Vojska Crne Gore

[DesertFox]

Poslije kvotiranja potrebno je par sekunda za skraćenje odnosnoga posta na prvu rečenicu, ako se odgovara na cio post, ili na one rečenice na koje se neposredno odgovara.

No, tema je vojska, pa bih šćeo reć tri stvari:
- CG je suviše mala za avione te bi naše vojno zrakoplovstvo trebalo bit opremljeno samo helikopterima;
- Crnogorsko teritorijalno more nije veliko i može se uspješno branit s kopna te ne vidim za čega će nam vojni brodovi sem nekoliko brzih dobro opremljenijeh čamaca?
- Mislim da naša vojska mora bit vojska mira, makar paradoksalno zvučalo, te u tome smislu valja umjesto termina Ratna koristit termin Vojna mornarica i Vojno vazduhoplovstvo.

[NSX]

Pa ni helikopteri se bas ne servisiraju kod radosa, razlika u cijeni odrzavanja i nije neka. Ali recimo da nam je par sasvim obicnih aviona(sa modernim radarima) sasvim dovoljno za kontrolu vazdusnog prostora (prije svega zbog civilne avijacije).



Evo kako je nekada bilo (lici li nekome ona crvena zastava na nasu novu?)

[Rave92]

Heheh stvarno malo lici .

[MNT]

No, tema je vojska, pa bih šćeo reć tri stvari:
- CG je suviše mala za avione te bi naše vojno zrakoplovstvo trebalo bit opremljeno samo helikopterima;

Galebi su taman dovoljni za naše koriste. Ako ih prodadnemo Srbiji (jer o poklajanju nema smisla, to je rijesno ustavskom poveljom) će mo kasnije kukati što tolike pare trošimo da nam naprimjer Italija, kontroliše vazdušni prostor, kao što sad Slovenci ćamaju. Dobro, mogli bi dio od tih Galeba prodati Srbiji, a za kao uplatu dio njima poslati na remont, i za školovanje naših pilota. Jer ako im išta ne prodadnemo o toga, nećemo u buduće vrijeme uopste biti u položaj da ih kod njih (jedino kod njih je to muguće) remontujemo. (Toliko o opičenim bratskim odnosima).

- Crnogorsko teritorijalno more nije veliko i može se uspješno branit s kopna te ne vidim za čega će nam vojni brodovi sem nekoliko brzih dobro opremljenijeh čamaca?

Naravno da nije veliko Crnogorsko teritorijalno more, ali sa kopna ga teško možemo braniti kada nemamo rakete poput SFRJ Projekta BROM (Baterija Obala-More) ili druge Obala-More rakete, a niti imamo neke radare.
(Da ne pričam o PVO oružjem koje naši politički drugovi uz Evropom i Amerikom unišćavaju pod momom da je zastarjelo, višak i da nam uopšte ne treba).

Opremljeni čamci možda jesu neko riješenje za Skadarsko Jezero i Rijeku Bojanu, a tako nešto već imamo u Tivat i Bar, a koristi policija. Evo već od SRJ doba pa nam nisu bili samo ti patrolni brodovi i mali čamci dovoljni. Nismo neki gusari brate, a ako bi da učestvujemo u NATO ipak možemo sa mornaricom igrati dobru ulogu u očuvanje otrantskih vrata.

- Mislim da naša vojska mora bit vojska mira, makar paradoksalno zvučalo, te u tome smislu valja umjesto termina Ratna koristit termin Vojna mornarica i Vojno vazduhoplovstvo.

Mmm, to nije ni tako loša ideja moram ti reći.

Ovo bi bio dobar alternativ u koliko politički vrh ne bi željeo ovakav naziv vojske, avijacije i mornarice.

Ali ipak mislim trebamo držati tradiciju i nazvati vojsku, Crnogorskom Vojskom, pa avijaciju Ratno Vazduhoplovstvo i Protiv Vazdusna ili Vazduhoplovna Odbrana (nijesmo Hrvati da koristimo zrakoplovstvo) i Crnogorska Ratna Mornarica, to sve iz tradicionalnog i istoričkog razloga, ali i zbog ohrabrivanja, pa bilo sada postajala avijacija i pvo iz samo helikoptera i manpad-a.

A za mornaricu bi imenovanje zavisilo o šta ce mo imati u buduće. Mislim da dvije (raketne) fregate/korvete, nekoliko manjih patrolnih brodova i čamaca uz jedrenjakom Jadranom možemo navati Crnogorskom Ratnom Mornaricom (Jadran inače zasluzuje ploviti pod takvom mornaricom). Jedini problem je što smo "mi" prodali Arsenal u Tivtu i sa tim zavod-remontovanja mornarice. Ako sada zatrebaju remonti mornarici, će trebati da se ide ka Bijele, jer Brodogradilište Bijela nije u imovinu mornarice, će se pare direktno morati vaditi, već prijed potrebnog remonta. Tuga i žalost kod nas jbg-a.

