Iz raznih novina

[sinisam]

Boris Dežulović, Nezavisne novineZločin i sloboda

[SIZE=2]20. jun 2009.[/SIZE]Nismo mi iz tih televizijskih snimaka saznali ništa što već nismo znali. Ratni zločinac u bijegu na njima djeluje kao bezbrižan obiteljski čovjek s izuzetno bogatim socijalnim životom. Vidimo ga tako na nekakvom provincijskom derneku kako pocupkuje, pleše i pjeva, fotografira se s poznatima i nepoznatima, s konobarima i muzičarima, pa se druži i sa građanima i susjedima, i kolegama u bijegu od zakona, i uglednim političarima, sve gledajući u kameru i rugajući se državi, zakonu i gledateljima tih šokantnih prizora.

[SIZE=2][/SIZE][SIZE=2]Promatra ih tako sa televizijskog ekrana lice zločinca koji je hladnokrvno slao u smrt ljude pogrešne nacionalnosti, da bi danas, mnogo godina kasnije, širokim osmijehom pjevao zajedno s nekim od najpoznatijih imena narodne i zabavne muzike, gleda ih mračno lice zločinca i bjegunca, bez imalo stida i straha, i kao da kaže: zar se nismo za slobodu i borili?

Nismo, kažem, iz tih senzacionalnih snimaka saznali ništa što već nismo znali, i jedino je pitanje preostalo koliko su te snimke stare. Iz nekog razloga, međutim, nitko se u Hrvatskoj nije pretjerano uzbudio kad se saznalo da su to snimke od sinoć, stare tek jedan dan, da je ratni zločinac u bijegu snimljen ove subote, 13. lipnja 2009. godine, a zna se točno i gdje: u Bosni i Hercegovini, točnije u Tomislavgradu, na glavnom gradskom trgu!

Bit će da je to i zato što se iz šokantnih snimaka dalo vidjeti da ovaj put nije riječ o Ratku Mladiću, već o Branimiru Glavašu, čovjeku osuđenom za ratni zločin i likvidacije osječkih Srba, a koji se danas, za razliku od kolege Mladića, u rezervnoj domovini ne mora skrivati ni od države, ni od zakona, ni od kamere.

Zato je dvominutni televizijski izvještaj iz Tomislavgrada - gdje je Glavaševa stranka HDSSB organizirala proslavu svojih dobrih rezultata na proteklim izborima u Osijeku, premještajući pobjednički dernek iz Slavonije u Hercegovinu, na novu adresu svog predsjednika – šokantniji i brutalniji od svih šezdeset minuta Mladićevog pijančevanja, plesanja, pjevanja i nazdravljanja.

Odbjeglog srebreničkog gospodara života i smrti snimali su, naime, prijatelji i članovi obitelji, video-kasete su godinama strogo čuvane, tajno kolajući među konfidentima uključenim u zavjeru čuvanja i zabavljanja odbjeglog ratnog zločinca, a čuveni trubač Feat Sejdić, koji ubojici svira na uvce, i ikona jugoslavenskih mladosti Daliborka Stojšić, koja mu na drugo uvce pjeva ruske romanse, nikada o tome nisu pričali, niti ih danas o tome itko išta pita.

Odbjeglog osječkog gospodara života i smrti, s druge strane, ne snimaju zavjerenici, niti se ti snimci urotnički gledaju u povjerljivom društvu: Branimira Glavaša snimaju kamermani državne televizije, umjesto u sefove ti snimci idu ravno u televizijski dnevnik; on na njima ne sjedi na kauču niti ljulja unučad, već javno daje izjavu u mikrofon, u oči nas gleda i zajebava.

A Glavaševi Dubravka i Feat, hrvatska pop-zvijezda Indira Mujkić iz Colonije, koja ubojici pjeva na uvce, i ikona jugoslavenskih mladosti Krunoslav Kićo Slabinac, koji mu na drugo uvce pjeva slavonske bećarce, javno se preseravaju svojim profesionalizmom – jer u show-businessu nema masovnih ubojica, samo čistih računa – ili tekovinama demokracije, u kojoj, kako reče ocvali bećar Slabinac, „svatko ima pravo na svoje mišljenje“.

Konačno, na Glavaševom derneku, na derneku osuđenog ratnog zločinca, šepure se i nitko drugi doli gradonačelnik Osijeka Krešimir Bubalo, i nitko prvi doli – Tomislav Bilandžić, ravnatelj osječke policije glavom i bradom, čovjek dakle kojemu je u opisu radnog mjesta hapšenje Branimira Glavaša!

I kad se hrvatski mediji skanjivaju i sablažnjavaju nad snimkama na kojima Ratko Mladić u bijegu od pravde besramno i bezbrižno uživa, malo za stolom za ping-pong, malo za stolom u kafani, valjalo bi da svojim čitateljima objasne i kako bi Ratko Mladić sve dao da može, kao kolega Branimir Glavaš, umjesto po opskurnim provincijskim kafanama i u kojekakvim „sigurnim kućama“, pustiti svojoj slobodi na volju, pa se uhvatiti u kolo na, recimo, Trgu Krajine, u centru Banja Luke, i široko se smiješiti kamerama Televizije Republike Srpske i Radio Televizije Srbije, sve se grleći sa gradonačelnikom Beograda i šefom beogradske žandarmerije.

Pa bi bilo zanimljivo čuti što bi rekli isti ti ljudi s tomislavgradskog derneka da Feat Sejdić izjavi kako je on samo muzičar koji svira onome tko mu plati, a Dubravka Stojšić da u televizijske kamere doda kako u demokraciji svatko ima pravo na svoje mišljenje?

Ono što se za sada sigurno i nepogrešivo može pretpostaviti – jer Mladić se, za razliku od Glavaša, još uvijek krije, a Dubravka Stojšić, za razliku od Kiće Slabinca, šuti – jest da će Glavaševi advokati kriknuti kako je cijela teza bijedan pokušaj izjednačavanja Mladića i Glavaša, dakle agresora i žrtve. I bit će, naravno, u krivu, ali ne zato što ja, kao i oni, mislim da je Mladić gori od Glavaša: upravo obrnuto, jednadžba o izjednačavanju ovaj put ide na štetu – Mladića.

Nije, naravno, stvar u tome da je Mladićev ratni zločin manji i lakši od Glavaševog. Iako se te stvari u pristojnom društvu ne odvaguju, Mladićev je zločin neusporedivo teži. Stvar je u tome da se Mladić – jedan od onih za koje mirne građanske i profesionalne savjesti možete reći da je ratni zločinac i prije nego je osuđen – krije, i kako god da se krije, i tko god da mu čuva leđa, barem je formalno u strahu za svoju sudbinu. Za to vrijeme, Branimir Glavaš – jedan od onih za koje se mirne građanske savjesti, a nakon presude zagrebačkog Županijskog suda i profesionalnom obavezom, može i mora reći da je ratni zločinac – upće se ne krije, bahato paradira Bosnom i Hercegovinom kao beg i nimalo ne boji se za svoju sudbinu. Dubravka Stojšić srebreničkom je ubojici pjevala potajno, šupački, da ne čuju Majke Srebrenice, možda mu je tajno i plesala po stolu, dok je prpošna Indira za osječkog ubojicu pjevala posve javno, simbolički pred televizijskim kamerama plešući po grobovima osječkih Srba.

Zbog toga su Glavaševi snimci iz Tomislavgrada 2009. šokantniji i gori od Mladićevih iz Beograda 2001., zbog toga je Branimir Glavaš u ovom trenutku veća opasnost i sramota za Republiku Hrvatsku nego što je to Ratko Mladić za Republiku Srbiju.[/SIZE]


Kakav lik!
Svaka čast...
E to me boljelo uvjek... što Crna Gora nema takvih ljudi.
Bez bojazni za svoj komfor i položaj čovjek piše hrabro, ono što osjeća.
E to se zove- ČOVJEK!

