Željeznički prevoz Crne Gore

[wulfy]

Koliko shvatih, željeznica CG je odobrila 13 miliona eura za kupovinu tri elektromotorna voza koji trebaju biti isporučeni do jula 2013 godine. Ti vozovi će biti korišćeni na pruzi Podgorica - Nikšić (što znači da bi se do 2013 god. trebala završiti rekonstrukcija pruge )

Vozovi će biti španske proizvodnje, i ako sam dobro shvatio to je ovaj model CAF Civity http://www.caf.es/ingles/productos/c...?civity_prod=r

Putovanje ovim vozom na relaciji Podgorica - Danilovgrad - Nikšić će po proračunima trajati 50 min.


Prošli put su novi elektromotorni vozovi kupljeni sredinom osamdesetih iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza (RVR serija 412). Kupljeno je 35 ovih vozova, a po raspadu SFRJ 12 vozova je završilo u vlasništvu željeznice CG, s' tim da trenutno nemam podatak koliko ih je uopšte u voznom stanju.


Prije toga su sedamdesetih kupljene električne lokomotive iz Rumunije (Electroputere serije 461) koje su popravljane i dorađivane u Zagrebu (Rade Končar) i još uvjek su u pogonu (vuku vagone na relaciji Bar-Beograd). Kupljeno je ukupno 103 ovih lokomotiva, a koliko ih je u ŽCG nije mi poznato.

[wulfy]

Evo šta ima na crnogorskim prugama:

Elektromotorni vozovi:
- RVR ER-31 (serija 412) ------------------------------------------------------------------------- 3 kom

Lokomotive:
- električna lokomotiva Electroputere LE5100KW (serija 461) ------------------------------------ 24 kom
- dizel-električna lokomotiva EMD G16 (serija 661) ------------------------------------------------ 10 kom (2 u voznom stanju)
- dizel-električna lokomotiva Macosa G22U (serija 644) -------------------------------------------- 8 kom
- dizel-električna lokomotiva Đuro Đaković JŽ 642 ------------------------------------------------- 4 kom (2 u voznom stanju)
- dizel-električna lokomotiva Đuro Đaković JŽ 643 ------------------------------------------------- 2 kom
- dizel-hidraulična lokomotiva Людиновский тепловозостроительный завод ТГМ6A (serija 744) -- 6 kom (nisu u voznom stanju)

vagoni:
- vagon sa sjedištima -------------------------------------------------------------------------------- 31 kom
- kola za spavanje i kušet kola ------------------------------------------------------------------------ 32 kom
- bife vagon ------------------------------------------------------------------------------------------ 1 kom
- vagon za prevoz automobila ------------------------------------------------------------------------- 10 kom
- teretni vagoni ------------------------------------------------------------------------------------- 824 kom

[chucknorris]

jos kad bi produzili tu prugu do Sarajeva

[Jal Cargo]

.

Moralo je ranije, na vrijeme, i vise, ali sam, ipak, zadovoljan. Sledeca faza ce, nadam se, biti strateski vaznija trasa, Bar - Bijelo Polje.
Saobracaj, u ovom slucaju zeljeznicki, je jedna od kriticnih tacaka infrastrukture (u nasem slucaju adekvatniji izraz bi bio "crne rupe"), a ovdje se pominju rekonstrukcija pruge i kupovina novih vozova - u Crnoj Gori je to, u ovakvoj situaciji, podvig.

Ukratko, posmatrajuci iz laickog ugla, od 5 faktora koja ja smatram bitnim:

- bezbjednost pruge

- bezbjednost i pouzdanost voza

- udobnost

- cijene prevoza

- vrijeme putovanja

tri zavise od nas (prvi, cetvrti i peti) tj. od kvaliteta radova prilikom rekonstrukcije, i poslovne politike koja mora biti uskladjena sa ciljevima socijalne politike, pod uslovom da ona postoji u agendi Vlade.