Pa ni helikopteri se bas ne servisiraju kod radosa, razlika u cijeni odrzavanja i nije neka. Ali recimo da nam je par sasvim obicnih aviona(sa modernim radarima) sasvim dovoljno za kontrolu vazdusnog prostora (prije svega zbog civilne avijacije).



Evo kako je nekada bilo (lici li nekome ona crvena zastava na nasu novu?)

Tako je NSX! Slažem se. Kako je nekada bilo... jbg-a sada toga više nema.

Ova komunistička zastava iz nekih pozicija vrlo izgleda po današnom Crnogorskom zastavom.

Evo još jedan snimak od Letećih Zvijezda i Podgoriće sa Galebima koji su 1999 unišćeni. Moram pomenuti da je jedan od ovih akrobatskih pilota, (do sudnjeg dana, pilot Vojske Srbije) bio Ištvan Kanas, koji je tokom prošle nedelje stradao u njegov Super Galeb G-4 tokom izveđivanja manevure.

[DesertFox]

Moja namjera je bila ukazat da se ne treba držat stereotipa no vojsku opremat spram potreba i spram budžeta. I ne znam što o tome misle NATO strukture, ali skoro da je izvjesno da će ni vojsku skresat na ukras, posebno oni sofisticiraniji dio (o kojemu i zborismo). Ostaviće ni jedan brod da imamo na što zastavu okačit za kakovu reprezentativnu priliku, i iz istijeh razloga par (dva) aviona.. Bolje da se tome na vrijeme priklonimo..
Ono oko 'zrakoplovstva' je samo aluzija da se u velikome dijelu CG ne reče vazduh no zrak.. No, naljutiće mi se komesar..

[MadGod]

Znaci propalo se kad je ovo najaktivnija tema na forumu Buducnost Crne Gore. Mada... bolje i to no ona jezicka.

[NSX]

Moja namjera je bila ukazat da se ne treba držat stereotipa no vojsku opremat spram potreba i spram budžeta. I ne znam što o tome misle NATO strukture, ali skoro da je izvjesno da će ni vojsku skresat na ukras, posebno oni sofisticiraniji dio (o kojemu i zborismo). Ostaviće ni jedan brod da imamo na što zastavu okačit za kakovu reprezentativnu priliku, i iz istijeh razloga par (dva) aviona.. Bolje da se tome na vrijeme priklonimo..
Ono oko 'zrakoplovstva' je samo aluzija da se u velikome dijelu CG ne reče vazduh no zrak.. No, naljutiće mi se komesar..

Toliko nam brodova i aviona u stvari i treba. Da se nasi pitaju uzeli bi neki S Avion za pre$ednika skupstine ili vlade da se zori malo.

I to je tacno da se kaze zrak ali znamo i vazduh sto znaci...ne vidim neku razliku.

[DesertFox]

Znaci propalo se kad je ovo najaktivnija tema na forumu Buducnost Crne Gore. Mada... bolje i to no ona jezicka.

Mene je zanimljivo što je pitanje vojske (u detaljima) toliko zanimljivo (sem ako ođe ne dolaze profi vojnici), jer to se građane CG baš nešto i ne dotiče, samo nek nije skupo. Pitanje jezika tiče se svijeh nas, to je jezik kojijem će bit pisane sve buduće knjige, novine, koji će bit korišćen u svijem oblastima života.. ali ođe ka da to nikoga ne zanima. Valjda im je svejedno. Ako budu morali učit crnogorski - što ima veze, i srbski su učili pod moranje. Ako ostane srbski, super - ne moraju se opet mučit. Ne mogu da se ne $etim riječi ođe omrznutoga glavara, rečenijeh drugijem povodom: "Nama odgovara i jedna i druga opcija". Ali, ipak se moraše opredijelit.
Neće mi komesar nadam se ni ovo zamjerit.

