Vojnićev rukopis

[Ćipur]

Vijesti.me, Objavljeno: 17. 07. 2011

UTVRĐENA STAROST KONTROVERZNOG MANUSKRIPTA KOJI JOŠ NIJE DEŠIFROVAN

Vojnićev rukopis nastao u doba rane renesanse

http://en.wikipedia.org/wiki/Voynich_manuscript

Vojnićev rukopis već cijelo stoljeće predstavlja neprelazan bedem za kriptografe. Dok entuzijasti širom svijeta pažljivo studiraju ovaj manuskript, jednu od najtajanstvenijih knjiga ikada pronađenih, koju je ispisao nepoznati autor na jeziku koji niko ne razumije, tim istraživača sa Univerziteta u Arizoni uspio je da riješi jednu od enigmi - vrijeme kada je knjiga nastala.
Koristeći radiokarbonsko datiranje (C14), tim pod rukovodstvom Grega Hodžinsa utvrdio je da se listovi pergamenta rukopisa mogu datirati u prvu polovinu 15. vijeka, čineći knjigu jedan vijek starijom nego što se mislilo.
U poređenju sa Vojnićevim rukopisom, ”Da Vinčijev kod” izgleda sasvim nezanimljivo. Redovi teksta nečitko su napisani na vidno starom pergamentu - oko intrigantno nacrtanih ilustracija koje predstavljaju biljke, astronomske karte i ljudske figure koje se kupaju, vjerovatno, u izvoru mladosti. Na prvi pogled, ”Vojnićev rukopis” ne podsjeća ni na jedno poznato srednjovjekovno ili renesansno djelo sa tekstom i crtežima.
Međutim, pažljiviji pogled pokazuje da ovdje ništa nije onako kako izgleda. Nepoznata slova, od kojih neka podsjećaju na latinska, druga koja ne podsjećaju ni na jedan poznati jezik, grupisana su tako kao da formiraju riječi i rečenice.
Greg Hodžins, naučni-istraživač i pomoćni profesor na odjeljenju za fiziku na Univerzitetu u Arizoni skupa sa odjeljenjem za antropologiju na istom Univerzitetu, fasciniran je rukopisom.
”Da li je to kod ili neka vrsta šifre? Ljudi se bave statističkom analizom korišćenih slova i riječi – sredstvima koja se koriste za otkrivanje šifre, ali je još nisu rastumačili.”
Hemičar i arheolog po struci, Greg Hodžins radi i za Laboratoriju NSF u Arizoni, sa Akceleratorom masene spektrometrije, koji koriste kako fizičari, tako i geo-nauke. Njegov tim je 2009. bio u prilici da odredi vrijeme nastanka Vojnićevog rukopisa.
Posao je obavljen u suterenu zgrade za fizička i atmosferska istraživanja Univerziteta u Arizoni. Tu se nalazi srce NSF Arizona AMS labaratorije: ubrzavajući maseni spektrometar koji može da ustanovi tragove C14 atoma ugljenika koji su prisutni u uzorcima, a koji daju naučnicima podatke o starosti uzorka. Pomoću ove metode je datum nastanka knjige sužen na period između 1404. i 1438. godine, što je period rane renesanse.
Suština radiokarbonskog datovanja (C14) je u tome da se, kada biljka ili životinja uginu, nivo C14 atoma ugljenika smanjuje po predvidivoj stopi. To može biti iskorišćeno da se odredi period vremena koji je prošao od trenutka njihovog uginuća. Ono što važi za biljke i životinje, važi i za materijale načinjene od njih. Budući da su listovi pergamenta Vojnićevog rukopisa načinjeni od životinjske kože, oni mogu biti datirani pomoću ovog (C14) metoda.
Tim sa Univerziteta u Arizoni je uspio da pomjeri pretpostavljeni datum stvaranja Vojnićevog rukopisa unazad sto godina, što je otkriće koje je opovrglo ranije postavljene hipoteze o njegovom porijeklu i istoriji.
Na drugim mjestima, eksperti analiziraju mastilo i boje kojim su ispisana slova i načinjene ilustracije. ”Bilo bi sjajno kada bismo mogli direktno da datujemo mastilo pomoću C 14, ali to je u praksi veoma teško uraditi. Kao prvo, ono se nalazi na površini samo u tragovima”, rekao je Hodžins.
Komentarišući dalje rezultate analize Greg Hodžins kaže: ”Sadržaj ugljenika je obično veoma nizak. Pored toga, uzimanje uzorka mastila oslobođenog od ugljenika sa pergamenta na kome se nalazi je izvan naših mogućnosti. Konačno, neka mastila ne sadrže ugljenik, već su mineralnog porijekla, neorganska su i ne mogu se datovati ovom metodom.”
”Otkriveno je da su boje kompatibilne sa rensansnom paletom boja – bojama koje su bile dostupne u to vrijeme. Ali to nam to ništa dodatno ne govori, tu nema ničeg sumnjivog.”
Dok Hodžins brzo pokušava da objasni da je sve izvan aspekta datiranja van domena njegove ekspertize, priznaje da je fasciniran knjigom, kao i bilo ko drugi ko je pokušao da otkrije njen istorijat i značenje.
”Tekst pokazuje čudne karakteristike kao što je ponavljanje upotrebe neke riječi, ili promjenu jednog slova u pravilnom redosljedu. Takve neobičnosti čine da je veoma teško razotkriti značenje. Postoje tipovi šifara u koje je značenje utkano preko nerazumljivih riječi. Stoga je moguće da većina njih ne znači ništa. Postoji stari načini šifrovanja pri čemu je potrebno parče papira sa strateški razmještenim rupama na njemu. Kada se te ”rupe” postave preko rukopisa, moguće je pročitati slova u njima”, kaže Hodžins, zaključujući:
- Ko može da zna o kojim temama govori ovaj rukopis, ali izgleda da je u pitanju jedan opsjeg tema povezanih sa alhemijom. Tajanstvenost je ponekad povezivana sa alhemijom, tako da bi bilo u skladu sa tradicijom da je znanje koje je sadržavala ova knjiga bilo kodirano. Ono što imamo su crteži. Samo pogledajte te crteže. Da li su oni botanički? Da li se radi o morskim organizmima? Da li su astrološki? Niko ne zna.
Ranijom analizom utvrđeno je da je Vojnićev rukopis napisan u razdoblju 1450 – 1520. godine. Kada ga je trgovac antikvarnim knjigama Vilfrid Vojnić 1912. godine nabavio, već je bio okrnjen. Danas rukopis ima 240 stranica, dok 32 nedostaju.
O ovom kontroverznom spisu opširnije uskoro u rubrici Arhiv.
Misteriozni manuskript koji je trgovac antikvarnim knjigama Vilfrid Vojnić pronašao 1912. godine u Vili Mondragone u blizini Rima, do danas nije dešifrovan uprkos naporima vrhunskih kriptografa

