Radio ili šta vam znači muzika

[Mstislav]

Ја не имадох храбрости ућ у разговор међу старије кад видим да мудро зборе (и искрено надасве) али осјећам обавезу испричат вам нешто и о себи и музици, да не будем само један од оних који читају а не смију ил не знају што написат.
Музика ми значи много много више него што бих могао написат ил рећ. Ал нажалост није тако било одувијек. Као генерација 88 дјетињство ми је обиљежила домаћа музика (да да, поп цг и денс српски) и сјећам се кнеза младог (куку како ми је тад цар био) макадам, тап 011 и сличне ствари (да не набрајам више да се не бламирам). Срећом мој ћале је имао добар укус што се музике тиче те сам кроз вожњу (да да и ја сам се возио на море као мали) чуо за балашевића, азру, бајагу (), шобића и индексе и замало заборавих рибљу чорбу. Тако је све то некако ишло до средине основне ил краја (не сјећам се баш) кад сам почео да гледам неке спотове на тв и да се интересујем за нешто ново нешто потуно другачије. Први цд ми је био од Gorrilaz-а (истоимени албум) други RHCP (Californication) после се више не сјећам.
И сјећам се онда једног дана (средња је била мислим први разред) спот на неку музичку тв (ако знам која зна ме јад) завршава се нека пјесма чудно (чуо сам само 30ак секунди) и гледам кад ће наслов да буде и окренем се на трен и пропустим име и само крајичком ока закачим назив пјесме. После тога се сјећам да је ишао спот од Super Fury Animals са неког концерта.
Пјесма коју сам једва видио (и која ме заинтригирала иако је нисам ни чуо како треба) се зове 2+2=5.
Како сам нашао цд Radiohead-a смијаћете ми се али било је то на шеталишту у будви једна продавница мало после трокадера.
Com Lag бијаше ми њихов први цд.

И да, слажем се са колегама возачима музику је много добро слушати у ауту. Посебно кад си сам.

[liquid]

dobro, mozda nije kupovao od 1. broja XZ. jbt, kako je bila XZ jebeno skupa, moralo se po 15-20 dana preskakati dorucak u skoli da bi se imalo za novi broj. a moralo se imati. a kako da imas i za novi broj i da kupis (i gdje uopste da je nadjes?!) svu muziku iz prethodnog broja koja te zanimala? pakao.

Ja sam već radio kad je počeo XZ tako da mi je jedini ne mali problem bilo čekanje.

UH, kako je dobar bio osjećaj kad ugledam uvijek vrhunski dizajniranu naslovnu stranu novog broja na trafici i listanje freškog još neotvaranog primjerka sa svojim specifičnim mirisom, a onda odugovlačenje sa čitanjem da bi se kraće čekao novi broj.

Bilo je nečeg prelijepog i u čekanju paketića sa novim naslovima koji bi se naručivali nakon čitanja recenzija u XZ-u. Nego, sve u svoje vrijeme , prelijepo je i sad kada možeš imati sve što poželiš od muzike i filma (nije li to nešto i što smo željeli) što pruža mogućnost za beskonačno istraživanje, ali treba imati i dobre filtere pa izdvojiti kvalitet po svom ukusu (grumpy old man)

[cowgir|]

...

Rispekt.

I ja sam u 5. i 6. razredu, u prvom pokušaju socijalizacije (pravilno naslućujete fail) slušala dens jer kad se izađe s ekipom u disko to se sluša. I tako.

Ja sam već radio kad je počeo XZ

O, kako si mator!

Poštovanje za godine, gospo'n, ja sam duvala u lizalice-pištaljke dok ste vi 'leb zarađivali i XZ od sopstvenog znoja finansirali.

sa svojim specifičnim mirisom

Miris, miris!!!

[liquid]

Poštovanje za godine, gospo'n, ja sam duvala u lizalice-pištaljke dok ste vi 'leb zarađivali i XZ od sopstvenog znoja finansirali.

Kako je dobar komentar jednog od učesnika na blog.b92, kaže :

''znam lika koji je krao razne casopise, u zlatno doba kasnih 90tih, ali xz nije hteo jer nije hteo da se ugasi nego ga je kupovao... ''

[AltaMarea88]

Kasete...jos kad im se zamota traka ili nekako iskoci iz kasete (ne znam da objasnim tu pojavu )pa je moras 'navidavati'...ili one njihove kutijice,tesko bi ostajale citave posle par otvaranja Lijep izum,al ipak je prakticniji cd!