[Old Bone]

Evo Samardzic dao *ispovedni* intervju , kao za Skupstinu....i ZADOVOLJAN SAM! (Skratio Bone, zbog mogucnost posta...podvikao Bone, jer je predug)
Разговор недеље: Вицеадмирал Драган Самарџић

Вицеадмирал Драган Самарџић и наш новинар

Седмог октобра Војска Црне Горе слави свој празник. Наиме, на тај је дан 1042. године у бици код Туђемила, или Барској бици, остварена и независност прве црногорске државе Дукље. Војска кнеза Војислава потукла је војску Византије. Управо овог седмог октобра 2008. године сви припадници Војске Црне Горе добијају нове униформе,
Имамо укупно 2.400 припадника без Министарства одбране. Значи, Генералштаб и Војска укупно броје 2.400 људи. Немамо класичну видовску поделу, али смо задржали сва три вида, значи копнену војску, ваздухопловство и ПВО и морнарицу. У копненој војсци имамо по један пешадијски, планински и батаљон специјалних снага, као и по једну чету везе, инжењерије, АБХО. Све заједно то је око 1.000 људи. У ваздухопловству и ПВО имаћемо само хеликоптере типа „газела”, а приоритет нам је набавка новог универзалног транспортног хеликоптера који би могао да послужи и за гашење пожара. Ресурси старих хеликоптера Ми-8 су истекли и није нам рентабилно да то обнављамо.
Значи, Војска Црне Горе неће имати авијацију са млазним авионима?
Одустали смо од авијације са фиксним крилима, идемо само на хеликоптере.

„Јадран” је управо сада на крстарењу, на путу за Барселону.
Хоће ли на повратку у водама Крфа посада „Јадрана” спустити венац у Плаву гробницу? Тако је било увек, а сада је и велика годишњица пробоја Солунског фронта. И Црна Гора је учесник Првог светског рата, и црногорски војници су гинули у том рату?
„Јадран” ће на повратку кући ићи уз италијанску обалу, неће ићи уз обале Крфа.
Па, наредите команданту „Јадрана” да само мало промени курс и сврати до Плаве гробнице.
Знате, то је ствар државе, а не војске. Ми смо предложили Србији да када год желе могу да изнајме брод „Јадран” за такве и сличне манифестације.
Шта је са подморницама? Обе претходне југословенске државе имале су јаку подморничку флоту, СФРЈ је имала 11 подморница, СРЈ је нешто од тога наследила. Је ли сада и дефинитивни крај подморничарства са ове стране Јадрана?
Све подморнице оглашене су вишком. Једну велику остављамо за музеј у Тивту, једну смо отеглили чак у Турску где је продата као старо гвожђе, остале две велике подморнице такође су изрезане и продате као гвожђе. Од пет малих подморница једна је отишла у старо гвожђе, две су конзервисане и налазе се на копну, а две су у води у подморничком поткопу. Све продајемо.
Опредељења Војске Црне Горе, мировне мисије и НАТО?
Наша је влада као стратешки циљ утврдила улазак у ЕУ и НАТО. У том контексту и вршимо реформу оружаних снага при чему ми као мали систем не морамо да робујемо решењима великог система. Пример, управљање кадровима комплетно је у надлежности Министарства одбране. Одељење Ј-4, односно за логистику укидамо у Генералштабу и пребацујемо га на Команду логистичке базе. Иначе, влада је недавно утврдила нову стратегију националне безбедности којом је предвиђена изградња интегрисаног система националне безбедности управо зато да се не би дуплирали системи и непотребно трошили ресурси као што је систем везе, па контрола мора и ваздушног простора. Проблем контроле ваздушног простора решавамо са НАТО, у току је израда пројекта нових радарских положаја за нове радаре. У току је и израда Стратегије одбране и Стратешког прегледа одбране, а Закон о војсци ће бити усаглашен са новим уставом Црне Горе. После свега тога направићемо дугорочан план развоја Војске Црне Горе. Војска Црне Горе тренутно има 32 циља у оквиру Партнерства за мир. Имаћемо до краја 2008. медицински тим за мировне мисије, пешадијско одељење биће интероперабилно до краја 2009. а до краја 2010. то ће бити вод војника. У касарни у Даниловграду вршимо обуку војника за мировне операције, тренутно њих 85. У тим мисијама ће учествовати само добровољци. У првој фази обуке нагласак је на учењу енглеског језика и на физичкој припреми, у другој фази је тактичка обука.
