Crnogorska svadba

[THE_BOSS]

Treba da napisem esej o Crnogorskim svadbama. Kako idu obicaji, svatovi, jabuka, kupovina mlade itd itd? Do sad sam bio samo na jednu svadbu i to na kratko tako da nemam pojma nista o njima.
Ako bi ste mogli reci kako ide sve od trenutka kada mladozenja prosi mladu do trenutka kada se svadba oficijelno zavrsava?
Hvala unaprijed.

[Hari Krisna]

Potrazi po forumu imas sve opisano

[zvoncica]

СВАДБЕ У СТАРОЈ ЦРНОЈ ГОРИ

Свадбарски обичаји у старој Црној Гори, која је обухватала области Горње Зете у чији састав су улазиле: Катунска, Ријечка, Црмничка и Љешанска нахија и касније Седморо брда: Бјелопавлићи, Кучи, Пипери, Морача, Ровца, Братоножићи и Васојевићи, са свим својим разликама и сличностима су се формирали унутар ових крајева. На ово су утицали, како смо навели у уводу, многи фактори које смо у основним цртама елаборирали. Међутим, овдје треба навести које су то области и у којим границама које је обухватала стара Црна Гора. Наведене четири нахије су обухватале само брдовите крајеве, тешко приступачне и врло погодне за одбрану од Турака. Граничила се са југа Суторманом, па брдима између Паштровића и Црмнице, између Паштровића, Мајина и Брајића и Побора до близу мора код Грбља; са западне стране: изнад Котора, Доброте, Љуте, Ораховца, Дражевине, Пераста, Рисна и Леденица; од сјеверне стране: преко Ситнице па између Грахова и Цуца на Пусти Лисац и од истока; планином Лаством и Гарчом, па брдима изнад Сушице, испод Комана до Љешкопоља, па изнад Жабљака и Додоша преко Скадарског језера до Сутормана. Овако стијешњена Црна Гора, чије се име први пут помиње крајем XV вијека, у којој су се људи претежно бавили сточарством и врло мало земљорадњом, почела је вршити утицај на сусједне области насељене православним живљем и све тако док је постепено проширивала своје границе и на Седморо брда. Овдје треба напоменути да област Зете (не мисли се на државу Зету), Подгорица и Љешкопоље нијесу и улазиле у границе старе Црне Горе све до краја црногорско-турског рата 1876-1878. године. С обзиром да су ове области најдуже биле под турском влашћу, то су се у овим крајевима, не и у Љешкопољу, најдуже задржали турски обичаји па и свадбарски. Ово се односи и на Малесију, гдје имамо оригиналне свадбарске обичаје.

СВАДБА У БЈЕЛОПАВЛИЋИМА1

Опредијелили смо се за опис свадбе из села Слатине, с обзиром да је Слатина „расадник" највећег броја братстава у Бјелопавлићима, како то у својим објашњењима наводи Петар Шобајић и други писци. Могло би се претпоставити, имајући у виду конфигурацију Бјелопавлића, да ћемо наићи на извјесне разлике у свадбарским обичајима, од села до села. Међутим подаци који слиједе у нашем излагању од доље поменуте старице из села Слатине у потпуности се подударају са оним што нам је испричала старица из села Вучице. Напомињемо да су ова села прилично удаљена једно од другога. Значи, свадбени обичај који овдје описујемо је прихваћен од највећег броја села у Бјелопавлићима.
Када младић приспије за женидбу, његов отац се распитује преко пријатеља, комшија и других ђе има добра ђевојка којом би сина женио. С друге стране, у то доба, ђевојка приспјела за удају, ђе год би ишла била би у пратњи своје браће или ближњих рођака. Мјеста погодна за виђење младих била су вашари - сабори или одлазак у пјацу и ако би момак на поменутим мјестима или неђе друго угледао ђевојку која би му се свидјела, саопштио би родитељима. Међутим, воља родитеља ће опет бити пресудна и од њих ће зависити да ли ће прихватити синовљев предлог.

(1)По казивању Миле Поповић, из села Слатине, старе 96 година и Милице Богетић из села Вучице старе 90 година.

