Reply With QuoteUas !Originally Posted by Cika_Dzo
http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=411149
Pravoslavlje - jedini put do trajne prakse kung-fua.
potuj i slijedi...
Forum Resident
Па сад,није баш да ми не треба.Морамо се учити на искуству,поготово на туђем,зато ми треба узор.
Ако бих ја заобилазио узоре онда бих био беспринципијелан,не би нико могао да има повјерења у мене,питање је да ли га и сад има,али кад бих заобилазио узоре то би значило да не умијем да се дисциплинујем и људи не би знали на чему су са мном.
Senior Member
Uas !http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=411149
Pravoslavlje - jedini put do trajne prakse kung-fua.
potuj i slijedi...
Forum Addict
Ček,majka mu stara.Ja sam dosad učio na svom iskustvu.Ono što sam čuo o tuđem iskustvu nije moje iskustvo.Ja sam samo čuo i interpretirao nešto.
Isto tako,posmatrajući tuđe iskustvo neutralno,ja sam to njegovo iskustvo interpretirao na sebi svojstven način,vjerovatno drugačije od uzora kog pratim u toj situaciji.
Po svemu što ja znam o tom učenju po modelu,to je da uglavnom čekamo da uđemo u slične situacije u kojima je bio uzor,pa onda reagujemo nalik na uzor.Odnosno,onako kako bi uzor želio da mi odreagujemo,jer nas on ne uči reakcijama,već ukazuje na situacije u kojima bi trebali da reagujemo.
Reakcije su lične.
Za određivanje načina djelanja na osnovu nekog percipiranog događaja,ne treba ti uzor,osim lični.Taj izbor je tvoj.A on je krucijalan.
To je to na šta ja ukazujem,ako si ispratio.
Da li je Aristotel bio neprincipijelan?
Ako vidiš svijet na određen način,i vjeruješ da je on ispravan,i pratiš taj put koji si sebi zacrtao,moraš biti 'neprincipijelan' prema nekome,ako je to što si gore naveo kriterijum za principijelnost/neprincipijelnost.
Povjerenje gradiš ličnim integritetom.Lični integritet isključuje principijelnost,kao što uvijek i jeste.Naročito ako je osjećaj ličnog integriteta vezan za visoke moralne standarde i jedinstvenu životnu filosofiju.Onda čak principijelnost predstavlja problem.
A zašto?Princip je obično nametnut spolja.U tom smislu uvijek će biti tako i prihvaćen i kolebanje će biti obavezno.Samo dalje podređivanje principu mogao bi da isključi kolebanje,pa ljudi obično tome i pribjegavaju.Ali ako je princip kolebanje (ono što sam ranije nazvao 'ličnim integritetom' ovdje zovem kolebanjem,jer naše želje variraju od vremena i situacije u kojima smo,stoga i naše djelanje),onda starom smislu i ideji principa nema mjesta.
Zato što se čuva lični integritet.Moralni,kognitivni,voljni,fizički,kakav god.
Last edited by Čika Do; 15-02-10 at 16:31.
"And if they didn't believe me, they believe me now."
Forum Resident
Ček,majka mu stara.ja sam dosad učio na svom iskustvu.ono to sam čuo o tuđem iskustvu nije moje iskustvo.ja sam samo čuo i interpretirao neto.
Isto tako,posmatrajući tuđe iskustvo neutralno,ja sam to njegovo iskustvo interpretirao na sebi svojstven način,vjerovatno drugačije od uzora kog pratim u toj situaciji.
Po svemu to ja znam o tom učenju po modelu,to je da uglavnom čekamo da uđemo u slične situacije u kojima je bio uzor,pa onda reagujemo nalik na uzor.odnosno,onako kako bi uzor elio da mi odreagujemo,jer nas on ne uči reakcijama,već ukazuje na situacije u kojima bi trebali da reagujemo.
Reakcije su lične.
Za određivanje načina djelanja na osnovu nekog percipiranog događaja,ne treba ti uzor,osim lični.taj izbor je tvoj.a on je krucijalan.
To je to na ta ja ukazujem,ako si ispratio.
Разумијем,али ја сматрам да туђе искуство директно или аналогно примјењујемо од контекста.
Ја морам да знам зашто нешто радим и морам да знам како да одреагујем у ситуацијама са којима се први пут сусријећем.Како ту да користим сопствено искуство?Никако.Разум могу да користим али шта ако се нађу два логична решења која ће да изазову различите реакције у околини а за једну групу је једно решење прихватљиво и обрнуто а не могу да се позовем на туђе искуство.Шта да радим?Свакако да ћу онда морати да вагам шта и како али свакако да ћу морати да пођем од принципа и да тражим консензус да се не замјерим ни једнима ни другима а опет да не оштетим себе.
Ух,не би рекао.Поготово не он.Његово дјело ``О песничкој уметности``доказује да је био итекако принципијелан,поготово у аналитичном и критичком смислуda li je aristotel bio neprincipijelan?
Не бих,јер ти узори не противрече једни другима,а принципијелност је по нама,долази од нас а не по другима и није од других.Ми смо за себе принципијелни или нисмо
Слажем се са достином од овога што си написао али се не слажем да интегритет искључује принципијелност.
Ти си рекао да ако је принцип колебање,али колебање је управо доказ беспринципијелности или постојања слабих принципа.
Лични интегритет представља комплетност неке особе са принципима или без њих и не видим зашто би интегритет искључивао принципијелност?
Forum Addict
Upravo tako,nikako.
Zato stvari koje radiš prvi put i ne radiš toliko spretno.
Zar ne?
Ostalo potpisujem,čitava ideja kolebanja sažeta je tu.
On je u jednom trenutku zaobišao svog uzora.Ух,не би рекао.Поготово не он.Његово дјело ``О песничкој уметности``доказује да је био итекако принципијелан,поготово у аналитичном и критичком смислу
Za sebe,da.Ali ako govorimo o usvajanju principa od uzora,govorimo o nečemu totalno drugom,zar ne?Не бих,јер ти узори не противрече једни другима,а принципијелност је по нама,долази од нас а не по другима и није од других.Ми смо за себе принципијелни или нисмо
Rekao sam da ako se za princip uzme kolebanje,onda stare ideje i zamisao principa pada u vodu.
Jer je kolebanje zbog prirode svakodnevnog i čitavog iskustva jedini normalan stav sa kog možeš da kreneš.I jedina zajednička crta svakog procesa odlučivanja,ako ćemo biti iskreni.
Diverzitet situacija,odluka,posljedica,mogućih uzroka je toliki da je kolebanje jedino stanje koje predstoji svakoj odluci,na neki način.
Stoga,kolebanje u ovakvoj konstelaciji realnosti nije ništa drugo do stanje na koje uzor,ili bilo ko,ne bi smio da utiče.Zbog jedinstvenosti situacija.