Preostala dva faktora: udobnost voza - koliko vidim, ne bi trebalo da predstavlja problem:



a kad govorimo o pouzdanosti i bezbjednosti, KAF je proizvodjac sa reputacijom, vozovi su novi, a servis i obuka ce, naravno, biti obezbijedjeni.


__________

[hercules]

Lećećemo prugama čak 80 kmh. Sa ponosom, uzdignuta čela.

Vozovi će od decembra saobraćati brzinom od 80 kilometara na sat



Dionicom pruge Trebaljevo-Kolašin do kraja decembra, kada se planira završetak radova na remontu, vozovi će moći da saobraćaju brzinom od 80 kilometara na sat.

Na toj pruzi do sada se putovalo brzinom do 50 kilometara na sat.

"Ovo je veoma značajan i težak projekat, jer se radio na teškom i nepristupačnom terenu, a od 11,4 kilometara pruge koja je obuhvaćena projektom, 8,6 se odnosi na otvorenu prugu, a 2,8 kilometara spada u stanične kolosjeke“, rekao je predsjednik Odbora direktora Željezničke infrastrukture ŽICG, Zarija Franović, prenosi agencija MINA-bussines.

Prema njegovim riječima, radovi su obuhvatili remont kolosjeka u sedam tunela u dužini 4,7 kilometara pruge i deset mostova dužine jedan kilometar, a u stanici Kolašin ugrađeno je sedam novih skretnica.


"Remontom i ove dionice ŽICG podiže bezbjednost željezničkog saobraćaja na viši nivo, kao i kvalitet pruge i usluge. Na ovaj način se željeznička infrastruktura osposobljava za otvaranje tržišta“, kazao je Franović.

Iz ŽICG su saopštili da je Projekat remonta dionice pruge Trebaljevo – Kolašin finansiran iz predpristupnog fonda IPA u skladu sa finansijskim sporazumom koji je Crna Gora potpisala sa Evropskom unijom (EU), a njegova vrijednost je pet miliona EUR.

ŽICG je, kako su naveli, obezbijedila glavni projekat i njegove revizije, kao i finansiranje supervizora radova.

[AL no1]

Da Japanci i ostali mogu kako prochitat ovu temu,kako bi VRISHTALI od smijeha ... e blago nama !!!
Dok je Tita bilo makar je plavi voz pichio,sad se sprdaju sa njim,ccc,e dixe ...

[gold13]

Da Japanci i ostali mogu kako prochitat ovu temu,kako bi VRISHTALI od smijeha ... e blago nama !!!
Dok je Tita bilo makar je plavi voz pichio,sad se sprdaju sa njim,ccc,e dixe ...

samo jedno treba da znas a to je cinjenica da je nasa pruga jedna od ''najtezih'' u Evropi ako ne i sire.. tako da na pojedinim dionicama kao sto je recimo Bioce-Lutovo dostize i do 24 promila zvanicno a nezvanicno sigurno i vise. Uzevsi u obzir cjelokupna ulaganja na ZCG i brzina kojom su isli tada vozovi za vrijeme druga Tita i posle toliko godina ne ulaganja vjeruj mi da je proracun brzine i te kako dobar.
Novi vozovi nista ne znace i njihova brzina koju proizvodjac nudi ako je pruga u Cg losa a samo cu ti reci npr da su na dosta djelova pruge ZCG pragovi koji imaju svoj rok trajanja od mislim da je max do 10god dosta ih ima i dan danas iz 76'. dobra stvar i osvjezenje je rekonstrukcija pruge koja je u toku.
Druga stvar ti je da rekonstrukcija 1km pruge iznosi 1mil eura (ukupna km ZCG ~260/270) racunaj sredstava za odrzavanje,itd,itd vjeruj i te kako velika suma novca.
Trece je vezano za prevoz putnika u ovim ili novim vozovima da su dupke puni nece biti rentabilno (sva zarada ti je na teretni saobracaj tj sada MonteCargo)
Cetvrto je da "Zeljeznica CG'' je podijeljena u 4 firme ili ti preduzeca ZICG,ZPCG,MONTECARGO i cetvrta za orzavanje pojma nemam tako nesto..