Са којим државама, односно армијама, Војска Црне Горе блиско сарађује?
У САД наш је партнер држава Мејн. Иначе обуку наших планинских јединица обављамо у Аустрији, њихови инструктори раде овде код нас. Набавили смо нову опрему за алпске јединице, за наш планински батаљон у Пљевљима и једну чету у Колашину. Радимо и на успостављању новог подофицирског кора, ту нам помажу инструктори из Хрватске војске, њихови подофицири држе нам курсеве од по месец дана.
Зар вам није било боље да војнике за алпске јединице школујете и обучавате у Словенији?
Аустријанци су понудили најбоље услове. У Словенији имамо људе на курсевима страних језика, Словенија нам много помаже. Са Македонијом имамо одличну сарадњу у војном санитету. Војна болница у Скопљу даје нам сертификате за задатке у оквиру „Јадранске повеље”.
Изгледа да ту сарадње са Војском Србије и нема?
Наша сарадња са Хрватском војском боља је него са Војском Србије. Сарадња са Војском Србије је слаба. У Хрватској имамо наше људе на школовању у војно-дипломатској академији, на Командно-штабној академији и у Школи националне одбране. У Србији имамо питомце на Војној академији, имамо осам питомаца на школовању у Грчкој за сва три вида оружаних снага. Један наш морнарички кадет школује се на чувеној америчкој поморској академији у Анаполису, једног школујемо у Њупорту на Командно-штабној академији америчке ратне морнарице, једног школујемо на Ратној школи у Италији
Дакле, ми бисмо хтели да са Војском Србије имамо много бољу сарадњу него што је то тренутно, али Војска Србије као да је дигла руке од нас, ви као да сте се нас, онако слободно речено, одрекли, као да сте нешто кивни на нас. Ми бисмо хтели да школујемо наше кадрове у Србији, у центру за АБХО у Крушевцу, у Санитетском центру у Нишу, на ВМА, да имамо сарадњу са техничким ремонтним заводима „Мома Станојловић” у Батајници , у Чачку и у Крагујевцу, али то зависи и од ваше добре воље.
Како иде са професионализацијом када су у питању војници који потписују уговор?
По формацији треба да имамо око 800 војника професионалаца. Сада имамо око 60 одсто од тог броја, а плата војника професионалца износи од 240 до 300 евра. То је мало и мораћемо то да повећамо. Ту је и велики проблем недостатка станова, тренутно нам недостаје око 1.600 станова. Покушавамо да то решимо разменом имовине са градовима, претварањем наших неперспективних парцела у урбанистичке парцеле...
Колики је војни буџет Црне Горе и како је структурисан?
Имамо око 40 милиона евра, од тога на плате иде 50 одсто, за текуће одржавање 30 одсто и 20 одсто смо наменили за набавке наоружања и војне опреме. Значи, класична НАТО шема трошења војног буџета. Од новог оружја набавили смо пушке „хеклер кох” и пиштоље „глок” за специјалне јединице, у току је тендер за нову јуришну пушку калибра 5,56 мм, нове униформе нам је радила фирма „Уно Мартин” из Шапца, имамо тендер за нова теренска и оклопна возила, у следеће три године набавићемо нову комуникациону опрему.
Где је проблем у вези са авионима Г-4 и тренажером за тај тип летелице, што је све остало на аеродрому Голубовци, вама то не треба, а Војсци Србије то хитно треба. Зашто се то брже не решава?
Имали смо састанак у Подгорици око тога. Треба да се регулишу међусобна дуговања и договор је био да Министарство одбране Србије предложи текст споразума о међусобном поравнању и да се после тога изврши усаглашавање текстова и да обе владе дају сагласност. Што се нас у Црној Гори тиче, ми не видимо ту било какав проблем да се то не реши много брже. На вама у Србији је да то предложите, ми ћемо то онда решити за 24 сата.
Телефон у кабинету адмирала Самарџића је зазвонио. Извештај да је школски брод „Јадран” стигао у италијанску луку Каљари на путу за Барселону.
– Ето јављају ми да је много људи дошло у луку да види наш брод. Известили смо на „Јадрану” и највећу војнопоморску заставу на свету, 14 пута седам метара. Да види цео свет.
Па, такву заставу не вије ни амерички носач авиона од 100.000 тона?
Е, ово је црногорски ратни брод, нек’ се види...


