Zen misli

[puppy]

Nađi vremena za rad, rad je cijena uspjeha.
Nađi vremena za razmišljanje, razmišljanje je ključ moći.
Nađi vremena za igru, igra je tajna vječne mladosti.
Nađi vremena za šutnju, šutnja je osnova mudrosti.
Nađi vremena za ljubaznost, ljubaznost otvara put ka sreći.
Nađi vremena za smijeh, smijeh je muzika duše.
Nađi vremena da voliš i budeš voljen, ljubav je privilegija bogova.
Nađi vremena da se osvrneš oko sebe, u samoživosti je dan kratak.

Irska narodna molitva

[Raquel]

Zen je nacin oslobadjanja, koji se ne bavi onim sto je dobro ili loshe ili korisno, vec onim shto jeste.
-Alan Watts

Ako ne mozes da pronadjes istinu tu gdje jesi, gdje ocekujes da je nadjes?
-Ucitelj zena Dogen (1200-1253)

Obratiti paznju na jedan trenutak, znaci obratiti paznju na vjecnost.
-Pirke Avot

[Raquel]

Opusti se. Isprazni, umiri, ocisti se i budi spokojan.
(Ying-An)

Putovanja donose moc i ljubav. Ako ne mozes da odes nekud, kreci se prolazima u samom sebi. Oni su kao prozori svetlosti, uvek promenjivi, a ti se menjas dok ih istrazujes.
(Jalal Al-Din Rumi)

[Raquel]

Ako slusas unutarnjim uhom, tvoje zen oko ce se otvoriti, a sa prociscenjem uma, pojavice se tvoja vlastita mudrost... Lose je to sto mi ne prepoznajemo ovaj zivot...Ti imas blago, dragi kamen u ruci. Otvori je i pogledaj ga.
-M. Farkas, iz ''The zen eye''

[Raquel]

Pokusavajuci da slijedis nesto, udaljavas se od njega.

[Raquel]

Buda je rekao:

“Smatram položaj kraljeva i vladara istim kao i čestica prašine. Posmatram zlato i drago kamenje kao mnoštvo opeke i šljunka. Gledam na najljepšu svilenu odjeću kao na rite pomame. Vidim milijarde svjetova vaseljene kao sitno sjemenje voća, i najveće jezero Indije kao kap ulja na mom stopalu. Osjećam nauk svijeta kao varku čarobnjaka. Razabiram najuzvišeniju misao oslobođenja kao zlatni brokat u snu, i gledam sveti put prosvetljenih kao cvjetove što se pojavljuju u ljudskim očima. Vidim meditaciju kao potporu planine, nirvanu kao noćnu moru dana. Gledam na sud o dobru i lošem kao na vijugavi ples zmaja, i na bujanje i pad uzdanja samo kao na tragove koje za sobom ostavljaju četiri godišnja doba.”

[VanjaTheMan]

Evo za Raquel jer imam neki osjecaj da je veliki ljubitelj njegove misli

[Raquel]

Hvala

Kako bih volela da ljudi cuju zvuk snega koji pada. Kroz sve dublju noc.
-Anne Bancroft, 1931, iz ''The luminous vision''

[Raquel]

Misli o onome sto ne misli. Kako da mislis o onome sto ne misli? To nije misljenje. To je sustinska vestina sedenja u zen meditaciji.
-Majstor zena, Dogen (1200-1253), u ''Minding mind''

[Raquel]

Božji memorandum

Za: Tebe

Od: Boga

Primi moj savet.
Ja čujem tvoj krik.
Prolama se kroz tamu, prolazi kroz oblake, meša se sa svetlošću zvezda i pronalazi put do mog srca sledeći sunčane staze.
Boli me krik zeca uhvaćenog u zamku, vrapca kog je majka izbacila iz gnezda, deteta koje se bespomoćno praćaka u jezeru, i sina moga koji je prolio krv na krstu.

Znaj da i tebe čujem. I budi miran. Budi staložen.

Donosim ti olakšanje za tvoju tugu, jer poznat mi je jen uzrok...i znam joj lek.

Plačeš nad svojim dečjim snovima, koji prohujaše s godinama.

Plačeš nad svojim samopoštovanjem, koje je uništio neuspeh.

Plačeš nad svojim mogućnostima, koje si trampio za sigurnost.

Plačeš nad svojom individualnošću, koju je pregazila rulja.

Plačeš nad svojim talentom, koji je protraćen zloupotrebom.

Gledaš sebe s osećanjem stida i užasnut okrećeš glavu od svog odraza u vodi. Ko je to ruglo čovečanstva koje te gleda bez trunke srama u očima?