Last edited by Čika Do; 16-02-10 at 02:22.
"And if they didn't believe me, they believe me now."
Member
oO ne vjerujem da ovo citam
...i carobni lik mlade zene u srcu sacuv'o sam svom...
Member
О ПОСТУ
Тема људског пада је тема антрополошка. Сагласно Божанском откровењу, човјек је биће које је на граници свјетова, биће у коме је Бог умијесијо тијесто духовно и материјално; он је зеница васионе, створење саздано по слици (узет са лика) и прилици Божијој. Он је биће створено, али није створено завршено. Људско биће није само пресликано, није просто одсјај Божанског, него истовремено има и динамички дар да, на основу онога што јесте, буде нешто много више и много савршеније. То и значи и пралик. Дакле створен је са лика, по лику - икони, али и по обличију - прилици. "Прилик" је нешто што иде ка Лику. Са лика и ка лику - у томе је распон и динамизам људске личности који је основно својство људске природе, и нема ни једне философије земаљске која би то довела под знак питања. Свака философија и наука опитно знају да је човек биће динамично, испуњено изузетним могућностима. Биће које, богословски речено, не само дато него и задато. Човјек је задатак, Божији и природе у којој се рађа, и свој сопствени задатак.
Оно што нам свједочи Библијско Откривење, а што посвједочује и универзално људско искуство је чињеница, с једне стране, могућности које човјек посједује као биће, а са друге стране, постојање нечега што га ограничава, што га помрачује. Кроз сву историју човјек се открива као биће добро по природи, али и биће које је угрожено оним што називамо зло, биће које је нечим оптерећено. У свим религијама и оним природним, дохришћанским, присутно је не само осјећање да је човјек несавршен, него да људска природа онаква каква је сада није првобитна људска природа, да се са њом нешто догодило. И да је неопходно њено очишћење, њен повратак у првобитно стање, изгубљено. Наравно, све зависи од домета религиозне свијести, или научне и философске, да би се дало неко објашњење откуда то и шта се догадја са човјеком. Модерна психоанализа, рецимо, и не само она, тврди и проналази као једну од егзистенцијалија, нешто што је најдубље у људској свијести, нешто што човјек носи са собом - осјећање кривице. Негдје у дубинама људске колективне свијести постоји ти осјећање кривице. Као и осјећање страха. Многи сматрају да су те двије стварности страх и кривица, нешто што је најдубље у људској природи. Трага се стално за њиховим узроцима: да ли су они у васпитању, религиозним или неком другом, или су они у нечему што је дубље од социо-психолошког стања у коме се човјек налази? Да ли је то нешто што је друштвено условљено или, или је нешто што човјек носи у себи, што наслијеђује од својих предака, и што се онда преноси са покољења на покољење и оптерећује га?
Човјек је оно што поједе
Библијско Откровење има свој одговор на своје питање који није од јуче. Још од времена Старог Завјета говорено је о људском паду, прародитељском гријеху. Богом створеном човјеку коме је дато да буде господар од птица небесних и риба морских и свакога створења, да господари небом и земљом, коме је од Бога дат дар владарски, дата је и једна једина заповијест: да не једе са дрвета познања добра и зла, јер у који дан окусиш са њега умријећеш (Књ. Постања 2,17). И, како даље говори Мојсије, Али змија бјеше лукавамимо све звијери пољске које створи Господ Бог, па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са свакога дрвета у врту? А жена рече змији: Ми једемо са свакога дрвета у врту; само рода са онога дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете. А змија рече жени: Нећете ви умријети, него зна Бог да ћете у онај дан кад окусите са њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро и шта је зло. И затим слиједи један генијалан опис како сазријева гријех у људској души, у људском уму, у људском срцу, и како се претвара у дјело; како је сазрио у уму, у срцу и души Евиној и претворио се у дјело, затим у Адамовој, и како непрекидно, кроз сву историју сваки људски гријех има исти процес сазријевања. И жена видјећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати, и да је дрво врло драго ради знања, узабра рода са њега и окуси, и мужу својему те и он окуси. Свети Јован Богослов у својој посланици, анализирајући на један другачији начин ова три основна момента у овом процесу сазријевања гријеха у људској души, говори о "похоти плоти, похоти очију и гордости живота (1. Јован 2,16). На првом мјесту је дакле похот плоти: дрво које је добро за јело. Прва и најдубља потреба људска је потреба за храном.Људско биће је без хране непостојеће. У том погледу је Фојербах био у праву када је рекао да је човијек оно што појед. СДамо што је он као материјалиста сматрао да је човијек тијело и да се само тјелесно храни. Међутим човијек није само тијело и не храни се само тјелесно, него је и душа и храни се и духовно. Ако се само тјелесном харном храни, онда је природно да буде само тјелесно биће. Ако се храни и нечим другим, онда ће бити и нешто дуго, више од тога.
Прво искушење људској души, први подстријек њен је питање јела. То је похот плоти. Људско биће је по својој природи гладно. А гладно је зато што је несавршено. Оно што је несавршено хоће да надодокнади своје несавршенство, да га надопуни. И тијело и душа и ум хоће своји храну. Друго искушење похот је очију - "да га је милина гледати". Дубоку у људској природи усађена је жеђ за љепотом. То се види већ и дко дјетета. Човјек рањен љепотом тражи да је за себе задобије. И треће - "да је дрво врло драго ради знања"?! Храна, љепота, знање - три надубље потребе људске: похот плоти, похот очију и гордост живота по св. Јовану Богослову. Преко њих долазе исушења човјеку, тј. Еви. А Еву носимо у својим костима: из једне крви је крв свих људи. Демонска сила која се у рају појављује у виду змије, иако лаже од самог почетка и зато се назива "лажа и отац лажи", не нуди нешто што је потпуно лажно, јер би точовијек одмах препознао. Оно што говори она прво облачи у чудесни рухо да би примамила. На првом мјесту подмеће па каже Еви: Није ли вам рекао Бог да не једете са свакога дрвета у врту, лажући, јер је Бог рекао да не једу са једног дрвета. Неуспевши то, онда каже да је Бог то рекао да би их лишио онога најдубљег знања.
Сваки човјек је - мали бог у блату.
Member
Смисао прве Божије заповијести
Демонска сила, дакле, удара на три основне потребе људског бића. Тако је у почетку, тако је и данас. Сва модерна цивилизација могла је да се протумачи кроз призму овог искушења првобитног, евинског. Занимљиво је да се исто такво искушење нуди и Христу у пустињи. У шетвртој глави Матејевог Евањђеља говори се како наступа велики пустињски дух - то генијално описује Достојевски - "претвори камење у хљебове, гладан си. Камење претвори у хљебове па ће читав свијет поћи за тобом." Нису ли модерни системи, све до система савременог потрошачког друштва, а да не гоцорим о марксизму, управо на том искушењу придобили милионе људи за собом? Хљеба и игара су нудили још и древни римски императори. На прво искушење се чује ријеш Христова: " Не живи човијек само о хљебу, него о свакој ријечи која излази из уста БОжијих." Кроз Христову побиједу искушења на коме је пала Ева, нама се открива смисао првобитне заповијести. Са сваког дрвета једи, али са дрвета познања добра и зла немој јести. Шта то значи у ствари? У чему је срж и смисао те првобитне заповијести?