[Ćipur]

Nije o Breni


Piše: Brano Mandić: KRIVO SRASTANJE


Dolje su izvodi iz dva teksta novog ambasadora Crne Gore u Republici Hrvatskoj. Jedan je tekst novi ambasador objavio krajem 1990. godine u titogradskoj ”Pobjedi”, a drugi je nedavno izgovorio u lice predsjedniku Republike Hrvatske.
Ovaj skromni diptih posvećen je pripravnicima/cama u Ministartsvu inostranih poslova Crne Gore.


GORAN RAKOČEVIĆ, DNEVNI LIST “POBJEDA”, TITOGRAD, 06. DECEMBAR 1990. GODINE
(Zašto Ljubiša Stanković i Slavko Perović nijesu služili vojsku: Dva junaka – oba dezerteri)

Steže jutarnji mraz. Teška magla se još ne odiže od zaleđene zemlje. Dvadeset drugi je decembar 1991. godine. Avetinjski puste ulice tuđingrada, metropole Neovisne dežele Crne Gore tek sporadično zaparaju cokule redarstvenika sekuritatee (nazvane po Sekuli Drljeviću) specijalno (u Zagrebu) obučenih tjelohranitelja crnogorske samobitnosti ilirsko-kroatskog podrijetla.
Na glavnom gradskom trgu, odskora Štedimlijinom placu, kočoperi se svečana tribina, sva u zelenom, a na njoj dva u sebe najzaljubljenija Crnogorca: mister Ljubiša Stanković, predsjednik Neovisne dežele Crne Gore i mister Slavko Perović, član predsjedništva, inače predsjednikova svijest i savjest.
Mister Ljubiša, kao komandant oružanih snaga Crne Gore i mister Slavko, glavni polit-komesar treba da izvrše smotru jedinica na armijski praznik, i da održe prigodno slovo o najnovijim vojnim vještinama i bezbjednosnim dostignućima sa sajmova NATO-a koje su upravo obišli. Cupkaju u mjestu, duvaju u dlanove, pogledavaju očajno na sat jedva obuzdavajući nervozu – zašto se jedinice već ne pojavljuju.
Znatiželjnim svijetom, na dobrovoljnu silu okupljenim, prenosi se vijest da vojnici i starješine nipošto neće da izađu iz kasarni, jer ne mogu podnijeti taj blam nad blamovima da ih postrojavaju i o vojsci im govore mister Ljubiša i mister Slavko koji su izbjegli služenje vojnog roka… Da ne bi uporne telefonske zvonjave, ko zna koliko bi trajao i kako bi se završio ovaj moj košmarni san, očito opterećen prenapregnutom predizbornom zbiljom.
No, i nakon buđenja, osta kao olovo teška i kao sramota neprijatna za sve Crnogorce – istina da ova dvojica («mister dolara» kako im tepaju politički protivnici) kandidata kvazireformske koalicije za najviše državne funkcije u Crnoj Gori – zaista, nijesu ispunili najsvetiju dužnost, kako su odvajkada ljudi ovog junačkog i epskog podneblja doživljavali odsluženje otadžbinske vojske.
Morale su najprije ove dične muškarčine (Perović je, sjećate se, na svoju neodoljivost kod ljepšeg pola računao kao na svoj glavni predizborni adut u stilu: “ja se volim na svoj način”), a napose i njihovi predlagači su morali znati ono što ne znaju: ovo je Crna Gora – iako su to u formi neukusne i primitivne grafitne prijetnje ispisivali titogradskim fasadama.
Upravo, gospodo, u gori čarnoj se momak doskora nije mogao, čitaj zasluživao, oženiti ako nije vojsku služio, a kamoli da se drzne da umisli kako može postati predsjednik “svijeh Crnogoraca” i komandant “njene vojske”…

GORAN RAKOČEVIĆ, AMBASADOR CRNE GORE U REPUBLICI HRVATSKOJ
(Prigodni govor tokom predaje akreditiva predsjedniku Republike Hrvatske Stjepanu Mesiću, Zagreb, 09. 06. 2009. godine)

Veoma poštovani gospodine Predsjedniče,
Stojim danas pred Vama na ovoj otmenoj svečanosti, donoseći Vam kredencijalna pisma gospodina Filipa Vujanovića, predsjednika Crne Gore.
Ponosan sam i radostan što me je moja draga i dična domovina odredila da je predstavljam u vašoj lijepoj zemlji, duge, slojevite civilizacije i raskošne perspektive. Iznimno sam privilegovan što akreditive predajem upravo Vama, neka ne zazvuči kao laska, mudrom državniku u nekomfornim vremenima i nemirnom okruženju.
Crna Gora i Hrvatska imaju odlične odnose u svim domenima saradnje. Jedan, ustinu, impresivan dijapazon i sadržajno bogat bilateralni spektar, svijetli primjer regionalne bliskosti i kooperacije, na istom vrednosnom i evropskom fonu. U tom smislu, Hrvatska je kardinalno važan putokaz Crnoj Gori, dragocjen uzor, temeljit i pouzdan oslonac.
Da bi ovako kolosalni odnosi bili mogući, Hrvatska je pokazala snagu razboritosti i veličinu praštanja, a Crna Gora hrabrost da se suoči sa bolnim i neslavnim tačkama svoje nedavne prošlosti. Ne izbjegavajući istoriju nijesmo joj ostali taoci, umjesto zlog pamćenja izabrali smo novo iskustvo, umjesto svađa i rasprava – dogovor i prijateljstvo. Na ovom često zlehudom poluostrovu ratobornih truba i besmislenih pokliča osvete, treba nam nasušno sve više ljudskosti, a sve manje junaštva. Jer, ’’junak čoeku konja vodi’’, rekao bi Njegoš, taj besmrtni crnogorski Homer. I zaista, ovo je vrijeme ljudskosti, u kojem se dobri ljudi mire, žive u slozi i gledaju naprijed, a junaštvo i mitove, slavne i neslavne, ostavimo čitankama, arhivima istorije i sudovima…

Vijesti, 23. jun 2009.

.

[Jal Cargo]

-



Rijetko darovit kolumnista je prosto utulio Njegovu Ekselenciju, ambasadora Gocu.

Nadam se da ce i hrvatska stampa preuzeti tekst iz Vijesti.



-

[Ćipur]

.... ako primjete tekst.

[NSX]

Iliti kad neko izije...

[milovan]

Sito je Sito,
a VRIJEME je majstorsko resheto.

[Globetrotter]

Jel to onaj isti Sito koga je na njegovom sopstvenom vencanju u hotelu Bianca u Kolasinu prozivao Aco preko razglasa zato sto mu duguje pare, a poslije ga malo ostavio u trezoru da se otrijezni i razmisli?

[ihtus777]

Берлускони узвраћа
Премијер изјављује да „никада не би платио жену да проведе ноћ са њим“, јер „нема задовољства без лепоте завођења“ – и побеђује на изборима



