Reply With Quoteha haaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaOriginally Posted by THE_BOSS
Nego kad jedem nesto drugo stavim zvaku na tacnu pa pojedem i onda ponovo prezivam.
Member
Ja se sjecam da sam zamisljao da su tik-tak bombonice one pilule sto po filmova piju da bi se ubili.. i tako sam se "trovao" tik takom i umirao po sto puta... Ili kad mi kupe zvaku nisam je izbacao iz usta citav dan.. Nego kad jedem nesto drugo stavim zvaku na tacnu pa pojedem i onda ponovo prezivam.
Member
ha haaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaNego kad jedem nesto drugo stavim zvaku na tacnu pa pojedem i onda ponovo prezivam.
Forum Addict
Миодраг Стојковић
Капан
Капан је мали кавез који се користи за хватање птица певачица. У њему је прости механички механизам који га затвара када птица стане на гранчицу. Успех је направити капан са што осетљивијим и бржим механизмом.
Мики забринуто посматра своје пубертетско дете које је опседнуто мобилним телефоном и компјутером.
– Је ли сине, како прилазиш некој девојчици кад ти се присвиђа?
–Пошаљем поруку мобилним или мејлом. Тако се прво испита терен да се не бих брукао.
–Да се не би брукао?
– Да. Замисли како би било када би ме јавно одбила.
Тридесетак година раније средњошколски Мики се спрема да приђе девојци вечерњег снова. Ништа чудно за такозвано мало корзо. Док средњошколци врте кругове са једне, на супротној страни главне улице на великом корзоу или „последњој шанси” мало старији такође врте своје наићи ће права/прави кругове. Микијеви вршњаци покушавају да му улију храброст саветима. Мики је нервозан, чује сопствено срце, ноздрве раширене, плућа траже кисеоник док мозак тражи излаз из сам-си-крив ситуације. Зна да нема одлагања не само због ње, охрабривање пријатеља прешло је у подсмех. Стратешки чека када она мора да окрене у другом правцу, негде у висини продавнице „Обућа Београд”. Оборене главе Мики први пут прилази девојци:
–Извини девојко, да ли можемо да прошетамо?
Она га полако одмерава и хладно: – Не.
Мики се окреће, насмејан, озарен, иде у базу где се очекује извештај. Мора да је успешан, Микијево лице је књига са перфектним завршетком. Један од пријатеља пита:
–Када шетате?
–Ма не шетамо, корпа.
– Зашто се онда смејеш?
– Ма људи, ово је много лако.
Отад је стварно све било лакше. У једном од следећих покушаја пријатељ и Мики издалека прате следећу изабраницу. Она се приближава кући, не жури јер зна да је Мики прати. На самом улазу Мики је стиже, покушава нешто да каже, окреће се и враћа.
–Шта је било?– пита пријатељ.
–Издао ме глас, мрмља Мики држећи се за грло. Ужурбано хита кући, прескаче степенице, улази у кухињу, пије жуманце, мајка га избезумљено гледа, а он нема времена, мора назад. За то време изабраница стрпљиво чека да јој Мики поново приђе, чекала би га да је пио и целу „агрококу”. Има нечег симпатичног и обећавајућег у његовом смушеном наступу.
И док Микију сећања и даље круже, корзо то одавно не чини, модерна времена су га избацила из града. Мобилни телефон и компјутер су сада оруђа упознавања. Кријемо се испред монитора који је постао прозор у свет и срце. Мики и његов син као вршњаци а толико разлика. Много тога се променило гласно размишља Мики. Велики број биоскопа је затворен, и онај где је Мики кришом гледао у њу док она гледа филм. Седећи укосо испред, светло са платна би осветљавало њено предивно лице, Микију лепше од било којег филма. Слика која не бледи, каже Мики. Каже да се млади све ређе везују, да број бракова редовно опада. Догађаји и сиромаштво на нашим просторима као и паралелни напредак негде другде истовремено су њему и Јуниору однели и донели. Мики се пита шта ће ново време још донети, можда ефикаснији и бржи модел капана, са уграђеним микропроцесором.
Миодраг Стојковић
submarine
prati li ko od vas leksinkong yu mitologije, e to je vracanje u djetin jstvo skroz na skroz
Risk , is what makes life worth living
Never a failure, always a lesson!