[MimiR']

Je li moguce da si tako dosadan da ti niko ne pise ni radi spamovanja na topic?

[septembar]

Je li moguce da si tako dosadan da ti niko ne pise ni radi spamovanja na topic?

Ali tema je definitivno naucna i ne vidim elemente spamovanja.
To sto je tema tebi ili meni dosadna to je nasa subjektivana stvar. Kome je zanimljiva on ce ucestvovati u raspravi.

[Ćipur]

Naučnici zatražili pomoć u dešifrovanju drevnih spisa

[Ćipur]

Knjiga s drugog sveta: Misterija pored koje je "Da Vinčijev kod" igra za malu decu

Misteriozna knjiga koju niko ne ume da dešifruje

MISTERIJA: Knjiga koju niko nije uspeo da dešifruje!

Spis datira iz 1430. godine i sastoji se od jezika i ilustracija u spisu. Pokušaji da odgonetnu rukopis doživeli su neuspeh, mada postoje teorije da je reč o podvali autora
"Vojničev rukopis", misteriozna knjiga nazvana po Vilfridu Vojniču, preprodavcu knjiga koji je na ovaj rukopis naišao 1912. godine jedna je od najvećih nepoznanica kriptografije jer za sada nije otkriven kod kako bi pomenut spis bio dešifrovan. Za sada je poznato da je knjiga pripadala nemačkom caru Rudolfu Drugom (1576-1612), koji ju je kupio za 600 zlatnika, verujući da je reč o knjizi filozofa Rodžera Bejkona.

Misterioznu knjigu datira iz 1430. godine i sastoji se od jezika i ilustracija u spisu. Trenutno se nalazi u biblioteci Jejla, a vekovima su tajna za sve koji su pokušali da ih protumače, među kojima su bili najveći eksperti za dešifrovanje svih vremena. Dimenzija 23 sa 16 centimetara, ima 240 strana. Pojedini stručnjaci smatraju da je nastala u severnoj Italiji.