Силвио Берлускони (Карикатура Д. Стојановић)
Од нашег дописника
Рим, 25. јуна – Развод са супругом Вероником Ларио, још увек неразјашњена веза са осамнаестогодишњом Ноеми Летицијом, а сада и проститутке високог ранга: последња афера са Патрицијом д’Адарио, већ недељама на насловним странама свих италијанских штампаних медија, приморала је Силвија Берлусконија да се изјасни.
Ипак, као по обичају, премијер је одлучио да „отвори душу” медијском пријатељу: најкомерцијалнијем и водећем листу италијанске жуте штампе „Ки”.
Госпођа Д’Адарио претходних недеља прва је проговорила међу почаствованим дамама виле Чертоза и виле Грациоли које су учествовале, како је и сама прокоментарисала, у правом „харему” код премијера.
Сведочење ове четрдесетдвогодишње проститутке високе класе долило је последњу кап већ препуне чаше скандала, ставивши уједно и тачку на непрестани Берлусконијев „нокомент”.
У интервјуу за „Ки” Берлускони је изјавио да се уопште не сећа ни имена а ни лика Патриције д’Адарио. „Сваког дана срећем десетине и десетине особа у разним околностима. Не бих желео никога да увредим, али је логично да не могу да се сетим свих ликова”, и додао, „никада не бих платио жену да би провела ноћ са мном. Никада нисам разумео у чему је задовољство уколико не постоји лепота завођења.” На питање да ли је знао да је Патриција д’Адарио проститутка високе класе, Берлускони одговара:„Када бих само посумњао да се ради о особи овог типа, побегао бих далеко хиљаду километара.”
Поводом пикантних изјава Патриције д’Адарио, која је била чак и једна од кандидаткиња Берлусконијеве партије Народ слободе на општинским изборима у Барију (освојивши само седам гласова), премијер одговара: „Ради се о врло прецизном и добро плаћеном налогу који је упућен овој госпођи.”
Д’Адариова је италијанским медијима негирала био какав мито:„Уколико премијер Берлускони поседује и најмањи доказ, онда нека га достави надлежним органима: у супротном бих га замолила да се уздржи од сличних изјава.”
Берлусконијева афера све више се ближи коначној кулминацији: Италијани постају нестрпљиви и захтевају истинско разјашњење последњег гнусног скандала који је задесио њиховог првог министра.
Након хиљада писама и критика читалаца упућених и најчитанијем католичком недељном листу „Фамиља кристијана”, директор овог недељника дон Антонио Сортино изјавио је: „Превазиђена је свака граница декаденције.” У одговору читаоцима дон Сортино дефинисао је „неодбрањивим” премијерово понашање. „Италијанска црква не може да игнорише моралну узбуну” проузроковану последњом афером са проституткама. „Не можемо се правити као да се ништа не догађа. Хришћани су (како показују писма наших читалаца) згрожени овом моралном декаденцијом и очекују од Цркве јасну и спремну етичку процену”, закључио је Сортино.
У последњих месец и по дана Берлускони је непрестано осуђивао штампане медије да кују заверу против њега. И након константног одбијања да одговори на било које од десет постављених питања листа „Република”, италијанска штампа наставља своју медијску борбу коју Берлускони коментарише:„Не постоји ништа у мом приватном животу због чега би требало да се извиним. Много је више оних, са новинарима и директорима најважнијих италијанских листова на челу, који би требало мени да се извине”, изјавио је за „Ки”.
Критика недељника „Фамиља кристијана” представља ипак озбиљан медијски шамар премијеру: осуда читалаца, а нарочито верника, највећи је ризик за губитак кредибилитета на италијанској политичкој сцени.
Упркос томе, на европским а нарочито на недавним општинским изборима десница је, са Берлусконијевом странком Народ слободе на челу, ипак задржала своје позиције.
Иако италијанска телевизија нимало не преноси нити коментарише премијерове афере, у Италији ипак сви говоре о неопростивим Берлусконијевим скандалима: многима се чини да је дошао и моменат почетка сумрака његове владавине.
Уз то, аферу са Берлусконијем многи тумаче и као заверу која проистиче и из премијерових најужих кругова.
Екстремна десница са Лигом за север на челу све је аутономија, нарочито након рекордног освајања, на последњим европским изборима, чак осам одсто више гласова у односу на претходне изборе.
Победа на европским и општинским изборима ипак није ставила у други план Берлусконијеве скандале: последњу премијерову карту представља самит Г-8 који ће се одржати у Л’Аквили од 8. до 10. јула; Г-8 је и последњи Берлусконијев тест пред светским лидерима – али и пред Италијанима.
Због вртоглавог пораста присталица и популарности десничарске странке Лиге за север, у Италији се ипак многи прибојавају да ће можда за неколико година и жалити за Берлусконијевим аферама.

Марина Лаловић
[објављено: 26/06/2009]
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Berluskoni-uzvraca.sr.html

[nixon]

Nije o Breni


Piše: Brano Mandić: KRIVO SRASTANJE


Dolje su izvodi iz dva teksta novog ambasadora Crne Gore u Republici Hrvatskoj. Jedan je tekst novi ambasador objavio krajem 1990. godine u titogradskoj ”Pobjedi”, a drugi je nedavno izgovorio u lice predsjedniku Republike Hrvatske.
Ovaj skromni diptih posvećen je pripravnicima/cama u Ministartsvu inostranih poslova Crne Gore.


GORAN RAKOČEVIĆ, DNEVNI LIST “POBJEDA”, TITOGRAD, 06. DECEMBAR 1990. GODINE
(Zašto Ljubiša Stanković i Slavko Perović nijesu služili vojsku: Dva junaka – oba dezerteri)

Steže jutarnji mraz. Teška magla se još ne odiže od zaleđene zemlje. Dvadeset drugi je decembar 1991. godine. Avetinjski puste ulice tuđingrada, metropole Neovisne dežele Crne Gore tek sporadično zaparaju cokule redarstvenika sekuritatee (nazvane po Sekuli Drljeviću) specijalno (u Zagrebu) obučenih tjelohranitelja crnogorske samobitnosti ilirsko-kroatskog podrijetla.
Na glavnom gradskom trgu, odskora Štedimlijinom placu, kočoperi se svečana tribina, sva u zelenom, a na njoj dva u sebe najzaljubljenija Crnogorca: mister Ljubiša Stanković, predsjednik Neovisne dežele Crne Gore i mister Slavko Perović, član predsjedništva, inače predsjednikova svijest i savjest.
Mister Ljubiša, kao komandant oružanih snaga Crne Gore i mister Slavko, glavni polit-komesar treba da izvrše smotru jedinica na armijski praznik, i da održe prigodno slovo o najnovijim vojnim vještinama i bezbjednosnim dostignućima sa sajmova NATO-a koje su upravo obišli. Cupkaju u mjestu, duvaju u dlanove, pogledavaju očajno na sat jedva obuzdavajući nervozu – zašto se jedinice već ne pojavljuju.
Znatiželjnim svijetom, na dobrovoljnu silu okupljenim, prenosi se vijest da vojnici i starješine nipošto neće da izađu iz kasarni, jer ne mogu podnijeti taj blam nad blamovima da ih postrojavaju i o vojsci im govore mister Ljubiša i mister Slavko koji su izbjegli služenje vojnog roka… Da ne bi uporne telefonske zvonjave, ko zna koliko bi trajao i kako bi se završio ovaj moj košmarni san, očito opterećen prenapregnutom predizbornom zbiljom.
No, i nakon buđenja, osta kao olovo teška i kao sramota neprijatna za sve Crnogorce – istina da ova dvojica («mister dolara» kako im tepaju politički protivnici) kandidata kvazireformske koalicije za najviše državne funkcije u Crnoj Gori – zaista, nijesu ispunili najsvetiju dužnost, kako su odvajkada ljudi ovog junačkog i epskog podneblja doživljavali odsluženje otadžbinske vojske.
Morale su najprije ove dične muškarčine (Perović je, sjećate se, na svoju neodoljivost kod ljepšeg pola računao kao na svoj glavni predizborni adut u stilu: “ja se volim na svoj način”), a napose i njihovi predlagači su morali znati ono što ne znaju: ovo je Crna Gora – iako su to u formi neukusne i primitivne grafitne prijetnje ispisivali titogradskim fasadama.
Upravo, gospodo, u gori čarnoj se momak doskora nije mogao, čitaj zasluživao, oženiti ako nije vojsku služio, a kamoli da se drzne da umisli kako može postati predsjednik “svijeh Crnogoraca” i komandant “njene vojske”…

GORAN RAKOČEVIĆ, AMBASADOR CRNE GORE U REPUBLICI HRVATSKOJ
(Prigodni govor tokom predaje akreditiva predsjedniku Republike Hrvatske Stjepanu Mesiću, Zagreb, 09. 06. 2009. godine)