[wulfy]

.

Rekose da je u srijedu odrzana javna prezentacija ugovora, a sredstva su obezbijedjene preko EBRD.

Ovako bi trebalo da izgleda voz:

Mislim (zapravo, siguran sam) da neće ovako izgledati. Biće obojan slično kao RVR E-31, odnosno kao rekonstruisani vagoni, u bojama ŽCG (sivo/bijeli sa crvenim i žutim prugama). U postu iznad ima RVR E-31 u tim bojama, a i na slici ispod lokomotiva vuče vagone u novim bojama.

Одлична вијест је то да ће на прузи ПГ-НК саобраћати модерни возови, прихватљиве брзине и то велики број пута у току дана.

Мене као некога ко живи између БР и ПГ интересује шта се планира са возовима на овој релацији, мислим на ова два локална воза (плави и црнвени) који саобраћају и до БП?
И планира ли се убрзо какво побољшање које би омогућило повећање брзине на овој релацији (БР-ПГ)?

Ко има информације нек одговори...

Za sada samo rekonstrukcija pruge koja će omogućavati brzine do 80 km/h.

Tokom osamdesetih godina prošlog vijeka znam da je bilo nekih planova da se detaljnije rekonstruiše pruga (veći nagibi u krivinama), te su se planirali pustiti u saobraćaj italijanski nagibni vozovi (sada se ne sjećam modela) i onda bi putovanje moglo da se odvija pri brzini od 110-120 km/h što je otprilike i neki maksimum koji se može izvući iz postojeće trase pruge. No, nastupaju devedesete u kojima je sve krenulo nizbrdo, a dvadeset godina kasnije srećni smo ako i možemo da razmišljamo o planovima koji su nekad postojali ...

samo jedno treba da znas a to je cinjenica da je nasa pruga jedna od ''najtezih'' u Evropi ako ne i sire.. tako da na pojedinim dionicama kao sto je recimo Bioce-Lutovo dostize i do 24 promila zvanicno a nezvanicno sigurno i vise. Uzevsi u obzir cjelokupna ulaganja na ZCG i brzina kojom su isli tada vozovi za vrijeme druga Tita i posle toliko godina ne ulaganja vjeruj mi da je proracun brzine i te kako dobar.
Novi vozovi nista ne znace i njihova brzina koju proizvodjac nudi ako je pruga u Cg losa a samo cu ti reci npr da su na dosta djelova pruge ZCG pragovi koji imaju svoj rok trajanja od mislim da je max do 10god dosta ih ima i dan danas iz 76'. dobra stvar i osvjezenje je rekonstrukcija pruge koja je u toku.
Druga stvar ti je da rekonstrukcija 1km pruge iznosi 1mil eura (ukupna km ZCG ~260/270) racunaj sredstava za odrzavanje,itd,itd vjeruj i te kako velika suma novca.
Trece je vezano za prevoz putnika u ovim ili novim vozovima da su dupke puni nece biti rentabilno (sva zarada ti je na teretni saobracaj tj sada MonteCargo)
Cetvrto je da "Zeljeznica CG'' je podijeljena u 4 firme ili ti preduzeca ZICG,ZPCG,MONTECARGO i cetvrta za orzavanje pojma nemam tako nesto..