Бог је дао природу, творевину, човијеку на употребу. Али није му разријешио злоупотребу творевине. Првобитна заповијест је призив човијеку да успостави правилан однос према себи, према Богу, према творевини око себе. Та заповијест стоји као провјера његове слободе, његове воље његовог става. И каже му: Употреби Творевину, али на начин који је сагласан твојој природи и твоме вјечном призивању. Шта нуди демон Еви? Нуди јој природу у којој јесте. Каже да је она једини извор њеног живота, њеног знања, њеног познања добра и зла. Каже да није извор њеног живота и она заповијест, она ограничава њену слободу, њено биће, Бог је, наводно, ту њој поставио границе. Огромна лаж! Дакле, каже јој: Врати се само себи, сакрићу да си ти ограничена, врати се природи, сакрићу ти да је природа, по свом устројству ограничена. Није теби храна ријеч која излази из уста Божијих,тј. та заповијест, као мјера постојања, као призив да човијек употребљава свијет и преко њега узраста и сазријева за једење савршеније хране од оне коју даје свијет и творевина.
Природа, то је "камење". Не може човијек као биће савршеније од природе, да открије савршенство своје и да постигне пуноћу свога бића у природи која је од њега несавршенија. И ту је његов пад, пад Адама и Еве, пад сваког људског бића од Адама и Еве до данашњег дана. Чим се окрене природи, обоготвори природу, обоготвори себе самога, онда храну из природе сматра једином, а за творевину мисли да је она извор његовог знања добра и зла и најдубље његове мудрости. Љепоту творевине око себе сматра за једину љепоту, сматра да је он пуноћа љепоте за којом чезне; да је храна из природе пуноћа хране за којом чезне; и да је знање које црпе из природе, из творевине, пуноћа знања којом он засићује себе и задобија "гордост" живота. Однос према творевини који је освијетљен Божанском ријечју ремети се јер се потискује истина о Божанској заповијести. Она се проглашује за лаж, а ово се подмеће као истина.
Многи од Светих Отаца тврде, не без разлога, да је та првобитна Божија заповијест човијеку била заповијест поста, у ствари, позив човијеку на распеће свога ума. Свети Григорије Палама говори да је тој заповијести предуказана тајна Крста Часног. Посни однос према творевини, однос је уздржања у смислу поштовања саме творевине и у смислу трагања за нечим што је много савршеније од саме творевине. И као што се каже код Светих Отаца, човијек је кроз свој пад погазио управо кроз заповијест - о посту. Заповијест Божију прву, у којој је свака заповијест садржана. Он се тиме отуђио од Бога, јер Божанска ријеч је управо она снага којом се човијек држи Бога. Зато и каже: "Онога тренутка кад окусиш умријећеш". Што значи: онога тренутка кад погазиш ту заповијест, кад се одрекнеш ријечи БОжије, као хране, те изворне, исконске мудрости која освјетљава твој живот и твоју судбину, ти си се отуђио од Бога, пао си у свијет, "јудол плачевну", како каже Његош, долину туге и плача. Тамо гдје наступа људско сљепило и гдје је људски живот "сновиђење страшно". Онда више не знаш ни ко си ни шта си. Отиснуо си се на пучину, не знаш ни почетка ни краја пута, пипаш, трагаш, али је сваки твој труд узалудан све дотле док се поново на вратиш оном свом првобитном извору. Отуда у свим митологијама, хеленским, месопотамским, "Епу о Гилгамешу", у митовима древне Индије, староегипатским, да не говоримо о јудео-хришћанском предању, некаква дубока потреба за повратком у неко првобитно, невино стање. Оно што владика Раде говори: " О невини синови природе, о мудрости проста, најсјајнија!"
Умовредна гордост и смиреноумље
Пад је у ствари погрешни однос човјека према себи, према Богу и према творевини. Ту се онда радја и многобоштво, обоготворење сунца, мјесеца, звијезда, другога човијека, обоготворење себе,своје памети, свога знања. Баш ова прванедјеља поста говори нам о фарисејевом високоумљу, његовом "високоречју", "високоглаголанију", "гласу његове гордиње"- то су изрази стари, словенски, пуни садржаја и дубоког смисла - за разлику од цариника који удара себе у груди и каже: "Боже буди милостив мени грјешноме", који је испуњен смиреноумљем, "висине смирених ријечи". Ако је дакле умовредна гордост (умоповредјујућа гордост) која је затровала Адама и Еву, па су они из те умоповредјености погазили заповест Божију, узрок поремећаја људског (ту је негдје коријен оне кривице и оног дубинског страха), онда је почетак људске обнове повратак смирењу пред Божанском ријечју, пред вјечном мудрошћу; и кроз смирење примање вјечне свјетлости која онда освијетљава човијеку пут и даје праву мјеру његовом знању, и његовом понашању, његовом животу и животу свијета у коме се налази.
Позив на духовни и тјелесни пост
Смиреноумље као темељ философије живота. И пост као пут да се добије то смиреноумље живота. Пост не као формално придржавање неких прописа, јела, овог или оног. Први призив поста је "Постимо браћо духовно, постимо и тјелесно". Као и врлина и гријех се зачиње у људском срцу, па онда иде даље. Кад допре до умс онда иде на људско дјело, кад постане дјело онда се извршава људским тијелом; зато ако жели истински човијек да се обнови, да се промијени, да промијени свој однос према творевини око себе, према тајни на којој почива, он мора да се ангажује цио у тој новој "промјени Деснице ГОсподње". А та промјена и јесте управо оно на шта призива пост као повратак испуњењу првобитне заповијести.
Нема истинске обнове људског бића, нема промијене човијеку, праве, моралне, духовне, економске, душевне, без поста. Нема важније дужности управо за модерног човијека од његовог повратка посту. Посту као дубинском преумљењу, преусмјерењу цјелокупног људског бића, као људском напору, како би рекао Солжењицин, на самоограничење, на уздржање, васпитање, унутарње, своје воље, своје слободе. Тај и такав пост је нешто што црква проповиједа од памтивијека.
Питање поста је дакле, питање философије живота: питање обнове човијековог духа, човијековог тијела, човијековог друштва, човијекове заједнице. Питање поста је питање здравља. Питање поста је питање истинске и праве љубави и најдубљег човијекољубља.
Мирополит црногорско - приморски АМФИЛОХИЈЕ
Сваки човјек је - мали бог у блату.
Kuchki Rendzer
Nekretnine u Pravoslavlju.