Gde je tvoja uljudnost, lepota tvog lika, brzina tvojih pokreta, jasnost tvoga uma, tvoje briljantno
izražavanje? Ko je ukrao ta tvoja blaga? Znaš li lopova, kao što ga ja poznajem?

Nekada si spuštao glavu na travnati jastuk na livadi svoga oca i, gledajući gore u katedralu od oblaka, znao si da će, vremenom, svo zlato Vavilona biti tvoje.

Nekada si pročitao mnoge knjige i ispisao mnoge tablice, ubeđen da ćeš, van svake sumnje, dostići i nadmašiti mudrost Solomonovu.

Godišnja doba će se smenjivati i prolaziće godine, a ti ćeš suvereno vladati Rajskim vrtom.

Sećaš li se ko je usadio u tebe sve te planove i snove, zasejao to seme nade?

Ne sećaš se.

Isčileo je iz tvoga sećanja i trenutak kada sam stavio svoju ruku na tvoje nežno čelo, onog časa
kada si izašao iz majčine utrobe. I tajna koju sam ti šapnuo u tvoje maleno uvo poklanjajući ti svoj blagoslov.

Sećaš li se naše tajne?

Ne sečaš se.

Godine koje su prošle, uništile su tvoje sećanje, tako što su ti ophrvale um strahom i sumnjom, uznemirenjem, kajanjem i mržnjom, a u obitavalištu tih zveri nema mesta za radosne uspomene.

Ne tuži više. S tobom sam... A ovaj trenutak je prelomna linija tvog života. Sve što je prošlo, nije
ti ništa bliskije od vremena koje si proveo u majčinoj utrobi. Prošlost je mrtva, i neka pripadne mrtvima.

Danas vaskrsavaš iz žive smrti.

Danas ću se, kao što je Ilija učinio nad udovičinim sinom, triput nadneti nad tobom i ti ćeš ponovo
živeti.
Danas ću, kao Eliša Šanamitinom sinu, staviti svoja usta na tvoja usta, svoje oći na tvoje oči, svoje ruke na tvoje ruke i tvoje telo će ponovo biti toplo.
Danas ću ti, kao Isus na Lazarevom grobu, narediti da izađeš, i ti ćeš izaći iz jame prokletstva i započeti novi život.

Danas je tvoj rođendan.
Ovo je novi datum Tvoga rođenja. Tvoj je prvi život, baš kao u pozorišnoj predstavi, bio samo proba. Ovaj put, zavesa se podiže. Ovaj put, svet te posmatra i čeka da ti aplaudira. Ovaj put nećeš napraviti grešku.

Upali svećice.
Podeli tortu. Sipaj vino. Ti si ponovo rođen.

Kao leptir iz svoje čaure, vinućeš se uvis... Poletećeš onoliko visoko koliko želiš. Ni ose, ni vilinski konijci, ni insekti ljudskog roda, neće ugroziti tvoju misiju i tvoje traganje za istinskim bogatstvima života.

Oseti moju ruku na svojoj glavi.

Slušaj moju mudrost.

Dopusti da sa tobom podelim tajnu koju si na rođenju čuo i potom zaboravio.

Ti si moje najveće čudo.

Ti si najveće čudo na svetu.

To behu prve reči koje si ikada čuo. A tada si zaplakao. Svi zaplaču.

Nisi mi tada poverovao... I ništa se u godinama koje su prolazile nije promenilo, što bi pobedilo tvoju nevericu. Jer, kako bi ti mogao da budeš čudo, kada si i od najobičnijih stvari pravio promašaje? Kako da budeš čudo, kada ni za najmanje odgovornosti nisi imao poverenja u sebe? Kako da budeš čudo, kada si okovan dugovima i budan ležiš na mukama, jer ne znaš kako da sutra zaradiš za hleb?

Dosta je bilo. Za prolivenim se mlekom ne plače. Pa ipak, koliko sam ti proroka, koliko mudraca, koiko pesnika, umetnika, kompozitora, koliko naučnika i filozofa i ostalih glasnika poslao sa porukom o tvojoj božanskoj prirodi, pobožnosti i tajnama dostignuća? Kako si se ophodio prema njima?

Još te volim i sad sam uz tebe, da bi se kroz ove reči obistinilo predskazanje da će Bog ponovo pružiti ruku da bi po drugi put povratio ostatak svog naroda.

Pružio sam ti ruku.

Ti si ono što mi je ostalo.

Beskorisno je da te pitam: zar nisi čuo, zar nisi shvatio, zar ti nije rečeno još na početku; zar nisi shvatio još od postanka Zemlje?

Nisi znao; nisi čuo; nisi shvatio.

Rečeno ti je da si prerušeno božanstvo, bog koji izigrava ludu.

