Iz raznih novina II

[Mstislav]

Јесам ли ја луд или је Радончић неђе скоро рекао да га је ова женска зајебала у вези Пејовића и да му се он извинио (у ово не вјерујем ал ми нешто говори да је то рекао) што га је напао?

[Miss_Lucifer]

ja i ne vidim kako bi nam mogli zabranit da koristimo euro, nije da smo ih puno pitali ni kad smo krenuli da ga koristimo...isto kao sto ne mogu zabranit ni da se euro koristi na Tanzaniji recimo..

ja se najiskrenije nadam da je tako, inače smo dobro nagrabusili.

[remark]

Naravno da nam mogu zabranit a nadam se da neće, zamislite npr. da se prekine platni promet sa inostranstvom pa da ništa ne možeš platit a samim tim ni kupit.

[Dutch]

Diplomatske depeše iz američke ambasade u Pekingu pokazuju da tokom protesta na Trgu Tjenanmen 1989. godine kineski vojnici nijesu pucali na demonstante, što djelimično potvrđuje verziju događaja kineskih vlasti, piše britanski list Dejli telegraf.

Prema depašama koje je objavio Vikiliks vojnici su pucali na demonstrante izvan centra Pekinga dok su pokušavali da se približe centralnom gradskom trgu.

Dejli telegraf navodi da tri depeše poslate 3. i 4. juna iz ambasade SAD pokazuju da su diplomate predviđale da će doći do konačnog obračuna demonstranata i policije.

U depešama se navodi da je u Pekingu "10.000 - 15.000 naoružanih vojnika" od kojih neki nose automatsko oružje.

Takođe se navodi da su primijećene tenkovske jedinice koje se kreću s juga.

Američke diplomate navode da su upozorene da "ostanu kod kuće" osim ako ne izvještavaju s prvih linija događaja. Na samom Tjenanmenu bio je čileanski diplomata koji je američkim kolegama pomagao kao očevidac posljednjih časova prodemokratskog pokreta.

"On je posmatarao kako vojska ulazi na trg i nije vidio nikavo masovno pucanje iz vatrenog oružja na ljude, iako su se čuli sporadični hici. On je rekao da je većina vojnika koji su ušli na trg zapravo naoružana samo opremom za razbijanje demonstracija - pendrecima i drvenim palicama; njih su podržavali naoružani vojnici", navodi se u depeši iz jula 1989.

Prema internim dokumentima kineske Komunističke partije objavljenim 2011. godine, 2.000 vojnika iz 38. armije zajedno sa 42 oklopna vozila počelo je da čisti trg sa sjevera ka jugu u 4.30 časova ujutro 4. juna.

Oko 3.000 studenata je sjedelo oko Spomenika narodnim herojima na jugu tog velikog trga.


Vođe protesta, među kojima je prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za mir Liu Sjaobo, tražili su od studenta da napuste trg a čileanski diplomata je prenio da su poslije sporazuma studenti napustili trg preko jugoistočnog ugla.

To svjedočenje protivriječi izvještajima nekolicine novinara koji su navodili da su vojnici "jurišali" na nenaoružane civile.

To ukazuje da je broj poginulih te noći daleko manje od više hiljada koliko se navodilo.

Dejli telegraf piše da je tadašnji dopisnik BBC-a iz Pekinga Džejms Majls 2009. priznao da je "prenio pogrešan utisak" i da "nije bilo masakra na Tjenanmenu".

"Demonstrantima koji su još bili na trgu kada je vojska stigla dopušteno je da odu poslije pregovora. Nije bilo masakra na Tijenanmenu, ali je bilo masakra u Pekingu", rekao je on.

Najžešći sukobi su izbili na oko pet kilometara zapadno od trga, gdje se više hiljada ljudi spontano okupilo u noći 3. na 4. jun kako bi spriječili napredovanje vojske. Prema dokumentima Komunističke partije, vojska je počela da puca oko 22.30, a većina demonstranata nije uspjela da pobjegne zbog blokada koje su sami postavili.

[remark]

Čitajte samo ako imate dobar želudac.