Od proneverenih para kupili stan u Grčkoj
. Jevtić | 18. 02. 2010. - 00:02h | Komentara: 179
Predrag Subotički, direktor eparhijskog građevinskog centra Rade neimar i čovek od poverenja vladike Artemija, uhapen je juče u Beogradu. Subotički je od 2004. do 2009. godine od Eparhije rako-prizrenske primio oko 300.000 evra koje nije nigde evidentirao. Kako za Blic kau u MUP Srbije, osnovano se sumnja da je deo ovog novca utroen i na kupovinu stana u Grčkoj, u kome se moda trenutno skriva najblii saradnik vladike Artemija, Simeon Vilovski.
redrag Subotički imao je neprikosnoveno pravo da gradi na KiM i jedini je mogao da izvodi radove na crkvama. On je kum Vladimira, rođenog brata Simeona Vilovskog, najblieg saradnika vladike Artemija. Vilovski, koji se nalazi u bekstvu u Grčkoj, glavni je osumnjičeni za proneveru velike sume novca namenjene gladnima na KiM.
Subotički je uhapen po nalogu tuioca i određen mu je pritvor od 48 sati. Proneverenih 300.000 evra, kako kau u MUP, Subotički je dobio od eparhije za rekonstrukciju srpskih crkava.
Po dokumentaciji se moe se naslutiti i da direktor Radeta neimara ne samo to je dobijao ogromne pare koje je proneverio, imao privilegovan status u eparhiji. Njemu je plaćano čak i gorivo za automobil od crkvenih para. U SPC sumnjaju da je velelepnu kuću u Beogradu takođe sagradio od crkvenog novca. Subotički je, pre veza na KiM, koje je ostvario preko Simeona, imao kiosk za prodaju virli.
Direktor Radeta neimara, po zanimanju elektrotehničar, pravio je zid u manastiru Devič, koji se uruio. Iako su tada počela protivljenja u eparhiji, vladika Artemije, pod uticajem Simeona Vilovskog, nije eleo da slua nikoga od igumana koji bi dolazili da se ale, a kamoli da otkae saradnju Subotičkom.
Subotički je posebno vezan za problem oko memoranduma za obnovu srpskih crkava na KiM, a koji su s jedne strane potpisali patrijarh Pavle i Zavod za zatitu spomenika Srbije, a sa druge kosovsko ministarstvo kulture. Javnosti je malo poznato da je vladika Artemije, pre tog zvaničnog memoranduma, takođe potpisao memorandum, prema kome je četiri miliona evra bilo namenjeno za obnovu poruenih crkava na KiM tokom martovskog pogroma 2004. Međutim, vladici je ubrzo saopteno da taj ogromni novac ne moe biti uplaćen na eparhijski račun, već da se tokovi novca moraju kontrolisati, a da svi radovi idu na tender. Po tom memorandumu, dakle, Subotički ne bi imao prioritet, pa ga vladika Artemije ponitava.
Međutim, kada je patrijarh potpisao zvanični memorandum, vladika je optuio Srpsku crkvu za izdaju. Slivali su se politički pamfleti i patriotske poruke tipa nećemo pare stranaca za nae crkve. Vladika Artemije i Simeon Vilovski govorili su protiv obnove, a čak su i vladiku lipljanskog Teodosija, koji je prema odluci Sabora učestvovao u memorandumskoj komisiji, nazivali izdajnikom.
U Patrijariji u Beogradu jučeranje hapenje Subotičkog za Blic su kratko prokomentarisali: ta bi tek bilo sa četiri miliona.
Predrag Subotički imao je, kao ef eparhijskog građevinskog centra, monopol ne samo na gradnju crkava. Njegova firma je bila izvođač radova na baznim stanicama mobilne telefonije srpskog operatera, a eparhija mu je dala za pravo i da ima monopol nad prodajom telefonskih kartica i dopuna za mobilne.
Eparhija je proteirala Radeta neimara i kod srpskih ministarstava, posebno u vreme kada je ministar za infrastrukturu bio Velimir Ilić. Tako se u jednom od dopisa eparhije ministarstvu nudi da Predrag Subotički gradi montane kuće. U ponudi firme Rade neimar su kuće od 60 kvadrata za 21.900 evra, iako domaća preduzeća tu istu kvadraturu nude na tritu za 12.000 evra.
Ministar unutranjih poslova Ivica Dačić izjavio je juče da je policija započela istragu u vezi sa nepravilnostima u poslovanju u Rako-prizrenskoj eparhiji. Dačić je rekao da je istraga započeta na osnovu krivične prijave koju je podnela SPC.
"...Tu je slika Ive Lole Ribara"
Forum Resident
Пост је већ постављен на теми ``Српска Црква у рату и ратови у њој``.
Member
Сваки човјек је - мали бог у блату.
Member
Календар за 21 фебруар :
Свети Теодор Стратилат
Свети Теодор био је римски војвода, у војсци цара Ликинија, и градоначелник Ираклије. Све ово, заједно са својом младошћу, заменио је он за ужасне муке Христа ради. Најпре је примио 600 шиба по леђима и 500 по трбуху, потом су га дигли на крст и изболи стрелама. На крају су га посекли мачем. Све то зато што је поломио идоле од сребра и злата и њихове комадиће поделио сиромасима, и што је и самог сујеверног цара Ликинија позвао да се одрекне мртвих идола и поверује у једнога Бога живога. Све време мучења, непрестано је говорио: „Слава Теби Боже мој, слава Ти“. Пострадао је 319. године. Његове чудотворне мошти пренете су из Евхаите у Цариград. Сматра се заштитником војника.
Сваки човјек је - мали бог у блату.
Member
Патријарх Павле о посту и причешћивању
Шта за духовни живот хришћанина значи свето Причешће јасно је из те речи самога Господа: Ја сам живи Хлеб који је сишао с неба. Ко једе од овога Хлеба живеће вечно Ако не једете тела Сина човечијег и не пијете крви његове, живота нећете имати у себи. Ко једе Тело моје и пије Крв моју има живот вечни и ја ћу га васкрснути у последњи дан. Јер је моје Тело право јело и Крв моја право пиће. Из потпуне вере у ове речи Господње, први су хришћани журили светом Причешћу не по неком наређењу, него непосредно из осећања да без Њега не могу духовно живети, управо онако као што човек не дише по наређењу, него спонтано, осећајући да се без ваздуха гуши и да умире. Одлазили су свагда недељом и празником на свету Литургију и на ђаконов позив са страхом Божјим и вером приступите! сви су у реду прилазили и причешћивали се. Они су притом потпуно осећали да приступају најдубљој тајни наше вере и највећем дару Божијег милосрђа, па су се трудили да Свесветом и Пречистом Богу, у светом Причешћу, прилазе у чистоти и светости срца и душе. Звали су се свети и заиста су били свети; чували су се од сваког греха, јер су знали да ко чини грех, роб је греху, да грех окреће човека на правац који води супротно од Бога, прља душу и чини је неспособном за свето Причешће. Онај ко би ипак пао у грех, одмах се дизао, исповешћу чистио душу од њега да не би у нечистоти примио свето Причешће: Јер, који недостојно једе и пије ( Хлеб и Чашу Господњу ) суд себи једе и пије, не разликујући Тела и Крви Господње.
