрогу јер је знао шта га чека ако покуша да је унесе следећи пут.

Veoma,veoma etičan postupak.Doktor Jozef Mengele bio bi ponosan na takve 'metode'.
I još pomažu...

Мислим да сад врло прећерујеш упоређујући Менгелеа са Црном Реком јер се зна ко је био Менгеле и колико је ``излијечених`` изашло из Аушвица

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%...B5%D0%BB%D0%B5

Ovo za češkanje po ušima stvarno ne razumijem,i neću komentarisati (ne zato što mi je komplikovano,već zato što mi je odvratno).

Нажалост то се ради.

Iskreno se nadam da ne vjeruješ u to što pričaš,jer mi je nekako...Pa,žao.

И мени је жао што ти тако мислиш јер испада да унос дроге није требао да се забрањује.

Prvo,nemaš pojma o čemu pričaš kad pričaš o narkomaniji.'Izliječenost' je jako relativan pojam,naročito ako nekoga instrumentalno uslovljavaš lopatom (indeks uspješnosti tog liječenja sa slabijim 'metodama' potkrepljenja je tek oko 14% nakon prve godine liječenja - dakle,JADNO.

Нико о томе није ријеч проговорио.Ми имамо координате да је двоје лица по затварању центра завршило овај живот са иглом у вени.Је ли то јадно,што су мртви или је јадно што би остали живи?

Niko nije sprovodio istraživanje sa lopatama,doduše.Možda znači nešto,ali ne vjerujem).
Narkomani se prate da bi se izliječili.To što on 2 mjeseca ne uzima ništa je beznačajno.

Ја не знам што се ваташ за лопате?Ударање је примијењено у покушају уношења дроге.И ја то сто пута поновим и ви се сто пута враћете на то.Ајде,ако вам је мерак стално ћемо се враћат на то.

Последице могу да се јаве и после неколико година-ништа ја то не спорим,оно што сам ја наглашавао је то да су у том моменту они били чисти и колико су зависли од манастира Црна Река видјело се по томе што је двоје умрло од предозирања кад се центар распустио.

Drugo,ti o tim ljudima ne znaš ništa.Ne znaš koliko su ugroženi bili,ne znaš kako se ispoljavaju simptomi ugroženosti,ne znaš kako da ih smiriš.A kamoli da znaš da li im je život bio u opasnosti.
Treće,postoji širok dijapazon kazni za unošenje droge koji je mogao da se primijeni u takvoj situaciji.
Mogao bih da nabrajam do sjutra,ali neću.
Ne zato što mi je ispod ponosa ili tako nešto,već zato što sam iskreno zgađen.Neću širiti priču više,i neću nastavljati raspravu na ovu temu.

Ја не знам,али кад је отворена тема о овоме на Све и свашта био је окачен низ текстова о томе како су се наркомани захваљивали оцу Браниславу и како су родитељи тих наркомана подржавали рад центра поред свега што је изашло у јавност.

Е сад ти кажеш да и не знамо ништа о томе:браво,коначно да се нађе неко разуман то да каже.Ајмо онда да пустимо наркомане да причају за себе и родитеље наркомана.Ајмо ми коначно да ућутимо и да пустимо оне који су тамо били да говоре о томе.

[Ibn Sinan]

šta pričaš čovječe .

[Ibn Sinan]

Kakvi narkomani, kakvi spasitelji narkomana? ima mnogo bitnijih tema. njihov najveći problem je strast za drogom,šejtanov (satanin) mamac. Od kojeg jedino mogu da se oslobode molitvom, ili kako je to Isa (Isus) učinio sa demonima, koje je utjerao u svinje, a zatim potopio. Egzorcizmom...

[Ibn Sinan]

A to što oni ne upućuju molitve, problem je jer nema nikog da ih usmjeri ka spoznaji Boga. pa to rade polu učeni lopatama.

[kvarni]

A dje im je bio taj Bog godinama dok su pravili grjehove? Sto ih ne uputi na pravi put kad je vidio da skrecu?

I jos jedno pitanje, vrlo bitno za nastavak rasprave: Da li si ikad osjetio sindrom apstinencijalne krize izazvane nedostatkom heroina?

[ihtus777]

kakvi narkomani, kakvi spasitelji narkomana? Ima mnogo bitnijih tema. Njihov najveći problem je strast za drogom,šejtanov (satanin) mamac. Od kojeg jedino mogu da se oslobode molitvom, ili kako je to isa (isus) učinio sa demonima, koje je utjerao u svinje, a zatim potopio. Egzorcizmom...

Егзорцизам нема магијско дејство него зависи од наше воље.То што неко има проблема са дрогом на њему зависи да ли ће је оставити или не.

a to što oni ne upućuju molitve, problem je jer nema nikog da ih usmjeri ka spoznaji boga. Pa to rade polu učeni lopatama.