Rečeno ti je da si nešto izuzetno, plemenitog razuma, neograničene umešnosti, brz i izvanredan u obliku i kretanju, kao anđeo u pokretu, kao sputani bog.

Rečeno ti je da si so zemlje.

Otkrivena ti je tajna kako se pomeraju planine, kako se postiže i ono nemoguće.

Nikome nisi verovao. Spalio si mapu na kojoj je bio put do sreće, odrekao se traženja duševnog mira, ugasio sveće duž puta ka slavi, i tada sise spoticao, izgubljen i uplašen, u tami uzaludnosti i samosažaljenja, sve dok nisi pao u pakao koji si sam stvorio.

A onda si plakao, udarao se u grudi i proklinjao zlu sreću koja te je zadesila. Odbijao si da prihvatiš posledice sopstvene uskogrudosti i lenjosti i tražio si žrtvenog jarca kojeg ćeš okriviti za svoj neuspeh.Kako si ga samo brzo pronašao.

Okrivio si mene!

Tvrdio si da su sve tvoje teškoće, tvoja osrednjost i nedostatak šansi, tvoji promašaji... Bili Božja
volja!

Nisi bio u pravu!

Hajde da napravimo popis. Da navedemo sve tvoje teškoće. Jer, kako da tražim od tebe da izgradiš noviživot ako alat za to nemaš?

Da li si slep? Rađa li se i zalazi li sunce, a da ti to ne vidiš?

Ne. Ti vidiš... A stotine miliona receptora koje sam ti ugradio u oči omogućavaju ti da uživaš u čarobnoj lepoti lista, snežne pahuljice, jezerceta, orla, deteta, oblka, zvezde, ruže, duge... I pogleda punih ljubavi. Upiši jedan blagoslov.

Da li si gluv? Može li beba da se smeje ili plače, a da je ti ne čuješ?

Ne. Ti čuješ... I dvadeset i četiri hiljade vlakana koje sam ugradio u svako tvoje uvo čuju vetar
u granju, plimu koja kvasi stenje, veličanstvenost opere, crvendaćevu pesmu, dečju igru... I reči “volim te”. Upiši još jedan blagoslov.

Da li si nem? Da li je pljuvačka jedino što izlazi iz tvojih usta kada pokreneš usne?

Ne. Ti govoriš... kao nijedno od mojih stvorenja, a tvoje reči mogu smiriti ljutite, oraspoložiti
utučene, podstaći one koji pokleknu, razvedriti nesrećne, ugrejati dušu usamljenih, pohvaliti one koji zaslužuju, ohrabriti poražene, podučiti one koji ne znaju... i reći "volim te". Upiši još jedan blagoslov.

Da li si nepokretan? Da li tvoje bespomoćno telo zauzima prostor?

Ne. Ti se krećeš. Ti nisi drvo, osuđeno na mali komad zemlje, dok vetrovi i svet rade s tobom šta hoće. Možeš da se protegneš, trčiš, igraš i radiš, jer dao sam ti pet stotina mišića, dve stotine kostiju i petnaest kilometara nervnih vlakana, i sve ih sinhronizovao da se pokoravaju tvojim naredbama. Upiši još jedan blagoslov.

Da li si nevoljen i nedostojan ljubavi? Da li te usamljenost guši i danju i noću?

Ne. Ne više. Jer sada znaš da je ljubav tajna, da je moraš bez razmišljanja pružiti da bi je dobio. Ljubav radi ispunjenja, zadovoljstva ili ponosa, nije ljubav. Ljubav je poklon koji ne traži uzvraćanje.Sad znaš da je nesebična ljubav sama sebi nagrada. Čak i neuzvraćena ljubav nije gubitak, jer ona će ti se sama vratiti, i omekšati i pročistiti tvije srce. Upiši još jedan blagoslov. Upiši ga dvaput.

[Raquel]

Da li ti je srce bolesno? Da li popušta, da li mu je naporno da te održi u životu?

Ne. Tvoje je srce snažno. Dotakni grudi i oseti njegov ritam, pulsiranje, čas za časom, danju i noću,
trideset i šest miliona otkucaja svake godine. Godinu za godinom, bilo da si budan ili spavaš, ono pumpa krv kroz više od devedeset miliona kilometara vena, kapilara i cevčica...više od dva miliona litara svake godine. Čovek nikada nije izumeo takvu mašinu. Upiši još jedan blagoslov.


Da li je tvoja koža bolesna? Okreću li ljudi glavu od tebe, užasnuti tvojim izgledom?