У исто време, хришћани су свето држали и установу поста, знајући да је пост божанска установа, јер је још у Старом Завету Бог наредио пост као наредбу вечну. У Новом Завету је сам Господ Исус Христос постио и рекао да ће Његови ученици постити. Постили су Апостоли и сви Свети Пост су држали у одређено време ради потребе поста, а причешћивали се ради потребе причешћа стално, како за време поста тако и за време мрса; у посту се постило и причешћивало, у мрсу се мрсило и причешћивало, онако као што данас чине свештеници. Првобитно није било неке посебне припреме за Причешће, нити је пост сматран за једно од средстава за њега. За причешће се припремало целокупним животом, држањем свих Божјих заповести и чувањем од сваког греха.
Тако су поступали и свештеници и верници у хришћанској Цркви за читаво време прогона, за првих 300 година, док су у њу ступали само они који су из чврсте вере у Царство Небесно били спремни на све тешкоће да би га задобили. Морални живот хришћана тада је био на великој висини. Но, када је дошла слобода, под царем Константином, 313. године, Цркви су почели прилазити и они који у њој нису тражили и нашли благо скривено у пољу и који нису били спремни да све даду да би купили то поље Стога се ниво моралног живота хришћана у многоме снижава. Светом Причешћу многи приступају и тада редовно, али без озбиљног старања да за њега буду што достојнији. Други, пак, почињу свој редован прилазак светој Чаши да одлажу, са изговорм да желе да се што боље припреме. Али борбу за очишћење своје душе нису водили стално, него повремено, само неколико дана пре Причешћа. Но, и то им је падало тешко, па су све чешће одлагали припрему и само причешћивање, док нису спали на то да се причешћују само четири пута годишње или још ређе.
Због оних првих, Црква је, по речима светог Јована Златоуста, и установила 40-дневни пост пред Божић и Васкрс: Приметивши штету која долази од немарног поступања, Оци одредише 40 дана да би смо сви ми, очистивши се пажљиво у ове дане молитвама, милостињом, постом, свеноћним бдењем, сузама, тако приступили светом Причешћу чисте савести, колико је то могуће. Оне друге, пак, свети Отац опомиње да се морају трудити не повремено, пред само Причешће, него да им ваља да стално живе тако да му чисте савести могу редовно приступати. На питање којима треба дати за право, онима који се ретко причешћују или онима који то чине често, он одговара: Ни једнима ни другима, него онима који се причешћују са чистом савешћу, чистим срцем и беспрекорним животом. Такви нека пристају свагда.А који нису такви ниједанпут. Зато што они на себе навлаче суд, осуду, казну и муке.
Но, од свих средстава чишћења душе за овај најприснији сусрет и за сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: Јеси ли постио? и кад чују потврдан одговор, рећи ће: Приступи! Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то да ли овај зна чему приступа и зашто, и то зна ли Символ вере и основне молитве, и да су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да можда нису блудници; а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи никакве амајлије, или да можда не врши побачај А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислије онога ко жели да се причести, и да не говоримо.
Против оваквог механичког приступа светом Причешћу, у православном свету свештеници пастири интезивно настоје на томе да се верни што чешће, по могућству на свакој Литургији причешћују, спремајући се за то сталним бдењем над својом душом. Познајући добро духовно стање сваког појединачног члана своје пастве, једнима саветују да се причешћују више пута у току поста, другима да то чине и у време мрса, при чему некима да посте два три дана, некима седам дана, а некима да се причешћују стално и без поста
Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију, и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се сачувати сваке крајности и једностраности.
Патријарх српски Г. Павле
Сваки човјек је - мали бог у блату.
Forum Addict
http://www.nspm.rs/hronika/monah-ant...tiska-spc.html
http://www.nspm.rs/hronika/spc-izjav...tml?alphabet=l
ta se deava trenutno u SPC?
Ne mogu a da ne primijetim da je u ovom periodu nakon izbora patrijarha nastala neka frka koju nikako da shvatim.
Prvo one scene pred Gračanicom,sad ovaj čovjek,kojeg je njegova organizacija proglasila 'neuravnoteenim',a poznato im je da se od 2002. ponaa nedolično.Ok,moda bih mogao da se zapitam zato on tek sad snosi 'kanonske posljedice',poto je očigledno da već dugo vremena ima problema.
Ne postaje se neuravnoteen preko noći.Ako je već 8 godina neuravnoteen,mogao se eliminisati i ranije.Sigurno nikom nije bio od koristi.
No,ono to elim da pitam (ako smijem) ihtusa i emanuila je - ta je problem sa rasčinjenjem vladike Artemija?
Zato to povlači ovakve reakcije?
"And if they didn't believe me, they believe me now."
Forum Resident
http://www.nspm.rs/hronika/monah-ant...tiska-spc.html
http://www.nspm.rs/hronika/spc-izjav...tml?alphabet=l
ta se deava trenutno u SPC?
Борба,као и увијек
Не знам да ли ти је познато,али кад су радили о глави Светом владици Николају,Светом Јустину Поповићу,Светом Јовану Златоусту,морају и сад сад да раде некоме о главу.
Ne mogu a da ne primijetim da je u ovom periodu nakon izbora patrijarha nastala neka frka koju nikako da shvatim.
Prvo one scene pred Gračanicom,sad ovaj čovjek,kojeg je njegova organizacija proglasila 'neuravnoteenim',a poznato im je da se od 2002. ponaa nedolično.Ok,moda bih mogao da se zapitam zato on tek sad snosi 'kanonske posljedice',poto je očigledno da već dugo vremena ima problema.
Ne postaje se neuravnoteen preko noći.Ako je već 8 godina neuravnoteen,mogao se eliminisati i ranije.Sigurno nikom nije bio od koristi.
No,ono to elim da pitam (ako smijem
Zato to povlači ovakve reakcije?
Наравно да смијеш да питаш
Све је почело и све има узроке у расколу грчкој који су започели флоринијанци и матејевци због промјене календара(као да је он уопште и битан)а сад су они подијељени на велики број синода и поцијепали су се на велики број секти.Тај се раскол полако деведесетих преносио овамо да би полако добио пуноћу у протеклих неколико година.
Сад међу појединцима у Цркви влада једно тоталитаристичко стање,као у комунизму:кад неко не ваља он је фашиста или стаљиновац.Тако и сад у цркви код појединаца:кад се неко некоме не свиђа он је јеретик,екумениста,паписта,шпијун Ватикана...И тако се етикетирају.
