Naime, takozvani superannuation model u Australiji podrazumevao je da postoje dve vrste penzija – državne i lične.

Državna penzija, nulti stub, ista je za sve starije od 67 godina, bez obzira na to da li su ikad radili i iznosi oko 1.500 australijskih dolara.

Godine 1992. uveden je drugi stub individualnog ili ličnog penzijskog osiguranja, koji je obavezan za sve zaposlene. Fondovi mogu biti u privatnom ili državnom vlasništvu, ali i svako pojedinačno može napraviti svoj lični penzijski fond.

Drugi stub penzijskog osiguranja dizajniran je da čuva i akumulira novac zaposlenih u investicionim fondovima. Novac u fondovima je na ličnim računima zaposlenih sve do trenutka odlaska u penziju. Svaki zaposleni samostalno odlučuje u koji će fond investirati svoj novac.

U osnovi, postoje dva načina ulaganja u fondove. Prvi je obaveza za sve poslodavce da uplaćuju (9,5 odsto) neoporezovane bruto zarade na individualne račune radnika. Do 2020. godine taj iznos će se povećati na 12 procenata.

Kada je Australija prvi put uvela obavezno individualno osiguranje, ono je iznosilo samo tri odsto.

Drugi način je dobrovoljna uplata na svoj individualni račun tzv. treći stub. Ovde je bitno napomenuti da je novac uplaćen u treći stub oporezovan a u drugom stubu nije.

.
ovaj model odje treba primijeniti

Sent from my 2201117TY using Tapatalk