rekli su o ljubavi;citati,odlomci....;)

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

"...Nasa ljubav zastaje tu Tvrdoglava ko magare Ziva ko zelja Svirepa kao secanje Hladna kao kajanje Nezna kao uspomena Hladna kao mermer Lepa kao dan Nezna kao dete.
Gleda nas smeseci se, I kazuje mnogo ne govoreci nista A ja je slusam drhteci
I vicem! Vicem za tebe, Vicem za sebe, I preklinjem te:Za tebe za sebe i za sve one koji se vole, I koji su se voleli
....Ostani tu! Tu gde si! Gde bila si nekad...Ostani tu ...Ne pomici se...Ne idi..."

[desert de Lleó]

"Da me učiniš boljom osobom. Da me menjaš. Da me izazivaš. Iznenađuješ. Da me nateraš da preispitam svoj život. Da budeš ili najbolja ili najgora stvar po mene."

[desert de Lleó]

Samo je želio biti s njom. Iako, nije imao pojma zašto. Kako to postići, šta bi to za njega značilo. Sve što je sa sigurnošću mogao ustvrditi bilo je da je uprkos svemu, samo o njoj razmišljao.. samo do nje mu je stalo.

[Nasmijana]

Znam, mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.

Pijana kiša šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.
Kuda ću?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka,
zurim u lica prolaznika,
koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?

Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al' ja,
u krčmu svratio gorak,
a ona
ne znajući-prošla.

Ne znam.
Ceo svet smo obišli
u žudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoišli.

Da, mora da je tako.

M. Antić

[desert de Lleó]

Ona je bila jedna od onih rijetkih koje imaš na kratko vrijeme, a pamtiš ih zauvijek.

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

"...Ko si ti? Vise te u odrazu ne prepoznajem.
Stojis mirno,stisnutih usnana koje zele da mi kazu nesto ,vidim ti u pogledu koji je posiveo od umornih budjenja u pogresnim krevetima.

Ti nemas vise svoje mesto.
Ostavljas i kacis sebe po raznim zidovima,mirises na tudje uzdisaje, i svaki put za sobom ostavis neku sitnicu da znaju da si nekada tu delila njihov znoj. Osecam te tu u grudima,kao neku novu tek spoznatu stvar,dok pokusavam da te nasmejem u ogledalu.Znam da me vidis.
Mene ne mozes da prevaris ,kao sto se strucno za njih maskiras da bi zataskala svoje stvarne poglede.
...
Isprljala si jezik ,kidajuci niti izmedju nas, cimajuci zubima si okrvavila usne tudjim nepostovanjem.
...
I oni sto su tu ti ne poznaju boju ociju kada si tuzna, ko si, i sta sanjas.Ne nadaj se ni onima zabranjenim, da ce znati na kom boku spavas.
....
Ostala si na svome,sa svojom lepom glavom u oblacima ,koju moras da prizemljis sto pre.
...
Zaboravi da ne zaboravljas, inace te vise hrabriti pred ogledalom necu.
I ja od tebe imam mucninu onu jutarnju kad te ugledam tako blesavo srecnu zbog tereta koji nosis.
Zdravo mila, umorile su mi se jagodice od pokusaja da ti skrenem paznju.
Sledeci put se sama snadji...."

[desert de Lleó]

Ljubavnici će doći i proći. I znaš šta, dušo? Mrzim što ti to moram reći, ali većina njih – zapravo skoro svi oni – će ti slomiti srce, ali ne možeš prosto odustati, jer ako odustaneš, nikad nećeš naći svoju sličnu dušu. Nikad nećeš naći onu polovinu koja te čini potpunom i koja će biti s tobom zauvijek.

[Artemis]

"Ja ti ne mogu reći koje su mi tvoje najlepše reči... mogu ti samo reći koja je tvoja najlepša tišina...
ona u kojoj se znamo..."

[Oljce]

Nije naš zadatak u tome da se
približimo jedno drugom, kao
što se ne sastaju ni sunce i
mesec, ni more i kopno. Nas
dvoje smo, prijatelju dragi,
sunce i mesec, mi smo more
i kopno. Naš cilj nije da se
slijemo jedno s drugim već
da saznamo jedno od drugoga
i da jedan u drugom naučimo
da vidimo i poštujemo ono
što taj drugi jeste: naša
suprotnost i dopuna.
Herman Hese

[Oljce]

Andre Malro "Ljudska
sudbina"
"Ljudi nisu moji bližnji, oni su
ti koji me posmatraju i sude o
meni. Moji bližnji su oni koji
me vole a ne posmatraju me,
koji me vole uprkos padu,
uprkos niskosti, uprkos
izdajstvu, koji vole mene a ne
ono što sam učinio ili ću
učiniti. Samo sa Mej imam tu
zajedničku ljubav, kao što
drugi imaju zajedničku
bolesnu decu." To svakako
nije bila sreća. Već nešto
iskonsko što se slagalo sa
mrakom i izazivalo u njemu
toplinu koja se završavala u
nepomičnom zagrljaju, kao
obraz pritisnut uz obraz -
jedino, što je u njemu bilo
tako jako kao smrt.

