Melanholija

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

Prosle nedelje sam bila na tom zitu, bio je to faktor iznenadjenja za konobara, kao to se vise ne jede..
Sve bolji od boljeg. Ti i dolazimza5minuta me gadjate.

Tek sad vidim da si za potpis stavila recenicu koju si ti u stvari od mene marnula. Alo, to je moja misao, ti si je samo tu stavila, ne moze to!

BEEEEEyhi bre... To shto ljubimo iste melanhollichne piskarije.... ne znachi da sam "marnula" ista od tebe, miledi :P

Idemo dalje...
sunce tvog pogleda
topi mrazeve u kostima noci,
budi osmeh mesecevih noktiju
na mom licu...
postojis
i stvaras
u meni"
"

[nauzeja]

Poslusna si. I miroljubiva, rekla bih.:P



Subota, 17. januar 1976.

Temperatura u Beogradu je ispod svake nule.

Na vedrom i hladnom januarskom nebu nocas je briljirao Mesec.
Spustio se nisko, veci nego ikad ranije. Cinilo nam se da ce, zbog nekog kvara, prinudno sleteti.
Neko cudo, mozda ne bas toliko, jesmo zasluzili.
Medjutim, ni cuda nas nece.

Subota je dan kad se radi nesto drugo. Ko ima da bira.
Ko nema, neka ceka ponedeljak, kad se radi ono isto.

Neki ljudi nas ponizavaju svojom dobrotom.
Odvikli smo se od dobrote.
Ne razumemo zasto nam neko cini nesto ako ne trazi nikakvu protivuslugu.
Dobrota se ne moze vratiti jer se i ne daje.
Dobri ljudi su dobri zbog sebe a ne zbog drugih.

....

D.R.

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

Poslusna si. I miroljubiva, rekla bih.:P



......Dobri ljudi su dobri zbog sebe a ne zbog drugih.

....

D.R.

hahhahaha... posebno ovaj dio sa "poslushna"... oduvijek, mogu ti reci...

"О Лаура, зорь восход
В золотом твоём сияет взоре,
Пурпур крови на щеках цветёт,
Жемчуг слёз твоих зовёт
Матерью своей — восторгов море.
На кого падёт его роса,
Тот увидит небеса.
Юноше, кто пьёт её влюблённо,
Засияет солнце благосклонно!

Дух твой ясный, как прибой зеркальный,
Солнечный и беспечальный,
Разгоняет осень вкруг тебя,
И пустыни, прах клубя,
Пламенеют радостью, хрустальной;
Будущности тёмной мгла
Блеском звёзд твоих светла;
Ты ликуешь в прелести своей?
Я же плачу перед ней.

Не окутал ли земли пустыни
Уж давно ночной покров?
Наших замков гордые твердыни,
Всё величье наших городов
На гнилых покоятся закрепах;
Аромат сосут цветы твои
Из гниенья, и в могильных склепах
Свой исток берут твои ручьи.

Посмотри — несутся вкруг планеты;
Пусть, Лаура, скажут нам их светы,
Как в кружении земли
Сотни вёсен протекли,
Сотни тронов вознеслись,
Сотни битв пожаром разлились.
Там, где нивы сталью взрыты,
Их следов ищи ты!
Раньше ль, позже ль — смерть зовёт,
И часов планетных ход
Смолкнет, тьмою скрытый.

Только миг — и солнечную мощь
Смертная погасит ночь!
Ах, спроси, откуда зорь твоих цветенье!
Ты горда огнём очей?
Иль румянцем юности своей,
Занятым у хилого гниенья?
Злой процент возьмёт за ту
Ссуженную красоту
Смерть без сожаленья.

Дева, не глумись над злейшим злом из зол!
Радостный лица румянец —
Только смерти радостный престол.
На ковре цветы струят багрянец,
А под ним вредитель точит пол.
Верь мечтателю, моя отрада:
Только смерть твой взор к себе зовёт,
Каждый луч очей прекрасных пьёт
Жизнь твою, как масло пьёт лампада.
«Крови ток, — кичишься ты, —
Бьётся в жилах, пылкий и упругий».
Но — увы! — тиранов злые слуги
Обрекают тлению цветы.

Все улыбки смерть развеет вмиг,
Словно ветер, что срывать привык
Радужные клочья пены.
Ты напрасно ищешь их следов:
Из весны, её цветов,
Жизни всей убийца неизменный,
Как из зёрен, вырасти готов.

Ах, я вижу — розы облетели,
Смертно бледны сладкие уста;
Щёк твоих младая красота
Отцветёт под холодом метели.
Горьких лет седая мгла
Ключ хрустальный юности остудит.
Никогда Лаура не полюбит,
Никому не будет уж мила.

Дева, крепче дуба молодость поэта,
И о мощь гранитную её
Сломит смерть своё копьё.
Взор мой ясен, как потоки света
Из небес, а дух пылает мой
Ярче света божьего, который
Громоздит и рушит горы
В океане суеты мирской.
Смело мысль несётся по вселенной,
Из пределов рвётся дерзновенно.

Ты горишь? В груди дерзанья жар?
Знай же, дева, радости нектар,
Тот бокал, где божество сияет,
Ядом отравляет.
Жалок, жалок, кто, не зная страха,
Искру божью мнит извлечь из праха!
Ах, созвучий лучших взлёт
Музыку создать бессилен,
Гений, жаркий луч небес, берёт
Тусклый блеск у жизненных светилен.
Он утратил жизни трон,
Рабскому служенью обречён.

Вкруг меня сплетают ежечасно
Мои духи заговор ужасный!
Дай, Лаура, дай немногим вёснам малым
Пролететь, и — чую! — дом гнилой
Пошатнётся на меня обвалом,
И в сиянье дух угаснет мой.

Плачешь ты? Лаура, брось рыданья!
Не моли о счастье увяданья!
Прочь! Злодейка, слёзы осуши!
Иль желаешь ты упадка силам,
Чтоб дрожа я ползал под светилом,
Видевшим орлиный взлёт души?
Чтобы грудь, где пламя встарь горело,
Проклинал я сердцем охладелым,
Дух скорбел с ослепшими глазами,
Чтоб порвал я с лучшими грехами?
Нет! Злодейка, слёзы осуши!
Мой цветок в расцвете оборви ты,
Погаси же, отрок, трауром обвитый,
Со слезами факел мой!
Занавес трагической арены
Падает в начале лучшей сцены,
Тени скрылись прочь — но ждёт театр немой."

[nauzeja]

Moze prevod na francuskom?

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

Ne govorim Francuski... I ljepshe mi se dojmi na Ruskom.

Ne smeta ti?

[nauzeja]

Kakvi. Original je na cijeni.
Jedna od mnogih cimerki je studirala ruski. Reci cu samo to da je pisala mail Studiu B i RTS-u zaleci se sto ne daju ruske filmove, a ruski kanal je bio NON - STOP ukljucen. I kuvala je pasulj stalno (iako smo imali najbolju menzu u gradu).

Ruski je skroz okej.

P.S. ovo nije oftopicarenje, samo sjecanje na brutalni cimerski zivot.

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

Kakvi. Original je na cijeni.
Jedna od mnogih cimerki je studirala ruski. Reci cu samo to da je pisala mail Studiu B i RTS-u zaleci se sto ne daju ruske filmove, a ruski kanal je bio NON - STOP ukljucen. I kuvala je pasulj stalno (iako smo imali najbolju menzu u gradu).

Ruski je skroz okej.

P.S. ovo nije oftopicarenje, samo sjecanje na brutalni cimerski zivot.

ma kakav offtopic, bre...

Prashtaj...sad cu ti baciti neshto na Francuskom...shto znam na nashem...ali...eto...chisto da te melanholija prodje svudje nedje... :*

"Salut! bois couronnés d'un reste de verdure!
Feuillages jaunissants sur les gazons épars!
Salut, dernier beaux jours! le deuil de la nature
Convient à la douleur et plaît à mes regards! "

[nauzeja]

Melanholija se ustolicila - pada snijeg i to stvarno ovog puta.
Ucini nesto!

Hvala, Mudo moje.

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

''Sa uzasom ujutru se budim, gorko bih hteo zaplakati, jer novi dan od onog za cim zudim, nista,bas nista,nece meni dati... Pa i u gluvi nocni sat u strahu moram na odar svoj da klonem, ni tu mi pokoj nije dat, u divljih snova uzas tonem. Bog sto se stani sred mog srca ziva kadar je da mi celu dusu prene, Bog koji iznad mojih sila svih prebiva ne moze nista pokrenuti van mene. I postojanje mi je zbog toga teret ljut, smrt zelim, zivot mi je omrznut.''

Gete – „Faust“

[sparco]

ja nisam melanholican al sam melemholican, kad vidim neki post od r, zamisljam tone mlijeka niz njene grudi i moj jezik u pupku , e sad ne znam zasto sam vam ovo napisao al nece da skodi

[nauzeja]

Still I’m dying with every step I take.

[nauzeja]

Drvoredi u Kneza Milosa ulici su okrenuti prema Topcideru i Kosutnjaku. Jednog jutra cemo se probuditi, a njih vise nece biti.

Sava i Dunav su jutros mirni i tihi.
Kad se svi okupamo u njima i njihovim pritokama, kad prospemo u njih svu prljavu vodu, od toga kasnije nastaje ono CRNO more.

Na jednom krovu ispod nas, dve porodice se takmice u broju i kvalitetu prostrtog vesa.
Kad jedni povedu u peskirima, drugi sledeci put izjednace i povedu u posteljini.

Tramvaji tandrcu Beogradom, dobro promuckaju sve putnike pre upotrebe.
Oni koju su krenuli trojkom, od Rakovice do Novog Beograda, mogu se upotrebiti odmah.

D.R. (covjek je jednostavno doktor, cak i po inicijalima)

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

Ja sam beskrajna obala

bude me kišni vjetrovi s juga

ti poput plime dolaziš i odlaziš

trag ostaviš,u pijesku sna bijele oblutke

dok moj pogled daljinom prati bijela jedra

moje su ptice o nebo naslonjene

snažna jata želja poletjela visoko

drugačije te želim

kao korijen zemlji darovan

kao grane masline isprepletene

kao nebo i more sutonom zagrljeni

ispod vela tame,na bijeloj morskoj pjeni

drugačije te želim

kao sjena što krošnje zrele vremena prati

gdje nevrijeme i vrijeme zajedno postoji

u trenutku gdje ne postoje sati

već beskrajna ljubav dušom teče

drugačije te želim,beskrajno

ja,nemirno mirna začarana tobom

notama tišine darujem kapi mjesečine

čekajući plimu da se obali vrati

[Samael]

Dokoni um je djavolje igraliste.

[Raquel]

Um caruje, snaga klade valja.

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

Voda

Pusti neka voda nosi u zaborav
Obale su prazne kao pustinja
i samo ljudi sto pogledom
prate sta nosi matica
Oci su nam prazne kao pustinja
i ugriz na usni sto kaze,
tu je nekad bio okean
Daleki gradovi na vodi
Kao brodovi na vodi
Ti znas, ti znas
Voda nosi sve
pusti neka voda nosi u zaborav

Pusti neka voda nosi...

[sparco]

kisa, opet r, mlijeko, jezik, pupak ..............

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

Zasto tvoj mali smeh
ne moze da se seje
po oranjima crnim;
da klija i zrije,
da zrni
poput psenice?

Tada bih na slapovima mojih vena
sagradio vodenice
i postao mlinar vecito prasnjav
od tvoga smeha?


Vito Nikolić

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

Traži se jedna rec.
Traži se ona rec što mi je vec danima navrh jezika,a nikako da je izgovorim,i,možda,napišem.Tražim vec godinama tu strašno važnu rec koja bi me spasila,a ne mogu nikako da je nadjem,pa izlazim da je tražim po ulicama.
Pre toga, otvaram sanduce za pisma (možda mi je neko poslao poštom?),ali tamo su samo neplaceni racuni i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama;možda sedi pred Moskvom i pije pivo,a možda je u kiosku s novinama.
Sta radiš??Pitaju me poznanici.
Sta da im kažem?Da tražim neku rec,a ne mogu da je nadjem?
Sve što su tražili,to su i našli,zato što i nisu hteli ništa narocito.
Lepo se vidi: umrle su u njima prave reci,a ostali samo brojevi i opšta mesta.
Traži se jedan svet,prekjuce išcezao.
Traži se nada, ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad,deo po deo: delove našeg vremena,naše ljubavi,traže se da vrate ljubav.
Traži se onaj ulicni casovnik na banderi pod kojim smo cekali,onaj sat što još uvek otkucava u našem pamcenju. On se traži.
Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest,a velika na dvanaest,i ne bismo se cestito ni okrenuli,a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest,samo bi izmedju ta dva pogleda protekao ceo život.
I on se traži ? Taj život što promice od danas do sutra,onaj život što je kolao,kljucao,puzio,preklinjao,voleo, cmizdrio,cekao,bogoradio, zaustavljao se,podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog ulicnog casovnika koji se traži,a koji je ko zna kuda odnesen. I on se traži.

MOMO KAPOR , OGLAS

[nauzeja]

Ne mrzi me da prepisujem, idemo:

20. januar 1976.

Ovo malo, lepo i toplo zimsko jutro neocekivano je pripalo utorku mada su na njega pucali i neki ugledniji dani.
Utorak je Pepeljuga medju ostalim danima sedmice, ali je evo ispao lepsi nego one dve lenje princeze- subota i nedelja.

Blago onom, tek probudjenom oku, koje se ume obradovati maloj i nevaznoj stvari, koje ce je otkriti i u njoj uzivati.
Blago srcu toga oka, koje sa svakim i svacim ume ljudski razgovarati.

Ima takvih cudotvoraca medju nama koji su sve oko sebe ogrejali i oziveli.
Jedan od njih razgovara sa svojim cipelama, laska im da niko u Beogradu nema bolje, ne cisti ih nego ih sminka, i obecava im da ce ih voditi na more, zato sto su dobre. Jedna od dve cipele - blizankinje zove se Mara a druga Zora.
Ugrejale su se od toplog ljudskog razgovora i jedva cekaju da krenu.
Kad takav cudotvorac pridje svom automobilu, obavezno ga potapse i pozdravi:"Zdravo, Ljubisa, dobro moje!''
Automobil je navikao da se mazi, i ne pali na prvi dodir kljuca vec frkce, hoce i on prvo da cuje da je najbolji i najlepsi. Kad to cuje, odobrovolji se i krene. Vozac mu uz put prica sta mu se juce dogodilo, pita ga za savet, vodi ga ne na pumpu vec na dorucak. A automobil oziveo i kao macka prede.

Takvi ljudi imaju prijatelje medju drvecem.
Kad prodju pored drveta, dodirnu ga sakom i pitaju - hoce li skoro? Drvetom prodju zmarci od ljudske reci i dodira, i jedva ceka da napupi, olista i procveta.

D.R.


@Mudo: I ja trazim. I to boli do kosti. Danas sam odlucila da samo setam, snijeg se istopio prije neki dan, sad je Beograd najljepsi, osuncan. Danas necu da trazim nista osim one ogromne topline i ljubavi bez koje bih umrla, al' to se ne broji. Danas ne razmisljam.
~~

[dolazimZa5minuta]

"Ne krijem sebe namjerno, iza velikih rijeci i cudnih stvari. Samo… Ne biste razumijeli. Cak i ako ti kazem, cak i ako ti nacrtam, neces razumijeti. Neke samoce disu drugacije.Sta ako se sretnu dvije samoce? To samo braca mogu biti. Brat i sestra. Nista vise. Nista manje.

Neke praznine disu drugacije."

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

....@Mudo: I ja trazim. I to boli do kosti. Danas sam odlucila da samo setam, snijeg se istopio prije neki dan, sad je Beograd najljepsi, osuncan. Danas necu da trazim nista osim one ogromne topline i ljubavi bez koje bih umrla, al' to se ne broji. Danas ne razmisljam.
~~

Nacicesh. Znam. samo nemoj da budesh opsjednuta time... Samo dodje. :*

Pozdravi za Bgd iz TGD!

"...Hocu da drzis moju ruku,
da se ne bojis vetra I mraka,
uspravna I kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hocu uz mene da se svijes
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol I smeh da pijes
I da ne zelis da se vratis..."

i

"Ko sam?
Sta sam?Ja sam samo sanjar,
ciji pogled gasnde u magli i memli,
zivio sam usput,ko da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.I tebe sad ljubim po navici ,dete,
zato sto sam mnoge ljubio,boleciv,
zato usput,ko sto palim cigarete,
govorim i sapcem zaljubljene reci.„Draga moja“,“mila“,“znaj,doveka“
a u dusi vazda ista pustos zraci;
ako dirnes strast u covekovu bicu
istine,bez sumnje,nikad neces naci.Zato moja dusa ne zna sto je jeza
odbijenih zelja ,neshvacene tuge.
Ti si ,moja gipka,lakonoga brezo,
stvorena za mene i za mnoge druge.Ali ako trazec neku srodnu dusu,
vezan protiv zelje,utonem u seti,
nikad necu da te ljubomorom gusim,
nikad necu tebe grditi ni kleti.Ko sam?
Sta sam?
Ja sam samo sanjar,
ciji pogled gasne u magli i memli,
i volim te usput, ko da sanjam,
kao mnoge druge na toj zemlji."

[backero]

Ovo je čežnja: sred talasa biti
i nemati u vremenu svoj stan.
I to su želje: pritajene niti
koje za večnost vezuju naš dan.

I to je život. Dok ne dođe jedan
čas drevni, najsamotniji od svih,
drukčiji od svih ostalih, i čedan
presretne večnost uz osmejak tih.

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

"...I begged you not
to trouble me so with longing. Come
out and play! Flirt more naturally.
Teach me how to kiss..."

[nauzeja]

Neke tuge imaju samo pocetak. Osmijeh za ponijeti, da zakamuflira. Trecerazredna predstava ali uvijek posjecena.
I cekicanje.

I dalje najkvalitetnije ljude srecem na najcudnijim mjestima. Pravcati dogovor u pogledu sa strancem. Cudno je kako nekima treba samo 5 minuta, a nekima je malo citav zivot. Samo 5 minuta da ti otvori svoja vrata, a neko s kim dijelis vazduh te ni ne vidi. Toliko toga moze da se desi u samo 5 minuta. Funkcija vremena i nije toliko egzaktna koliko se misli.
Blago onom ko moze da bira ljude oko sebe a da pri tom nije u zabludi. Blago onom ko je izabrao ljude oko sebe i ima ih sve uz sebe.



@Mudo: Problem je sto se ne moze imati sve na jednom mjestu. Eliminacija. Odricanje. Odbrojavanje. A konsolidacije ni u najavi. Da metnemo tacku na ovu stvar sada.
TGD je pozdravljen nedavno od mene, licno. I opet ce, za neki dan, vjerovatno. U medjuvremenu su bili neki drugi glavni gradovi.