A moji gosti, pogotovo najmlađa od njih kaže: „Nije mi do proslave samo da mi je viđeti Mila“, a ja joj kažem: „I viđećeš ga i rukovaćeš se sa njim“, a ona plješće rukama kao da sam joj bombon dao.
izvor: побједа.цо.ме, piše: Blagota Mitrić
Prva banka je uoči 25. maja (nekadašnjeg rođendana druga Tita, a kasnije i Dana mladosti) proslavila 110 godina od osnivanja. Dobio sam pozivnicu, pa pošto niđe ne mogu sam (navikao sam cijeloga života na cijelu moju „ergelu“) poveo sam još četvoro-bez pozivnice. Pitaju me: „A kako ćemo bez pozivnice“- a ja im odgovaram: Kod Aca (većinskog vlasnika banke, prim. autora) ja sam vaša pozivnica, samo se vi lijepo obucite. Aca znam kao klinca, a bliže smo se upoznali i zbližili kao dekan, on predsjednik FOS-a, (nekadašnji fakultetski odbor studenata). To je bila sjajna generacija – Aco, Džoni Hođžić, Rajko Barović i mnogi drugi. Te godine je Pravni fakultet u tadašnjem Titogradu bio organizator i domaćin Pravnijade. Trebalo je dočekati studente sa skoro dvadesetak pravnih fakulteta ondašnje SFRJ. Aco i ja pregovaramo sa mnogim direktorima crnogorskih hotela na primorju, Aco preuzima pregovaračku štafetu, jer vidi da ja nemam pojma o turizmu. Nakon neđelju dana pregovora Aco se izborio za najpovoljniju ponudu – „Teuta“ Risan. Poslije nezaboravnog druženja i završetka Pravnijade podnosimo izvještaj Nastavno-naučnom vijeću fakulteta i napravimo uštedu od planiranih troškova za skoro 50%. Onda moja malenkost, kao dekan pola u šali, pola u zbilji, predlaže Nastavno-naučnom vijeću –„da se mladom Đukanoviću (koji je tada bio student druge godine, prim. autora) odmah dodijeli diploma Pravnog fakulteta, da se đžaba ne muči još ove dvije godine, ako je moguće i ako ima pravnog osnova (a znam da ga nema), „obrazlažući“ taj predlog njegovom visprenošću i menadžerstvu. (Tada je još bila tzv. „stara vlast“ ,a o menadžerstvu mnogi nijesu ni čuli). A moji gosti, pogotovo najmlađa od njih kaže: „Nije mi do proslave samo da mi je viđeti Mila“, a ja joj kažem: „I viđećeš ga i rukovaćeš se sa njim“, a ona plješće rukama kao da sam joj bombon dao. Kad ono usu kiša, da smo sve petoro u košuljicama i bluzicama ostali mokri do gole kože i otišli pokisli i od kiše i od raspoloženja. Ipak, kiša me podśetila na nešto lijepo-na pilanska ljeta kad je znalo da se nebo otvori sa strašnim pljuskovima, koji su nama, pilanskoj đečurliji, služili kao tuševi u kupatilu.
Kad već rekoh da je proslava Prve banke upriličena uoči nekadašnjeg velikog praznika, śetih se da je taj dan za nas, tadašnje omladinke i omladince, bio zaista veliki i istinski praznik. Nema više takvog praznovanja, sa takvim ushićenjem i radošću. Śetih se, takođe, jedne uramljene fotografije na našem pilanskom zidu, u spavaćoj sobi – u sredini drug Tito i sa njim grupa od deset-dvanaest starijih osoba, među kojima je bio i moj otac i jedan veoma mlad čovjek, koji su po tadašnjem običaju bili gosti kod druga Tita za njegov rođendan iz sreza nikšićkog. Prošle su godine i godine. Došao sam na Pravni fakultet i upoznao Damjana Šećkovića i odmah mu rekao kako kući „imamo takvu i takvu sliku i da jedan mladić strašno liči na njega“ . Šećko kaže: „Pa, to sam ja, imao sam dvadeset četiri godine i bio sekretar komiteta u Šavniku.“ Eto, što ti je život, i kako umije da spaja i razdvaja. I ja sam bio sa drugom Titom, ali samo „izbliza“ i nezvanično, u ljeto 1970. godine, na Žabljaku, kad je Tito došao na godišnji odmor, a ja na „medenih deset dana“ (nijesam imao para za cijeli mjesec). Šetamo mi tako ka Crnom jezeru, a tamo u bašti jednog restorana, na samoj obali, śedi drug Tito i njegova svita. Na svakih dvadeset metara vojnik pod punom ratnom opremom, drug Tito se šeretski smije, pijuckaju i vjerovatno pričaju viceve. Dva ljeta prije toga demonstrirao sam protiv njegovog birokratskog sistema kao student prava, iako sam od gimnazijske mature bio član njegove partije. Onda „od đavola“ šutnem jedan metalni poklopac od pivske flaše koji zatandara po pločniku ispred bašte, a oko nas za sekund pet – šest civila sprovedoše nas za tili čas u jednu prostoriju, nakon čega su nas pustili za pet minuta. (Tada još nije bio snimljen film „Boni i Klajd“). Zanimljivo je, takođe, „da je za proslavu Prve banke vezana još jedna proslava rođendana (pogledajte naslov) samo upola kraći, pa sam toj osobi poželio „srećne dvije petice i da srećna dočeka makar dvije sedmice“, a ona meni –„Hvala. Takođe.“ Onda se ja požalim mom unuku Jovu: Kakva je ovo nepravda – ja joj poželim najmanje još dvadeset i dvije godine života, a ona meni samo samo jedanaest. Jovo računa, računa, pa kaže: „Đede, nemoj da zajebavaš, isto ste poželjeli, a tebi niko nije kriv što si star ko Grčka“ . Pitam ja unuka: Odakle ti ovo zajebavaš i star ko Grčka , a on meni: „Od tebe, đede, a da od koga drugo, a ne znam šta znači“ .
Onda me često, nakon raznih sjećanja, obuzme osjećanje da mi je cijeli život prošao nekako „na pola“ ( ne „na pola koplja“ ni dao Bog), nego na pola šale i pola zbilje. Je li to naredio „ONAJ ODOZGO“, ili je to došlo „IZ MENE“, nikad neću znati.

