Partija klikera na život i smrt… Lastika oko struka dvije djevojčice… Žmurka na loptu… Komiti i žandari… Pada mrak, a majka viče
sa balkona tvoje ime… Čuveni odgovor: „Još 15 minuta“… A kad doma dođeš odma te sprovode u kadu kao u betonjerku… Ako su nas tad vodili u kadu na dezinfekciju, danas nas vode u betonjerku na detoksizaciju… Nismo se mnogo mijenjali od tad… „Game boy“ je bio statusni simbol, a ne igračka… Igrice se nisu igrale kući nego kod „Pera“, a najveća faca nam nije bio onaj koji je imao X-box, nego onaj koji je „obrćao“ Mustafu („Cadilacs and dinosaurs“) sa jednim žetonom…
Tom i džeri, Pink panter, Popaj, Nindža kornjače i ekipa su bili naši crtani… „Mama ja sam još gladan“, „Šalio sam se“, „Propeler zviz“, „Bio sam bolestan“, „Jedite kod Džoa“, „Ne kradi zlato od zeca“, „Zašto si me bacio u staru reku Misisipi“… su bile rečenice koje smo mi ponavljali… Troperac, pinco, džombo i ostali klikeri su bili naše blago… Mislim da je Džombo veća faca od bilo koje konzole ili ne daj bože karte za Digimone…
Sony dvojka, trojka, X-box 360, Wee, Counter strike, Doha, PSP… Alo? Postoji li i jedna aktivnost koju današnja đeca obavljaju van kuće… Đe je ono dvorište đe se igra „lopte“ dok se reflektori ne upale pa dođu stariji momci… Ja sam Peđi (stariji momak, ALO) išao da kupujem hleb svako jutro iz centra do Sahat kule, i vraćao se presrećan jer je baš meni povjerio tu obavezu… Danas ova đeca neće ni bocu vode u „frizerski“ da ti napune… Ja sam za Novu Godinu dobijao petarde, klikere, sličice, lopte… Ovi današnji mangupi dobijaju konzole i pantalone… Sjećaš li se kad si iznosio sličice da se mijenjaš pa ti u ušima odzvanja dok ih listaš: „imam, imam, imam, imam“… Toga ti više nema pobro…
Partija „kockica“ ispred današnjeg „Mozarta“ na tadašnjem „Trgu Ivana Milutinovića“ kod ulaza broj 5… Svih 16 kockica puno a ispada se sa 4 greške jer je masu igrača… Sa strane čeka još desetoro najmanje, da se ubače kad neko ode doma da ruča… „Je’n, dva, tri“ sa autićima… Leka nacrta najbolju stazu na svijet, sa 15 kreda u boji… E koje je to bilo zadovoljstvo viđet sa balkona kako se šareni…
Nedelja veče, majka te okupa i pobode pored peći da se sušiš a na TV se gledaju „Srećni ljudi“… A kad ti se noge ljeti izglibaju, vataju te po kući sa mokrim peškirom da ti ih ostružu… E kakvi smo mi bili naspram ovih današnjih… Ni Sony nismo igrali kući, nego tamo đe se iznajmljuje… Možda se baš zbog takvog djetinjstva ni dan danas ne savijamo u kuću…
E sad uporedi… Bi li dao i jedan tren onoga odiranja dlanova i koljena za bilo koji „Pro Evolution“ ili ketridž gadni… Ja ne bi, pa da mi sve „Perove“ igrice (Metal slug, Asteriks, Avioni, Double Dragon, Punisher i ostali) presele kući… Stvarno mi nije jasno što je sa ovom današnjom đecom? Možda je došlo takvo vrijeme da je roditelju lakše da im kupi neku budalaštinu pa da ih zadrži kući… „Pušti, neka mi ga tu, najmilije mi je kad je kod mene“… Ili su đeca evoluirala u kućne pacove u zadnje 10 godina, što je manje vjerovatno… Stvarno ne shvatam…
Zato roditelji, ćerajte tu đecu iz kuće da vam ne izrastaju u debile koji ništa ne znaju o životu… Kakav je to čovjek koji nikad nije gađao prolaznike iz „puvaljke“ ili se pobio sa nekim jer mu je probušenim đonom pokupio kliker (genijalan način da se konfiskuje kliker)… Zamisli tu đevojku koja nije igrala lastike, ili ne daj bože momka koji nikad nije slomio prozor loptom… Kakav ćeš ti sjutra čovjek da budeš ako nisi bježao iz škole da bi obrnuo „Double Dragon“ sa Rebekom… Ti si išao u propast zbog svog ideala… Pa kad ti majka vidi neopravdane, nema da se ide na igrice do Aprila… Uh… Može li gora sankcija,zajebi one američke kad ti ukinu brašno i te gluposti… Ona ti ladno ukine žetone… Nikad joj to nisam oprostio… I dan danas mi se usta osuše kad se toga sjetim… E to ti je ukus djetinjstva, a Counter, Doha i debela krivonoga đeca, možda zvuče moderno, ali i sami znaju da mogu ladno da nas povuču za… Jer samo mi u odnosu na njih isto što i Chelsea za Grafičar…
Izvinjavam se ako je ova tema vec nedje bila Izvor:
http://zabolje.me
Reply With Quote
Originally Posted by Artemis
e onda sam porasla jbg...
Krvi sam se smijala kao dijete kad bih se posjekla.I recimo imam oziljak na stopalu gdje sam se dobro udesila kad sam imala 3 god i mali jedan na obrvi,tada sam se samo uplasila panike oko mene ali ne i krvi i posjekotine,koja je ujedno bila neki mm zavrsena od glavne neke vene sta ti znam...Sad kad vidim tuce muske uzivo pa krv udre gotovo je,mucnina me uhvati i nema me...
Bookmarks