Када је младожењин отац сазнао нешто више о некој ђевојци, а посебно из кога је братства и чија је кћерка, и ако му то све одговара, доноси одлуку да је проси. Најчешће отац младожењин или његов старији брат са још неким од ближе родбине ненајављени иду у кућу ђевојачку, не носећи са собом ни флашу ракије. Скоро редовно без околишања кажу сврху свога доласка и разговор о просидби понекад траје цијелу ноћ, односно све док се не постигне сагласност. Истина, нијесу ријетки случајеви да се просидба заврши одмах. У сваком случају, најчешће домаћин куће пита и ђевојку да ли хоће да се уда за, пo имену, наведеног младића и када она да пристанак, а то се редовно дешава, један од просаца излази из куће и пуцањем из ватреног оружја оглашава да је ђевојка испрошена. У Бјелопавлићима су ријетки случајеви да се просци врате а да не испросе ђевојку, или како наше саговорнице кажу, да им такви случајеви нијесу познати, а ово из разлога што се у просидбу ишло насигурно. На просидбу се не даје никаво обиљежје испрошеној ђевојци, јер са просцима не иде младожења, а дата ријеч је тврђа од ичега.
Углава се заказује послије просидбе за неђељу дана. На углаву иде младожења, његов отац, брат и још по неко из ближе родбине. Са собом носе пециво и пиће, а ако нијесу понијели пециво онда то надокнађују у новцу. За вријеме вечере, која је овом приликом добро богата, са доста куванога и печенога меса, сира, пршуте и доста вина и лозове ракије, а од слаткиша обавезна је патишпања, договарају се око датума када ће обавити свадбу, броју сватова, око дарова, и других обавеза и на једној и на другој страни. На углави младожења дарује своју будућу ташту новцем тзв. „мајчин грош" и даруjе осталу женску чељад, свакој по нешто новца. Нијесу усамљени случајеви да се на углави не могу о битним стварима договорити; а то је наjчешће због тога што је у кући ђевојачкој жалост или због лошег имовног стања њених родитеља, па нијесу у могућности да организују свадбу и то доводи до ситуације да отац младожењин поведе ђевојку са углаве, а ово се могло догодити исту вече послије просидбе. Када се ђевојка поведе са углаве или просидбе онда се свадба обавља само у кући младожење.
Сватове и друге званице позива младожења и његов отац, а ако нема оца онда његов стриц. Младожењин отац одређује старог свата, а то је скоро увијек стриц или најближи, највиђенији и најречитији рођак куће. Стари сват даје остале титуле сватовима и то: два ђевера, су браћа младожењина или браћа од стрица или најближи рођаци; барјактар је зет младожењин а ако нема зета онда је барјактар сестрић или ближи рођак у неким селима барајактар може бити и ујак младожењин; првијенац је најбољи пријатељ куће; војвода је брат или брат од ујака; анђибула је сестра младожењина или нека ближа родица. Поред сватова на свадбу се позивају рођаци, пријатељи, кумови, комшије и др.
Уочи свадбе сватови се окупљају у кући младожење на заједничку вечеру. Том приликом се договарају о предстојећој свадби. Ако је који сват дошао из даљине остаће ту вече на конаку у кући младожење, а остали сватови одлазе својим кућама, да би ујутро обучени у свечана црногорска одијела се сви окупили. Онај који нема свечано црногорско одијело ће га посудити код другога. Барјактар долази са барјаком. Сви сватови су претходног дана или на сами дан свадбе донијели пециво, или ако то нијесу донијели, дају противвриједност у новцу, а уз то обавезно ракију или вино. Анђибула доноси нешто од накита за невјесту. И остале званице доносе ко што може, односно ко шта има.

[zvoncica]

