Арсенал је, писао сам о томе раније, технолошки, еколошки, доктрински, превазиђен оног момента када се СФРЈ распала, а по неким параметрима и за вријеме СФРЈ.
Пројектни биро у Загребу (пропао), бродоградилишта у Ријеци и Пули (стечај), сестрински ремонтни завод у Шибенику (пренамијењен), а ти једино што знаш да ремонтујеш су, да карикирам мало, старе канте, рецимо фрегата класе Кони.

Још од двијехиљадитих су неки београдски бизнисмени закупили Арсенал да ради цивилни програм, но ако знамо какви се све еколошки и други услови морају испунити, у најбољу руку Арсенал би могао да уз државну помоћ преживљава, а Тиват наставио да буде депресивно мало мјесто познато по трајекту и аеродрому.

Данас је Порто Монтенегро промијенио и Тиват и Црну Гору, постао је бренд, обезбиједио посао и релативно добре плате, што директно нашим људима запосленим тамо, што индиректно нашим скиперима, сервисерима итд.
Уз то Порто Монтенегро је у Црну Гору довео холандски Дамен, и тако спасио умируће Јадранско Бродоградилиште Бијела.