Sad citam,vecina vas je od malena slusala neku,da kazem,kvalitetniju muziku! SLusala sam i ja plavi orkestar,crvenu jabuku ,bijelo dugme...al moram da priznam da mi je omiljena pjevacica mojih mladjanih dana,do nekih 5 godina,bila...tantararara(zatvorite oci ) DRAGANA MIRKOVIC E ne znam zasto,al bas sam je voljela,bila mi je u to doba i lijepa zena,uvijek u nekim drecavim-cjvetnim kombinacijama...sta znam djelovala je veselo,mozda me je zbog toga privukla njena muzikica! Od tada moj ukus se razvijao u skladu sa mojim godinama!Mozda bas neka prekretnica je bila ta muzicka skola,mislim da sam tamo naucila da prepoznam 'lijepo'!Sada imam probirljiv ukus,na primjer sa jednog albuma u prosjeku mi se svide 3 pjesme najvise,zato rekoh da volim da se prisunjam raznim muzickim pravcima i izvucem ono sto se meni dopada.

Ko god me pita koju muziku slusam,mislim da se posle nekih minut,dva pokaje...zasto? Zato sto ne mogu objasniti u dvije rijeci ono sto mi se dopada (neko voli jazz,neko voli rock,neko voli npr zasebno Guns n 'Roses i zna sve pjesme od njih).Ja nemam tu 'sposobnost' da se poistovjetim sa odredjenim muzickim pravcima,umjetnicima itd(mozda zato nikad nisam mogla shvatit tinejdzere koji slusaju metal i ponasaju se i oblace u tom stilu...).I ne samo,primjetila sam da pri pravljenju mojih muzickih kolekcija ,ne mogu napraviti jedan folder recimo sa baladama,laganijim stvarima...ustvari imam takav folder,al rijetko kad cu ga preslusati!Zasto? (moje omiljeno pitanje ),zato sto mi postane brzo monotono slusati jedan slican ritam...Mozda meni najvise bi odgovarala ona opcija 'casual' te sam ipod,kompjuter prebaci pjesmu po svom izboru i tako me iznova iznenadi...ovako kad vec znam sta cu da cujem (a posle nekog vremena naucis otprilike sta ima na tvojim listama )gubi mi na drazi.
Malo sam zakomplikovala,al da se shvatiti ,cini mi se Mada ,ovo je malo nezahvalno,jer opisujuci svoj muzicki ukus covjek samog sebe opisuje Da da ,nikako ne volim monotoniju
Mislite da mozete zakljuciti nesto o vasem sagovorniku (kojeg ne poznajete!) po njegovom/njenom muzickom ukusu?
Mislim da makar podsvjesno svi tako mislimo,cim se niko do sada nije usudio da podjeli sa sirokim forumaskim auditorijem svojih par omiljenih pjesama (izuzev cowgirl,koja je ovdje najotvorenija i opet svaka casti na toj osobini!)

[AltaMarea88]

Evo upravo napisah post gdje se pohvalh sa mojom Draganom Mirkovic kad vidim Mstislav me pretekao sa njegovim slicnim muzickim izborom .Dobro je ,ima jos neko ko nije slusao samo 'kvalitetnu ' muziku po mlade dane

P.S. Jos ovu 'pojavu' da spomenem,desava mi se(nekad cesto) da pjesmu koja mi se sviidi ponovim bezbroj puta...jednostavno nista ne zelim da cujem bez tu pjesmu,jeste da je kontradiktorno sa onim 'efektom iznenadjenja'koji sam maloprije opisala al...tako je kako je

[Čika Džo]

Pet strana kasnije, odgovoriću samo na dio iza 'ili' u naslovu topica.

Puno toga.