Veoma poštovani gospodine Predsjedniče,
Stojim danas pred Vama na ovoj otmenoj svečanosti, donoseći Vam kredencijalna pisma gospodina Filipa Vujanovića, predsjednika Crne Gore.
Ponosan sam i radostan što me je moja draga i dična domovina odredila da je predstavljam u vašoj lijepoj zemlji, duge, slojevite civilizacije i raskošne perspektive. Iznimno sam privilegovan što akreditive predajem upravo Vama, neka ne zazvuči kao laska, mudrom državniku u nekomfornim vremenima i nemirnom okruženju.
Crna Gora i Hrvatska imaju odlične odnose u svim domenima saradnje. Jedan, ustinu, impresivan dijapazon i sadržajno bogat bilateralni spektar, svijetli primjer regionalne bliskosti i kooperacije, na istom vrednosnom i evropskom fonu. U tom smislu, Hrvatska je kardinalno važan putokaz Crnoj Gori, dragocjen uzor, temeljit i pouzdan oslonac.
Da bi ovako kolosalni odnosi bili mogući, Hrvatska je pokazala snagu razboritosti i veličinu praštanja, a Crna Gora hrabrost da se suoči sa bolnim i neslavnim tačkama svoje nedavne prošlosti. Ne izbjegavajući istoriju nijesmo joj ostali taoci, umjesto zlog pamćenja izabrali smo novo iskustvo, umjesto svađa i rasprava – dogovor i prijateljstvo. Na ovom često zlehudom poluostrovu ratobornih truba i besmislenih pokliča osvete, treba nam nasušno sve više ljudskosti, a sve manje junaštva. Jer, ’’junak čoeku konja vodi’’, rekao bi Njegoš, taj besmrtni crnogorski Homer. I zaista, ovo je vrijeme ljudskosti, u kojem se dobri ljudi mire, žive u slozi i gledaju naprijed, a junaštvo i mitove, slavne i neslavne, ostavimo čitankama, arhivima istorije i sudovima…

Vijesti, 23. jun 2009.

.

Sito je pravi primjer danasnjeg Crnogorca , cestitog i junackog sina ,ko protiv njega rijec izgovori taj je i protiv "drzave" , neostvaren covjek itd itd ..nego nadovezao bih se na tekst ...procitah negdje nedavno (mozda i na ovom forumu ) a i prisjetih se , kako je Dugo Djurkovic u intervjuisanju Slavka Perovica negdje pocetkom devedestih godina postavio pitanje : " Gospodine Perovicu ...Ja sam Srbin ...mrzite li me vi zbog toga ? " ...

[Ćipur]

Nakon brojnih zahtjeva poslanika SNP-a, predsjednik Skupstine prijavio imovno stanje

MAROVIC IMA "RENO 4" I CEKA STAN U PODGORICI



PODGORICA - Predsjednik Skupstine Crne Gore Svetozar Marovic prijavio je juce svoje imovinsko stanje, poslije ucestalih zahtjeva poslanika Socijalisticke narodne partije. Marovic je u pisanoj izjavi naveo da posjeduje stan od 81 kvadratnog metra u Budvi, koji je dobio od Skupstine te opstine i porodicnu kucu u selu Krimovice, koja "u osnovi ima 56 kvadrata i ima jos potkrovlje i garazu". Marovic je naveo da posjeduje, kao porodicno nasljedstvo, "vise desetina hiljada metara zemlje na podrucju Jaza, Mrceva polja i Krimovice". Njegova primanja od zakupa zemljista iznose 400 maraka mjesecno. Poslovni prostor od 30 kvadratnih metara u Budvi uknjizen je na ime njegove supruge Ðurdine. Predsjednik crnogorskog parlamenta je naveo da ima auto "reno 4", a da sada koristi sluzbeni automobil. Marovic je saopstio da je njegova plata 750 maraka, supruge 310, dok sin Milos, kao odbojkas "Budvanske rivijere", prima 700 maraka. Predsjednik Skupstine je naveo da od vrijednih stvari ima "jedan broj umjetnickih slika, dobijenih na poklon, televizijske aparate i muzicke stubove". Marovic je, u prijavi imovinskog stanja, naveo da ovih dana ocekuje rjesenje stambenog smjestaja u Podgorici, zbog sluzbenih potreba, posto vec 12 godina svakodnevno putuje iz Budve u Podgoricu.

MEDIJACLUB, 03. 02. 2001.

[Ćipur]

Nekad "skromno" živjeli



Ako je suditi prema podacima Komisije, Marovići su 2005. godine znatno skromnije živjeli. U imovinskom kartonu za tu godinu, aktuelni vicepremijer je prijavio stan od 82 kvadrata u Budvi, kuću u Grblju od 112 metara kvadratnih, gdje je posjedovao i 20.500 kvadrata placa. Njegova poslanička plata iznosila je 797 eura, dok je u bordu direktora "Budvanske rivijere" primao 971 euro, gdje je imao i 110 akcija. Njegova kućna biblioteka brojala je 4.200 naslova, dok je njegova supruga posjedovala samo poslovni prostor od 35 metara kvadratnih, a kćerka automobil.

http://www.dan.cg.yu/?nivo=3&rubrika...tum=2009-06-27

[Ćipur]

SVETOZAR MAROVIĆ PRIJAVIO IMOVINU KOMISIJI ZA KONFLIKT INTERESA



Samo u kešu 200.000

~Ostalih 800.000, zbog istupanja iz "Moninvesta", potpredsjednik DPS-a naplatiće u narednih pet godina Na dan stupanja na funkciju, Marović tvrdi da posjeduje stan od 90 kvadrata u Budvi, porodičnu kuću u Grblju od 96 metara kvadratnih i plac od 590 kvadrata, 816.982 kvadrata u Mrčevom Polju :shock: :lolblue: i 1.602 metra kvadratna na Jazu



Potpredsjednik Vlade za politički sistem Svetozar Marović u posljednjih pet godina znatno je uvećao imovinu, što potvrđuju izvještaji sa sajta Komisije za konflikt interesa. Upoređujući izvještaj o imovini i prihodima iz 2005. godine, kada ga je prvi i posljednju put kao poslanik predao, sa juče objavljenim, stiče se utisak da vicepremijeru poslovi bolje napreduju kad nije na funkciji. Marović je uvećao prihode za "samo" milion eura po osnovu istupanja iz budvanske kompanije "Moninvest", ali i broj kvadrata stambenih prostora i placeva, pa čak i broj knjiga u kućnoj biblioteci. Uz to, i njegova supruga Đorđina je ubilježila nove stambeno-poslovne prostore, pa porodica Marović ne mora da brine - problema sa finansijama neće imati ni u dalekoj budućnosti.
U imovinskom kartonu na dan stupanja na funkciju, Marović tvrdi da posjeduje stan od 90 kvadrata u Budvi, porodičnu kuću u Grblju od 96 metara kvadratnih i plac od 590 kvadrata. Ali to nije sve, vicepremijer posjeduje i 816.982 kvadrata u selu Mrčevo Polje, za koje navodi da su porodično nasljeđe koje dijeli sa bratom, baš kao i plac na Jazu od 1.602 metra kvadratna.
Marović je u maju 2008. godine od istupanja iz "Moninvesta" dobio 200.000 eura u gotovom novcu, dok, kako tvrdi, preostalih 800.000 eura po tom osnovu potražuju i prema ugovoru će ih naplatiti u roku od pet godina, odnosno do 2013. Umjetničke slike vicempremijera "teške" su 20.000 eura, a njegova kućna biblioteka broji ravno 5.000 naslova. Marović je još vlasnik i 110 akcija u preduzeću "Budvanska rivijera", a mjesečno prima 1.036 eura, što mu je osnovna plata.
Njegova supruga Đorđina je za tri godine, koliko Marović nije bio javni funkcioner, na svoje ime ubilježila stan u Podgorici od 75 kvadrata i stambeno-poslovni prostor u budvanskom Starom gradu od ukupno 58 metara kvadratnih. Gospođa Marović ima tri puta manju platu od supruga - 370 eura. Njihova kćerka Milena ima vozilo marke "mercedes" A klase iz 2004. godine i platu od 330 eura.
Podsjetimo, MANS je u inicijativi Komisiji od 16. juna zatražio da se protiv Marovića pokrene prekršajni postupak zbog nepredavanja imovinskog kartona. U inicijativi je navedeno da je Marović od sredine aprila poslanik DPS-a u 24. skupštinskom sazivu, a na funkciju potpredsjednika Vlade izabran je 10. juna. Kako zakon propisuje obavezu da novi javni funkcioner mora da podnese izvještaj o imovini i prihodima u roku od 15 dana od stupanja na funkciju, a on to nije učinio gotovo dva mjeseca koliko je u poslaničkim klupama, MANS je od Komisije zatražio pokretanje postupka protiv Marovića.