[Oljce]

Žak Prever "Alikante"
Narandža na stolu
Tvoja haljina na podu
A ti u mojoj postelji
Blagi trenutka
Svežina noći
Toplota moga života


Toni Parsons "Naše
nezaboravljene priče"
"Zaljuljao je stolicu i zagledao
u slike na njihova tri zida.
Terijevu pažnju privuče
opustošeno lice Normana
Majlera.
Čuo je priču o Majlerovoj
večeri uoči venčanja i nije je
zaboravio. Majler je bio
depresivan zbog toga što
sutra treba da prođe kroz
crkvu. Njegova buduća žena
upitala ga je šta mu je, a
Majler je odgovorio da sve to
nikada nije želeo - brak,
monogamiju, preplitanje svog
života s nečijim tuđim. Sve
što je Majler oduvek želeo
bilo je da živi u Parizu kao
slobodan čovek. A njegova
buduća reče: "Slušaj,
Normane. Da si slobodan
čovek u Parizu, sigurno bi
sreo onu posebnu devojku i
završio isto gde si i sada. I
Norman Majler je shvatio da
je to istina. U kratkim
trenucima slobode koji naiđu,
uvek tražiš način da ne budeš
slobodan, da potpuno
pripadneš nekome. Tražiš
nove svetove i nađeš ih u
jednom jedinom licu

[Beli vuk]

Kada pomognesh nakom odnosno činiš dobra djela ,biraš lepe riječi ...moraš osjećati slobodu,ne kao seljak i priglup ,
možda jedino za sebe...:star:

Kako mogu biti dosadni sa ljubavnom poezijom i izrekama ili što bi neko reko "Bježi budalo odavde"

[desert de Lleó]

''Kad je čaša pri dnu, priznam sebi da je ona jedino što mi je vrijedilo. Odzvanja mi njen smijeh, osjetim njen dah na svojim usnama.. I znam da ona, negdje tamo, isto pati.. Al' j***š ga - nije nam se dalo... "

[desert de Lleó]

Poslije ljubavi ostaju navike koje više nemaš s kim da podijeliš, broj telefona koji blijedi ali ga nikada ne zaboraviš, poruka za dobro jutro i laku noć koju više nemaš kome poslati... Poslije ljubavi ostanu ulice kojima ste nekada hodali, klupe u parku na kojima su sada neki novi parovi, pjesma koja uvijek podsjeti na ono što je prošlo... Poslije ljubavi ostanu pijane noći, uzaludna borba sa samim sobom da sakriješ telefon od sebe, samo da ga/je ne pozoveš, ostaju drugi muškarci i druge žene... Poslije ljubavi ostanete vas dvoje, daleki, stranci koji se do kraja života za nešto kaju, i koji do kraja života žive od uspomena.


Poslije ljubavi ne ostaje ništa.

[Artemis]

"Možda se ponekad razočaraš u ljude i sve oko sebe, čak i u sebe, i kao ptica bez gnjezda tražiš utočište pod tuđim krovom... Možda ponekad, ali jednom sigurno, ispreči se neko pred tobom, neko preko koga ne možeš preći, pogledati ga preko ramena i otići... Jednom, osjetiš potrebu da spojiš svoju dušu sa polovinom koja ti nedostaje i shvatiš da nekoga duboko, duboko voliš."

Mihail Šolohov

[Artemis]

Život je, mili moj cjelovitost. Život je čas kada se sretnu jedan muškarac i jedna žena zato što pristaju jedno uz drugo, jer imaju nešto jedno s drugim, kao što ima kiša s morem jedno se uvijek vraća drugome, sastavnica su jedno drugome, preduvjet postojanja onoga drugog. Iz takve cjeline proizilazi nešto što je skladno, i to je život.
I zato se bojiš toga, i života i cjelovitosti, jer se čovjek ničega ne plaši toliko, pa čak ni rastezala ni vješala, kao samoga sebe, tajne s kojom se ne usuđuje suočiti. A hoće li, ljubavi moja, nakon toga biti dobro? Ne znam. No bit će jednostavno, sve će biti mnogo jednostavnije. A mi ćemo na tim dvjema pozornicama, u postelji i u svijetu, postati saveznici koji sve znaju o sebi, ali i o publici, i više nas neće mučiti strah. Jer ljubav je urota i savez, ne samo groznica i zavjet, suza i krik, silno ozbiljan i čvrst savez. A ja ću se držati toga saveza, sve do smrti.
Hoću li te čekati?
Pa rekoh ti: čekat ću te do svršetka vremena. Jer među nama postoji nešto što ne prolazi s vremenom.