Мирослав Лазански
[објављено: 05/10/2008.]

[Rave92]

Heheh posebno mi se svidja ovo sa zastavom xD.

[NSX]

Makar su zastave jeftine :mrgreen:

[DesertFox]

Zanimljivo da je baš zastava najvažnija? Niti riječi o planovima, namjerama, aktivnostima, međunarodnijem odnosima?

Podržavam sve u vezi racionalizacije vojske. Istina, sad mi pade na um, ne bi bilo loše zadržat (ili nabavit novu) jednu podmornicu, mogla bi poslužit i u neke civilne svrhe. Nek se nađe. Podržavam i povećanje plata, ako to budžet dozvoljava, ali očekujem i veće angažovanje vojske u poslovima civilne zaštite i civilnijeh poslova kako bi opravdali uloženi novac.

Nijesam zagovornik NATO integracija, vjerujem da smo suviše mali da bi to remetilo NATO strategiju, a već sam predlaga da CG postane mjesto (porodičnoga) odmora za zaslužne NATO pregaoce. To bi od nas bilo više no dovoljno.

Znakovito je i ovo zahlađenje crnogorsko-srbskijeh vojnijeh odnošaja, mada se dalo očekivat. Nema više džabe ljetovanja.

[NSX]

Znakovito je i ovo zahlađenje crnogorsko-srbskijeh vojnijeh odnošaja, mada se dalo očekivat. Nema više džabe ljetovanja.

A ne no snošaja :roll:

[Old Bone]

A ne no snošaja :roll:

DOOBRA!

[DesertFox]

A ne no snošaja :roll:

Nijesi daleko od istine...

No, viđu e i tebe ka i našemu časnome Komesaru jezik kojijem pišem ide na živce. I treba. To je jezik kojijem bismo odprilike svi danas javno zborili da ne bijaše jednostoljetne srbizacije našega duhovnoga i kulturnoga prostora. Što vi on (i ja s njim) ide na živce nije njegova krivnja, no vaša. Zamislite se malo.

[Sidewinder]

Како је умрла једна флота

Бродови су као људи, рађају се и бивају крштени уз шампањац. Живе, неки постане и славан, али и умиру као људи. Достојанствено, или тужно

Аутор Бранислав Кнежевић
Тог јутра Подгорица је живела у знаку отварања великог „Делта" шопинг мола. У лобију хотела „Црна Гора" многи са лаптоповима на коленима као да се управо лансира „спејс шатл", испред хотела велика ужурбаност, кратко ошишани мушкарци у тамним оделима, дотеране жене у уским сукњама и скоро све на високим штиклама са обавезном цигаретом пре него што се завале у седишта таксија који су одвозили тај пословни свет у нови „Делта сити". Нигде у свету нисам видео пословне жене на тако високим штиклама. Осим у Подгорици, а и те су дошле из Београда. Мирис скупих, али тешких женских парфема, помешан са мирисом југа и кајсијеваче која је воњала из хотелског ресторана. Мирис пословног спектакла.
Сат времена вожње на југ и дочекала ме је ситна кишица у Бару. Да није било домаћина не знам како бих уопште и пронашао зграду Команде морнарице Црне Горе. Јер, зграда је у оквиру стамбеног блока, у приземљу су продавнице, фризерски салон, кафић и тек једна мала стаклена врата, на којима је залепљена налепница са сидром, указује да је ту смештена Команда морнарице која је још остала од оне некадашње Ратне морнарице бивше СФРЈ.
Капетан бојног брода Рајко Булатовић, командант Морнарице Црне Горе, прима ме у свом кабинету. Мој стари познаник и пријатељ, подморничар са великим искуством који је прошао све официрске дужности и командовао скоро свим подморницама које су биле на флотној листи. Висок, витак и аристократских манира, прави подморничар чијег се лика и дела не би постиделе ни подморничке флоте САД и Велике Британије. Био је недавно на неком скупу НАТО-а и упустио се у разговор са једним немачким адмиралом, који је почетком деведесетих командовао немачком фрегатом у поморској блокади територијалних вода СР Југославије.
"Знате, имали смо тада контакт са једном подморницом која је дошла у подводној вожњи из правца југословенских територијалних вода. На сонарима на фрегати смо је прво лоцирали, па смо је онда убрзо изгубили. Нестала је попут духа, морали смо да подигнемо хеликоптер са наше фрегате да је он опет лоцира. Ту смо изгубили око сат времена. Када смо је коначно нашли, била је изашла изван југословенских територијалних вода и била је тачно под углом од 90 степени у односу на нашу фрегату. За подморницу је то најбоља позиција за гађање торпедима и морам да вам признам да се ја као командант немачке фрегате у том часу нисам осећао баш најпријатније. Били смо дебела непомична мета за југословенску подморницу, њен подводни положај у односу на мој брод била је претећа порука, а ја нисам знао који лудак командује том подморницом. Могао је мирно да лансира торпеда, удаљеност је била мала и ја сада вероватно не бих разговарао са вама. Но, са хеликоптера су нам јавили да се подморница полако удаљује у правцу југословенских територијалних вода."
"-Тај луди командант подморнице, господине адмирале, био сам управо ја. Била је то југословенска подморница класе 'Херој', а тешко сте ме лоцирали јер сам користио термалне разлике у слојевима мора. Наравно, имао сам вас на нишану захваљујући акустици, али били сте ипак изван наших територијалних вода", одговорио му је Булатовић.
И да сам био унутар ваших вода, не бисте ваљда лансирали торпеда", био је згранут Немац.
"Бих, ја сам професионали подморничар!"
У то име попили су виски. Мој пријатељ Рајко Булатовић. Подморнички гроф.
У луци Бар нема више подморница. Ратна морнарица ЦГ користи део луке да ту смести оно што још од бродова није продато, или изрезано у старо гвожђе.
Две ракетне фрегате РФ-33 „Котор" и РФ-34 „Пула" везане једна уз другу. Истина РФ-34 „Пула" одавно није „Пула", али од 1992. никако да јој пронађу ново име. Са друге стране гата по две везане ракетне топовњаче, мало даље По-91 и танкер за воду. Делови палуба и оплате црвене се од рђе, боја отпада. На једној фрегати недостаје једно сидро, испало и нису могли да га нађу. Нигде морнара на палубама, кухиње на бродовима не раде, пола просторија је закључано. Као да су то уклети бродови из неких давних времена, када је Југославија имала више од 100 ратних бродова и на Јадрану била моћнија од Италије. Остало је само неколико бродова и понеко од људи.
На РФ-34 дочекује ме командант, Хрват, његов заменик Македонац, а помоћник Мађар. Остали су верни својој првој заклетви. Сви без станова и са неизвесном перспективом.
Сипи кишица између бродова попут измаглице, море мирно као уље, понеки галеб тужно кликћући надлети остатке умрле флоте.
Бродови су као људи, рађају се и бивају крштени уз шампањац, живе и понеки постане и славан. И умиру као људи. Достојанствено, или тужно.
Иза мене остала је барска лука са бродовима у мраку. У Подгорици светлео је „Делта сити" попут Лас Вегаса. На аеродрому, звекет високих штикли.Два времена, два света.