Владика Артемије је ђак Светог Јустина као и +Амфилохије и +Атанасије.Сад,владика Артемије није био толико укључен у дијалог са католицима као ова двојица.Треба поменути да су папа и + Амфилохије пријатељи,по мојим сазнањима познају се још са студија на Оријенталном институту у Ватикану.Шта ту има лоше да је папа некоме пријатељ ја не знам,али код ових који праве расколе и што се сад куну у +Артемија има.
Е сад,ови који праве расколе тврде да је у Равени потписана унија са католицима,те ад је вјера продата.Што није истина.Чак су ишли дотле да су тврдили да је покојни патријарх Павле помињао папу на Проскомидији(то је дио Литургије).Све и да јесте не видим никакав проблем,али ствар је у томе што није помињао папу.То ја +атанасије потврдио јер је +Атанасије саслуживао са покојним патријархом.
Е то је сва фарса око владике Артемија.Он јесте владика и епископ,и треба га поштовати,али сад испада да је све окренуто против њега јер је он злоупотријебљен,како због тешког стања на Космету тако и због његове благе нарави.
Ево ти овде одговор +Иринеја поводом дјелања монаха Антонија:
Поводом најаве да ће монах Антоније, сабрат манастира Црне Реке у Епархији рашко-призренској, сутра, 24. фебруара 2010. године, у Медија-центру у Београду, одржати конференцију за новинаре поводом, како се у најави Медија-центра каже, догађај у Епархији рашко-призренској који изазивају смутњу у јавности", сматрамо својом дужношћу да објаснимо ко је монах Антоније и какве су намере његове и оних који стоје иза њега.
Монах Антоније Давидовић, некадашњи заменик игумана" манастира Црна Река, познат је јавности још одраније јер је био умешан у протест којим је онемогућена англиканска прослава Божића 24. децембра 2002. године у Патријаршији. Том приликом, монах Антоније и окупљени псеудозилоти вербално су на најгрубљи начин вређали блаженопочившег Патријарха српског Павла и Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија. Само месец дана касније, 29. јануара 2003. године, монах Антоније, са групом од тридесетак истомишљеника, организује нови протест пред зградом Патријаршије. Том приликом, блажене успомене патријарх Павле, који је лично сишао међу окупљене, опоменуо је монаха Антонија да његова ревност није по разуму" и да може да се обрати само преко свог надлежног Епископа". Антоније је Патријарху тада одговорио: Не треба ми ничији благослов да браним Цркву од рушења и Православље од јереси", упозоривши патријарха Павла да не иде јеретицима јер је тим одласцима погазио све каноне". (Већ овај поступак речито сведочи о одсуству било какве црквене свести, а поготову монашке савести и духовности код овог човека.)
Због дрског понашања, вређања Патријарха српског и стварања пометње у Цркви, Свети Архијерејски Синод је у априлу 2003. године (актом бр.737), а потом и Свети Архијерејски Сабор 21. маја 2003. године (одлуком АС бр 62/зап. 122), умолио Његово Преосвештенство Епископа рашко-призренског Г. Артемија да непокорног монаха Антонија Давидовића, сабрата манастира Црна Река, стави под црквени суд, односно лиши га монашког чина и врати у ред световњака". Свети Архијерејски Сабор је умолио епископа Артемија да монасима подручне му Епархије забрани било какве деланости ван њихове матичне Епархије, без одобрења надлежних епархијских архијереја".
Ову одлуку Светог Архијерејског Сабора, коју су потписали сви Епископи, као ни многе друге везане за неканонско и нецрквено понашање појединаца из Епархије рашко-призренске, владика Артемије никада није извршио, иако је иста понављана на Сабору 2006. и 2009. године, заједно са одлукама о покретању црквеног поступка против протосинђела Симеона Виловског и о распуштању фирме Раде Неимар. Иако се монах Антоније у међувремену повукао" у испосницу изнад Црне Реке, и даље је остао активан у свом деструктивном деловању против Цркве. Приликом недавних трагикомичних протеста пред Патријаршијом, 13. фебруара ове године, а затим пред манастиром Грачаницом, монах Антоније се могао видети заједно са осталим црноречким монасима и тамошњим игуманом Николајем.
Јуче, 22. фебруара 2010. године, монах Антоније је изишао у јавност са интервјуом дневном листу Правда у коме је изнео читав низ најбезочнијих неистина и клевета на рачун Светог Архиејрејског Синода и Епископ Српске Православне Цркве поводом садашње ситуације у Епархији рашко-призренској, најављујући и конференцију за новинаре за 24. фебруар у Медија-центру у Београду (наравно, насупрот црквеном поретку, без знања и одобрења Његове Светости Патријарха као надлежног Архиепископа београдско-карловачког).
Реч је, дакле, о човеку који живи ван сваког црквеног и монашког поретка, у непослушности Цркви и свом надлежном Епископу, а то је сада владика Атанасије. (Сумњамо да би он послушао и владику Артемија, којег иначе не доживљава као духовника него као гуруа, уколико би му овај поручио да не чини то што чини.) Својим досадашњим непочинствима он руши углед Српске Православне Цркве. Нажалост, епископ Артемије је годинама штитио монаха Антонија, као што је упорно штитио и протосинђела Симеона и остале, који су и њему лично, и Епархији рашко-призренској, и читавој нашој светој Цркви, нанели и наносе огромну материјалну и моралну штету.
Обавештавамо делатнике средстава информисања да све изјаве, писане или усмене, које буде износио монах Антоније Давидовић, представљају лични став једног неодговорног човека, сасвим неуравнотеженог понашања, и не могу се од стране озбиљних медија сматрати релевантним изјавама о ситуацији у Епархији рашко-призренској и Српској Православној Цркви у целини.
Због свог досадашњег штетног деловања монах Антоније ће у најскорије време сносити канонске последице јер ће одлуке Светог Архијерејског Сабора, већ одавно донете у вези са њим, бити извршене.
Информативна служба Српске Православне Цркве
Доставља: епископ бачки Иринеј, с.р.
http://www.spc.rs/sr/saopstenje_za_javnost_4
Борба,као и увијек
Не знам да ли ти је познато,али кад су радили о глави Светом владици Николају,Светом Јустину Поповићу,Светом Јовану Златоусту,морају и сад сад да раде некоме о главу.Nikolaju Velimirovicu ste vi o glavi uradili, tadasnji predstavnik spc u Americi sa kojim je ovaj bio u veoma losim odnosima ( ne znam vam cinove ) je ogranizovao njegovu ekzekuciju. I Zecevica ste otrovali, srbima bar nije nikad bio potreban spoljni neprijatelj kada je bilo potrebno ubijati svoje.Борба,као и увијек
Не знам да ли ти је познато,али кад су радили о глави Светом владици Николају,Светом Јустину Поповићу,Светом Јовану Златоусту,морају и сад сад да раде некоме о главу.
offtopic: prije neki dan u kuci prijatelja koji nesretnim slucajem imaju ukucanina koji razmislja tako kao ti, dodje mi ruku knjiga izdavacke kuce Ihtus, naravno o nekoj ogromnoj zavjeri protivu srba ( kao da njima treba neko sa strane da ih unisti, pored njih samih kakvi su ) i gledam na zadnjoj korici naslove drugih izdanja, pa najgora nacisticka ili teroristicka organizacija bi pozavidjela na tom opusu, to su najgori antisemitski, fasisticki, nacisticki, sovinisticki, seksisticki, homofobni naslovi koje sam ja ikad vidio u okviru jedne izdavacke kuce. Kako vas pustaju ono da stampate, nije mi jasno.