Forum Addict
BOBILJ i DRUSKAN
Ziveo na kraju sela stari Bobilj.Imao je samo kolibu i svog psa.
Bio je jako siromasan i jedva je imao sta da jede,ali svog psa ne bih nikad napustio.
Ljuci su obicno pitali Bobilja:
-Zasto Bobilje ne napustis svog psa, ni sam nemas sta da jedes.
Bobilj bi ih samo pogledao, okrenuo se i otisao.
Retko je Bobilj s kim razgovarao, samo sa svojim vernim psom.
Rekao bi Bobilj svome psu Druskanu:
-Nikome nas dvojica nismo potrebni niko nece da nas prigrli, sami smo samcati.
Bila je zima, i Bobilj se razboli, iz kreveta ne ustaje, a Druskan se od kreveta ne pomera.
Oseca starac da je smrt blizu, zagrli Druskana i gorko zaplace:
Zbogom,Druskane moj mili zbogom...
Bobilj mrtav lezi na krevetu, Druskan shvata da mu je gazda umro, Druskan par puta pridje i zalosno zalaja.
Pocese ljudi da brinu zasto Bobilj ne izlazi iz kolibe, dogovorise da dodju da ga vide.
Kada su usli u kolibu ugledase starca mrtvog kako lezi na krevetu, a pored lezi tuzan pas.
Donesose pokojnika na groblje i zakopase ga u grob.
Umre Bobilj koji nikome nije trebao, i niko za njime ne zaplaka.
Urlice Druskan na grobu, urlice i sapama zemlju kopa.
Hteo bi Druskan da otkopa druga da legne pored njega.
Pas se ne odmice od groba, nista ne jede, samo tuguje.
Hteo bi Druskan da kopa zemlju, da svoga druga otkopa ali sape nemoze da pomera.
Srce mu se steze drhtavica se siri, Druskan spusti polako glavu na grob lagano zadrhta......i umre na grobu.
Cvece na grobu poce da sapuce o neobicnom prijateljstvu.
Having a parachute greatly increases your chance of surviving a long fall.
Have a parachute.
Forum Addict
Tako je isto plakao i umro jedan Tamagochi za malim Japancem...
Forum Resident
Nebrojeno puta sam je citala neopisivo tuzna...
Imas zelenu zasluzeno
"Tiha voda brijeg roni..."
submarine
Risk , is what makes life worth living
Never a failure, always a lesson!
Forum Addict
Djevojcica sa sibicamaNebrojeno puta sam je citala neopisivo tuzna...
Imas zelenu zasluzeno
Bilo je strahovito hladno.Padao je sneg,spuštalo se veče.Bilo je to poslednje veče u godini,veče uoči Nove godine.Po toj hladnoći u mraku,išla je siromašna devojčica gologlava i bosonoga.Ona je doduše imala papuče,kada je pošla od kuće,ali šta bi joj pomoglo!Papuče su joj bile vrlo velike,ranije ih je nosila njena majka.Mala ih je izgubila kada je požurila preko ulice da izbegne kolima koja su besno jurila.Jednu papuču nije mogla da nađe,a drugu zgrabi neki dečak,koji reče da će je upotrebiti kao kolevku kad bude imao dece.
Tako ide devojčica bosih nožica,crvenih i modrih od zime.U nekoj staroj kecelji nosila je puno sumpornih žižica, a jedan svežanj drzala je u ruci.Niko ih celog dana nije kupio od nje,niko joj nije dao ni groša.Gladna i prozebla išla je potištena,jadnica mala.Pahuljice su padale na njenu dugu plavu kosu, koja joj se tako lepo kovrdzala na potiljku.
Svi prozori bili su osvetljeni I cela ulica mirisala je na guščije pečenje.Ta bilo je veče uoči Nove Godine.
