Nikad ne znam đe da prokomentarišem koju kad neznaveni Dinoša iznjedri neki novi demokratski biser. No čujem na dnevniku, pa novine ne mogu prije sjutradan to ni objavit. Da nije takav kakav je, trebalo bi mu posebu temu posvetit. Volio bih da mogu da kažem da bi to bilo poklanjanje mnogo više pažnje nego što zaslužuje, ali, pošto već pokriva ministarsko mjesto, značajniji je nego što bi to trebalo da bude ikad moguće.

Rasprava o izborom zakonodavstvu u dijelu koji se odnosi na zastupljenost nacionalnih manjina, a on, između ostalog, kaže kako je on, iako je ministar, i dalje predstavnik DUA i kako je to i u Evropi standard.

Vidi se da je izdanak istog vlastodržačkog mentaliteta u kojem premijer istovremeno biva i predsjednik jedne političke partije, tako da nije ni čudo da je ministar istovremeno i partijski aktivista. Njima, očigledno, nije normalna pomisao da su oni premijer i ministar SVIH ljudi u CG, a ne samo onih koji su za njih glasali.

Da mrčo ima kakvog savjetnika koji mu smije savjetovat da ućuti kad nema što pametno da kaže. No svi su oni ubijeđeni u svoju Solomonsku mudrost i ne mogu da kontrolišu potrebu za slušanjem sopstvenog glasa.