T. R.

http://www.dan.cg.yu/?nivo=3&rubrika...tum=2009-06-27

[Old Bone]

KAD KOMISIJA ZA KONFLIKT INTERESA POSTANE NAJVAZNIJI DRZAVNI ORGAN ZA PERIOD OD JEDNO GODINU DANA( DOSTA JE TO!),A CIJI CE PREDSJEDNIK BITI IZ MNE(UGLEDA DRZAVE RADI), ALI *IZVRSNI PODPREDSJEDNIK* STRANAC KOJI CE PARAFIRATI SA LIJEVE STRANE RADNE NALOGE I IZVJESTAJE I FAKTICKI ODLLUCIVATI O MJERAMA (jer je samo covjek sa strane, ODLICNO PLACEN I DOBR STICEN, u stanju da se na pravi nacin bori sa ENDEMSKIM neporizmom), a taj nas predsjednik KOmisije ce onda moc kazat " Bogomi ne smijem drugacije, e su mi sjeli na vrat oni stranci.... ")-TAD POSTAJEMO PRAVA EVROPA!

Kako objasniti nekima da NIJE NORMALNO DA NEKO BUDE 20 GODINA NA VLASTI I DA IMA ISTO KAO KAD JE DOSAO NA VAST-NIKAD I NIDJE TOGA NIJE BIVALO, A NAJMANJE U MNE! A SVI KOJI TO OCEKUJU-NE POZNAJU ZIVIOT I LJUDE...PA ZASTO BI G. MAROVIC BIO * MIMO LJUDE*?!
***
Ali ukidanje viza pocetnom 2010, a kadidatura do kraja iste godine-SVE JE OVO PO PLANU I TO JE NAVAZNIJE!!! Sve ce drugo biti i proci, svi smo mi samo sjecanje uskoro...

Crna Gora na jesen 2010. dobija status kandidata za EU

Autor: Beta | 27.06.2009. - 15:31
Crna Gora bi mogla tek u jesen 2010.godine dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, jer bi prema najavama iz Kancelarije Evropske komisije u Podgorici, do tada bilo pripremljeno mišljenje EK o spremnosti Crne Gore za članstvo u EU.

Crna Gora će uskoro dobiti upitnik EK, sa više od četiri hiljade pitanja koja se odnose na sve oblasti rada i života u državi.
Na osnovu odgovora koji se očekuju do kraja ove godine, Evropska komisija će dati mišljenje o političkim, administrativnim, ekonomskim i drugim kapacitetima zemlje, odnosno, o njenoj osposobljenosti da bude ravnopravna članica Evropske unije.
Predpristupni pregovori između Crne Gore i EU, kako se očekuje, mogli bi početi u prvoj polovini 2011. godine

[Recordare88]

KAD KOMISIJA ZA KONFLIKT INTERESA POSTANE NAJVAZNIJI DRZAVNI ORGAN ZA PERIOD OD JEDNO GODINU DANA( DOSTA JE TO!),A CIJI CE PREDSJEDNIK BITI IZ MNE(UGLEDA DRZAVE RADI), ALI *IZVRSNI PODPREDSJEDNIK* STRANAC KOJI CE PARAFIRATI SA LIJEVE STRANE RADNE NALOGE I IZVJESTAJE I FAKTICKI ODLLUCIVATI O MJERAMA (jer je samo covjek sa strane, ODLICNO PLACEN I DOBR STICEN, u stanju da se na pravi nacin bori sa ENDEMSKIM neporizmom), a taj nas predsjednik KOmisije ce onda moc kazat " Bogomi ne smijem drugacije, e su mi sjeli na vrat oni stranci.... ")-TAD POSTAJEMO PRAVA EVROPA!

Prvo,mi smo prava Evropa i sad,shto se da zakljuchiti jednim pogledom na kartu evrope(ima je u svakom geografskom atlasu).Ipak,ako si mislio da cemo dostici evropske standarde u politickom i ekonomskom smislu,onoga dana kad postanemo protektorat EU(to jest,kad nam "sjednu za vrat"),to je jedna vrlo diskutabilna ocjena,za koju bih te molio da je malo pojasnish.

I da,nema te drzhave na svijetu(u EU ili van) u kojoj je komisija za konflikt interesa najvazhniji organ.Niko joj ne trazhi da bude najvazhnija,dovoljno je da radi svoj posao,shto u CG sada,vjerovatno cemo se slozhiti,nije sluchaj.A logichno je,prije nego li pochnemo predlagati reshenja,prvo proanalizirati uzroke zbog kojih je to tako.Jer se bez toga,svako predlozheno reshenje svodi na praznu prichu shto bi bilo kad bi bilo.

Kako objasniti nekima da NIJE NORMALNO DA NEKO BUDE 20 GODINA NA VLASTI I DA IMA ISTO KAO KAD JE DOSAO NA VAST-NIKAD I NIDJE TOGA NIJE BIVALO, A NAJMANJE U MNE! A SVI KOJI TO OCEKUJU-NE POZNAJU ZIVIOT I LJUDE...PA ZASTO BI G. MAROVIC BIO * MIMO LJUDE*?!

Niko i ne ochekuje od njega da bude siromashniji pri kraju karijere(uslovno recheno) nego na pochetku Bone,ali bi nam svima pomogao uvid u nachin sticanja njegovog bogatstva.A kad se zapitash kolike su shanse da se taj uvid ostvari,mozhda cesh i shvatiti zashto komisija za konflikt interesa ne radi kako bi trebalo.

Sve ce drugo biti i proci[/U][/B], svi smo mi samo sjecanje uskoro...

Kakve veze ima ova rechenica sa bezviznim rezhimom?Ili sa EU?Ili sa bilo chim na ovoj temi?Ili na forumu nesrecnom?

[The Grey Area]