Tamo, u uglu izmedju dve kuće, jedna se izbočila malo više prema ulici od druge devojčica sede I skupi se.Nožice je podvukla poda se,ali joj je bilo još hladnije,a kući nije mogla da ide jer nije prodala ni jedan jedini svežnjic žičica,nije dobila ni groša pa bi je otac tukao.A I kod kuće je bilo hladno,jedva su imali krov nad glavom,vetar je duvao sa svih strana,mada su one najveće pukotine zacepili slamom I krpama.Rucice su joj bile gotovo ucocene od zime.Ah,jedna zizica bi joj dobro cinila.Kad bi smela samo da izvuče jednu,da je kresne o zid I da zagreje prste.Izvuce jednu,vrc!.Kako je buknula,kako je plamsala.Bio je to topao,jasan plamen kao sveća.Bila je to čudesna sveća: devojčici se učini da sedi pored velike gvozdene peći,sa sjajnim mesinganim kuglama I mesenganim postoljem.Vatra je gorela tako lepo I prijatno grejala.Ali šta to bi?Kada je već bila ispružila noge da I njih ogreje ,plamen se ugasi ,peć nestade,sedela je sa izgorelim drvencetom žižice u ruci.
Kresnu drugu,ona sine jos svetlije,I svetlost obasja zid.Ovaj postade proziran kao veo.Videla je sobu:sto postavljen,prekriven velikim belim stolnjakom,a na njemu skupoceni porcelan;pečena guska punjena jabukama I sljivama divno se pušila.I sto je bilo lepše guska skoci s činije I stane gegati po podu sa viljuškom I nožem u ledjima,isla je pravo prema sirotoj devojčici.Tada se ugasi žižica I ostade samo hladni debeli zid.
Ona zapali jos jednu žižicu,I sad se nadje pod prekrasnom jelkom još većom I bogatijom od one koju je videla nedavno kroz staklena vrata kod bogatog trgovca.Hiljade sveća gorelo je na zelenim granama I šarene slike kao one kojima ukrašavaju izloge gledale su u nju.Mala pruzi obe rukei žižica se ugasi.Svećice na jelki stadoše se penjati sve više I više,I one vide da su to jasne zvezde. Jedna od njih pade I ostavi dug svetao trag na nebu.
-Sad neko umire!-reče mala,jer joj je tako kazala baka,baka koja ju je jedina volela,ali sad je I ona bila mrtva.
Devojčica opet kresnu jednu žižicu o zid:oko nje sinu,a u tom sjaju stajala je baka,sjajna I blistava,blaga I dobra.
Bako viknu mala.Povedime sa sobom!Znam da ćes nestati kad žižica izgori,kao sto su nestali I topla pec I pečena guska,I divna jelka!
I devojčica brzo zapali ceo svežanj žižica;htela je sto duže da zadrži baku.Žižice su plamsale takvim sjajem,da je bilo svetlije nego usred bela dana.Baka nikad ranije nije bila tako lepa,tako velika ona diže devojčicu u naručje I polete u sjaj I radost visoko,visoko!Više nije bilo ni hladnoće,ni gladi ,ni straha.
Ali u hladnu zoru,u uglu kraj kuće ,sedela je devojčica rumenih obraza sa osmehom na usnama.Bila je mrtva.Smrzla se od poslednje noći stare godine.Novogodišnja zora javi se nad malim telom devojčice,koja je čvrsto držala svežanj izgorelih žižica.Htela je da se ogreje,govorili su.Niko ne zna šta je sve lepo videla I u kakav je sjaj ušla sa svojom bakom da se raduje Novoj Godini.
Last edited by Antares; 07-06-10 at 15:22.
Having a parachute greatly increases your chance of surviving a long fall.
Have a parachute.
Forum Addict
dvije najljepse price iz djetinjstva...
Having a parachute greatly increases your chance of surviving a long fall.
Have a parachute.
Forum Resident
Ona je vec moja prica br 1
"Tiha voda brijeg roni..."
Active Member
kad vec pominjete prichice, red bi bio i da pomenemo knjigu nase mladosti (makar u mom slucaju)
I like to read - once i read something, i understand it, and once i understand it i never forget it.
Active Member
Evo i mog doprinosa, kad se vec prosirila tema
IZOKRENUTA PRICA
(Ova je priča pretrpjela zemljotres, pa je u njoj sve ispreturano. Pokušajte vi da svaku riječ vratite na njeno pravo mjesto.)
Tek je brdo izišlo iza sunca, a krevet skoči iz prostranog čiče, navuče noge na opanke, stavi glavu na kapu i otvori kuću na vratima.
– Gle, noćas je zemlja dobro pokvasila kišu! – začuđeno progunđa brk sučući čiču, pa brzim dvorištem požuri niz korake, istjera štalu iz krave i reče:
– Rogata livado, idi pasi u zelenoj kravi, a ja ću noge pod put, pa ću poći u drva da donesem šume.
Čiča stavi rame na sjekiru i namignu babom na svoje oko.
– Bako, skuvaj u jajetu četiri lonca dok se posao vrati s čiče. Danas će ručak slatko pojesti starca.
Put raspali niz čiču dižući svojom širokom prašinom oblake opanaka. Od toga se uplašiše neka kola, pa u trku izvrnuše konje, a uzda ispusti kočijaša i bubnu ledinom o leđa.
Događaj se uplaši od ovoga neobičnog čiče i opruži polje preko nogu jureći brže nego brdo preko zeca. Najzad, kad je bacio sebe ispred pogleda, od zuba mu zacvokota strah i glava mu se diže na kosi: iz obližnjeg vuka virila je krvoločna šuma!
– Au, sad je bostan obrao čiču! Obuzet ludim starcem, naš ti strah preskoči preko čakšira i podera trn, pa brže od polja potrča preko zasijane zvijezde.
Pred kućnom babom dočeka ga vjerni prag.
– Tako mi svetog vuka, eno nedjelje u šumi! – viknu glasina hrapavim čičom.
Kuća se prepade, uskoči u babu i zabravi ključ vratima, a siroto drvo pope se na čiču i gore se uhvati granom za ruke očekujući dvorište da dojuri u vuka.
Branko Copic
Alan Durban quote from 1980 - “If you want entertainment, go and watch clowns”.
Forum Addict
Ja sam se doselio u PG '98 i zatekao sam tu poljanu jedno 2 god. Kako sam je VOLIO! Bio je teren za fudbal u onoj prasini na lijevoj strani (ako gledas od alpe bara) a tamo pri kraju, prema bolku, su bile nek rupe i uzvisenja dje sam obozavao voziti biciklo i tripovat se kako sam motorista sa EuroSporta.
Prije 3 dana sam nasao kanticu od 0.75l i unutra jedno 150 klikera (moze l' toliko bit?) i unutra pinjoeo sad mi ulazi tata u sobu, i vidje 8 klikera i veli: "Sto je ovo sine? Znas ti za koji je ovo uzrast?"
I am so post-rock I shit sad birds.
Hardware Enthusiast
$etih se vađenja zuba, sa koncima, trzajima, cimajima...hahah
a i tata je sa kliještima 2put intervenisao..
-->*-TRIATLON PG!-*<--
Forum Addict
Sjecate li se "Školarac"-a?
I am so post-rock I shit sad birds.
Forum Addict
Ja se sjecam! Jos jedan od nacina da se izmuze koji dinar od napacenog naroda
BRAVO, prava stvar koja je muzla pare od naroda: Albumi i sličice... Ko je to izdavao, ubit ga bez pogovora! + su tad tinjali prvi vidovi kockanja (pola-cijelo u sličice, pa ko dobije, ko izgubi)
Kuchki Rendzer
Cetvrtak,skola Boro Cetkovic,nedje 87-8 god.
4 cas fizicko...
Ada cus lopte,ali s`cim-kantom plasticnom od ina delta ulja.
Jednom mjesecno kad nastavnik Dragan Pavicevic-TAAAAKO donese polufudbal(dobro napumpan) to je bio dogadjaj ranga...ne umijem nac adekvatan
Ne znam pamti li ko cigare na komad i sibicare ispred Metalke,u ono crno zalosno doba inflacije,kako su mrcenome narodu skubli zadnji dinar.
I da malo prozno doprinesem,nazalost nisam nasao full story
“Unutra su bila ona ista krupna, teška nevešta slova:
„Dragi sine“!, jer mati je tek od nas dece naučila da piše: da se nebi stidela.
Kad sam raširio pismo, nešto je zveknulo na pod; sagao sam se i uzeo : bila je desetica.