Ne. Tvoja je koža čista, ona je čudo. Sve što joj je potrebno jesu sapun i ulje, pranje i briga. Vremenom će i najjači čelik izgubiti sjaj i zarđati, ali tvoja koža neće. Upotreba će pohabati svaki metal, ali ne i taj omotač u koji sam te smestio. Koža se stalno obnavlja, nove ćelije zamenjuju stare. Upiši još jedan blagoslov.

Da li su ti pluća zagušena? Boriš li se za svaki dah?

Ne. Ona te održavaju i u najgadnijem okruženju koje si sam sebi stvorio, i neprekidno rade da bi
provukla kiseonik, koji daje žaivot, kroz šest milijardi džepova u tkivu, oslobađajući istovremeno tvoje telo od otpadnih gasova. Upiši još jedan blagoslov.

Da li ti je krv zatrovana? Da li je pomešana s vodom i gnojem?

Ne. U tvojoj krvi ima dvadeset i dva triliona krvnih ćelija, u svakoj od njih su milioni molekula, a u svakom molekulu se nalazi atom, koji osciluje više od deset miliona puta u sekundi. Svake sekunde dva miliona tvojih krvnih ćelija umire, da bi ih zamenilo dva miliona novih, u vaskrsavanju koje traje neprekidno od tvog prvog rođenja. Tako je uvek bilo u tvojoj unutrašnjosti, a sada će biti i spolja.
Upiši još jedan blagoslov.

Da li si malouman? Nisi u stanju da misliš?

Ne. Tvoj je mozak najkompleksnija struktura u univerzumu. Ja to znam. Njegovih kilogram i trista
grama prosečne mase sadrži oko trinaest milijardi nervnih ćelija, a to je dva i po puta više nego što ima ljudi na Zemlji. Da bih ti pomogao da upamtiš svako opažanje, zvuk, ukus, miris, i dešavanje od dana tvog rođenja, ugradio sam u tvoje ćelije hiljade milijardi proteinskih molekula. Svi događaji su tu, čekaju samo da ih se setiš. A da bih pomogao mozgu da kontroliše tvoje telo, raspršio sam po njemu milione receptora za bol, dodir i temperaturu. Zlatne rezerve nijedne nacije nisu tako dobro čuvane kao ti.

Ti si moje najbolje delo.

U tebi ima dovoljno atomske energije da razori bilo koji od velikih gradova na svetu... I da ga ponovo sagradi.

Da li si siromašan? Nemaš ni srebra ni zlata?

Ne. Ti si bogat! Upravo smo zajedno nabrojali sva blaga koja poseduješ. Prouči taj spisak. Nabroj ih ponovo. Neka znaš šta imaš!

Zašto si izdao samog sebe? Zašto si govorio da su blagodeti čovečanstva tebi oduzete? Zašto si
obmanjivao sebe govoreći kako si nemoćan da promeniš svoj život? Zar nemaš obdarenosti, čula, sposobnosti, zadovoljstva, instinkta, osećanja i ponosa? Zar si bez nade? Zašto se povijaš i kriješ u senci, kao poraženi div, čekajući saosećanje koje će te odneti u željeno ništavilo i vlagu pakla?

Toliko mnogo imaš.
Preplavljen si blagoslovima... i tako se nepažljivo odnosiš prema njima, kao dete iskvareno luksuzom , a davao sam ti ih tako velikodušno i redovno.

Odgovori mi.

Odgovori samom sebi. Nema bogatog čoveka, a starog i bolesnog, maloumnog i bespomoćnog, koji se ne bi menjao s tobom, dao ti sve svoje zlato u zamenu za blagoslove koje ti tako olako shvataš.


Znaj da prva tajna sreće i uspeha leži u tome da poseduješ, čak i u ovom času, svaki blagoslov koji ti je potreban da bi dostigao veliku slavu. Oni su tvoje blago, alake pomoću kojih gradiš, počev od danas, temelje novog i boljeg života.

Zato ti kažem, pogledaj svoje blagoslove i svestan budi da već jesi moje najveće delo. Ovo je prvi
zakon koji moraš da poštuješ ako želiš da izvedeš najveće čudo na svetu, da svoju ljudskost povratiš iz žive smrti.

I budi zahvalan na onome čemu te siromaštvo naučilo. Jer siromašan nije onaj koji malo ima, već onaj koji mnogo traži... A istinska sigurnost nečija ne leži u stvarima koje on ima, već u onima bez kojih može.

Gde su te teškoće koje su krive za tvoj neuspeh? Postojale su samo u tvom umu.

Nabroj svoje blagoslove.

Drugi zakon je sličan prvom.

Proglasi svoju jedinstvenost.

Osudio si sebe na sirotinjsko groblje, i sada ležiš tamo, nesposoban da oprostiš sebi sopstveni neuspeh, razarajući se mržnjom prema samom sebi, osećanjem krivice i gadeći se zločina koji si počinio prema sebi i drugima.