Edit: Aj' da i ja šibnem malo autobiografije.
Prije nego što se moj stari preselio na noćno nebo da lovi kosmičke lasice ili tako nešto, potrudio se da mi otruje dušu Pink Flojdom i Cepelinima. Nakon selidbe, ostavio je stotinjak ploča i dva koncerta snimljena na VHS-u koje sam danonoćno gutao kad bi došao moj red na TV. Nakon par mjeseci toga, batalio sam sve i nisam se javljao tamo negdje do petog razreda (to mu dođe oko 4 godine) (zanimljive 4 godine).
Onda sam počeo da petingujem sa Lenny Kravitzem i Craig Davidom, da bih u nekim poznim 12-im godinama čuo Nirvanu, nedugo zatim i Metaliku i ostale kante iz metal svijeta (save maybe Iron Maiden i Death), nakon toga povratak Flojdima i prežderavanje istima (i sličnima), uporedo sa njima bluz, preko bluza džez, preko svega toga 'savremenu' muziku i tako to. Otprilike je to neki rezime. Malo što iz tih ranijih perioda sad upalim, liše naravno Flojda. Od Flojda pa naovamo većinu toga uglavnom još slušam. Slušao sam stvarno svašta, imena bendova u tekstu su više neka naznaka žanrovskog opredjeljenja.
Sad bi bilo glupo pobrojavat' tačno što i kako.

[cowgir|]

спот на неку музичку тв ... и гледам кад ће наслов да буде

Jeste li vi zapisivali? Ja jesam. :mrgreen: Čekaš religiozno naslov i minuti su kao sati i pri kraju spota te hvata panika da si propustio naslov a kako nemoguće kad sve vreme gledam joj da nisu zaboravili? .
E pa.

и пропустим име

Kakav izvor frustracije! Kako sam mogao biti tako glup?!A u pm, ne mogu tri sekunde glavu da okrenem...

Bilo je nečeg prelijepog i u čekanju paketića sa novim naslovima koji bi se naručivali nakon čitanja recenzija u XZ-u. Nego, sve u svoje vrijeme , prelijepo je i sad kada možeš imati sve

Nešto mislim, ovo boldano, i ovo sve u svoje vreme, i ono za šta sam rekla da je bilo zlatno doba - nostalgija je kučka (onu drugu reč mi pretvara u zvezdice ), i nisam nostalgična (pft, sad sam sto gradi pametnija nego s 21 godinom ), ali sad mi je nekako, u odnosu na ranije, previše svega. Ili je samo predostupno, preterano...Pre. Teže procesuiram. Kad sam dovlačila te diskove, dođem kući, namestim se, namestim sve i pustim cd. I sad, mogu možda nešto drugo da raduckam usput ali ja prvenstveno preslušavam muziku. Upijam, posvetila sam se tome.

Sad natrčiš na nešto nausput, jubitu, neki sajt, hm, možda, daj, pustiš, radiš (posvećeno) još najmanje 3 stvari istovremeno, kako se ono beše zove ovo što sam malopre čuo? i slično.
Nisam promenila stav prema muzici. Ima albuma koji se i dalje preslušavaju, ali nešto se jeste promenilo.

[Mstislav]

Jeste li vi zapisivali? Ja jesam. :mrgreen: Čekaš religiozno naslov i minuti su kao sati i pri kraju spota te hvata panika da si propustio naslov a kako nemoguće kad sve vreme gledam joj da nisu zaboravili? .
E pa.




Kakav izvor frustracije! Kako sam mogao biti tako glup?!A u pm, ne mogu tri sekunde glavu da okrenem...

Чу записивао...
Још увијек имам свеску ђе сам писао нзиве пјесама које су ми се свиђеле ил текст ако сам слушао на радију па не знам ни ко пјева ни како се пјесам зове. А те муке.
Још се сјећам да сам двије три године тражио пјесму једну нисам јој знао ни име ни која је група (сад ћу је поставит на мрсни) и кад са је најзад нашао то осјећање не умијем објаснит. Каква радост!
Некад сам мање музике слушао али сам то што сам слушао, слушао интезивно. Учење текстова напамет, (сад се сјетих Coldplay-a) и сличне ствари. Сад ми је лакше наћ музику ал као што рекоше други мало шта остане у увету да те баш онако распамети кад имаш оволико избора.

[cowgir|]

Edit:

A zamalo sam sebi rekla: ako Joe ovde išta napiše, tačno ću se ofarbati u plavo!

Džo, brate.