Kad nije bilo izvršnog direktora račune potpisivala i sekretarica

NA SUĐENJU ZA ZLOUPOTREBE U LUCI BAR MIODRAG GVOZDENOVIĆ I IZABELA TODOROVIĆ NEGIRALI KRIVICU

Podgorica – Bivši izvršni direktor Luke Bar Miodrag Gvozdenović i finansijska direktorka Izabela Todorović odbacili su juče optužbe da su zloupotrijebili službeni položaj i oštetili tu kompaniju.
“Ne osjećam se krivim i sve što sam radio bilo je u interesu Luke Bar. Ne može se stanje u njoj posmatrati samo sa današnje tačke jer je u javnosti slika o Luci krivo predstavljena,” rekao je Gvozdenović juče, na početku suđenja, pred specijalnim vijećem sudije Slavke Vukčević u Višem sudu u Podgorici.
On je kazao da je ranije stanje bilo “katastrofalno” zbog čega je rukovodstvo moralo da pravi kompromise.
“Objašnjavao sam ministrima i predsjedniku Vlade stanje, ali ni od koga nisam imao pomoć. Mjesecima smo radili bez predsjednika borda direktora Petrašina Kasalice, koji je pasivizirao svoju ulogu. Održali smo 27 sjednica za četiri godine, a trebalo je 24 godišnje. Pauze u sjednicama su bile po tri-četiri mjeseca. Bila je opšta nelikvidnost. Luka je u tom periodu bila u nezavidnoj suituaciji. Sve se radilo da bi se preživjelo i da bi se preduzeće dovelo u stabilniji položaj,” rekao je u višečasovnoj odbrani okrivljeni Gvozdenović, koji je naveo da je još član borda direktora.
Prema navodima optužnice, Gvozdenović, kao i rukovodioci Izabela Todorović, Zoran V. Ostojić, Aleksandar Đ. Lukić, Slavica J. Jović, Miomir T. Milošević, Zorica M.Vitić, Zora M. Nenadić, Rajka T. Papić, Dragan R. Perajković i Radmila J. Dabanović okrivljeni su za zloupotrebu službenog položaja, ovlašćenja u privredi i nesavjestan rad u službi.
Oni su optuženi da su od početka 2002. do kraja 2006. godine zloupotrebom službenog ovlašćenja pribavili sebi i drugima imovinsku korist od 1.158.980 eura i tako uskratili budžet Crne Gore za porez od oko 313.529 eura.
“Većina članova borda direktora se svojim poslom bavila usputno. No, i pored takvih uslova, postizali smo zavidne rezultate. Uspjeli smo da održimo Luku Bar u vremenu kada su mnoge firme štrajkovale. Dešavalo se i da nam mjesecima račun bude u blokadi, pa sam molio za naše pare. Potraživali smo više od pet miliona eura. Plate smo morali da isplaćujemo u gotovini, iako su kontrole bile svakodnevne, kako od inspektora za privredni kriminal, tako i od inspekcijskih organa,” dodao je bivši direktor, koji je u pritvoru od podizanja optužnice.
“Nekome je bilo u interesu da Luka propadne, da se proda jeftino, a zatim, po oprobanom scenariju, da se proda po većoj cijeni. Održali smo rad kada je pola Crne Gore bilo u štrajku,” naglasio je Gvozdenović.
On je rekao da je “upoznat sa odlukom o kupovini 14 luksuznih vozila” i da se “saglasio sa predsjednikom sindikata Zoranom Ostojićem da novac sa računa Luke, pozajmi Sindikatu, koji bi ga zatim vratio.
“ To je iznos od 254.064 eura i on je vraćen Luci do 14. maja 2004. godine. Statutom preduzeća bio sam ovlašćen da dajem pozajmice bez limita. Smatram da sam ispravno postupio i da su nabavljena vozila članovima menadžmenta koji su na to imali pravo. Nova vozila smo kupovali jer je bila visoka cijena održavanja starih, oko 350.000 eura,” ispričao je Miodrag Gvozdenović.
Bivši rukovodilac Luke je naveo da su “menadžeri taj kredit otplatili u 60 rata”.
“Ranije je novac Sindikatu davan bespovratno, a ja sam to prekinuo. Dešavalo se da u mom odsustvu sekretarica stavlja moj faksimil potpisa na dokumenta, pa nisam gledao kome su davane nagrade i ko je novac podizao sa blagajne. Za viza i master kartice nije bila potrebna odluka borda direktora, a sav moj dug od 3.941 eura izmirio sam zaključno sa januarom ove godine jer se to odbijalo od moje plate,” tvrdi Gvozdenović.
Bivši direktor je ispričao i da su radnicima, kada je Luka bila u problemima, isplaćivane “pomoći bez poreza i doprinosa”. “Kada nam je bio odblokiran račun, uplaćivali smo ih naknadno a odlukom Vlade taj dug nam je bio reprogramiran,” objasnio je on.
Gvozdenović je ocijenio da je “proizvoljan podatak iz optužnice o dugu za viza i master kartice od 52.184 eura”. “Vjerujem da je u pitanju konfuzija internog revizora Krsta Šljivančanina, koji je sačinio izvještaj. Računi za reprezentaciju su bili opravdani jer su kupovani pokloni za poslovne partnere i menadžere, koji imaju pravo na to. U julu i avgustu 2006. je kontrola pokazala da je sve u redu, a samozvani revizor Šljivančanin ih sada prikazuje kao štetu i servira ih tužiocu”, tvrdi optuženi.
Odgovarajući na pitanja zamjenika specijalnog tužioca Dražena Burića i branioca Izabele Todorović Labuda Šljukića, on je kazao da je bord direktora upoznat o prenosu sredstava Sindikatu preko štampe, koja je objavila da su automobili kupljeni kao poklon. Gvozdenović je rekao da to “ nije bilo istinito”.
“Odustao sam od auta koji mi je pripadao, pa ga je kupila moja sestra Tatjana i otplatila ga, bez pozajmice. Luka Bar nije kupila nijedno vozilo, već ih je kupio Sindikat.
Nisam ja izmislio prenos novca sa računa Luke Bar na račun Sindikata jer je 2000. godine, dok ja nisam bio na njenom čelu, prenijeto 588.000 maraka maraka i to bespovratno. Takođe, godinu dana kasnije Sindikatuje prenijeto 1.228.711 maraka bez odluke organa i revizor je to naveo kao sumnju,” rekao je Gvozdenović.
On je ispričao da je Luka 27. juna 2002. godine, kada je imenovan za izvršnog direktora dugovala dva miliona eura, pa je kod Hipotekarne banke uzela kredit za plate. To, kako on tvrdi, nije bilo potrebno jer je imala depozit od pet miliona eura.
“To je urađeno da bi se učinilo toj banci. Krsto Šljivančanin je otišao iz Luke u Hipotekarnu banku i uzeo 24 lična dohotka. Zatim ih je napustio, uzeo otpremninu i vratio se u Luku tokom 2006, kada sam uhapšen. Zadatak je bio jasan, da prikaže loše stanje u Luci. Sebe je predstavio kao revizora da bi njegov izvještaj dobio na snazi, naveo je Gvozdenović tvrdeći da njegova ili odluka menadžmenta, na čijem je bio čelu, nije do danas poništena.
“ Sve institucije pa i Mila Đukanovića sam upoznao o odnosu borda direktora sa menadžmentom. Članovi borda su bili kao destruktivna opozicija, izigravali su naš rad, a većina su bili poslanici u Skupštini Crne Gore”, kazao je Gvozdenović.,
Izabela Todorović je rekla da je “sve radila u interesu Luke Bar i njenih radnika”.
Odluku o kupovini 14 vozila donio je, rekla je ona, Miodrag Gvozdenović, koji se saglasio da se prenese novaca sa računa Luke na sindikalni.
“ To je bila pozajmica a spisak za kupovinu auta je odobrio i sačinio Gvozdenović. Moja uloga u svemu tome je bila da pitam menadžere koja će auta da im se kupe. Sindikat je imao mjesečni priliv od sedam-osam hiljada eura od članarine radnika,” objasnila je bivša direktorka.
Ona je potvrdila da su 2003. tri plate isplaćene “na ruke”, dok je plata za septembar 2003. isplaćena u februaru 2004. jer je račun bio blokiran.
“Imali smo odobrene troškove za reprezentaciju, kupovali smo poklone radnicima za useljenje, poslovne ručkove i večere. Kupovali smo garderobu za menadžere kada bi odlazili na koktele i prijeme. Računi su se ispostavljali izvršnom direktoru, koji je davao saglasnost i odlučivao da li to može da ide na reprezentaciju ili kao lični trošak,” rekla je Izabela Todorović.
“Ne osjećam se nimalo krivom jer su plate knjižene kao akontacija, to je obaveza računovođe. Ne znam iz kojih razloga zarade nisu proknjižene. Nikada Zori Nenadić nisam naređivala šta da uradi, niti sam davala spiskove i naloge blagajni za isplate. Gvozdenović je donosio odluke i ja sam samo mogla da ih sprovodim,” navela je ona.
“Nisam imala nikakve privilegije od Gvozdenovića, nije me predložio za stan, niti mi je kao samohranoj majci dao kredit. Kupila sam auto, koje sam otplatila sama. Što se tiče izbjegavanja plaćanja poreza i doprinosa na plate, Vlada je Luci bila Bar dala saglasnost na kompenzaciju, jer nam je KAP ostao dužan tokom privatizacije, kao i Montenegro banka, razna ministarstva. Imali smo depozite kod Montenegro banke koji su bili blokirani u vrijeme sankcija. Pregovore oko toga sa Vladom vodio je Gvozdenović,” kazala je optužena Todorović.
Suđenje se nastavlja u ponedjeljak.