[Mstislav]

Боже сабрани.

[Raquel]

Хахахахаха.. отприлике је и моја таква реакција била.
Шта ово прочитах, забога??

[Mstislav]

Да ли је био у алкохолом извазаном делиријуму, или је био још под утиском прославе ''прве'' (куку нама с нама) не знам, ал му није лако у то сам сигуран.
А ракел, ћирилица, видиш да не боли.

[Raquel]

Хари, дозволи ми овај пост који везе с везом неће имат (без са самим собом, је л' те).
Мстиславе, керидо мијо, Ракел је била она која ти је захвалила на ћирилици кад је себи уведе. Тако да... шшш...

Могу ти рећи, све ми је доста опиченије кад пишем и читам на њој. Посебно кад ударим једно - ПФ!
Хахахаха

[Prekidi_stvarnosti]

je l' ovo pocetak testamenta?

[Raquel]

Мемоара?

[Prekidi_stvarnosti]

ima ih jos o.O

[Mstislav]

Bivši policajac Suad Muratbašić napustio Crnu Goru

http://www.vijesti.me/vijesti/bivsi-...u-clanak-23039

[starwalker]

Je li Slovenija nova Irska i Portugal?
Slovenci nisu pristali na zahtjeve MMF i EU

Slovenci rekli ne reformama

Izvor: Tanjug / b92.net Ljubljana -- Slovenački birači, na referendumu, ubedljivom većinom glasova odbacili predloženi zakon o reformi penzionog sistema, pokazuju preliminarni rezultati.

(B92, arhiva)

Od 1,7 miliona građana s pravom glasa, manje od 50 odsto je izašlo na referendum u nedelju, od kojih je 71,7 odsto odbacilo vladin predlog o reformi penzionog sistema, koji predviđa podizanje starosne granice za odlazak u penziju za muškarce i žene sa 63 na 65 godina, prenela je agencija STA.
Građani su na referendumu odbacili još dva zakona, zakon o suzbijanju rada "na crno", protiv koga se izjasnilo 75 odsto birača i zakon o arhivskoj građi, protiv čije primene je bilo 60 odsto birača.

Povećanje starosne granice za odlazak u penziju jedna je od nekoliko reformi koje su od Slovenije zahtevali Međunarodni monetarni fond i Evropska unija, kako bi ta država obezbedila održivost svojih javnih finansija.

Plan je odobrio slovenački parlament u decembru, ali su sindikati i opozicione partije snažno lobirali protiv njega.

Pahor ne razmišlja o ostavci

hrt.hr

U prvoj izjavi novinarima nakon proglašenja rezultata Pahor je izjavio da je referendumski rezultat izraz ozračja općeg nepovjerenja u slovenskom društvu, a dijelom i neslaganja s reformama. Pahor nije isključio mogućnost da glasovanje o povjerenju svojoj vladi u parlamentu možda još ovog mjeseca veže na izglasavanje proračunskog rebalansa i interventnog zakona. Cilj interventnog zakona je kompenzirati negativne učinke neprimjene planirane mirovinske reforme još u ovoj godini, a ti su učinci po vladinim procjenama na razini 300 milijuna eura godišnje.

Interventnim zakonom uvele bi se restrikcije za plaće javnog sektora, mirovine i socijalna primanja, protiv čega su se već izjasnili sindikati, ne isključujući prosvjede.Ljubljansko Delo navodi da je vlada porazom na referendumu dobila jasnu poruku da je vrijeme za njezin odlazak i da Pahor sada traži časni izlazak jer razmišlja o glasovanju o povjerenju vladi u parlamentu.