[Čika Džo]

Plavo? Nema potrebe, ostani u bilo kojoj drugoj varijanti.

Slušanje nekih albuma za mene je bio life - changing event (na stranu to što nisam bio 'u toku' gotovo nikad), pa već kad šibam po autobiografiji, red bi bio da se pomenu.

P-U-L-S-E je osnova. Najčešće puštana i najoštećenija VHS 'snimka' u mojoj kolekciji. Na kraju su, u preostalim minutima 'B' strane kasete, nasnimljene 3-4 epizode 'Tom & Jerry'-a. Valjda neki rezultat neke moje male pobune protiv PULSE hegemonije u našem VHS playeru. No, Tom i Džeri su zbilja tu pod nerazjašnjenim okolnostima, ovo gore je nagađanje.
Što se studijskih albuma tiče: DSOTM, Animals, Atom Heart Mother.

Sa 12 godina revolucija su mi bili Peppersi i Nirvana. Muddy Banks i Blood Suga' su me držali budnim do kasno u noć, vrtjeli su se iznova i iznova na nekoj bijednoj varijanti vokmena. Sad kad se prisjetim, ne znam u kom univerzumu se taj bijedni uređaj uopšte mogao smatrati tehnologijom bilo kakve vrste.

Pored preslušavanja ogromnog i (sad mi tako izgleda) apsolutno besmislenog opusa gomile metal bendova, najtoplije uspomene vezane su mi iz tog perioda (koji je došao nakon Nirvane, Peppersa, STP-a, PJama, Sgardena i ostale grandž - punky ergele koja je uključivala čak i Joy Division, čiju sam jevtinu kompilaciju dugo poštovao kao prženu krtolu) za album benda Death - Symbolic i Nightfall in Middle - Earth od Blind Guardiana. Don't ask. I surely won't tell.

Nakon Deatha ništa sa 'metal scene' nije imalo baš previše smisla, pa sam polako i neprimjetno švenkovao na ovu staru gardu gitarista i nešto malo 'egzotičnije'. Ok, možda egzotično nije riječ koju tražim. Rustičnije. Onda su se uključili drugari različitih oblika i formi... Znate već. Momci sa gitarama koji su sad mahom u 60 - tim godinama i njihovi kreativni očevi tamne puti. E.C., SRV, Howlin' Wolf, Muddy, Nina Simone, Allman Brothers, BB, Sam Cooke, Walter Trout, Willie Dixon, Aretha Franklin, Joe Bonamassa bla bla bla you name it. Ispustio sam ih gomilu sigurno.
Ako bih morao da izdvajam albume (a to nema puno smisla) iz ovog perioda, onda su tu Četvorka Cepelina i Live u Regalu od jednog i jedinog. Kao što rekoh, opusi starih crnja mi nisu strani nimalo.

U svemu tome pažnju su mi privukli kreativni očevi tamne puti. No, tek kad sam čuo izvjesna dva albuma koja su me usisala u tu džez glupost (jer samo to može da bude, realno), sve je poprimilo oblike manije. Svježe sam napunio 18 godina i ležao sam jako bolestan i poprilično depresivan u jednoj od najgrimiznijih bolnica u Crnoj Gori sa mp3 plejerom punim prosječne muzike (ili sam bar tako mislio). Grizao sam dane i pokušavao da ostanem živ i dosadan, kad sam 'otkrio':
Steely Dan - Katy Lied
Miles Davis - Kind of Blue
Sad, prvi album je relativno nepoznat i relativno ne vrijedan pažnje (zavisi ko što voli, u stvari, meni je još mio). Drugi album je zvučni ekvivalent simultane masturbacije kompletne populacije planete Zemlje (uključujući i duboko disanje, povišen puls, rumenilo u obrazima itd). Suludo & savršeno.