Zar te ovo ne zbunjuje? Zar se ne čudiš kako to da ja mogu da ti oprostim tvoje promašaje , tvoje
grehe, tvoje bedno ponašanje... Kada ti ne možeš da oprostiš samom sebi?

Obraćam ti se sada, iz tri razloga. Potreban si mi. Ti nisi deo rulje koja srlja u propast u bezličnoj
masi mediokriteta. Uz to... Ti si velika retkost.


Zamisli Rembrantovu sliku, Degaovu statuu, Stradivarijusovu violinu ili Šekspirovu dramu. Od velike
su vrednosti iz dva razloga: stvorili su ih vrhunski majstori i nema ih mnogo. Pa ipak, svako može da se umnoži u više primeraka.

Kada se tako rezonuje, ti si najvrednije blago na kugli zemaljskoj, jer znaš svoga stvoritelja i jedan si jedini.

Nikada, među sedamdeset milijardi ljudi koji su hodali Zemljom od postanka sveta, nije bilo nikoga potpuno nalik tebi.

Nikada, do kraja sveta i vremena, neće biti nikoga kao što si ti.

Nisi pokazao svest o svojoj jedinstvenosti, niti da je poštuješ.

Pa ipak, ti si nešto najređe na svetu.

Od tvoga oca, u trenutku najveće ljubavi, poteklo je bezbrojno seme života, više od četiri stotine
miliona ćelija. I sve su one, ušavši u tvoju majku, zalutale i uginule. Sve osim jedne! Tebe.

Jedino si ti opstao u toploj nutrini tvoje majke, tražeći jednu-jedincatu ćeliju majčinog tela, tako
malu da bi dva miliona takvih bilo potrebno da ispuni žirovu kapicu. Ipak, uprkos neverovatno malim mogućnostima, ti si istrajao i, u tom nepreglednom okeanu tame i propasti, našao tu beskrajno malu ćeliju, sjedinio se s njom i započeo novi život. Svoj život.

Stigao si, donoseći, kao i svako dete, moju poruku da se još nisam sasvim razočarao u ljude. Dve ćelije sjedinjene u čudo. Dve ćelije, od kojih svaka sadrži dvadeset i tri hromozoma i, u svakom hromozomu, stotine gena, koji će odrediti svaku tvoju karakteristiku, od ponašanja do boje očiju i veličine mozga.

Kombinujući sve što imam na raspolaganju, počev od tog jednog zrnca sperme, od četiri stotine miliona koliko ima tvoj otac, pomoću stotina gena u hromozomima tvojih roditelja, mogao
sam da stvorim trista hiljada milijardi ljudi, koji se svi međusobno razlikuju.

Ali koga sam stvorio?

Tebe! jednog i jedinstvenog. Najređeg od malobrojnih.Neprocenjivo blago koje poseduje
kvalitete uma, govora, kretanja, pojavu i sposobnost delanja koao niko ko je ikada živeo, živi ili će tek živeti.

Zašto sebe daješ u bescenje kada si vredan kraljevskog otkupa?

Zašto si slušao one koji su te ponižavali... Još gore, zbog čega si im verovao?

Poslušaj moj savet. Ne skrivaj više svoju jedinstvenost u tami. Neka se vidi. Pokaži je svetu. Ne stremi tome da hodaš kao tvoja braća, da govoriš kao tvoj vođa, ni da radiš kao oni osrednji. Nikada ne radi kao drugi. Nikada ih ne oponašaj. Jer, kako da budeš siguran da ne oponašaš kakvo zlo, a oni koji se ugledaju na zao primer, uvek ga nadmaše, dok oni koji oponašaju ono što valja, nikada ne budu u toj meri dobri.Pokaži svetu svoju jedinstvenost i zasuće te zlatom.To je, dakle, bio drugi zakon.

Proglasi svoju jedinstvenost.

Sada si primio dva zakona.

Nabroj svoje blagoslove!
Proglasi svoju jedinstrvenost!


Nemaš nikakvih teškoća. Nisi od osrednjih.

Klimni glavom. Nasmeši se, makar na silu. Priznaj svoju samoobmanu.

Šta je sa sledećom tvojom pritužbom? Šanse ne posežu za tobom?

Poslušaj moj savet, i to će proći, jer dajem ti sada zakon uspeha u svakom poduhvatu. Pre mnogo vekova, tvoji praoci su ga dobili s vrha planine. Neki su mu se priklonili i, gle, život im je bio ispunjen plodovima sreće i dostignuća, blagom i duševnim mirom. Mnogi nisu slušali, tražeći magična sredstva, nepoštene puteve, ili su čekali đavola pod maskom srećne prilike da bi došli do životnih bogatstava. Zalud su čekali... Baš kao i ti, i onda plakali, kao i ti, okrivljujući mene za svoju nesrećnu sudbinu.