Мирослав Лазански

[Veri]

fukara i njegove fantazije,
bas je lažanski

[Rave92]

24 Oct 2008. 10:29 | Izvor: ND Vijesti
Slobodna Dalmacija: Crnogorci udarili šamar Hrvatskoj
Pošalji vijest | Verzija za štampanje
Pod naslovima "Nagrađeni agresori“ i "Šamar Hrvatskoj: crnogorska flota kontrolirat će južni Jadran i Otrant“, splitski dnevnik Slobodna Dalmacija juče je objavio priču o navodinm velikim planovima za obnovu flote Mornarice Crne Gore koja bi se na taj način uključila u kontrolu akvatorijuma južnog Jadrana i Otrantskih vrata.

"Prvu vježbu hrvatske Obalne straže (OS), koja je osnovana u novembru 2007. godine, zasjenila je informacija koju smo doznali u Ministarstvu odbrane Crne Gore koje je donijelo odluku da dva velika patrolna broda klase 'Kotor', te četiri raketne topovnjače klase 'Rade Končar' već iduće godine vrati u operativnu upotrebu i prilagodi za svoju Obalnu stražu”“, piše Slobodna Dalmacija.

U tekstu se naglašava da su neka od tih plovila tokom ratnih sukoba u bivšoj SFRJ “ po zlu ostala zapamćena posebice na području srednje Dalmacije kada su svojim topovima gađali obalu i otoke”.

"Hrvatska ne može parirati crnogorskoj floti, pa susjedna zemlja prvi put u svojoj istoriji postaje dominantna na istočnom Jadranu. Sa gotovo 100 metara dugim brodovima klase 'Kotor', Crnogorci će biti sposobni krstariti otvorenim morem u svim vremenskim uslovima“, navodi Slobodna Dalmacija.

Novine dodaju da planovi Podgorice predviđaju i ugradnju helikopterskih platformi na krme oba broda tipa “Kotor”.


"Tim potezom, Podgorica će, uz potporu Italije i Grčke, sudjelovati u nadzoru južnoga Jadrana i Otrantskih vrata. U nadzoru 31.000 kvadratnih kilometara unutarnjeg i teritorijalnog mora te 25.000 kvadratnih kilometara ZERP-a (Zaštićenog ekološko-ribolovnog pojasa), Hrvatska može tek sanjati o plovilu maritimnih sposobnosti kojima se diče brodovi crnogorske Obalne straže“, zaključuje splitski dnevnik, konstatujući da je u sjenci ove informacije ostala tek završena prva veća vježba hrvatske Obalne straže sprovedena u akvatorijumu između ostrva Šolte i Čiova.


Rekonstrukcija dvije raketne fregate tipa “Kotor” u patrolne brodove za otvoreno more, jedan je od najavljenih prioriteta VCG za naredni period. Vijesti su u više navrata pisale o planovima za rekonstrukciju ova dva broda od po 1.492 tone, građene 1986. i 1988. godine u Kraljevici, koja su bila i najmoderniji ratni brodovi bivše JRM.

Iako su Vijesti prije više od mjesec dana Ministarstvu odbrane uputile pitanja o planovima za rekonstrukciju fregata, prodaji viška ratnih i pomoćnih brodova i formiranju Obalske straže Crne Gore, do danas nijesmo dobili nikakav odgovor.