Forum Addict
'Radili o glavi'?Борба,као и увијек
Не знам да ли ти је познато,али кад су радили о глави Светом владици Николају,Светом Јустину Поповићу,Светом Јовану Златоусту,морају и сад сад да раде некоме о главу.
Oh.Ko bi rekao.
Hm,takvim etiketama su ljudi skloni,bili oni u crkvi ili ne.Наравно да смијеш да питаш
Сад међу појединцима у Цркви влада једно тоталитаристичко стање,као у комунизму:кад неко не ваља он је фашиста или стаљиновац.Тако и сад у цркви код појединаца:кад се неко некоме не свиђа он је јеретик,екумениста,паписта,шпијун Ватикана...И тако се етикетирају.
Otkud ovoliki plusevi sad?ta znače?
Ovo mi zvuči kao izolacija problema,nalaenje rtvenog jarca i eliminacije istog,te skretanje panje sa problema.
Bez uvrede,dojmi mi se da je monah Antonije jarac.U čemu je bilo krenje kanona od strane vladike Artemija?
ta je to sa Crnom Rijekom?Zvuči kao popularno mjesto za sve nestabilne ljude koji ive i rade pri SPC.
Kao da nije dovoljno to su se ona prebijanja odvijala tamo,sad jo i ovo.
No,reklo bi se da su stvari krenule svojim putem,i neki postkomunistički tabui polako padaju.
Vrijeme će nas stvarno sve pregaziti.Eto jedne konstante.
"And if they didn't believe me, they believe me now."
Forum Resident
Који ми?Ја и моје колеге са факултета смо убили Светог Николаја?
Тај један,ако је радио,а питање је колико је радио,није ``ми`` него јединка и кривица је на њему.
О каквој егзекуцији говориш?
Опет ти ``ми``?Ко?Ја,Атанасије,Амфилохије,...Ко?
Не треба никоме спољни непријатељ да би се уништио,али су Срби показали своју снагу управо тиме што поред свих трвења и напада и покушаја уништења опстају.Зато је Хитлер и говорио да су Срби за разлику од неких Балканских народа народ који има појам о државности и који је изузетно јак кад је уједињен.
То пријатељу нема везе са мном.Ихтусовци су расколници,псевдозилоти.Њихову сам литературу читао и видио да је пуна глупости.Позивају се на несретног Рајка Ђурђевића,БОГ да му да милост,а више га злоупотребљавају него што га користе.Као што Образ злоупотребљава Небојшу Крстића тако и ови злоупотребљавају Ђурђевића који је имао искривљену слику о овим просторима.То је у неку руку логично јер је човјек био емигрант,живио на западу,па му се може опростити,али проблем су ови овдје.Главно зло долази од ових овдје.
Last edited by ihtus777; 28-02-10 at 00:16.
Forum Resident
Пуна је историја Цркве таквих појава.Рецимо,један од највећих светитеља Цркве је био прогнан на 15 година од стране Аријанаца у вријеме Светог Константина.То је био Свети Атанасије Велики.'radili o glavi'?
oh.ko bi rekao.
Да не бих писао ``владика``ставим ``+``otkud ovoliki plusevi sad?ta znače?
Знаш како,монах Антоније је сам од себе покушао да направи јарца.Сад,то ће код неких проћи јер се увијек на монахе гледало као на неку скупину цвећки што је грешка.Монашки постриг тражи смирење а монах може у себи да држи невиђено зло.Па прави примјер је тај што је одрицао послушност покојном патријарху Павлу.
Знаш онај Марфијев закон:Ако не можеш да ријешиш проблем-промијени проблем.Е тако и овдје:има истине у томе да су се неки проблеми стављали по страни али на срећу нови патријарх је мало чвршћи од претходног и ја се искрено надам да ће се најважнији проблеми ријешити.
Владика Артемије по мени,има кривицу у томе,ако се то може назвати кривицом,што није послушао предлог Синода у вези Симеона јер ево:Симеон је побјегао а сад +Артемије испашта.Сад се све свалило на њега а да он има кривице у свему томе ја вјерујем да би се покренуо поступак,макар би он дигао глас на покретање тужбе против Симеона а Симеон не би бјежао у Грчку.
ta je to sa crnom rijekom?zvuči kao popularno mjesto za sve nestabilne ljude koji ive i rade pri spc.
Kao da nije dovoljno to su se ona prebijanja odvijala tamo,sad jo i ovo.
No,reklo bi se da su stvari krenule svojim putem,i neki postkomunistički tabui polako padaju.
Vrijeme će nas stvarno sve pregaziti.eto jedne konstante.
Црна Река је послужила у манипулативне сврхе,како медијске тако и политичке.Ја сам у модерацији форума Видовдан,у администрацији форума Свети Јаков и отац Бранислав са шићеницима је долазио да говори о ``пребијању``и јавно одговарао на питања.Ја сам става да они који су тамо били најбоље знају шта је тамо било и да треба њих да пустимо да говоре.
Све у свему,раскол у Православљу се десио,то није добро,али ради се о врло малом броју вјерника који су се одвојили од Цркве.Е сад,логично је да су они пустили пипке овамо и да овај Антоније саботира Англиканску прославу Божића.Мислим,то су парадокси екстремиста јер Свети Николај,као један од највећих умова и теолога 20. вијека,је почео дијалог са Англиканцима и данас наши богослови имају стипендију од Англиканске Цркве захваљујући Светом Николају.
Forum Resident
Артемије прихвата одлуке Синода СПЦ
Спреман сам да прихватим одлуке Синода Српске православне цркве, иако се са њима не слажем, рекао владика Артемије у првом јавном обраћању након разрешења са дужности управитеља епархијом. Владика Артемије позвао на јединство у цркви.
Владика Артемије изјавио је у Грачаници да прихвата одлуке Синода Српске православне цркве иако се са њима не слаже, очекујући да ће Сабор СПЦ донети најцелисходније решење око његовог разрешења и евентуалних злоупотреба у пословању Епархије рашко-призренске.
