Quote Originally Posted by bar View Post
Ја имам врло флексибилно мишљење о тим догађајима и трудим се да не коментаришем догађаје ван Црне Горе.Михаиловић је радио што је знао.Да је 1944.те послушао наређење свога краља, можда би га комунистички биографи опрали и од Сутјеске и од Неретве и од Вранића, а он (не покрет него он) данас би имао понеку уклицу у већим градовима централне Србије.
То није био неки посебан "избор" већ пука реалност тренутка. СССР и ЈНА су преузели контролу над територијом и одлука Краља Петра ii да прихвати њен легитимитет није довела до рестаурације легалне власти у Југославији, већ до пуча.

И то није први примјер тог предомишљања и накнадне памети запада. И влада Маршала Петена је током рата била признавана као легитимна француска власт (што правно гледано јесте била у потпуности). Тек су се након ослобођења француске "сјетили" да је Петен заправо цијело вријеме био издајник и тако даље.

Михаиловић је можда могао спасити своје дупе тако што би промијенио лојалност, но то га за јоту не би примакло остварењу његових циљева, а то је рестаурација монархије и стварање посебних федералних јединица Србије, Хрватске и Словеније.

А убијали су много дјеце, много жена, много неборбеног становништва, о чему постоје и њихови извјештаји.
Кад се све погледа, нико више није компромитовао равногорски покрет него црногорски четници.
Ако постоји некакво свједочење о вези између Михаиловића и цивила, а онда постоји свједочанство да је Михаиловић изричито наређивао да се избјегава дизање побуна у крајевима гдје би цивили масовно страдали. За црногорске четнике и партизане се слажем, њихов однос према цивилном становништву је био махом разбојнички.