Ipak, izvjesno je da je ideja o rekonstrukciji dva broda klase "Kotor“ i dalje u igri, dok se četiri raketne topovnjače klase "Rade Končar“, uprkos tvrdnjama splitskih novina, neće zadržati u floti MCG. Topovnjače 401, 404, 405 i 406 već su povučene iz operativne upotrebe i nude se na prodaju preko posrednika, a prema nezvaničnim informacijama, najviše interesovanja da kupi te brodove do sada je pokazao Sudan.

[Sidewinder]

24 Oct 2008. 10:29 | Izvor: ND Vijesti
Slobodna Dalmacija: Crnogorci udarili šamar Hrvatskoj
Pošalji vijest | Verzija za štampanje
Pod naslovima "Nagrađeni agresori“ i "Šamar Hrvatskoj: crnogorska flota kontrolirat će južni Jadran i Otrant“, splitski dnevnik Slobodna Dalmacija juče je objavio priču o navodinm velikim planovima za obnovu flote Mornarice Crne Gore koja bi se na taj način uključila u kontrolu akvatorijuma južnog Jadrana i Otrantskih vrata.

"Prvu vježbu hrvatske Obalne straže (OS), koja je osnovana u novembru 2007. godine, zasjenila je informacija koju smo doznali u Ministarstvu odbrane Crne Gore koje je donijelo odluku da dva velika patrolna broda klase 'Kotor', te četiri raketne topovnjače klase 'Rade Končar' već iduće godine vrati u operativnu upotrebu i prilagodi za svoju Obalnu stražu”“, piše Slobodna Dalmacija.

U tekstu se naglašava da su neka od tih plovila tokom ratnih sukoba u bivšoj SFRJ “ po zlu ostala zapamćena posebice na području srednje Dalmacije kada su svojim topovima gađali obalu i otoke”.

"Hrvatska ne može parirati crnogorskoj floti, pa susjedna zemlja prvi put u svojoj istoriji postaje dominantna na istočnom Jadranu. Sa gotovo 100 metara dugim brodovima klase 'Kotor', Crnogorci će biti sposobni krstariti otvorenim morem u svim vremenskim uslovima“, navodi Slobodna Dalmacija.

Novine dodaju da planovi Podgorice predviđaju i ugradnju helikopterskih platformi na krme oba broda tipa “Kotor”.


"Tim potezom, Podgorica će, uz potporu Italije i Grčke, sudjelovati u nadzoru južnoga Jadrana i Otrantskih vrata. U nadzoru 31.000 kvadratnih kilometara unutarnjeg i teritorijalnog mora te 25.000 kvadratnih kilometara ZERP-a (Zaštićenog ekološko-ribolovnog pojasa), Hrvatska može tek sanjati o plovilu maritimnih sposobnosti kojima se diče brodovi crnogorske Obalne straže“, zaključuje splitski dnevnik, konstatujući da je u sjenci ove informacije ostala tek završena prva veća vježba hrvatske Obalne straže sprovedena u akvatorijumu između ostrva Šolte i Čiova.


Rekonstrukcija dvije raketne fregate tipa “Kotor” u patrolne brodove za otvoreno more, jedan je od najavljenih prioriteta VCG za naredni period. Vijesti su u više navrata pisale o planovima za rekonstrukciju ova dva broda od po 1.492 tone, građene 1986. i 1988. godine u Kraljevici, koja su bila i najmoderniji ratni brodovi bivše JRM.

Iako su Vijesti prije više od mjesec dana Ministarstvu odbrane uputile pitanja o planovima za rekonstrukciju fregata, prodaji viška ratnih i pomoćnih brodova i formiranju Obalske straže Crne Gore, do danas nijesmo dobili nikakav odgovor.

Ipak, izvjesno je da je ideja o rekonstrukciji dva broda klase "Kotor“ i dalje u igri, dok se četiri raketne topovnjače klase "Rade Končar“, uprkos tvrdnjama splitskih novina, neće zadržati u floti MCG. Topovnjače 401, 404, 405 i 406 već su povučene iz operativne upotrebe i nude se na prodaju preko posrednika, a prema nezvaničnim informacijama, najviše interesovanja da kupi te brodove do sada je pokazao Sudan.

Koji je njihov problem sad?Mi imamo,oni nemaju?

Cudo casti mi.

[Veri]

problem je taj sto su ih ti brodovi gadjali i bombardovali a sada kao treba da ih cuvaju

[Sidewinder]

problem je taj sto su ih ti brodovi gadjali i bombardovali a sada kao treba da ih cuvaju

Najbolje bi bilo da potopimo brodove onda,u ime toga bezumnog vremena,i ljudi koji komandovahu njima tada,a sve zbog komsijskog mirnog sna.