Ona tanka, izlizana, srebrna desetica, kakvih već odavno nema. Kad sam je uzeo u ruku, obuzelo me je blaženo osećanje. Sve je uzdrhtalo, zatalasalo se u meni, podiglo me uvis, kao u plamenu ljubavi.
Video sam onu dragu, uvelu drhtavu ruku koja je među prstima držala poslednju deseticu i najzad je spustila u pismo. Jer desetica je bila poslednja, to sam znao, kao da je na njoj bilo zapisano.
Sakrio sam se sasvim u kut da me niko ne bi video. Iz srca iz grudi, iz čitavog tela provalio mi je plač, tresao me je kao u groznici.
Ali kad sam se stepenicima vraćao u učionicu, bilo je u meni svetlo, svetlo. Mati je iz daljine videla moj bol, i smešeći se osvrnula se na mene, kao što bi se osvrnulo samo drago sunce.
I gle, čudo božje, zaista su se oblaci rasturili i veselo sunce zasjalo je kroz prozor.
Majke više nema, a ni onih starih desetica, i dani su sada prazni i pusti sve do noći.“
Last edited by Sidewinder; 07-06-10 at 20:57.
↯↯Dodje li ti nekad da skocis sa mosta,da li je i tebi nekad svega dosta↯↯
Arhivarka CDM foruma ;)
u moje pero smo vozili rolšue.....ali ne moderne, no ove:
moj brat je imao poni rog i živ mi ga nije dao, vazda smo se bili oko njega:
onda smo igrali klikera, skupljali salvete, igrali kuka (nijesmo mi to djaoljom zvali "žmurke"), lastike, onda smo dinare bačali uza zid pa ko bliže, pa ne znam kako se to zvalo, jedno vrijeme sam pravila herbarijum, e koliko je tu biljaka bilo, bilo moderno da se skuplja...ma uživanje u odnosu na ovu današnju djecu
EDIT-zaboravih trotinet!!! Ih kako se vozio trotinet onom nizbrdicom kod velike pjace
Komshinice moja slatka kao prvo 100 godinah, a onda u vezi tih trotineta moram dodati da i dalje imam posledice i oziljke kad ti se otkaci kuglager pa se izdrljas na onaj beton , kukala ti majka pa ne smijes poci kuci onako krvav, nego trk na pjacu na onu cesmu pa se peri
"Toliko je bilo stvari u zivotu kojih smo se bojali a nije trebalo, trebalo je zivjeti"
Active Member
respect - e to je prava Podgorica! Those were the days....Komshinice moja slatka kao prvo 100 godinah, a onda u vezi tih trotineta moram dodati da i dalje imam posledice i oziljke kad ti se otkaci kuglager pa se izdrljas na onaj beton , kukala ti majka pa ne smijes poci kuci onako krvav, nego trk na pjacu na onu cesmu pa se peri
I like to read - once i read something, i understand it, and once i understand it i never forget it.
submarine
a jel ko vozio karice niz goricu > > >??? karic je jeftina naprava od tri daske, letve za volan, i 3 kuglagera bez kocnica, nego glavom u stub ili drvo i stajete ?!?!?!
Risk , is what makes life worth living
Never a failure, always a lesson!
submarine
Risk , is what makes life worth living
Never a failure, always a lesson!
Arhivarka CDM foruma ;)
Pa mi smo to i zvali trotinet... kako ti rece karica...podrazumijevalo se da nema kocnica ...kocis ili glavom ako zapnes nedje, eventualno ako legnes na stomak na trotinet onda gledas da ne pogines nije bitno cime kocis rukama, koljenima i tako.....
"Toliko je bilo stvari u zivotu kojih smo se bojali a nije trebalo, trebalo je zivjeti"
Forum Addict
hahahah kako me nasmija, nije karica nego KARIĆ primjer: Vozili smo kariće
i mi smo u komsiluk imali ovo ka djeca, pa se nije moglo zaspat od nas, pa kumi i moli da prestanemo, i posle smo nabavili one gumene od kontenjera...
Photographer & Snakemaster
ne znam jeste li vi, ali dok smo bili manji, ja i moje drustvo kad vozimo bicikle, zakacimo pozadi stirpopol, i onda se tripujemo na motor, i banjaaa
There are currently 3 users browsing this thread. (2 members and 1 guests)
Posting Permissions
Bookmarks