Zakon je jednostavan. Mlad ili star, prosjak ili kralj, beo ili crn, muško ili žensko... Svi mogu da
iskoriste tajnu za svoje dobro; jer od svih pravila, govora i zapisa o uspehu, samo je jedan metod uvek uspevao... Ma ko da ti traži da pređeš s njim jedan kilometar... Ti pređi dva.

To je, dakle treći zakon... Tajna koja će ti doneti bogatstvo i priznanja koji prevazilaze sve
tvoje snove.

[Raquel]

Pređi još jedan kilometar!

Jedini siguran način da uspeš jeste da uvek daješ od sebe više i bolje od onoga što se od tebe traži, bez obzira na to koji je tvoj zadatak. Ovo je oduvek bila navika svih uspešnih ljudi. I zato kažem, najsigurniji način da budeš proklet osrednjošću jeste da radiš samo ono za šta si plaćen.

Ne misli da te varaju ako daješ više nego što vredi srebro koje za to primaš. Jer, iznad svega što živi postoji klatno, i ako za proliveni znoj ne budeš nagrađen danas, sutra će ti se vratiti desetostruko. Onaj osrednju nikada neće preći još jedan kilometar, jer, zašto da laže sebe, misli on. Ali ti nisi osrednji. Taj kilometar je privilegija koju moraš sam sebi odobriti. Ne možeš, ne smeš da je izbegavaš. Zapostavi je, radi malo kao drugi, i odgovornost za neuspeh je samo tvoja.

Ako više radiš, a ne primaš naknadu za to, kada prestaneš, nećeš patiti zbog gubitka. Uzrok i
posledica, sredina i krajnost, seme i plod, nedeljivi su. Posledica se razvija u samom uzroku, krajniost već postoji u sredini,a plod je uvek u semenu.

Pređi još jedan kilometar.

I ne zabrinjavaj se ako služiš nezahvalnog gospodara. Služi ga još bolje. Umesto njega, neka ja budem tvoj dužnik, jer tada ćeš znati da će ti svaki minut, svaki sekund koji si više radio, biti plaćen. I ne brini ako nagrada ne stigne za kratko vreme. Što se duže odgađa isplata, to bolje po tebe... a najbolje u ovom zakonu i jeste ta kamata na kamatu.

Ne možeš zapovedati uspehu, moraš da ga zaslužiš... I sada znaš veliku tajnu, neophodnu da bi zaslužio njenu nesvakidašnju nagradu.

Pređi još jedan kilometar!

Gde je ono polje sa koga si vikao da nemaš šansu? Pogledaj! Pogledaj oko sebe. Vidi, tamo gde si se, koliko juče, valjao na smetlištu samosažaljenja sada po zlatnom tepihu hodaš. Ništa se nije promenilo... Osim tebe, ali ti i jesi sve.

Ti si moje najveće čudo.

Ti si najveće čudo na svetu.

Sad znaš tri zakona sreće i uspeha.

Nabroj svoje blagoslove!
Proglasi svoju jedinstvenost!
Pređi još jedan kilometar!

Budi strpljiv u svom napredovanju. Da nabrojiš svoje blagoslove sa zahvalnošću, da proglasiš svoju jedinstvenost sa ponosom, da pređeš još jedan kilometar, pa još jedan – to se ne postiže dok trepneš okom. Ono do čega se najteže dolazi, traje najduže; oni koji zarade svoje bogatstvo, pažljivije se prema njemu odnose nego oni koji ga naslede.

I nemaj straha na pragu svog novog života. Svako je plemenito dostignuće povezano sa rizikom. Onaj ko se plaši susreta sa jednim, ne može očekivati da dobije drugo. Sad znaš da si čudo, a čudo ne poznaje strah.

Budi ponosan. Ti nisi trenutni kapric nepažljivog tvorca koji eksperimentiše u laboratoriji života.
Nisi rob sila koje ne možeš da shvatiš. Nisi izraz ničije sile do moje. Stvoren si sa svrhom.

Oseti moju ruku.

Čuj moje reči.

Potreban sam ti... I ti si potreban meni.

Treba ponovo da izgradimo svet... A ako je za to potrebno čudo, zar je to za nas problem?

Oboje smo čudo, a sad imamo i jedan drugoga.

Nikada nisam prestao da verujem u tebe, još od onog dana kad sam te iz velikog talasa bespomoćnog izbacio na pesak.