[Don_Sharky]

24 Oct 2008. 10:29 | Izvor: ND Vijesti
Slobodna Dalmacija: Crnogorci udarili šamar Hrvatskoj
Pošalji vijest | Verzija za štampanje
Pod naslovima "Nagrađeni agresori“ i "Šamar Hrvatskoj: crnogorska flota kontrolirat će južni Jadran i Otrant“, splitski dnevnik Slobodna Dalmacija juče je objavio priču o navodinm velikim planovima za obnovu flote Mornarice Crne Gore koja bi se na taj način uključila u kontrolu akvatorijuma južnog Jadrana i Otrantskih vrata.

"Prvu vježbu hrvatske Obalne straže (OS), koja je osnovana u novembru 2007. godine, zasjenila je informacija koju smo doznali u Ministarstvu odbrane Crne Gore koje je donijelo odluku da dva velika patrolna broda klase 'Kotor', te četiri raketne topovnjače klase 'Rade Končar' već iduće godine vrati u operativnu upotrebu i prilagodi za svoju Obalnu stražu”“, piše Slobodna Dalmacija.

U tekstu se naglašava da su neka od tih plovila tokom ratnih sukoba u bivšoj SFRJ “ po zlu ostala zapamćena posebice na području srednje Dalmacije kada su svojim topovima gađali obalu i otoke”.

"Hrvatska ne može parirati crnogorskoj floti, pa susjedna zemlja prvi put u svojoj istoriji postaje dominantna na istočnom Jadranu. Sa gotovo 100 metara dugim brodovima klase 'Kotor', Crnogorci će biti sposobni krstariti otvorenim morem u svim vremenskim uslovima“, navodi Slobodna Dalmacija.

Novine dodaju da planovi Podgorice predviđaju i ugradnju helikopterskih platformi na krme oba broda tipa “Kotor”.


"Tim potezom, Podgorica će, uz potporu Italije i Grčke, sudjelovati u nadzoru južnoga Jadrana i Otrantskih vrata. U nadzoru 31.000 kvadratnih kilometara unutarnjeg i teritorijalnog mora te 25.000 kvadratnih kilometara ZERP-a (Zaštićenog ekološko-ribolovnog pojasa), Hrvatska može tek sanjati o plovilu maritimnih sposobnosti kojima se diče brodovi crnogorske Obalne straže“, zaključuje splitski dnevnik, konstatujući da je u sjenci ove informacije ostala tek završena prva veća vježba hrvatske Obalne straže sprovedena u akvatorijumu između ostrva Šolte i Čiova.


Rekonstrukcija dvije raketne fregate tipa “Kotor” u patrolne brodove za otvoreno more, jedan je od najavljenih prioriteta VCG za naredni period. Vijesti su u više navrata pisale o planovima za rekonstrukciju ova dva broda od po 1.492 tone, građene 1986. i 1988. godine u Kraljevici, koja su bila i najmoderniji ratni brodovi bivše JRM.

Iako su Vijesti prije više od mjesec dana Ministarstvu odbrane uputile pitanja o planovima za rekonstrukciju fregata, prodaji viška ratnih i pomoćnih brodova i formiranju Obalske straže Crne Gore, do danas nijesmo dobili nikakav odgovor.

Ipak, izvjesno je da je ideja o rekonstrukciji dva broda klase "Kotor“ i dalje u igri, dok se četiri raketne topovnjače klase "Rade Končar“, uprkos tvrdnjama splitskih novina, neće zadržati u floti MCG. Topovnjače 401, 404, 405 i 406 već su povučene iz operativne upotrebe i nude se na prodaju preko posrednika, a prema nezvaničnim informacijama, najviše interesovanja da kupi te brodove do sada je pokazao Sudan.

haha ovo je najajchi tekst koji sam danas procita :lolblue: ovi ljudi su zadrtiji od onih hardcore srpskih nacionalista :lolblue:

@veri, koliko ja vidim, njima je najveca muka to sto mi imamo bolju mornaricu nego oni...e greote :cry:
ma zavist chista...

[MadGod]

Ahahaha... cime se oni opterecuju... nevjerovatno.

Treba im poklonit te brodove da ih oni placaju i odrzavaju a da nemaju nikakve koristi od njih. Kad vec sanjaju o tome.

[Rave92]

Treba im u inat sad, sto prije da plove nasim morem. Utripovali su da su neka sila, a CG ce imati bolju obalnu straz od njih .

[DesertFox]

"A, ko će to da plati?" :joint: