Melanholija

[Raquel]

Osoba x na samrti.

[nauzeja]

Psihopate i sve o tome.


Moj domen, s ljubavlju.

[nauzeja]

Srrrrrrrreca.

<3

[nauzeja]

Osnovne pojmove starog kraja cijedim iz mozga, a druge decimale raznih brava od pretprosle nedelje u malom prstu drzim.
Godisnjigodisnjigodisnjigodisnji.

[EtoTako]

Mislim na vozove
sa umornim putnicima
njihovim razlozima
njihovim pricama
Muzika nocas govori za sve
Zove te da otrgnes
moje misli od vozova
koji ovog trenutka
u 03:53
Negdje
Od nekoga
S razlogom odlaze

[nauzeja]

Stara dobra ''za kad je ta knjiga? - za sutra.'' od ovog momenta.

3.4.sad.
Mf.

[tigrovo_oko]

Ubi me.

[nauzeja]

Otvoricu cvjetni centar. Ili neku slatku kucu.

Nema vise sale.

[nauzeja]

Majstor banalizovanja. Jer to oslabadja svetinu.

I ne vidim u cemu je problem.



Zip!

[Raquel]

Stabilni odnosi u familiji.
Operisala oci.
Stabilni odnosi u drustvu.

Falice mi naocare i ne, ne volim kad je sve mirno i nema trzavica. Bik prokleti.

[nauzeja]

Meni je sve (SVE) neizvjesno svake sedmice/svakog mjeseca/svake godine.
Za moje oci nema operacije, a recimo, nosim na cvikerima cilindre zbog astigmatizma, a sociva su mi kao da ga nemam (jer je skoro i otkriven), plus jos dosta poremecaja..Zurka zagarantovana!


Da se mijenjamo???

Hit mjeseca:


Zip!

[DzekOfAllTrades]

[nauzeja]

Vidjela upravo kolektivno pakovanje na ulici svih potrepstina i organizaciju prevoza za veceras. Lepo.

[Artemis]

"Postojalo je vreme u našim
životima kada smo
bili toliko bliski da je izgledalo
kao da ništa ne može
zasmetati našem prijateljstvu i
bratskom odnosu, i samo
nas je mali most razdvajao. Baš
kada si hteo da kročiš na njega,
pitao sam te: "Hoćeš li da
pređeš kod mene?" -
istog trenutka ti to više nisi
želeo i kada sam te ponovo
pitao, ćutao si... Od tada su se
između nas isprečile planine
i nabujale reke i sve što nas
razdvaja i otuđuje, pa čak i da
smo želeli da se susretnemo, to
ne bismo mogli.
Ali sada, kad razmišljaš o tome,
o tom malom mostu,
reči te izdaju, i ti jecaš, i čudiš se..."

[tigrovo_oko]

Miris žukve, svuda.

[the_sacrament]

Jedan izgubljeni randevu


Ne znam ko je rekao: “ Pogledaj kakva groblja ima narod, pa ćeš ga prepoznati”. Na Piskarevskom groblju, u Lenjingradu, ja sam video vašu sliku, draga Tanja, video sam vaš dnevnik, jedan od najpotresnijih tekstova u istoriji čovečanstva, i ja vam, evo, pišem ovo sa jednog ugla Nevskog prospekta.

U Lenjingradu je proleće, mila moja. Uskoro počinju bele noći, mostovi se otvaraju kao ruke uperene u nebo... Čekao sam vas sinoć na Fontanki, pre tri dana tražio sam vas sav lud od Ladoge do Finskog zaliva, jurio sam pokraj Neve taksijem osamdeset kilometara.
A vi ste umrli.
Ovo je moj izgubljeni randevu.

Da sam sreo neku ženu kojoj je sada trideset osam godina, a liči na vas, pozvao bih je u „Angleter“ gde je umro moj brat po pesmi Sergej Jesenjin,
obešen o jednom kaminu, poručio bih dve votke od po sto grama i dve kafe.
Vi biste popili kafu, ja obe votke, i ja bih vas voleo. Ljubio bih vam dlanove,
mila moja, jer ste me tako rasplakali da nikad neću zaboraviti Lenjingrad.

Počelo je četvrtog septembra 1941. Hitler je štampao pozivnice za bal u „Astoriji“ povodom osvajanja Lenjingrada. A nikad ga nije osvojio: 872 dana trajala je blokada. U vašem dnevniku čitam: Ženja umrla 28. decembra u 12,30 časova 1941. Babuška umrla 25. januara 42. Leka umro 17. marta u pet časova 1942. Ujka Vasja 13. aprila u dva časa noću. Ujka Ljoša je u 4 časa 1942. Mama u 7,30 ujutro 13. maja 1942.
Svi Savićevi su umrli. Ostala samo Tanja. Umrli svi.