Što bi se još moglo pomenut'... Je ne sais pas.
Aj' da vidimo. Bez reda. Bez smisla.
Godinu prije toga sam čuo 'album' Autogenog Treninga - Uvijek ti sebe Nađi.
Radiohead - Ok Computer (nema potrebe da komentarišem)
Arcade Fire - Neon Bible
Indigenous - Long Way Home
Jimi Hendrix - Experienced
Audioslave - Audioslave
Machine Head - Real Lies, Eyes, Realize (ako znam tačno redoslijed riječi u 'rečenici')
J. Cash - Folsom
Freddie Hubbard - First Light
John Coltrane - A Love Supreme (boldovan jer ima posebnu priču koju ne bih pričao)
Chet Baker Sings
Erykah Badu - Baduizm
Charlie Haden & Pat Metheny - Beyond the Missouri Sky
Dire Straits - Dire Straits
bla. bla. bla.

Previše je ovo za mene. Ne toliko u obimu, koliko je previše... Što znam.
Privatno.

Ne volim ovaj post. Ispustio sam previše, a previše sam napisao.

Čudno.

[cowgir|]

Steely Dan - Katy Lied
Miles Davis - Kind of Blue
Sad, prvi album je relativno nepoznat i relativno ne vrijedan pažnje (zavisi ko što voli, u stvari, meni je još mio). Drugi album je zvučni ekvivalent simultane masturbacije kompletne populacije planete Zemlje (uključujući i duboko disanje, povišen puls, rumenilo u obrazima itd). Suludo & savršeno.

Sve je dobro, ali ovo :mrgreen: me se dojmilo najjače. Ne zato što sam slušala potonji album , nego zato što mogu da rilejt s izjavom i osećanjem (manje zbog čina per se, više zbog muzičkog doživljaja). I na neki način ga razumem, a razumem i Džoa bolje. Možda sad i uzmem da ga odslušam, ciljano, i to.

koliko je previše... Što znam.
Privatno.

Misli šta hoćeš, ali kako se primicao kraj posta, a pre nego sam pročitala ovaj deo, pomislila sam 'jebote, oseća se da mu nije baš po volji, ali piše, joj, samo da nije prekinuo u pola rečenice uz vrisak kako ne može on ovo'. Srećom, nisi, i hvala ti. U tom smislu je spot on.

Men' se sviđa post. Ti i ne moraš da ga voliš after U hit send.

Ja sam ŠĆela još nešto da dodam, lično, je l', ali sam se smutila.

I da, ko uz Toma i Džerija nije zavoleo - ili se bar zainteresovao za - Šopena, taj ne voli muziku.

[cowgir|]

Mislite da mozete zakljuciti nesto o vasem sagovorniku (kojeg ne poznajete!) po njegovom/njenom muzickom ukusu?

Ovo sam ispustila.

Nadovezuje se na onaj deo, bar za mene, o odnosu koji je g_b prvi spomenuo.

Mogu.

Ne zbog samog muzičkog opredeljenja, nego zbog kombinacije istog sa načinom na koji to prezentuje. Kako govori o tome, i šta govori. Kakve izraze upotrebljava...Neminovno odaje to što stoji iza toga. Ne znam kako to bolje da objasnim. Ono, neko može voleti iste stvari kao ja, ali da mu ne znači (skoro) ništa ili malo; bliži će mi biti neko ko voli mnogo različitije stvari ali ima sličan odnos s muzikom kao ja. Razume ga. S njim ću lakše opštiti, osećam ga kao bližeg, sve.

Nekad sam bila veći terorista (kompletni idiot) po tom pitanju. Radio_head incident bio bi nekoć grounds for dismissal. Ovaj nije imao pojma o dotičnom bendu, ali je razumeo da to meni znači, isto kao i filmovi Allena i braće C koje je prezirao, ali uredno ih je gledao sa mnom, iako to nisam tražila, bez reči negodovanja (a ko zna, možda je samo očekivao seks ), iako se nije smejao na svim za to predviđenim mestima.
Mada, iskreno, na duže staze biti s nekim s kim ne možeš da podeliš taj deo, meni bi u nekom momentu postala robija. Ne želim biti, unutar veze, autistična u tako bitnom delu života mi.

[Antares]

Ajd valaH da i ja nesto napisem...

Nedje pocetak devedesetih i commodore 64, prvi uvid i uvod u elektronsku muziku preko igrice Robocop 2, sto je ujedno i prva igrica koje se sjecam, zajedno sa mracnom atmosferom, odlicnom muzikom predstavlja zvuk koji i dan danas volim. Pored Robocopa tu je bio i cuveni Outrun, i jos cuvenija muzika - ... I jos mnoge igrice i jos gomial odlicne muzike...