Tačno, profit željeznici donosi prevoz tereta, dok je prevoz putnika nešto što je zanemarljivo (ako gledamo na mogućnost zarade u željeznici) te pravi pokretač razvoja željeznice može biti samo privreda i luka Bar. S' tim u vezi, krajem sedamdesetih je rađena studija o isplativosti pruge Bar - Beograd. Studiju je radio saobraćajni fakultet u Zagrebu i rečeno je da pruga neće biti upošljena ni 10% od mogućmnosti (u realnosti je bila iskorišćena i manje) te su predlagali jedno zanimljivo rješenje koje bi bilo isplativo i sa ekonomskog, a naročito ekološkog stanovišta. Predlagano je da se u Švedskoj kupe specijalni vagoni na koje bi se tovarili šleperi i kamioni, te bi se napravile navozno/silazne rampe u Baru, Podgorici i Bijelom Polju. Prevoz šlepera ne bi bio skup, a destimulisla bi se vožnja teretnih vozila po nacionalnim parkovima (ovdje Skadarsko jezero) raznim taksama (osim izduvnim gasovima kamioni zagađuju i azbestnom prašinom koja se stvara od kočnica, a sve to završi u vodama Skadarskog jezera). Zbog toga bi se prevoznicima isplatilo da koriste usluge željeznice, a da ne bi bili u vremenskom zaostatku sihronizovala bi se vožnja kompozicije na relaciji BR-PG-BR (više puta dnevno) i BR-BP-BR (jedanput dnevno) čime bi se značajno uposlili kapaciteti željeznice te bi svi bili na dobitku: željezica od višestruko uvećanog posla, transportne kompanije jer bi cjena bila slična + za daljnje putovanje bi mogli da računaju na odmornije vozače, te obični vozači na putu jer bi saobraćaj bio rasterećen teretnog saobraćaja.

Eh, da, koja je poenta razvajanja ŽCG na ŽICG, ŽPCG, MonteCargo i sektora održavanja (ili da bi bilo više direktorskih mjesta)?

[Jal Cargo]

Mislim (zapravo, siguran sam) da neće ovako izgledati. Biće obojan slično kao RVR E-31, odnosno kao rekonstruisani vagoni, u bojama ŽCG (bijeli sa crvenim i žitim prugama). U postu iznad ima RVR E-31 u tim bojama, a i na slici ispod lokomotiva vuče vagone u novim bojama.

To je, valjda, model sa prezentacije koja je odrzana u srijedu, ucinilo mi se logicnim da voz bude u nacionalnim bojama (ujedno i osnovnim bojama prevoznika - zuta i crvena), ali moguce je da grijesim, ima logike i u tome sto si ti rekao.

Eh, da, koja je poenta razvajanja ŽCG na ŽICG, ŽPCG, MonteCargo itd...?

Reforma zeljeznickog saobracaja kroz restrukturiranje, promjenu vlasnistva i podjelu na cetiri preduzeca, ustvari je jedan od uslova pridruzivanja EU, a koji nam je postavljen kroz njene direktive i odredbe SSP.
Osnovni (poslovni) cilj restrukturiranja je kvalitetnija organizacija posla kroz odgovarajucu raspodjelu odnosno preuzimanje djelatnosti, samim tim i kontrolu troskova i protoka novca. Kao sto je poznato, ZPCG prevozi putnike, Montecargo robu, ZICG im naplacuje usluge koriscenja infrastrukture, a OZVS odrzavanje.

Tačno, profit željeznici donosi prevoz tereta, dok je prevoz putnika nešto što je zanemarljivo (ako gledamo na mogućnost zarade u željeznici) te pravi pokretač razvoja željeznice može biti samo privreda i luka Bar. S' tim u vezi, tokom sedamdesetih je rađena studija o isplativosti pruge Bar - Beograd (koja još u cjelosti nije završena, ali je od PG do BR postojala). Studiju je radio saobraćajni fakultet u Zagrebu i rečeno je da pruga neće biti upošljena ni 10% od mogućmnosti (u realnosti je bila iskorišćena i manje) te su predlagali jedno zanimljivo rješenje koje bi bilo isplativo i sa ekonomskog, a naročito ekološkog stanovišta. Predlagano je da se u Švedskoj kupe specijalni vagoni na koje bi se tovarili šleperi i kamioni, te bi se napravile navozno/silazne rampe u Baru, Podgorici i mislim Bijelom Polju. Prevoz šlepera ne bi bio skup, a destimulisla bi se vožnja teretnih vozila po nacionalnim parkovima (ovdje Skadarsko jezero) raznim taksama (osim izduvnim gasovima kamioni zagađuju i azbestnom prašinom koja se stvara od kočnica, a sve to završi u vodama Skadarskog jezera) te bi se po potrebi teret odvijao na relaciji BR-PG (više puta dnevno) i BR-PG-BP (jedanput dnevno) čime bi se značajno uposlili kapaciteti željeznice te bi svi bili na dobitku: željezica od višestruko uvećanog posla, transportne kompanije jer bi cjena bila slična + bi za daljnje putovanje mogli da računaju na odmornije vozače, te obični vozači na putu jer bi saobraćaj bio rasterećen teretnog saobraćaja.