"Оно чега се држим, то је став да је најбитније очувати јединство СПЦ. То сам рекао и Синоду, да никада не могу прихватити нити ме неко може натерати да цепам хитон светосавске цркве, односно да правим раскол", рекао је владика Артемије у свом првом јавном обраћању након што га је Синод СПЦ, 13. фебруара, разрешио дужности управитеља епархијом.
Та порука треба да буде путоказ и свима онима који, користећи наше име и положај у коме се тренутно налазимо, стварају утисак како владика Артемије са неким својим присталицама ствара раскол у СПЦ, рекао је владика.
Манастир Грачаницу данас су посетили владика Григорије и министар вера у Влади Србије Богољуб Шијаковић.
Разрешени владика Артемије рекао је да се око његовог разрешења у медијима дигла "велика халабука".
Артемије је позвао све оне који га поштују и воле, а којих, како је рекао, није мали број, да саображавају томе што он прихвата и остаје у послушности СПЦ и покажу солидарност и љубав према њему и према СПЦ.
"Мислим да ће овај проблем који је настао бити легитимно решен на Архијерскемом сабору, а до тада нека се у миру, без халабуке, ствари испитају. Ту су и државни органи, нека испитају све чињенице, а онда ће Сабор на основу својих сазнања, канона и Устава СПЦ донети најцелисходније решење", нагласио је владика Артемије.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/st...%9F%D0%A6.html
Forum Addict
Negdje u ranijim raspravama napominjao si da političkih raskola u ranom hrišćanstvu nije bilo i da nije bilo dijeljenja unutar strukture.
Ja sam zastupao dijametralno suprotan stav.
Drago mi je da smo ovako nevezano za tu raspravu uspjeli da prevaziđemo taj problemčić.
Praktično.Да не бих писао ``владика``ставим ``+``
Čudno,mislio sam da svaki čovjek,nebitno od životnog opredjeljenja može da bude neviđeno zao.'Zao',ajde de.
Zapanjujuće mi je što neko priznaje da problema ima,ovako u komunikaciji.
Nisam navikao na to,sad mi je ponestalo podpitanja.
Fantastičan credo.
Ja vjerujem čulima,ukoliko je problem linearan.Ako vidim dokumentovano prebijanje lopatom,pri kom čovjek koji je prebijen jauče - meni ne trebaju mediji.
Još ako načujem od tih ljudi da se tamo liječilo od narkomanije tom metodom - onda sam zgranut.
To je sve što ti ljudi mogu?Kaznena mjera je lopata?
Nisu oni izmislili averzivno uslovljavanje ili operantno učenje sa negativnim potkrepljenjem,ali se ono može izvršiti i nečim drugim.
Lopata je previše.Daje nehumanu dimenziju svemu.
Za to mi mediji nisu ni bili potrebni.Pa ni medij kao što je forum 'Vidovdan' da me razuvjeri.
Kakav pregršt informacija koje ne razumijem nakon prve rečenice.
"And if they didn't believe me, they believe me now."
Forum Resident
negdje u ranijim raspravama napominjao si da političkih raskola u ranom hrićanstvu nije bilo i da nije bilo dijeljenja unutar strukture.
ja sam zastupao dijametralno suprotan stav.
Drago mi je da smo ovako nevezano za tu raspravu uspjeli da prevaziđemo taj problemčić.
Вјеруј ми да се не сјећам,можда и јесам али не знам у ком сам смислу то рекао.Можда сам мислио на прва три вијека кад је држава прогонила Цркву па је Црква била јединственија.
Да али се то најмање очекује од монаха јер су они сав свој живот посветили смиравању,али ето,и они су људи.
zapanjujuće mi je to neko priznaje da problema ima,ovako u komunikaciji.
Nisam navikao na to,sad mi je ponestalo podpitanja.
fantastičan credo.
ja vjerujem čulima,ukoliko je problem linearan.ako vidim dokumentovano prebijanje lopatom,pri kom čovjek koji je prebijen jauče - meni ne trebaju mediji.
Jo ako načujem od tih ljudi da se tamo liječilo od narkomanije tom metodom - onda sam zgranut.
To je sve to ti ljudi mogu?kaznena mjera je lopata?
Nisu oni izmislili averzivno uslovljavanje ili operantno učenje sa negativnim potkrepljenjem,ali se ono moe izvriti i nečim drugim.
Lopata je previe.daje nehumanu dimenziju svemu.
Za to mi mediji nisu ni bili potrebni.pa ni medij kao to je forum 'vidovdan' da me razuvjeri.
Чињеница је следећа:те методе су биле коришћена само кад је неко покушао да унесе дрогу или кад је унио дрогу.Само тада.
Е сад,тај је снимак итекако злоупотријебљен јер испада да су редовне методе лијечења биле ``лопатање``.
Да сажмем проблем:човјек прави проблеме просипајући наводну ревност јер забрањује да се прослави Англикански БОЖИЋ.kakav pregrt informacija koje ne razumijem nakon prve rečenice.
Srpska snaga? To ne postoji i da je tako i zasto je tako je u detalje pokazano u zadnje dvije decenije. A o srpskoj slozi da ne pricamo, mali produkt vase mitomanije koja kosta glave mnoge vase a i pripadnike drugih naroda.
A milo ti je sto vas je Hitler hvalio, to je novi idol vase nacionalisticke omladine ( cast izuzecima, ima i kod srba neki procenat normalne omladine). A na stranu sto ste to izmislili, njemci su tada, a bogami i sad ( ovi konzervativniji) uvijek prezirali i mrzjeli prvo srbe pa onda sve ostale balkance.
Forum Resident
О да,итекако постоји.То смо показивали од Космета до Солуна
Задње двије деценије су расуло.То је једна болест која никоме није донијела добро и која и даље траје.Надајмо се да се више неће поновити.
Да,ја сам националиста јер националиста значи патриота и наравно да ми је мило кад нас је Хитлер хвалио,кад је хвалио српску снагу.Један мали детаљ из дневника Хермана Нојбахера,опуномоћеника Трећег Рајха за Балкан гдје Нојбахер предлаже Хитлеру да наоружају Србе како би се зауставио комунизам а Хитлер одговара:Ни случајно!!!Боље је и стамени комунизам него српски национализам који би онда запламтио на нашу пропаст као и 1918 године јер су Срби народ који имају појам о држави и државности и који су увијек спремни да бију рат до краја.
Ово су изводи из дјела Хермана Нојбахера које се зове ``Специјални задатак Балкан``.
Да додам на крају,мени Хитлер није никакав идол већ Христос,а да је Хитлер мрзио Србе не бих рекао:он их је презирао после помућених му рачуна 27. марта.
Forum Resident
И замолио бих саговорнике ако може,да се ману прича о нацијама и народима.Ово је топик о Цркви и Православљу.
There are currently 1 users browsing this thread. (0 members and 1 guests)
Posting Permissions
Bookmarks