Luka plaćala čizmice, parfeme, masaže...

“Odobrenje za korišćenje viza i master kartica, dobila sam od izvršnog direktora. Nisam znala da je neophodna odluka borda direktora. Žarko Đurišić, predstavnik Atlas Mont banke, bio je član Borda i upoznat je sa tim. Svi menadžeri Luke mogli su da koriste kartice, kao i Miroslav Ivanišević, tadašnji predsjednik borda direktora. Viza i master je korišćena za kupovinu poklona poslovnim partnerima, za kupovinu kancelarijskog materijala i stručne literature, kao i za koktel u hotelu “Bjanka” u Kolašinu, u čast dana nezavisnosti.
Sjećam se da je i ministar Predrag Nenezić organizovao koktel na kojem smo bili prisutni. Plaćale su se i spa masaže, čizmice, parfemi, ručkovi i mnogo toga. Novac sa ovih kartica korišćen je i za smtne slučajeve, kao i za veselja”, ispričala je Izabela Todorović.

Gvozdenović: Kao da sam najveći kriminalac

“Siguran sam da sud želi da utvrdi istinu i da će nam u tom cilju obezbijediti da se branimo sa slobode. Nijesam ni sanjao da će mi se ovo desiti u mojoj državi. Supruga mi je bila bolesna i nepokretna i nisu mi dozvolili da je vidim, niti da sa njom razgovaram telefonom, a prije tri mjeseca je umrla. Kao da sam najveći kriminalac ”, zaključio je Miodrag Gvozdenović

[The Grey Area]

Kako objasniti nekima da NIJE NORMALNO DA NEKO BUDE 20 GODINA NA VLASTI I DA IMA ISTO KAO KAD JE DOSAO NA VAST-NIKAD I NIDJE TOGA NIJE BIVALO, A NAJMANJE U MNE!

Upravu si bogme...Burkina Faso, Bocvana, Gana, Ruanda, Rusija, Kuba, Crna Gora...

[NSX]

Njihova kćerka Milena ima vozilo marke "mercedes" A klase iz 2004. godine i platu od 330 eura.

S kojom ne moze platit ni registraciju. Koje je ovo j..... u m....

[funky^junkie]

[QUOTE=Old Bone;1227408]
Kako objasniti nekima da NIJE NORMALNO DA NEKO BUDE 20 GODINA NA VLASTI I DA IMA ISTO KAO KAD JE DOSAO NA VAST-NIKAD I NIDJE TOGA NIJE BIVALO, A NAJMANJE U MNE! A SVI KOJI TO OCEKUJU-NE POZNAJU ZIVIOT I LJUDE...PA ZASTO BI G. MAROVIC BIO * MIMO LJUDE*?!
***
tačno. nije normalno da ima kao na početku.
A JE LI NORMALNO DA NEKO KO ZNA SVE OVO, POSLE 20 GOD GLASA SVE ISTO SVAKE GOD - ZNAJUĆI SVE?

[Old Bone]

Prvo,mi smo prava Evropa i sad,shto se da zakljuchiti jednim pogledom na kartu evrope(ima je u svakom geografskom atlasu).Ipak,ako si mislio da cemo dostici evropske standarde u politickom i ekonomskom smislu,onoga dana kad postanemo protektorat EU(to jest,kad nam "sjednu za vrat"),to je jedna vrlo diskutabilna ocjena,za koju bih te molio da je malo pojasnish.

I da,nema te drzhave na svijetu(u EU ili van) u kojoj je komisija za konflikt interesa najvazhniji organ.Niko joj ne trazhi da bude najvazhnija,dovoljno je da radi svoj posao,shto u CG sada,vjerovatno cemo se slozhiti,nije sluchaj.A logichno je,prije nego li pochnemo predlagati reshenja,prvo proanalizirati uzroke zbog kojih je to tako.Jer se bez toga,svako predlozheno reshenje svodi na praznu prichu shto bi bilo kad bi bilo.



Niko i ne ochekuje od njega da bude siromashniji pri kraju karijere(uslovno recheno) nego na pochetku Bone,ali bi nam svima pomogao uvid u nachin sticanja njegovog bogatstva.A kad se zapitash kolike su shanse da se taj uvid ostvari,mozhda cesh i shvatiti zashto komisija za konflikt interesa ne radi kako bi trebalo.



Kakve veze ima ova rechenica sa bezviznim rezhimom?Ili sa EU?Ili sa bilo chim na ovoj temi?Ili na forumu nesrecnom?

Nismo bili Evropa NIKAD! T.J. bili smo *antimurale christianitais*-predzidje neko....granica Evrope se smatrala rijeka Drina. Ali Grcka je uspjesno -(mada su i oni izazivali odredjeni animozitet jedno deceniju, ako se ti toga sjecas) - izborila prihvatanje pravoslavlja kao KOSTITUTIVNE Evropske religije, a sada Bugarska i Rumunija ne izazivaju neku *ponesenost* pravoslavnim *lako cemo* pristupom, alil ipak dobijaju *dvojku*, pa zato ima sansi i za nas.
OVA VLAST NIJE NACINILA NI JEDNU GRESKU U KORACIMA U TOM SEGMENTU, DAKLE NI JEDNU BITNU SPOLJNOPOLITICKU GRESKU, a taj aspekt je, dugorocno gledano, najvazniji. Zato sam rekao kako sam rekao, a ti jesi u pravu da mislim na evropske standarde prije svega.
***
Mi nismo kao drugi jer je kod nas nepotizam gori rpoblem od korupcije (a to su lice i nalicje iste pojave). Naime, mogu da zamislim Crnogorca koji nece mito, i vidjao sam ih, ali Crnogorca koji odbija svoju majku koja ga moli za uslugu koja se kosi sa poslom, ili onoga koji nece funkciju vise ako mu se ponudi, ili mjesto u odboru, sto je nepotizam u spoju sa konfliktom interesa-takvoga ne mogu da zamislim. DAKLE STRANCI SU POTREBNI DA NAS UVEDU U RED PO TOM PITANJU I BEZ NJIH IZLAZA NEMA. Ocito je da su i nasi vodeci politicari pokusali da se *otresu* rodbine i kumova, ALI DA TO BEZ STRANACA NE MOGU!
Naravno da ta Komisija ne moze bit bas najvazniji drzavni organ, ali treba DA BUDE U CENTRU PAZNJE EVROPSKE KONTROLE U PREDPRISTUPNOM PERIODU, i to bi bio spas za nas.
***
Dobices neki uvid, ali pravi i srvarni neces, niti ga ijedan politicar daje...to jednostavno nije takva fela ljudi. Da mu je iskrenost najvazniji kvalitet, ne bi se ni odrzao u toj profesiji dugo, jer politika iskljucuje iskrenost...to je najteza i NAPROFITABILNIJA ljudska djelatnost, i radi se radi moci uz koju OBAVEZNO ide i korist.

Ali se moze izazvat veci strah....*shklapaju* i americki politicari (italijanski da ne govorim!) ali IMAJU STRAH OD SAMOSTALNIH I UPORNIH KOTROLNIH ORGANA.....sto ocekujem da se kod nas desi , u smislu kako sam u prvom pasusu izlozlozio.

Pozdrav,

[BrunoX]

Je li ko primijetio da naslovna strana današnje pobjede ne sadrži riječi: Milo , Filip, Ranko, Roćen, Evro-atlanstke integracije, vize, kao ni slike visokih državnih zvaničnika? Na se nije pobjeda prodala? Da se nijesu zarazili gripom? Ne znam za vas, ali mene ova pojava brine obzirom da se desila prvi put u zadnjih 20ak godina

[Sidewinder]

Nije o Breni


Piše: Brano Mandić: KRIVO SRASTANJE


Dolje su izvodi iz dva teksta novog ambasadora Crne Gore u Republici Hrvatskoj. Jedan je tekst novi ambasador objavio krajem 1990. godine u titogradskoj ”Pobjedi”, a drugi je nedavno izgovorio u lice predsjedniku Republike Hrvatske.
Ovaj skromni diptih posvećen je pripravnicima/cama u Ministartsvu inostranih poslova Crne Gore.