[minjo]

Njemački ambasador navijao protiv Crne Gore(sreća te ovom bravu ističe mandat za mjesec dana,nek povede svoje društvo iz Vijesti i Monitora sa sobom)
http://www.portalanalitika.me/politi...ka-bruka-.html

[NSX]

navijao coek za Mateusa

[starwalker]

navijao coek za Mateusa

Ko će kome nego svoj svome.
A ova Analitika u nedostatku materijala nalazi novog neprijatelja države.
Cc..

[NSX]

analitika Službeno saznaje

[remark]

Da li da očekujemo neko reagovanje ambasade Njemačke ili će iskulirat Draška-vojvodu od bankrota.

[Prekidi_stvarnosti]

svejedno, nije u redu da ide medju navijace bugarske. mogao je lagano da dobije vip lozu i tamo navija za bugarsku. jedan ambasador, pogotovo tako velike drzave mora da vodi racuna. ako bugarski ambasador nije bio na jugu, mislim da nema potrebe ni njemacki da bude tamo. to je bezobrazno i neodgovorno, s obzirom na poziciju koju ima. treba traziti zvanicno izvinjenje.

[Mstislav]

Да га ми протјерамо?
Пуштите човјека зар не видите да је он као обичан грађанин странац пошао на утакмицу?
Јел палио црногорску заставу?
Јел пјева пичке црногорске?
Нека га нек навија за ког оће још би најбоље било да говоримо амбасадорима страним да навијају за нас.
Све са шаловима и обојаних лица.

[remark]

Nemam pojma kakva je protokol po tom pitanju ali mislim da se u tvom postu krije i odgovor, ambasador velike države ili u prevodu može mu se.

[Prekidi_stvarnosti]

da je u americi ovo uradio, vec bi bio u berlinu na sudjenju

[OSCAR]

Da je ovo bilo đe drugo uradio već bi bio persona non grata...to se jednostavno ne radi. Nije on "građanin" no najpozvaniji predstavnik zemlje od 80 miliona stanovnika u ovoj zemlji, i sve njih predstavlja, jer ga nijesu ovđe poslali jer ima lijepe naočare. Čuo sam da su se malo istripovali da ne doznaju ovo u Njemačku, ali će naravno doznat. Meni se ni Šmidt nije sviđao, ovaj još manje. A nek mi ne priča niko o tome da Njemačka nema dobru DPK, ima i to među 5 najboljih u svijetu, za zemlju koja je par zadnjih decenija bila izvoznik No 1 na planeti.

I onda nas zapade ovaj brav...pi.

[niksicanin 24]

Znaci Lompar, Cak i legendarni danilovgradski student opet strajkuju u cetvrtak.







Aktuelni gradonačelnik Podgorice dr Miomir Mugoša biće kandidat DPS-a za gradonačelnika Podgorice - epilog je sjednice podgoričkog ogranka te partije koja je održana večeras u Podgorici, potvrđeno je Portal Analitici u toj partiji.
- Opštinski odbor DPS-a Podgorica je nakon prethodno dobijene saglasnosti Predsjedništva, jednoglasno donio odluku da kandidat DPS-a za funkciju gradonačelnika Podgorice bude dr Miomir Mugoša, kazao je izvor Portala Analitika iz DPS-a.
Prijedlog da Mugoša bude reizabran gradonačelnika će u narednih nekoliko dana biti upućen Skupštini Glavnog grada na razmatranje.
Prema Statutu DPS-a kandidata za gradonačelnika te partije utvrđuje opštinska organizacija uz prethodnu saglasnost Predsjedništva.
Iz DPS-a je objašnjeno da će predsjednik Skupštine Glavnog grada biti u obavezi da najkasnije do 25. avgusta sazove sjednicu gradskog parlamenta na kojoj će se izabrati gradonačelnik.
Petogodišnji mandat gradonačelnika Podgorice Mugoši ističe u septembru. Gradonačelnik se u Skupštini Glavnog grada bira tajnim glasanjem i za Mugošin reizbor potrebno je 29 glasova, a DPS ima 26 odbornika. DPS može da računa na podršku po jednog odbornika iz Liberalne partije i Bošnjačke stranke. Ukoliko izostane podrška SDP-a, što je u ovom momentu potpuno izvjesno, nedostajući glas mogla bi da obezbijedi Narodna stranka, odnosno njen odbornik Slaviša Guberinić.
Ta partija je u proteklih nekoliko mjeseci pomogla DPS-u da izglasa nekoliko važnih odluka kojim se SDP protivila uključujući i glasanje za Statut i reizbor Slavke Maraš na mjestu sekretara Skupštine opštine Glavnog grada.