Tacno, prevoz tereta bi morao biti glavni pokretac razvoja zeljeznickog saobracaja, ali ne i jedini. Ne samo da (u perspektivi) finansijski efekti od poslovanja ZPCG nijesu za zanemarivanje, vec je cijela ideja prevoza putnika, i u medjunarodnom i u domacem saobracaju, izuzetno drustveno korisna:

- zbog svoje socijalne komponente (troskovi putovanja su jeftiniji nego u drumskom i avio saobracaju)

- zastite zivotne sredine odnosno umanjenje nivoa zagadjenosti koriscenjem prevoza koji direktno ne podrazumijeva potrosnju sagorijevajuceg goriva

- faktor koji doprinosi turistickom razvoju, obzirom da turisti iz Srbije u velikoj mjeri koriste zeljeznicki prevoz

Uostalom, u samom zakonu o zeljeznici prevoz putnika je oznacen kao djelatnost od javnog znacaja.

Kad govorimo o profitu, ne bih ja tek tako otpisivao znacaj poslovnih rezultate ZPCG. Tacno je da je ZPCG u ovom trenutku finansijski gubitnik, ali mora se uzeti u obzir u kakvom (neadekvatnom) ambijentu posluje, a narocito u kolikoj mjeri je finasijski bilans sektora za prevoz putnika opterecen nedostatkom kvalitetnog voznog parka; mislim da u izdacima/rashodima dominantno ucestvuju remont i odrzavanje zastarelih masina (recimo, intervali popravki/intervencija na ovoj masini koju si pomenuo su vrlo skupi i vrlo cesti, a na 461 je prije godinu ili dvije izvrsena intervencija u vrijednosti od 400000 eura).

Procitao sam nedje da je u 2010. Montecargo ostvario oko 10 mil. prihoda odnosno 1,5 mil. dobiti. ZPCG je ostvario oko 7 mil. prihoda, uz rashode u visini 12 mil. Ostavimo za trenutak rashode i gubitke po strani; priznaces da 7 miliona nije zanemarljivo, cak ni kad se uporedi sa rezultatima Montecargo-a, a pogotovo ne u uslovima u kojima posluje ZPCG. Povecanje kvaliteta i bezbjednosti pruga, osvjezavanje voznog parka i, samim tim, skracivanje vremena putovanja i intervala popravki, znacajno bi uticalo na privlacenje klijenata-putnika i (pozitivno) poslovanje. Sve je u rukama menadzmenta i Vlade.


__________

[wulfy]

Reforma zeljeznickog saobracaja kroz restrukturiranje, promjenu vlasnistva i podjelu na cetiri preduzeca, ustvari je jedan od uslova pridruzivanja EU, a koji nam je postavljen kroz njene direktive i odredbe SSP.
Osnovni (poslovni) cilj restrukturiranja je kvalitetnija organizacija posla kroz odgovarajucu raspodjelu odnosno preuzimanje djelatnosti, samim tim i kontrolu troskova i protoka novca. Kao sto je poznato, ZPCG prevozi putnike, Montecargo robu, ZICG im naplacuje usluge koriscenja infrastrukture, a OZVS odrzavanje.

Ako sam dobro shvatio naše željeznice sada funkcionišu ovako: ŽPCG i MonteCargo uzimaju novac od putnika/klijenata i plaćaju ŽICG za korišćenje pruge, a ŽICG plaća održavanju da sređuje prugu?