Na svakoj stranici nalaze se ilustracije u mastilu, koje prati šifrovani tekst. Sadržaj Vojničevog rukopisa je podeljen na šest poglavlja: biljke, astronomija, biologija, kosmologija, farmacija i recepti. Međutim, tu počinje misterija: biljke o kojima se govori u manuskriptu zapravo nisu stvarne biljke. Neke od njih kao da imaju korenje jedne vrste, lišće pripada drugoj vrsti, dok je cveće iz potpuno treće vrste biljaka.
U poglavlju o biologiji nalaze se crteži minijaturnih nagih trudnica koje plutaju u vodi. U odeljku o astrologiji nalaze se astrološke karte i standardi zodijački znaci, kao što su ribe, bik ili strelac. Pored ostalog, u knjizi se nalaze crteži preko 100 različitih vrsta lekovitih trava i korenja, tegli i posuda. Što se tiče jezika, slova liče na evropski alfabet s kraja 14. i 15. veka. Zna se da su slovni znaci, da ih ima 170.000 i da su pisani s leva na desno. U samom tekstu reči se češće ponavljaju nego u evropskim jezicima i čini se da se neke reči iznova i iznova ponavljaju, čak i po tri puta u jednom redu.
Po jednoj teoriji, reč je o šifrovanom jeziku, što znači da je neki evropski jezik filtriran kroz kriptografski alfabet kako bi zadržao neku vrstu koda. Drugo tumačenje kaže da je jezik "mikrografski", to jest da je svako naizgled slovo zapravo napravljeno od serije sićušnih znakova za starogrčki, i da se može razaznati jedino kroz lupu. Izgleda da je najprihvatljivija teorija ona po kojoj je knjiga jednostavno napisana izgubljenim jezikom, i to, po nekima, jezikom severnogermanskog dijalekta.
Na kraju je ipak moguće da je reč i o prevari, pošto nije mali broj onih koji veruju da je jezik knjige "puko brbljanje" i da je čitava zamisao podvala autora iz srednjeg veka, ili, pak, samog Vojnoviča. - Postoje brojni šifrovani tekstovi koji su nastali tokom srednjeg veka, i 99,9 odsto njih je rastumačeno. Ako imate celu knjigu, kao što je ovde slučaj, trebalo bi da bude vrlo lako pronaći njen ključ - kaže Klaus Šmeh, stručnjak kriptografije.

http://www.kurir-info.rs/misterija-k...-clanak-947489

[RoNN|3]

Jedan sasvim razuman pristup, za razliku od raznih teorija o vanzemaljcima, Da Vinćijevom kodu, ranim RNG i enkripcijama itd.

[Ćipur]

Ovu knjigu niko ne može da pročita: Da li su je pisali ljudi, Bog ili vanzemaljci?

26. april 2015. Nema komentara



Niko ne može da pročita spis iz 15. veka, pa jedni veruju da su ga sastavili alhemičari, drugi da je delo proroka kome je bog diktirao budućnost, dok treći smatraju da su njegovi tvorci zapravo posetioci iz dalekog svemira.

Vojničev rukopis, spis iz 15. veka ponovo otkriven 1912., sigurno je najmisterioznija knjiga u istoriji. Jezik kojim je napisan niko nikad nije uspeo da dešifruje, njegovi crteži zbunjuju, a ni najveći naučni napori da se sazna nešto više o njemu nisu urodili plodom. Zato i ne čudi što je samo postojanje takve knjige inspirisalo neverovatne teorije – od toga da je delo tajnog bratstva alhemičara ili proroka, pa do toga da ju je napisao vanzemaljac.

Istorija

Vojničev rukopis nastao je između 1404. i 1438. To je ono što su naučnici uspeli da zaključe datiranjem pomoću ugljenika C 14. I to je, zapravo, jedino što se zaista zna o rukopisu. Osim knjige, neobična je i njena sudbina. Iako je nastala u 15. veku, prve informacije o njoj stare su dva veka. U pismu iz 1666. piše da je pripadala caru Rudolfu II (1552-1612), koji je za nju dao 600 zlatnih dukata, ili 2,07 kilograma zlata. Naredni vlasnik bio je alhemičar iz Praga Georg Bareš. Nakon njegove smrti rukopis je promenio nekoliko vlasnika, dok konačno nije stigao do Atanasijusa Kirčera, koji je inače tvrdio da je dešifrovao egipatske hijeroglife. Knjiga je zatim nestala, a ponovo ju je otkrio Vilfred Vojnič 1912. Danas se čuva na univerzitetu Jejl i naučnici ne prestaju da je ispituju.
Drevni Egipćani

Prve teorije o Vojničevom rukopisu nastale su još u 17. veku. Alhemičar Bareš verovao je da je autor neko ko je znao sve medicinske tajne drevnih Egipćana. U 20. veku teorije su bile nešto drugačije, pa je Vojnič zaključio da je samo Rodžer Bejkon, engleski monah iz 13. veka, filozof i jedan od prvih ozbiljnih naučnika, mogao da bude njen autor. U tu tezu poverovali su mnogi, ali bilo je i skeptičnih, koji su antikvara optužili da je sam napisao knjigu. Kako su tvrdili, imao je dovoljno znanja da napravi uverljiv falsifikat koji bi mu doneo slavu i novac. Naravno, obe teorije pale su u vodu kad su naučnici sa Univerziteta Arizone 2009. knjigu podvrgli ispitivanju pomoću radioaktivnog ugljenika. Tada je, bez sumnje, utvrđeno da je nastala početkom 15. veka.