Nego, prva kaseta je bila od Ramba Amadeusa - Psihološko Propagandni Komplet M-91, koju dobih na poklon, a koja je i dan danas ziva.

A onda su vec uveliko krenule devedesete i poceo se slusati eurodance, zurke, zaljubljivanja, osnovna skola itd... Tu je bio i domaci ex-yu rock, a i slusala se Familija.

A onda je drug uzeo neki album "Fat of the land". Prodidzi, sta? Nesto skroz novo...
'98-u je obiljezila neka melodicna stvar.... Scooter - How much is the fish...

I tako do 2000-te, razni stilovi, razna muzika, kada sam prvi put cuo Ghost in the Machine -
A odna sam saznao i za Jean michel Jarre-a, Vangelisa, malo kasnije preko audiogalaxy-a i za Kitaro-a, eRa, Enigma, Deep Forest... sav onaj zvuk koji je predstavljao propratni materijal svake naucno obrazovne emisije emitovane bilo preko radija bilo preko TV-a.

Prvi CD je kupljen 2000-te Moby - Gold, kompilacija njegovih stvari, samo zbog -a

nesto sto je neponovljivo.

I tako... Eto se i ja upisah i raspisah. Adio.

[sparco]

hm covjek koji voli commodore elektronski zvuk nigdje nije naveo kraftwerka ................. !?!?!

[Antares]

hehee, Kraftwerk je nesto drugacije, totalno razlicito od ongoa sto radi jarre, vangelis, kitaro....

Nije nesto sto volim da slusam.

[sparco]

hehehehe , jarre je jarre sjeti se bombermana i jareta u istoj igrici uuuuh kakvo razaranje mozga, tune koji ostaje uz koji rastes pitajuci se stalno sto je to odakle je to, pa saznas negdje cuvsi pa se navuces i ko klinac slusas jareta a svi oko tebe spice girls, pa im pomenes a samo sto te ne lincuju, pa si izgubljen

[Antares]

heh, a nije bilo ni emisije dje se nije pojavljivala muzika bilo njegova bilo Vangelisova.

Muzika iz drugog svijeta....

[cowgir|]

Moj je prvi cd bila Nirvana.
Neka kompilacija, pamtim vrlo jasno kako je cover izgledao, ali nisam sigurna za naslov, sem da je uz nj bila prikačena godina - 1993. ili 1994., nekak'i best of vrag. Ono, albume sam imala na kaseti, al' ovo je nekakav kompakt cede, bogati, to hologramske slike projektuje kad ga turiš na onaj tanjirić što pritiskom na dugmence nežno, sasma nežno izlazi iz muzičkog stuba.
I to mi je jaaaako dugo bio jedini cede. Slušala sam ga u dnevnoj jer je, jebiga, stub tu bio lociran i u početku me bilo malo sramota od mojih.

Juče mi je dečko u kojeg sam bila smrtno zaljubljena pre 8 godina cca zalepio na vražji fejsbuk zid nešto od Thievery Corporation, i to me podsetilo kako sam s njim u to davno vreme jednom prilikom preko telefona vodila žučnu raspravu o tome čija je kolekcija izdanja pomenutog dvojca veća, panično tražeći po vitrini diskove da vidim nisam li nešto 'sad ću ga dotući, prepotentno goveče!' propustila.
Potpuno sam bila zaboravila na to, i kad sam ovo juče videla bila sam

Idem mu to sad reć'. :mrgreen:

[moon safari]

Mada, iskreno, na duže staze biti s nekim s kim ne možeš da podeliš taj deo, meni bi u nekom momentu postala robija. Ne želim biti, unutar veze, autistična u tako bitnom delu života mi.

fuckyeah. prekjuce mi rece jedna zenska osoba suprotnog pola - vise mi znaci u zivotu jedan film koji sam pogledala sa tobom, nego... [opis tekuce situacije].

[getaway blues]

Ja imam 6 albuma i 11 kompilacija Thievery. I nista od toga nijesam pustio evo dvije godine.

I da, pretuzna je cinjenica da mi niti jedna osoba suprotnog pola nije ostavila pjesmu na fb wallu, evo bice lijepih... godinu dana. Neko je bacio vradzbinu tamo. A i je pretjerano kakim sa Americanom vjerovatno.