Pretpostavljam da onda navedene lokomotive i onaj broj koji je u Crnoj Gori (drugi post) trebam razdjeliti između ŽPCG i MonteCarga i Održavanja (mada ovim trećim trebaju samo manevarke, ako im uopšte trebaju, pretpostavljam da imaju specijalna vozila). Takva je stavar i sa vagonima, jedan dio pripada ŽPCG, a drugi dio MonteCargu?

Dakle, željeznica nam se dijeli na:
- ŽPCG - Željeznički Prevoz Crne Gore http://www.zcg-prevoz.me/
- Montecargo http://www.montecargo.me/
- ŽICG - Železnička Infrastruktura Crne Gore http://www.zicg.me/
- OŽVS - Održavanje Željezničkih Voznih Sredstava http://ozvs.me/

Kad govorimo o profitu, ne bih ja tek tako otpisivao znacaj poslovnih rezultate ZPCG. Tacno je da je ZPCG u ovom trenutku finansijski gubitnik, ali mora se uzeti u obzir u kakvom (neadekvatnom) ambijentu posluje, a narocito u kolikoj mjeri je finasijski bilans sektora za prevoz putnika opterecen nedostatkom kvalitetnog voznog parka; mislim da u izdacima/rashodima dominantno ucestvuju remont i odrzavanje zastarelih masina (recimo, intervali popravki/intervencija na ovoj masini koju si pomenuo su vrlo skupi i vrlo cesti, a na 461 je prije godinu ili dvije izvrsena intervencija u vrijednosti od 400000 eura).

Procitao sam nedje da je u 2010. Montecargo ostvario oko 10 mil. prihoda odnosno 1,5 mil. dobiti. ZPCG je ostvario oko 7 mil. prihoda, uz rashode u visini 12 mil. Ostavimo za trenutak rashode i gubitke po strani; priznaces da 7 miliona nije zanemarljivo, cak ni kad se uporedi sa rezultatima Montecargo-a, a pogotovo ne u uslovima u kojima posluje ZPCG. Povecanje kvaliteta i bezbjednosti pruga, osvjezavanje voznog parka i, samim tim, skracivanje vremena putovanja i intervala popravki, znacajno bi uticalo na privlacenje klijenata-putnika i (pozitivno) poslovanje. Sve je u rukama menadzmenta i Vlade.

7 miliona nije zanemarljivo, ali bi realno bilo bar duplo više (ako se poveća povjerenje u željeznicu vrlo lako ostvarivo), ali ovdje ima podatak nad kojim sam se zamislio, teretni saobraćaj je ostvario promet od 10 miliona što je nedopustivo malo u poređenju sa putnim prevozom (10:7, ni duplo) i govori koliko je željeznica neiskorišćena. Naravno, za ovo je najmanje kriva željeznica, tu vidimo koliko je jaka (slaba) naša privreda ...

[hercules]

Neka to, nego rekonstrukcija pruge PG NK traje preko 3 godine. Ah da imamo ekonomsku krizu inače bi je završili za 2.
A "dobrovoljne radne akcije" je napraviše sa nimalo mehanizacije za godinu dana.
Uznapredovali smo.

[MotobikeR]

Ziva istina.

[Bugi]

Mad treba se sloziti da je pruga kod nas ipak "na malo losijem terenu" nego kod Japanaca a i mi nismo. Japanci

[hercules]

Mad treba se sloziti da je pruga kod nas ipak "na malo losijem terenu" nego kod Japanaca a i mi nismo. Japanci

Šališ se? Ada Japan svako malo dmraU zemljotresi pa svaki voz stigne na odredište
Čak preko satelita dobijju podatke oće li proć prije oluje ili ne i da li da uspori ili ne.

[Bugi]

Šališ se? Ada Japan svako malo dmraU zemljotresi pa svaki voz stigne na odredište
Čak preko satelita dobijju podatke oće li proć prije oluje ili ne i da li da uspori ili ne.

Ali u Japanu nije pola pruge "viseće" ili ispod zemlje kao kod nas.
NA relaciji BP - PG ili obratno kako ko voli, je pola pruge normalno a druga polovina "nenormalno". Ne putujem često vozim i nijesma puno u tom pravcui ali kada god odem divim se kako uopđte sve i funkcioniše..