Сватови када полазе од младожењине куће не носе са собом ништа, осим ако је који сват самовољно узео флашу пића. Једино стари сват носи флашу ракије. Са развијеним барјаком на коњима или пјешке и са старим сватом на челу, сватови полазе рано ујутро. Ђевери воде коња за ђевојку, уколико се иде са коњима. Уз пут када сватови наиђу на кућу пријатеља или доброга комшије, овај ће изнијети своју здравицу за коју се не даје новац као у неким другим мјестима. На домак куће ђевојачке, сватове сретају отац ђевојачки са синовима или синовцима и сви скупа прилазе кући. Свадбари их дочекују са пјесмом. На позив домаћина да се улази у кућу, први се издвајају ђевери и улазе а затим сви остали. У чело трпезе стари сват, а у друго чело војвода. Остали сватови се обавезно измијешају са домаћим званицама. Трпеза је богата. На трпези су постављена цијела пецива, која ће се сјећи тек онда када ђевери уведу невјесту. Поред пецива има доста куванога меса, пршуте, зависно од годишњег доба, има и сувога меса, затим сира, скорупа и других ђакониа. Од слаткиша је обавезна патишпања. Вина и лозове ракије има довољно. Прву здравицу држи домаћин куће, а њему одмах одговара отац младожењин. Касније здравице држи ко год то жели. Нешто испред ручка, а ручак је око 10 сати, стари сват даје знак ђеверима да иду по ђевојку, што ови и чине. Када су ђевери устали иза трпезе траже да им се доведе невјеста. Невјесту у лијепој црногорској ношњи, коју јој је по ђеверима претходног дана послао младожења, изводе њена браћа или ако нема браће онда браћа од стрица или најближи рођаци и предају је ђеверима. Прије предаје браћа траже од ђевера да дају „откуп" за невјесту што ови и чине дајући нешто новца, више симболично. Када ђевери преузму невјесту неко од сватова кроз отворен прозор или изађе испред врата и пуцњем из пушке огласи да су ђевојку преузели ђевери. Ђевојачки отац или стриц или неки ближи старији рођак прилази ђеверима и са чашом вина у руци обраћа се невјести ријечима: „Пођи кћери из овога дома у тај срећни дом помого ти бог. Китила се срећом ко пшеница пјевом. Бог ти дао лијеп род изродила двије кћери а доста синова. Прве кћери потоње синове да се два зла у дом не састају. Чувај образ дома свога а сјећај се рода свога. Ако будеш у дому као што си у роду сви ће мо се поносити са тобом". Послије овога ђевери са невјестом сједају за трпезом и тада домаће ђевојке почињу китити сватове, а које кићење сватови плаћају. Исто тако, док сватови сједе за трпезом, ђевојке им пјевају пјесме и то сваком свату по на особ, а ови такође дају нешто новца, као што ће пред полазак плаћати кафу којом ће бити послужени. Новац од кићења и пјевања касније ће подијелити домаће ђевојке. Нешто прије дванаест сати а послије ручка који је сервиран око 10 сати, сватови излазе из куће ђевојачке. Пред кућом се поведе црногорско коло у које се хвата и невјеста са ђеверима. Ако су сватови са коњима, домаћа чељад им приводе коње а за невјесту је избран најљепши коњ и који је најљепше окићен. Када сватови полазе невјесту зову њена браћа и њена мајка да се окрене, а ово из вјеровања да ће јој дјеца личити на ујчевину. Риједак је случај да се може окренути, јер јој ђевери то не дозвољавају. Рухо ђевојачко може да се носи одмах или послије неђељу дана. Са пјесмом и пуцањем и развијеним барјаком, сватови се враћају другим путем. Исто тако и у повратку као и у поласку, комшије, пријатељи и други износе пред сватове здравицу, али се за разлику од других мјеста, не плаћа ништа.
Пред кућом младожењином се одвија посебан церемонијал. Наиме, када сватови дођу пред кућу младожењину, окупљени свадбари их дочекују са пјесмом и пуцањем, а свекрва прва прилази невјести и говори joj да буде срећан њен долазак у ову кућу, а затим једна млађа ђевојка, по могућности сестра младожењина даје невјести сито у коме се налази жито, ситан новац, поморанџа или јабука, и невјеста са тим посипа по кући и окупљеном народу, а затим баца поморанџу или јабуку преко куће. Послије овога, приводе невјесту на кућни праг и ту јој дају мало мушко дијете, најчешће младожењин братанић или син неког блиског рођака и ова га окрене за сунцем и пољуби. Послије овога ритуала, сватови и свадбари улазе у кућу и сједају за добро припремљену трпезу. На трпези је скоро исто као и на трпези у кући ђевојачкој, изузев што овдје нијесу на столу цијела пецива. Свадба у кући младожењиној траје најчешће два дана. Другог дана послије ручка сватови одлазе својим кућама. При поласку сваки сват дарује невјесту новцем, а она њих, или само неке од њих (старог свата, ђевере, барјактара, првијенца и накоњче) дарује: кошуљом, пешкиром, чарапама, марамицом и сл. Исто тако невјеста је донијела дарове за свекра, свекрву, заове и друге укућане.
Невјеста прву ноћ спава са једним ђевером, а другу са другим, а затим са свекрвом или свекром, све док не прође неђеља дана. Тек на врх неђељу дана младожења може са невјестом ићи у брачни кревет. Уобичајено је да се у поводе (пооде) иде истога или ако то није истога дана онда послије неђељу дана. У поводе иду невјестина мајка, браћа, сестра, браћа од стрица. Они са собом носе ђевојачко рухо, уколико га невјеста није понијела са собом. За пријатеље се носи само здравица. У поводима се остаје два дана. У поласку пријатеље прате младенци и остали укућани.
У првиче се иде кад пријатељи позову невјесту и остале, а то је обично на врх мјесец дана. У првиче иде невјеста са ђеверима, њена свекрва и још једно или двоје из куће. Невјеста носи поклоне за своје у роду, а пријатељи здравицу. У првиче се остаје само једну ноћ. Овим је церемонијал свадбе исцрпљен.
На крају треба истаћи и то да је у Бјелопавлићима бивало случајева да родитељи објаве вјеридбу своје дјеце док су још мала, па чак док су у колијевци. Неке интересантне примјере смо навели цитирајући Петра Шобајића.
Вјенчање младенаца може да буде истога дана а понекад и доста касније, зависно од договора са свештеником.