Упућују молитве,само не пролази молитва увијек.Да би молитва могла да буде дјелотворна онда мора да буде искрена а не механичка.

[ihtus777]

a dje im je bio taj bog godinama dok su pravili grjehove? Sto ih ne uputi na pravi put kad je vidio da skrecu?

Није проблем ђе је био БОГ,проблем је ђе је био човјек.

i jos jedno pitanje, vrlo bitno za nastavak rasprave: Da li si ikad osjetio sindrom apstinencijalne krize izazvane nedostatkom heroina?

Ја БОГУ хвала нисам,али јесам слушао од других наркомана,мада искрено,мислим да никад нећу моћи да дочарам себи тај утисак.

[kvarni]

Ја БОГУ хвала нисам,али јесам слушао од других наркомана,мада искрено,мислим да никад нећу моћи да дочарам себи тај утисак.

Znaci mislis da je Bog tebi naklonjeniji, jer nije dozvolio da probas drogu, dok je ove sto su probali drogu, pustio niz vodu, i cekao da mu se vrate? Zar nije to malo sadisticno?

[Ibn Sinan]

Ne Ihtuse, nije čovjek tako slobodan kao što ti misliš, molitva doziva Božiju milost, koja je u ovom slučaju odbrana od šejtanskih napada.

[ihtus777]

Ма какви човјече,не знам како си то закључио.

Сматрам да свакоме БОГ даје искушења али истовремено оставља другим људима да дјелају јер ако би БОГ решавао све онда ми не бисмо могли да напредујемо.

[ihtus777]

ne ihtuse, nije čovjek tako slobodan kao što ti misliš, molitva doziva božiju milost, koja je u ovom slučaju odbrana od šejtanskih napada.

Молитва БОЖИЈА да али та молитва не може да уради ништа ако наша воља каже НЕ.

Људска воља је најјача сила која постоји.

[kvarni]

Ма какви човјече,не знам како си то закључио.

Сматрам да свакоме БОГ даје искушења али истовремено оставља другим људима да дјелају јер ако би БОГ решавао све онда ми не бисмо могли да напредујемо.

Kojim drugim ljudima? Zar napredovanje nije evolucija? Zasto bi bog nama davao iskusenja kad nas je on stvorio? Testira samog sebe i svojih ruku djelo?

[kvarni]

Молитва БОЖИЈА да али та молитва не може да уради ништа ако наша воља каже НЕ.

Људска воља је најјача сила која постоји.

Zar nije najjaca sila sami bog? Znaci li to da je bog kreiran u nasoj volji, i da od nase volje zavisi da li cemo biti vjernici?

[Ibn Sinan]

A tebe Kvarni, ne želim da ponizim, niti smatram to neizlječivim, ali moraš svoje misli da usmjeriš ka drugim stvarima, koje su ti drage kako bi onemogućio sjećanje na lakomost. sve polazi od misli, onda misli postaju riječi, a zatim djela, pa navike, pa karakter, a onda karakter postaje sudbina. iskreno se moli Bogu, a i ja ću ga moliti za tebe.

[kvarni]

Kojim drugim stvarima?

Zasto bi bog imao veze sa mojim mislima?

[ihtus777]

zar nije najjaca sila sami bog? Znaci li to da je bog kreiran u nasoj volji, i da od nase volje zavisi da li cemo biti vjernici?

Да,али ми Хришћани вјерујемо да БОГ поштује слободну вољу човјека.


Шта ћемо ми бити зависи како од наше воље,искуства,разума,других фактора....Није ту само једно пресудно него све.

kojim drugim ljudima? Zar napredovanje nije evolucija? Zasto bi bog nama davao iskusenja kad nas je on stvorio? Testira samog sebe i svojih ruku djelo?

Да бисмо могли да напредујемо.Ако ја ништа у свом животу не урадим и ако све други ради умјесто мене,био то БОГ,родитеље,жена,радник,роб....ја нећу моћи да напредујем.

У том контексту ми Хришћани посматрамо искушења а не као систем мјера тортуре.

[Glenn_Q]

Sinane zar ne vidish da je chovjek ateista :P

[Ibn Sinan]

Šopehauer, Ihtuse, kaže- vidim dobro, odobravam dobro, a radim zlo. VOLJA NIJE USMJERIVAČ, NEGO POKRETAČ NAŠIH AKCIJA. Razum usmjerava voljne impulse.

[ihtus777]

Ја вољу тако схватам:као усмјеравач јер у пракси ми дјеламо кроз усмјеравање.Да на нашу вољу може нешто да утиче не спорим али опет на крају остаје човјеку да бира.То бирање је једино могуће кроз слободну вољу.