Eksperimenti na ljudima

To što je Vojničev rukopis ostao misterija uprkos razvoju naučnih metoda, dovelo je i do nastanka dve mnogo atraktivnije teorije – da su knjigu napisali članovi tajnog bratstva alhemičara i u njoj sakrili sve svoje tajne i da je spis dnevnik jednog ili više vanzemaljaca koji su posetili Zemlju u srednjem veku. Dokaz za prvu je struktura delova koji se smatraju herbarijumom ili receptima, pa mnogi naučnici smatraju da nije nemoguća. Što se druge teorije tiče, kao dokaz da je tačna pojedini istraživači navode to što prikazane biljke ne postoje na Zemlji, što su crteži sazvežda i zvezda prilično precizni za 15. vek, ali i to što su na crtežima gole žene predstavljene u kadama i kapsulama povezanim cevima i kablovima. To bi, kažu analitičari, moglo da prikazuje eksperimente na tim ženama u nekom od svemirskih brodova.

Proročanstvo

Pre četiri godine pojavila se još jedna teorija o Vojničevom rukopisu. Naime, finski biznismen Vejko Latvala izašao je s tvrdnjom da je uspeo da pročita tekst, ali ne pomoću kriptografskih metoda, već zahvaljujući božanskoj intervenciji.

SADRŽAJ Rukopis podeljen u delove i po ilustracijama
OD SVEMIRA DO GOLIH ŽENA

Kako niko nije u stanju da pročita Vojničev rukopis, posmatranjem ilustracija na oko 200 stranica (nekoliko njih je izgubljeno) zaključeno je da knjiga ima šest delova. U prvom, zvanom „herbarijum“, na svakoj stranici nalazi se crtež neke nepoznate biljke i nekoliko rečenica teksta. Drugi deo, „astronomija“, ima dijagrame i crteže Sunca, Meseca i zvezda, kao i različitih sazvežđa. Uz ilustracije 12 sazvežđa nacrtano je po 30 golih žena, od kojih svaka drži po jednu zvezdu. „Biološki“, treći deo rukopisa, sadrži crteže golih žena, od kojih neke imaju krune i kupaju se u bazenu, dok se u „kosmološkom“ nalaze opskurni dijagrami i mape nepoznatih ostrva povezanih cevima. U „farmaceutskom“ su crteži delova nepoznatih biljaka i nečega nalik na apotekarske posude. Poslednji deo tajnog rukopisa nazvan je „recepti“ i sastoji se samo od teksta uz crtež zvezde na levoj margini svakog pasusa.

Stiven Baks
OTKRIO SAM 10 REČI

Profesor lingvistike Univerziteta Bedforšir u Engleskoj Stiven Baks prošle godine je izašao s tvrdnjom da je dešifrovao 14 slova i čak 10 reči iz Vojničevog rukopisa.
– Pratio sam ilustracije biljaka i sazvežđa, a onda shvatio kako se pišu njihova imena. To su reči korijander, čemerika i kleka, ali i sazvežđe Bika – rekao je Baks.

Skeptici
DELO ŠALJIVDŽIJE ILI LUDAKA


Otkriće da je Vojničev rukopis zaista nastao u 15. veku nije ućutkalo one koji veruju da je reč o prevari. Međutim, posle toga više nisu za prevaru krivili Vilfrida Vojniča, već su počeli da tvrde da ju je osmislio neki šaljivdžija ili čak ludak iz 15. veka. Međutim, zvuči neverovatno da bi neko u tom periodu istorije potrošio toliko resursa i vremena samo da bi se našalio. Takođe, neverovatno je da bi neko omogućio ludaku da na 200 strana piše gluposti.


Ispitivanje
KRIPTOGRAFI NISU USPELI DA ODREDE JEZIK

Osim istoričara i bibliofila, Vojničevim rukopisom bavili su se i kriptografi, i to najbolji – oni koji su uspevali da razbiju sve neprijateljske šifre u dva svetska rata. Međutim, ni oni nisu uspeli. Jedino što su zaključili, zahvaljujući ponavljanjima u tekstu, jeste da sistem koji se koristi u knjizi ima sve karakteristike stvarnog jezika.Ipak, nisu mogli da zaključe kog.

(Kurir)

http://www.vestinet.rs/pogledi/ovu-k...li-vanzemaljci