To je, mereno na tvoj, ljudski način, bilo pre više od pet stotina miliona godina. Mnogo sam modela,
oblika i veličina isprobao, dok nisam, pre trideset hiljada godina, napravio od tebe savršenstvo. Od tada nisam više ulagao napore da te poboljšavam.

Jer, kako bi neko mogao da poboljša čudo? Bio sam potpuno zadovoljan tobom. Dao sam ti ovaj svet, i vlast nad njim. Potom sam, da bih ti omogućio da se u potpunosti dokažeš, još jednom položio ruku na tebe i obdario te moćima koje, do današnjeg dana, nisu date nijednom drugom biću osim tebe.

Dao sam ti moć razmišljanja.

Dao sam ti moć ljubavi.

Dao sam ti moć volje.

Dao sam ti moć mašte.

Dao sam ti moć stvaranja.

Dao sam ti moć planiranja.

Dao sam ti moć govora.

Dao sam ti moć molitve.

Bio sam bezgranično ponosan tobom. Ti si moje najbolje delo, moje najveće čudo. Kompletno živo
biće. U stanju si da se prilagodiš svakoj klimi, svakoj teškoći, svakom izazovu. U stanju si da izađeš na kraj sa svojom sopstvenom sudbinom bez moje pomoći. U stanju si da protumačiš ono što osećaš ili opažaš, ali ne instinktivno, već razumom i namernom akcijom koja je u datom trenutku najbolja za tebe i čovečanstvo.

Stigosmo tako i do četvrtog zakona uspeha i sreće... Jer, dao sam ti još jednu moć – veliku
moć, kakvu nemaju ni moji anđeli.

Dao sam ti... Moć izbora.


Ovim darom, postavio sam te čak i iznad mojih anđela... Jer oni nemaju slobodu da izaberu greh.

Dao sam ti potpunu kontrolu nad sopstvenom sudbinom. Rekao sam ti da sam odlučiš o svojoj prirodi, u skladu sa sopstvenom voljom. Ni rajski, ni zemaljski u potpunosti, bio si slobodan da doteraš sebe u željeni oblik.

Imao si moć da se spustiš do najnižih oblika života, ali i moć da, ukoliko tvoja duša želi, budeš ponovo rođen u nekom višem, božanskom obliku. Nikada ti nisam odrekao tu tvojuveliku moć, moć izbora.

A šta si učinio sa tom ogromnom snagom? Pogledaj se. Pomisli na izbore koje si napravio u životu i seti se sada onih trenutaka gorčine, trenutaka kada bi pao na kolena samo kada bi mogao ponovo da biraš.

Što je prošlo, prošlo je... A sada znaš i četvrti veliki zakon sreće i uspeha...

Koristi mudro svoju moć izbora.

Izaberi ljubav... radije nego mržnju.

Izaberi smeh... radije nego plač.

Izaberi stvaranje... radije nego uništenje.

Izaberi istrajnost... radijenego odustajanje.

Izaberi hvalu... radije nego ogovaranje.

Izaberi da vidaš rane... radije nego da ranjavaš.

Izaberi darivanje... radije nego krađu.

Izaberi delanje... radije nego oklevanje.

Izaberi razvoj... radije nego truljenje.

Izaberi molitvu... radije nego kletvu.

Izaberi život... radije nego smrt.

Sad ti je jasno da tvoje nesreće nisu bile po mojoj volji, jer si ti onaj koji je imao moć, i sve radnje i misli koje su te odvele među ljudski otpad tvoje su, a ne moje delo. Moji moćni darovi bili su previše za tvoj slabi karakter. Sad si postao mudriji i plodovi zemlje biće tvoji.

Više si od ljudskog bića – postaješ sve ljudskiji.

Sposoban si za velika dela. Tvoj potencijal je neograničen. Koje od mojih stvorenja, osim tebe, ima moć nad vatrom? Koje od mojih stvorenja, osim tebe, razume gravitaciju, koje je stiglo do neba, pobedilo bolesti, morije i suše?

Nikada se više ne ponižavaj!

Nikada se nemoj zadovoljavati mrvicama!

Nikada ne skrivaj svoje talente, od danas pa nadalje!

Seti se kako deca kažu „kada budem veliki dečko“. A šta je to?

Jer, veliki dečaci kažu „kada porastem“. A kada odrastu, kažu „kada se oženim“. Ali biti oženjen – šta je to uopšte? Tada se misao menja u „kada se penzionišem“. A kada i to stigne, osvrnu se i pogledaju za sobom; tada vide da je sve pomeo neki ledeni vetar i da su, nekako, sve propustili i da je sve otišlo u nepovrat.

Uživaj danas u današnjem danu... A sutra u sutrašnjem.

Izveo si najveće čudo na svetu.

Povratio si se iz žive smrti.