Sandor Marai

[desert de Lleó]

Da promeniš boju kose, boju ludih zelenih očiju, da počneš da pričaš neki meni stran jezik, da promeniš hod, da promeniš svaki detalj na tvom telu.. Mene ne bi mogla da zavaraš. Ja bih te prepoznao. Samo po tom osećaju koji izazivaš kad si pored mene.. Nema te promene na tebi koja bi promenila ono što ja osećam.

[BLACK_MAGIC_WOMAN]

"...ti si jedini nacin da pokrijem golotinju
ove detinje duse..."

[chloe]

Ni zemljopis nije volela. Ne zbog granica. Ne zbog gradova. Već zbog toga što nije htela da prizna.. da je bole kilometri.

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

Kao listovi iste knjige, kao rijec istog jezika, gramatika u pokretu koji se radja, raste i umire da bi uskrsnuo.
Neizreciva, slucena i utekla stvarnost koju je pregazila lopta vremena dok je sudbina zaustavlja drscuci.
To nije bio nas trenutak.

[desert de Lleó]

Iz vlastitih ruku je ispustio nju, ženu koju je tako dugo tražio, savršenstvo samo njemu namjenjeno. Svojom krivicom je ostavio dojam kukavice, bojažljivog dječaka.

[Artemis]

"Ispred sebe sam stavila papir i olovku.Zeljela sam pisati o njemu.O tome koliko me usrecuje.Koliko me cini potpunom.
Ali onda me zapanjujuca cinjenica pogodila,od toliko misli o njemu u mojoj glavi nijednu nisam mogla prenijeti na papir.
I rastuzila sam se, zaista jesam. Kako ne mogu pisati o tebi koji si donio u moj zivot sve ono sto sam cekala? Sve ono sto sam zeljela? Njeznost,postovanje,razumijevanje, ljubav. Znala sam tacno sta zelim napisati,ali rijeci nisam mogla pronaci...
Osjetila sam poljubac na vratu. Kafa je zamirisala iza mojih leđa...probudio se.
"Pišes?" divan je kad se tek probudi, miriše na vaniliju, a zelene pospane oci podsjećaju na more.
"Pokušavam pisati o tebi...i meni. I ne uspjeva mi." kazem tiho, i znam da osjeća zalost u mome glasu.
"Ali, budalice, mi smo ljubav. Ja i ti. A ljubav osjećaš, tesko je neko moze prenijeti na papir."
I tako je čitaoc nadmašio pisca. A bio je u pravu. Sretna sam, i ne mogu pisati o tome. Ali sretna sam, dovraga...i nista drugo nije bitno...
...i vikala bih toliko glasno te dvije riječi da me i oblaci čuju."

[Beli vuk]

Ne razmišljam o vama i ne povređujem vaš prostor ,a hranu koju jedem je ono što je ostalo od mog oca,,,. a mi nismo ni rod ni pomoz bog u tom pogledu.

[desert de Lleó]

Šta hoćete od mene? Potvrdu da sam je volio? Jesam. Čovječe, volio sam je više od svega na svijetu. Jeste li vi ikada ikoga tako voljeli? Ako jeste, pokušajte se staviti u moj položaj i zamisliti šta bi vas boljelo, od čega bi bolovali. Od tuge, i nemoći da se bilo šta promijeni.

[puppy]

Avaj! Ljubav žena! Poznato je
Da je divna ali i strašna stvar;
Jer, sve što imaju, stavljeno je na tu kartu,
I ako ona izgubi, život im ništa više ne može dati na dar
Osim loših imitacija prošlosti same,
I njihova je osveta zato kao skok tigra
Smrtonosna i brza, i teška; a opet, kako prave muke
Trpe one – udarce koje nanose osećaju i same. One su u pravu; jer muškarac prema muškarcu tako često nepravedan,
Prema ženama je uvek takav; jedan jedini okov
Sve žene čeka – a neverstvo im je jedini izlaz;
Naučene su da prikrivaju patnju uzdrhtalih srca
Za svojim idolom, dok ih neki bogatiji pohotljivac
Ne kupi za brak – i šta im onda ostaje?
Nezahvalni muž – a zatim neverni ljubavnik -
Potom kinđurenje, deca, molitve – i sve je svršeno.
Neke nađu ljubavnika, neke se propiju ili predaju molitvama
Jedne se predaju domaćinstvu, druge raspusnom životu,
Neke pobegnu ali samo jednu zamene za brigu drugu,
Pošto izgube prednosti čednog položaja
teško da bilo šta može da im popravi situaciju.
Njihov položaj je uvek neprirodan
Svuda, od dosadne palate do prljave kolibe:
Neke traže đavola, pa pišu romane.


Lord Bajron