Odgledah:

[Caesar]

Linč je ekstremno prekritičan prema sebi, a i ono što kaže valja razumjet kao kritiku sebe što je dopustio, uslovno rečeno, da njegov rad prekraja veliki producent Dino de Laurentis (sa šćerom). Te da je ogorčen i razočaran.
Ono što se zove Linčova verzija, (koja je sasvim pristojna btw, komat bolja od ovog novog ako ćemo pravo), je zapravo, uslovno rečeno, Dinova verzija. Film ogromnim dijelom nastaje u montaži, gdje je Linč bio isključen zbog potpunog razlaza s de Laurentisom, i gdje je Dino izrezao samo sat vremena filma.

Dakle što god Linč kaže valja gledati kroz prizmu da mu nije dopušteno ni da radi kako je htio, a ni da završi svoju interpretaciju priče.
Naravno nije božanstvo pa da ga se treba gledati kao nepogrešivog, daleko od tog. No što se Dine, Linčo-Laurentisove, tiče, tu je priča komplikovana i nažalost prilično tužna.


Kako god, ovaj novi, gledah ga dva puta radi objektivnosti. Da nema velikog, sjajnog, fantastičnog, Javiera Bardema, skoro da ne bi bio vrijedan spomena.
Kad čovjek koji se pojavljuje u dvije scene, ne znam ima li cijelih par minuta onolikog filma za sebe, baca u zasjenak ama baš sve ostalo/e. Muka rabota.

Interesantna je stvar i da je Frank Herbert bio jako zadovoljan Lincovim filmom. Mislim da je Vilnev itekako bio svjestan Lincove genijalnosti u odredjenim segmentima filma jer jedino tako mogu da objasnim zasto je tako malo vremena posveceno nekim stvarima kod Vilneva. Npr gore pomenuh Harkonene i industrijalizam, a zatim i opis “operatora” i svemirskih putovanja koji su kod Linca mindblowing. I jos nekih scena ima tako gdje bih prednost dao Lincu kao npr. Polovo testiranje sa GomJabar otrovom. Opet Vilnevu je plus trajanje, scenografija, muzika i glumacka ekipa mada obje Dzesike mi se jako dopadaju. Lijepe. Ima jos toga sto je bolje kod Vilneva al da ne duljim.

Ne znam mene prisiliti da biram izmedju ova dva filma je greota . Podigao sam se uz knjige i ove filmove tako da nisam mozda najobjektivniji ocjenjivac.


Sent from my iPhone using Tapatalk