Одломци из књиге:
Василије Мујо Спасојевић
СВАДБАРСКИ ОБИЧАЈИ
У ЦРНОЈ ГОРИ

[DaySleeper]

bio sam djever nekoliko puta pitaj sto te interesuje?

[Feeleep]

odlicno

[THE_BOSS]

Hvala vam ljudi puno.

[CaseLogic]

Napisi da seljake na CG svadbu poznajes tako sto ih vidis olesene sa rakijom/vinom/pivom kako mumlaju gluposti.

[aLaPaCha]

ne piju samo ljudi sa sela

[CaseLogic]

Nijesu seljaci samo ljudi sa sela, niti znam zasto to mislis niti znam zasto uopste ubacas tataturu dje joj nije mjesto?

[aLaPaCha]

seljaci su ljudi sa sela,a seljacina je vec nesto drugo...

[DaySleeper]

na svdbe svi mumlaju i urnisani su

[aLaPaCha]

svadba-opste narodno veselje

[DaySleeper]

svadbe su mnogo bolje od kad se ne puca,veselije su

[aLaPaCha]

jes`...sto bi strecali od pucnjave,kad je veselje u pitanju

[DaySleeper]

to je to.case nemoj mi rec da se nisi nikad utega na svadbu i uvatio pevacicu za zicugu?

[aLaPaCha]

On?! sumnjam...to je gospodin!

[DaySleeper]

pure excelence

[aLaPaCha]

hahahhaha to ja govorim stalno kad popijem koju...

[DaySleeper]

dao bih ti rputaciju al ne moze(:

[aLaPaCha]

ma...kao da si mi je dao

[cvxcomputers]

svadba-opste narodno veselje

Svadba = Pjesma "danas majka ženi svoga sina", velika masa u transu od koje pola drži viski ili bocu rakije u vazduh, a druga polovina po automat ili pištolj... Svi izmašćeni, poneko s komaTom pečenja u drugoj ruci... XYZ rodjaka za koje nikad nisi ni čuo, svi alkoholisani, obavezno da se neko pobije ili popsuje, i barem jos 2-3je kakvo s*nje da napravi, e, da i bilo što da podje po zlu - ti si kriv! ... ... I to ti je optrlike to...

[Hari Krisna]

Na koliko si takvih slucajeva bio?

[Feeleep]

Svadba = Pjesma "danas majka ženi svoga sina", velika masa u transu od koje pola drži viski ili bocu rakije u vazduh, a druga polovina po automat ili pištolj... Svi izmašćeni, poneko s komaTom pečenja u drugoj ruci... XYZ rodjaka za koje nikad nisi ni čuo, svi alkoholisani, obavezno da se neko pobije ili popsuje, i barem jos 2-3je kakvo s*nje da napravi, e, da i bilo što da podje po zlu - ti si kriv! ... ... I to ti je optrlike to...

moze li bolje od toga ?

[Tattoo]

Sustina ti je lijepo objasnjena u reklami za Extra TV