Devet listova iskinutih iz notesa. Jedna od najpotresnijih istorija. A na Piskarevskom groblju leži više od milion ljudi zajedno sa vašom mamom,
babuškom, braćom, sestrama, ujacima. Vi ste umrli, kako mi ovde kažu, na Putu života, na ledu Ladoškog jezera, i ja vas uzalud čekam ove noći po ulicama Lenjingrada, tražim vaše oči u očima žena koje prolaze, vaš osmeh
u osmehu devojke koja u metrou čita Ljermontova, u gužvi onih što traže kartu više za teatar imena Kirova, gde ne gledam Žizelu nego vas kako se dižete iz groba... Tanja.

Prever je rekao: Rat je zaista jedna velika svinjarija, ali to je najmanje što se o tome može reći. Osećam da bih vas voleo, pio votku, skakao u Nevu,
imao s vama decu, a od svega samo mi u ušima zvone stihovi Olge Bergolc
„Niko nije zaboravljen i ništa nije zaboravljeno“.

Dvadeset šest hektara mrtvih. Ispod zemlje čudna neka muzika koja mi razvija živce i dovodi me do ludila. I jedno srce koje kuca iz zemlje, ljudsko.
Gledam fotografije iz opsade: dečak nalik na skelet, lep kao moj sin, sa očima od neba. Ljudi koji čine poslednje korake na zemlji i umiru od gladi. Deset hiljada i četrdeset tri čoveka u jednom danu.

Tanja, ne mogu da vam opišem kako Lenjingrad izgleda danas.
Ja sam nekad govorio da je Pariz najlepši na svetu, a sad se stidim.
Svaki put kad dođem u Rusiju doneću vam cveće.
I kako je naš jedini randevu izgubljen, propao, nema ga,
dajem vam reč da ću svoju decu naučiti da mrze rat i da budu dobri ljudi.
Drugo, sem votke, sem suza, stvarno ne umem.

[Sirenita]

"... jesmo li upali u zamku ili smo u koraku?"

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

Isprane su mi ruke od jesenje suše, od proljetnih poplava..isparana mi je duša od sirotinjskih suza.. Ne vidim ljepotu tvoga oka...boju obraza.
Bio sam prije neki dan u gradu koga više nema...pod krovovima koji se više ne vide... u kući koja me više nema s čim dočekati.
Budem li plakao, Bog će pobijediti....neću mu dati za pravo, ma koliko strepio od pojave njegove. Ne znam da li mogu naći snage da ga volim.
U beznađu ćeš me naći. U beznađu sam se rodio. U beznađu ću umrijeti.

[nauzeja]

Nedostajala mi je samo ova osoba:




Kad slucajno sretnes poslije mnogo vremena svog druga i njegovog decka, pa ti uljepsaju dan, nedelju, mjesec i ucine da se osjecas dobro.
Ironija, kad sam u tome najbolja: This is a man's world.

[nauzeja]

Osveta poslije 20 godina je kad te krvni srodnik stipa, golica i sve ostalo sto se vodi pod maltretiranjem kad ti se spava najvise na svijetu.

C.

[nauzeja]

Drug je kad ti dodje na posao dok si dezuran citav dan da te zabavlja satima, donese ti tonu kafe i hrane jer si ti prioritet i jer pada kisa a i nedelja je pa je to tako logicno da se radi. <3



Dovidjenja.

[nauzeja]

Razgovor uz oganj:

-Izvolte?
-Boli me grlo i nista vise.
-Curi li nos?
-Ne.
-Povisena tjel. temperatura?
-Nemam.
-Glavobolja?
-Nemam.
-Kasalj?
-Nemam.
-Samo grlo? Pa sta si radio? Pio ladnu vodu? Sladoled?
-Ladnu vodu.
-Kajes li se?
-Kajem!!!!

[nauzeja]

Vi?

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

"...Otvorih vrata i propustih je ispred sebe u mali hodnik koji se naglo prekidao, prerastajući prvo u trpezariju sa zavučenom kuhinjom, a potom u dnevnu sobu. Ispliva iz baletanki i pogledom poče pretraživati minimalistički namješten stan, mjereći ga vojničkim korakom.
-„O, imaš gitaru...Znaš li da sviraš.?“
-„Pst..nemoj ni slučajno više da spomeneš tu riječ...To nije gitara, to kontrabas. Vidiš, dotična dama, (rukom pokazah na gitaru), već neko vrijeme tvrdi da je kontrabas i digne nos kad se nazove tim imenom.“
-„Jel ? Čudna neka dama. Mušičava. A ni klavir nije klavir, pretpostavljam.“
„Vidiš nije. On, kad je gitara odlučila da bude kontrabas, odlučio je da postane saksofon.“
-„Saksofon ?“ podiže obrve.
-„Da, saksofon. Zašto saksofon, nije mi ni danas jasno. Sreća je da me ne tjera da duvam..znaš da policija to ne podržava.“
-Zasmija se....“Nije tebi lako s njih dvoje.“
-„Da znaš da nije.“ tužno dogovorih.
-„Jadničak.“ prozbori sa osmijehom i nastavi marširati kroz stan, zastajući samo na tren da kroz zavjese baci pogled na komšijske ruže..."

[nauzeja]

Ona je van sebe zbog Djokovica, a ja zbog nje...iliti circulus vitiosus.