Svija mi se koncept fb walla, i postavljanja nekih pjesama tu. To make a statement, a da niko nema pojma o cemu se radi. I svidja mi se zbog hronoloskog pracenja... svega. Tako mi je najlakse sebe da pratim.

[Arhitetka]

Bemmtifejsbuk, sad cu da se registrujem da ti postavim pjesmu - samo te nesto chitam koliko kukumachesh.



Salim se. Necu.


Evo ti pjesma, stavi je tamo i reci da je od Arhitetke.

[getaway blues]

Bemtimisha, stvarno bi trebala da se registrujes. I da postavis tu pjesmu. Mozda to cak i ponisti neka yt dugovanja

[liquid]

Nešto mislim, ovo boldano, i ovo sve u svoje vreme...ali sad mi je nekako, u odnosu na ranije, previše svega. Ili je samo predostupno, preterano...Pre. Teže procesuiram...Sad natrčiš na nešto nausput, jubitu, neki sajt, hm, možda, daj, pustiš, radiš (posvećeno) još najmanje 3 stvari istovremeno, kako se ono beše zove ovo što sam malopre čuo? i slično.
Nisam promenila stav prema muzici. Ima albuma koji se i dalje preslušavaju, ali nešto se jeste promenilo.

To je ono o čemu i ja često razmišljam. Definitivno smo zatrpani informacijama i došlo je do zasićenja. Čovjeka non-stop prati osjećaj da nešto propušta. Agresivno se nameću nekakve senzacije od izvođača, svi imaju nekakve milionske tiraže, a svi potpuno bezlični i zvuče kao kazna za naše receptore zvuka. Većina onoga što čujem zvuči mi isforsirano i naporno, izreciklirano na najgori način i onda se pitam da nije možda do mene.

Na sreću, često mi se dešava, jer volim da čeprkam po muzici, da naletim na neku stvarčugu iz nekih 70-tih, 80-tih, za koju prvi put čujem, koja mi vrati taj dobar osjećaj koji sam imao kad čujem nešto novo, dobro, originalno iz neke neistražene oblasti i onda sam miran.

Evo jedne nevjerovatne stvarčice, za koju se nadam da će vam se dopasti, na koju tako nalećeh, a ide na kraju filma Central do Brasil koji bih isto preporučio (hvala Amnesiac)



Meni je banja da se vraćam unazad, da čujem neke stvari koje sam volio, obraćam pažnju na detalje koje možda nekad nisam čuo na pravi način i onda opet imam neki novi doživljaj, a pored toga ima i previše neke starije muzike koja se propuštila, koja je itekako vrijedna pažnje i istraživanja tako da nema razloga za brigu, ne može da fali.

Skoro sam, poslije sigurno nekoliko godina, ponovo odslušao Surfer Rosa/Come on Pilgrim ... pfffff. No comment.

[cowgir|]

Prekrasno.

Posebna su mi misterija stvari (albumi) koji su mi na prvo slušanje bili meh, a posle sam se u njih zaljubila ili nešto.
I to s filmovima je posebna priča, preobožavam end credits momenat u filmovima u kojima sam čula nešto dobro, pa čekaš spisak upotrebljene muzike i izvođača i onda zapišeš i trk na net.
Što se stare muzike tiče, realno gledajuć' veliki procenat onoga dobrog što čujem jeste iz ranijih i mnogo ranijih godina.

Ovo će sad zvučati psiho ali mene genuino rastužuje činjenica da za života neću uspeti da preslušam sve što je dobro i što bi mi se dopalo.
Ni pogledati.
Ni pročitati.




Top 7 The National pesama koje ću s mp3 plejerom u ušima na ulici sigurno i nekontrolisano početi da pevam:

1. About Today
2. Mr November
3. Slipping Husband
4. Apartment Story
5. Lucky You
6. Conversation 16
7. Fake Empire (live, White Sessions) - kunem vam se, sa slušalicama u ušima, vidim ga kako drži onaj mikrofon i čujem kako peva meni, oko 2 ujutru u jednom malom zadimljenom klubu gde je zaginulo nas par alkosa koje niko doma ne čeka