[jooly]

Kad ovaj voz pocne saobracat izmedju PG i NK. u isto vrijeme ce pocet saobracati voz izmedju Japana i neke od planeta Suncevog sistema (mislim da je ovo potonje izvijesnije). Batalite se price o Japanu i njihovim vozovima i prugama kad ih niste ni vidjeli a kamoli se vozili....ajd' sad polako za poslom.

[Bugi]

kad ovaj voz pocne saobracat izmedju pg i nk. U isto vrijeme ce pocet saobracati voz izmedju japana i neke od planeta suncevog sistema (mislim da je ovo potonje izvijesnije). Batalite se price o japanu i njihovim vozovima i prugama kad ih niste ni vidjeli a kamoli se vozili....ajd' sad polako za poslom.

c c c...

[milovan]

Kad je raspisan TENDER za nabavku VOZOVA,
ili se javne nabavke desetomilionske OBAVE NEPOSREDNOM POGODBOM ????

Da ne PUKNE NOVA AFERA.

[Jal Cargo]

.

Rekose da je u srijedu odrzana javna prezentacija ugovora, a sredstva su obezbijedjene preko EBRD.

Ovako bi trebalo da izgleda voz:




Pominje se kapacitet od 165 mjesta (do 354 racunajuci mjesta za stajanje, invalidska kolica i pomocna sjedista), nijesam siguran da je to dovoljno da bi se izbjegle guzve. To sto fabricki podaci propisuju 354, ne znaci ama bas nista jer putnici (a vjerujem da ce vecinu ciniti studenti) koji se nadju na stanici s namjerom da udju u voz i odvezu se do tacke B, sigurno nece mjeriti dimenzije tijela i uporedjivati ih sa zapreminom i povrsinom vagona, kako bi ispostovali formalne propise fabrike...


________________

[Prekidi_stvarnosti]

ta tri voza su samo za nk-pg liniju. s obzirom da ce putovanje trajati nesto manje od 50 min, i da ce se vozovi smjenjivati svako sat mislim da guzvi nece biti, i da cemo svi komotno stati. ko se vozio busom zna kakve su scene petkom, kad su makar dvije osobe zalijepljene za tebe, a vozac prima nove putnike...

[Jal Cargo]

.

Znam da su predvidjeni za tu liniju, ali bojim se da nijesi u pravu sto se tice ucestalosti vozova. Na liniji Bar - Bijelo Polje (- Bar) takodje saobracaju tri elektromotorna voza i relaciju prelaze samo jednom u toku dana: ukupno tri polaska iz Bara (i natrag).
_________

[gold13]

.

Znam da su predvidjeni za tu liniju, ali bojim se da nijesi u pravu sto se tice ucestalosti vozova. Na liniji Bar - Bijelo Polje (- Bar) takodje saobracaju tri elektromotorna voza i relaciju prelaze samo jednom u toku dana: ukupno tri polaska iz Bara (i natrag).
_________

PG-BR-PG saobracaju elektromotorni vozovi ili EMG.
od nesece na bioce EMG ne saobraca na dionici PG-BP-PG
imas el.lokomotiva sa jedna/dvije/tri/cetiri klase sve zavisi jesu li ispravne tako i saobracaju

[Jal Cargo]

od nesece na bioce EMG ne saobraca na dionici PG-BP-PG

U pravu si, pogrijesio sam, nijesu elektromotorni.

_________

[Executor]

cime se mi ku*cimo sramota..

[BAR]

Одлична вијест је то да ће на прузи ПГ-НК саобраћати модерни возови, прихватљиве брзине и то велики број пута у току дана.

Мене као некога ко живи између БР и ПГ интересује шта се планира са возовима на овој релацији, мислим на ова два локална воза (плави и црнвени) који саобраћају и до БП?
И планира ли се убрзо какво побољшање које би омогућило повећање брзине на овој релацији (БР-ПГ)?

Ко има информације нек одговори...