GORAN RAKOČEVIĆ, DNEVNI LIST “POBJEDA”, TITOGRAD, 06. DECEMBAR 1990. GODINE
(Zašto Ljubiša Stanković i Slavko Perović nijesu služili vojsku: Dva junaka – oba dezerteri)

Steže jutarnji mraz. Teška magla se još ne odiže od zaleđene zemlje. Dvadeset drugi je decembar 1991. godine. Avetinjski puste ulice tuđingrada, metropole Neovisne dežele Crne Gore tek sporadično zaparaju cokule redarstvenika sekuritatee (nazvane po Sekuli Drljeviću) specijalno (u Zagrebu) obučenih tjelohranitelja crnogorske samobitnosti ilirsko-kroatskog podrijetla.
Na glavnom gradskom trgu, odskora Štedimlijinom placu, kočoperi se svečana tribina, sva u zelenom, a na njoj dva u sebe najzaljubljenija Crnogorca: mister Ljubiša Stanković, predsjednik Neovisne dežele Crne Gore i mister Slavko Perović, član predsjedništva, inače predsjednikova svijest i savjest.
Mister Ljubiša, kao komandant oružanih snaga Crne Gore i mister Slavko, glavni polit-komesar treba da izvrše smotru jedinica na armijski praznik, i da održe prigodno slovo o najnovijim vojnim vještinama i bezbjednosnim dostignućima sa sajmova NATO-a koje su upravo obišli. Cupkaju u mjestu, duvaju u dlanove, pogledavaju očajno na sat jedva obuzdavajući nervozu – zašto se jedinice već ne pojavljuju.
Znatiželjnim svijetom, na dobrovoljnu silu okupljenim, prenosi se vijest da vojnici i starješine nipošto neće da izađu iz kasarni, jer ne mogu podnijeti taj blam nad blamovima da ih postrojavaju i o vojsci im govore mister Ljubiša i mister Slavko koji su izbjegli služenje vojnog roka… Da ne bi uporne telefonske zvonjave, ko zna koliko bi trajao i kako bi se završio ovaj moj košmarni san, očito opterećen prenapregnutom predizbornom zbiljom.
No, i nakon buđenja, osta kao olovo teška i kao sramota neprijatna za sve Crnogorce – istina da ova dvojica («mister dolara» kako im tepaju politički protivnici) kandidata kvazireformske koalicije za najviše državne funkcije u Crnoj Gori – zaista, nijesu ispunili najsvetiju dužnost, kako su odvajkada ljudi ovog junačkog i epskog podneblja doživljavali odsluženje otadžbinske vojske.
Morale su najprije ove dične muškarčine (Perović je, sjećate se, na svoju neodoljivost kod ljepšeg pola računao kao na svoj glavni predizborni adut u stilu: “ja se volim na svoj način”), a napose i njihovi predlagači su morali znati ono što ne znaju: ovo je Crna Gora – iako su to u formi neukusne i primitivne grafitne prijetnje ispisivali titogradskim fasadama.
Upravo, gospodo, u gori čarnoj se momak doskora nije mogao, čitaj zasluživao, oženiti ako nije vojsku služio, a kamoli da se drzne da umisli kako može postati predsjednik “svijeh Crnogoraca” i komandant “njene vojske”…

GORAN RAKOČEVIĆ, AMBASADOR CRNE GORE U REPUBLICI HRVATSKOJ
(Prigodni govor tokom predaje akreditiva predsjedniku Republike Hrvatske Stjepanu Mesiću, Zagreb, 09. 06. 2009. godine)

Veoma poštovani gospodine Predsjedniče,
Stojim danas pred Vama na ovoj otmenoj svečanosti, donoseći Vam kredencijalna pisma gospodina Filipa Vujanovića, predsjednika Crne Gore.
Ponosan sam i radostan što me je moja draga i dična domovina odredila da je predstavljam u vašoj lijepoj zemlji, duge, slojevite civilizacije i raskošne perspektive. Iznimno sam privilegovan što akreditive predajem upravo Vama, neka ne zazvuči kao laska, mudrom državniku u nekomfornim vremenima i nemirnom okruženju.
Crna Gora i Hrvatska imaju odlične odnose u svim domenima saradnje. Jedan, ustinu, impresivan dijapazon i sadržajno bogat bilateralni spektar, svijetli primjer regionalne bliskosti i kooperacije, na istom vrednosnom i evropskom fonu. U tom smislu, Hrvatska je kardinalno važan putokaz Crnoj Gori, dragocjen uzor, temeljit i pouzdan oslonac.
Da bi ovako kolosalni odnosi bili mogući, Hrvatska je pokazala snagu razboritosti i veličinu praštanja, a Crna Gora hrabrost da se suoči sa bolnim i neslavnim tačkama svoje nedavne prošlosti. Ne izbjegavajući istoriju nijesmo joj ostali taoci, umjesto zlog pamćenja izabrali smo novo iskustvo, umjesto svađa i rasprava – dogovor i prijateljstvo. Na ovom često zlehudom poluostrovu ratobornih truba i besmislenih pokliča osvete, treba nam nasušno sve više ljudskosti, a sve manje junaštva. Jer, ’’junak čoeku konja vodi’’, rekao bi Njegoš, taj besmrtni crnogorski Homer. I zaista, ovo je vrijeme ljudskosti, u kojem se dobri ljudi mire, žive u slozi i gledaju naprijed, a junaštvo i mitove, slavne i neslavne, ostavimo čitankama, arhivima istorije i sudovima…

Vijesti, 23. jun 2009.

.

Neka se to ljudsko zastidje prisjeti koga je svojevremeno tada u OK CKSK molio i kumio da mu se sredi da ne ide u vojsku.
Na kraju je sluzio tu nedje blizu(blizu mami i tati),i zavrsio komad vremena ranije.

DRZAVO KOJA RADJAS OVAKVE LJUDE-U AMBIS!

[Kovac]

http://www.cafemontenegro.com/index....=23&news=79830

citam komentare i ne vjerujem...

[rain_wind_storm]

komentari samo neka su zdravo isto ka i ovi iz SNP ili NOVE
sto je tu je...

[Dutch]

Matovići, otac, majka i sin, dobili 15 godina zatvora zbog trgovine ženama

Izvor: Pobjeda


Zbog krivičnog djela trgovine ljudima u Višem sudu u Podgorici na po pet godina zatvora osuđeni su Milenko Puco V. Matović (55), njegova supruga Ljiljana (52) i sin Mladen (29).

U pitanju je ponovljeni postupak, koji je vodila sudija Dragica Vuković, koja je takođe i ranije osudila Matoviće na istu kaznu.

Kako je navedeno u presudi Matovići su se od početka marta do avgusta 2004. godine na organizovan način bavili trgovinom ljudima.

Oni su u svom noćnom klubu "Madona", u podgoričkom naselju Zabjelo, silom držali djevojku J.M. iz Bara, kojoj su predočili da će “zabavljati goste plešući i dajući im seksualne usluge a da će zauzvrat dobiti 50 odsto zarade”.

Kada je ona pristala, Matovići su joj uzeli dokumenta, ograničili joj kretanje kako van tako i u prostorijama kluba i uskratili joj zaradu.

Naredili su joj da gostima pruža seksualne usluge, a kada je ona odbijala da primi nekog od klijenata, Ljiljana Matović je šamarala.

U presudi se dodaje i da su Matovići u noći između 8. i 9. oktobra 2004. godine držali u svom noćnom klubu maloljetnu djevojku S.B. radi prostitucije, koja je tokom intervencije policije zatečena s mušterijom.



Još jedna sramota za sudstvo, državu i zakon.Bruka.Pogotovo što svi znaju ili su makar načuli što se tamo radilo pa čak i pošto su ovo troje pošli u zatvor.Gadluk.

[NSX]

Super sad smo rijesili problem prostitucije, zatvorena je jedina javna kuca u PG.