Više nećeš žaliti sebe i svaki će dan biti izazov i radost.

Ponovo si rođen... ali, kao i ranije, opet možeš da biraš između neuspeha i očajanja, ili uspeha i sreće. To je tvoj izbor. Samo tvoj. Ja mogu samo da gledam, kao i ranije... Ponosan... ili žalostan.


Seti se, dakle, koja su četiri zakona sreće i uspeha:

Nabroj svoje blagoslove!

Proglasi svoju jedinstvenost!

Pređi još jedan kilometar!

Koristi mudro svoju moć izbora.

I još jedan, da bi dopunio ova četiri.

Čini sve sa ljubavlju.

Voli sebe, voli druge, voli mene.

Obriši suze. Posegni za mojom rukom, uhvati je – i uspravi se.

Pusti da pokidam taj mrtvački pokrov koji te je sputao.


Danas ti je obznanjeno:

TI SI NAJVEĆE ČUDO NA SVETU.

[Raquel]

Mi smo ovdje i sada je. Dalje od toga, sve ljudsko znanje je mesechina.
-H. L. Mencken
(1880-1956)

[Raquel]

Kisne kapi dobuju po liscu drveta basho.
To nisu suze tuge; ta misao je samo bol onog koji ih slusha.

-zen izreka

[Ispichutura]

ne znam o cemu se radi i mrzi me sad da chitam, al mocno zvuci naziv thread-a

[Raquel]

Zen budizam podstiche ljude da budu u dodiru sa stvarnoscu i chudom zhivota. O zhivotu na jedan promishljeno nov nachin.
Topic je o traganju za svijeshcu i spoznajom samog sebe.

Zen je u biti umece pronicanja u prirodu covekovog bica.
-D. T. Suzuki

[Raquel]

U jedan mah zaboravio sam sve svoje znanje!
WU-TENG
HUI-YUAN

[Raquel]

Zen je vaša svakodnevna misao.
Chao-Chou
(778-897)

[situser]

zen mnogo lijepo zvuci kad citas ali je napisano za naivne ljude da ih ocara i ubijedi u nesto sto nema veze sa zivotom. citajte darwin-a, dawkins-a, hitchens-a i samo ce vam se kasti.

[Raquel]

To je tvoj zen.

[Raquel]

PRAVI PRIJATELJI

Prije mnogo godina u Kini živeše dva prijatelja, jedan koji je vješto svirao na harfi i jedan koji je vješto slušao. Kada je jedan svirao ili pjevao o planinama, drugi bi govorio: "Vidim planinu pred nama." Kada je jedan svirao o vodi, onaj što sluša bi rekao: "Evo jurećeg potoka!" Ali onaj što sluša se razboli i umre. Njegov prijatelj pokida žice na svojoj harfi i više nikad ne zasvira.
Od tada je kidanje harfinih žica bilo znak bliskog prijateljstva.

[Raquel]

“U ovome je tvoja greška, tražiš Boga izvan sebe”, reče Učitelj.
“Trebam li ga onda tražiti unutar sebe?” – upita učenik.
“Zar ne vidiš da je to tvoje ‘unutar’ ustvari izvan tebe?”, reče Učitelj.

***

Uznemiren Učiteljevom težnjom da uništi svaki izraz vjerovanja u Boga, jedan je
učenik povikao:
“Nije mi ostalo ništa za šta ću da se uhvatim.”
“To ptić kaže prije nego što ga gurnu iz gnijezda!”, reče Učitelj.
Kasnije je rekao:
“Zar očekuješ da letiš dok si bezbjedno smješten u gnijezdu svojih
uvjerenja? To nije letenje. To je mahanje krilima!”

***

Jedan državnik upita Učitelja:
“Imaš li neki savjet koji bi mi mogao dati u pogledu obavljanja moje
službe?”
“Da. Nauči kako izdavati naređenja.”
“Kako?”
“Tako da ih drugi mogu primati, a da se ne osjete nižima”, reče Učitelj.

***

Jedan propovjednik koji smatraše sebe pravednim reče:
“Koji je po tvom sudu najveći grijeh na svijetu?”
“Grijeh osobe koja druge ljude vidi kao grešnike.”, reče Učitelj.

[backero]

Uchitelj pomazhe mnogo ,ali majstor ..

[Raquel]

Bravo kiddo..

Učitelji ti kažu - Ne ovo, ne ono... A majstor zna da sve što uradiš moraš i da nadrasteš.

[tigrovo_oko]

"Umjetnost dopuštanja da se stvari dese, djelovanje kroz nedjelovanje, postala je za mene ključ koji otvara vrata na putu. Moramo da budemo spremni da dozvolimo stvarima da se dese u našoj psihi..." K.G.J.