Ko kosi a ko vodu nosi, BANKARI ILI DRZAVE???

[milovan]

Ko po VASEM misljenju,
DRZI VISAK A KO MIJESA MALTER,
DRZAVE ILI FINASIJSKE INSTITUCIJE,
mnoge BANKARE su pomagale DRZAVE da ih izvucu iz ZIVOGA GLIBA,
a sad ti ISTI BANKARI, PUSTAJU DRZAVE NIZ VODU,
sedam VLADA je palo i platilo CIJENU u EUji,
TEHNOKRATE koji vode Grcku i Italiju su BIVSI MENADZERI GOLDMAN SAKSA, JAMERICKOG BANKARSKOG GIGANTA,
dali je Njemacka PREDSJEDNICA ANGELA M, SPOSOBNA DA IZVUCE JEVROPU IZ ZIVOG GLIBA, NJEMACKU JE IZVUKLA PAMETNOM I STEDLJIVOM POLITIKOM,
UCIMO OD NAJBOLJIH, ona je odlucno rekla ZBOGOM ATOMSKIM CENTRALAMA I FORSIRA ODRZIVI RAZVOJ.

[saputnik plavetnila]

Da ako nas Njemačka usvoji !
Ionako se trenutno ona najviše pita o našoj sudbini .
Kome je Njemačka zaštitnik - nije propao i nije se trgovalo njegovom čaprom sa drugima .

[ssin]

Kad pomislim koliko sam se smejao Alan Fordu i Superhiku koji krade siromasnima da bi dao bogatima, a stvarnost je jos grotesknija iliti truth is stranger than fiction. O ljudi moji zar je to moguce, za radnika liberalni kapitalizam, snadji se pa zivi, a finansijski moguli i bankari na drzavnu sisu , tvoje je nase a moje je samo moje :hopelessness:. Mozda je uvek i bilo tako samo sada ponestaje mrvica pa takve stvari jace bodu oci.

[Hari Krisna]

Ssin, tako je samo u bajkama i crtaćima zato je i smijesno, a stvarnost i nije bas za smijeh Sve je to kao u onom vicu kad se neki siromasni Jevrej moli na zidu placu da mu Bog da 100 eura, a dolazi kolega i kaze "evo ti i bjezi da ne smetas, odje se moli za velikeeeee pare". Kad se ukrade 100 eura onda je neko lopov ali ako ukrade toliko milijardi onda je strateski investor ili biznismen, firma od opsteg znacaja i ....

[skobalj]

Davno je Staljin rekao: kad jedan čovjek umre, to je tragedija; kad ih umre milion, to je statistika.

[milovan]

Neka se nadje ta DRZAVA,
koja smije na NJIH UDARIT, GRCKA I SIRIJA CE BITI RAJ NA ZEMLJI,
u odnosu na OBO STO BANKARI MOGU POKRENUT,
mogu naoruzat I IRAN I SJEVERNU KOREJU,
I PLATIT RUSKU FLOTU DA SE POKRENE I UPLOVI U SVE VODE I ONE MUTNE.

[Hari Krisna]

Para vrti dje burgija neće pa su oni stvorili svoj sistem i svak od njih zavisi.

[opmne]

Znaci kaze se bankokratija.

[Hari Krisna]

Da su Madjari pomagali banke bilo bi super ali nekog drugog JOK JOK
EK: „Malev“ mora da vrati pare državi

09. januar 2012.

ShareEvropska komisija naložila je Mađarskoj da traži povraćaj državne pomoći od nacionalne aviokompanije Malev jer je dodijeljena suprotno propisima EU. Malev je pomoć dobijao u periodu 2007-2010. tokom privatizacije i ponovne nacionalizacije i, prema sadašnjem kursu forinta-euro, primio je od države više od 250 miliona eura, bilo kroz pozajmice ili indirektne subvencije za plaćanje poreza i doprinosa. Obrazloženje Komisije je da Malev ne bi mogao da sakupi taj novac na finansijskom tržištu pod uslovima pod kojima mu je mađarska vlada odobrila pomoć, i da je time narušena konkurencija. Nakon nekoliko neuspješnih pokušaja privatizacije, Mađarska je 2007. sklopila ugovor o prodaji nacionalnog avioprevoznika Maleva sa Erbridž Zrt (AirBridge Zrt). Međutim, nakon napisa u medijima i žalbi da Mađarska namjerava da zadrži Malev u državnom vlasništvu, Komisija je u decembru 2010. započela ozbiljnu istragu. Kako je objavljeno u saopštenju Komisije, Malev je u decembru 2007. dobio pozajmicu od 76 miliona eura. Nakon neuspjele prodaje podružnice Zemaljskih poslova, Malev je dobio još 4,3 milijarde mađarskih forinti što je danas oko 13 miliona eura. Na ime dugovanja za poreze i doprinose, Malev je primio 13,8 milijardi forinti ili prema današnjem kursu oko 41 miliona eura. U toku 2010. država je izvršila i dvije dokapitalizacije u iznosu 25,4 milijarde forinti i 5,7 milijardi forinti što je oko 93 miliona eura. Od maja do septembra 2010. država je Malevu odobrila i pozajmice u ukupnom iznosu 14,9 milijardi forinti što je 44,7 miliona eura. Vlada je zatim ove pozajmice konvertovala u akcijski kapital Maleva. Prema propisima EU o državnoj pomoći, državne vlasti mogu da pomognu kompaniju koja obavlja komercijalnu aktivnost samo ako je pomoć dodeljena pod uslovima koji postoje na tržištu (takozvani princip investitora u tržišnoj ekonomiji). Komisija je u svojoj istrazi ustanovila da Malev koji je bio u finansijskim poteškoćama ne bi mogao da računa na tako povoljno finansiranje na tržištu. Kompanija u teškoćama može da dobije državnu pomoć, ali u skladu sa strogim propisima Regulative EU o sanaciji i restrukturiranju. Međutim, mađarska vlada nije poštovala ove kriterijume jer Malev nije mogao da pokaže kako će ponovo stati na noge prema svom postojećem biznis planu. Biznis plan mađarskog avioprevoznika nije sadržao ni dokaze da će neki privatni investitor takođe učestvovati u troškovima restrukturiranja, kao ni kompenzacione mjere koje bi na najmanju moguću mjeru svele poremećaje u konkurenciji zbog podrške države ovoj kompaniji. Štaviše, Malev je u tih nekoliko godina, konstantno dobijao finansijsku državnu podršku. Od Maleva se zahtijeva da vrati novac i tako ukloni sve vidove narušavanja konkurencije koji su nastali zbog ekonomskih prednosti koje je avioprevoznik dobio nakon pomoći države. Time će se situacija na tržištu vratiti na stanje koje je bilo prije dodjele pomoći. (Euractiv)