rekli su o ljubavi;citati,odlomci....;)

[Sirenita]

"Ljubav je uvijek nova. Nije vazno da li volimo jednom, dvaput, deset puta u zivotu - jer se stalno suocavamo sa situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas moze odvesti u pakao ili u raj, ali nas uvijek nekud odvede. Treba je prihvatiti, jer ona je osnovna hrana naseg postojanja. Ako je uskratimo sebi, umrecemo od gladi gledajuci zudno u drvo zivota, a necemo imati smelosti da pruzimo ruke i uberemo plodove. Treba traziti ljubav, ma gde ona bila, cak i onda kada to podrazumeva sate, dane, nedelje razocaranja i tuge. Jer onog casa kada krenemo u potragu za ljubavlju i ljubav takodje polazi nama u susret. I spasava nas."

[POBR0]

"Sreli smo se negdje između svjetova u malom prolazu gdje sudbine se ukrštaju u vremenu kada svemir utihne da se šapati duša čuti mogu"...

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

Nije u pitanju ljubav o kojoj ovdje govorimo... ali poshto ne znam gdje da ga smjestim...a meni je mnogo lijepo...stavljam ga ovdje...a vi se SEKAJTE sa njim dje mislite da treba ako to nije ovdje


"Bilo jednom jedno dijete, spremno da se rodi.Jednog dana ono upita Boga: “Čujem da me sutra šalješ na zemlju? Ali kako ću tamo živjeti kad sam tako mali i bespomoćan?”

Bog je dogovorio: “Između mnogih anđela izabrao sam jednoga za tebe. Taj anđeo će te čekati i brinuti se o tebi.”

“Ali”, kaže dijete, “tu na nebu ne radim ništa osim što pjevam i smijem se.To je sve što mi treba da budem sretan.”

Bog kaže: “Tvoj će ti anđeo pjevati svaki dan. I osjećaćeš ljubav svoga anđela i bićeš srećan.”

“A”, kaže dijete, “kako ću razumjeti kad mi ljudi pričaju, ako ja ne govorim njihovim jezikom?”

“To je lako”, kaže Bog, “tvoj će ti anđeo govoriti najljepše i najslađe riječi koje ćeš ikada čuti. I s mnogo strpljenja i pažnje, tvoj će te anđeo naučiti pričati.”

Dijete je pogledalo Boga i reklo: “A šta da radim kad želim razgovarati s tobom?!”

Bog se nasmijao djetetu i rekao: “Tvoj će ti anđeo spojiti ručice i naučiti te kako se moli.”

Dijete kaže: “Čujem da na zemlji ima zlih ljudi. Ko će me zaštititi?”

A Bog zagrli dijete i kaže: “Tvoj će te anđeo braniti, i po cijenu svog života.”

Dijete tužno reče: “Ali nikada te više neću vidjeti.”

Bog opet zagrli dijete: “Tvoj će ti anđeo uvijek govoriti o meni, i naučiće
te kako da budeš sa mnom, a ja ću za tebe uvijek biti tu.”

U tom je trenutku na nebu zavladao mir, i već su se mogli čuti glasovi sa zemlje.

Dijete je još na brzinu nježno upitalo: “Bože, ako sada moram ići, reci mi barem ime moga anđela.”

Bog kaže: “Ime tvoga anđela uopšte nije važno, ali ti ćeš ga zvati MAMA.”

Bilo je nečega tajanstvenog u tom plamenu naših pogleda,
u toj neprestanoj borbi cvjetova i nesigurnih riječi,
taj mali rat između dvije tuge,
vino izmiješano u čašama,
muzika poslije ponoćnih vijesti,
na uzglavlju u toplini naših tijela..
I vjerujte,
ja danas strepim nad svakim buđenjem,
za mene je opasnost taj zrak mirisnih narandži.
I bilo je nečeg,
znam da je bilo malo ljubavnog u toj kratkoj epizodi,
koja je živjela na vašim usnama..
Predivna gospođo,
vi ste taj ulazak u ozbiljno neozbiljno shvatili,
a meni su se otvarali vidici,
meni su u očima planule zore
lomeći mi srce u beskrajnim zvucima
- vasa lomna bojažljivost u velovima snova..
I vjerujte,
i danas strepim nad svakim buđenjem.
Za mene je svaka opsanost vlak koji donosi mirise juga
u ovu mirnu sliku davnine.
I nema toga više kao nekad,
ovo je druga mladost,
ovo više nisu hrabri vulkani
i ne govori se kao nekad.
Predivna jasnoća mojih retrospektivnih lutanja,
očajničkih pokušaja bjekstva..
Noć
i eine kleine nacht musik
kao zvono nad čelom,
kao luna nabrekla nad površinom oceana koji umiru.
I još ima neotvorenih strana i tajanstvenosti u pogledima,
kao da nismo oboje poraženi u tom malom ratu ljubavi
između dvije tuge..

- "Šta se kaže kada nekoga voliš?
- Pa…”VOLIM TE” – reče on.- A ako se uplaši?
- To znači da nije spreman da ga voliš. – reče on.
- I šta se tada radi?
- Čekaš ga. – reče on.
- Kako to?
- Čekaš ga dok ne bude spreman. – reče on.
- A ako nikada ne bude spreman.
- “Ako” su tri mala slova koja, postavljena ispred jedne rečenice, mijenjaju mnogo stvari… – reče on.
- A šta mu onda kažeš? Lažeš li ga?
- Ne, nastavljaš da ga voliš… – reče on.
- A šta se radi, kada voliš nekoga? Ženite li se?
- Ne. – reče on.
- A zašto se onda svi žene?
- Zato što ne znaju, kako je kada se voli? – reče on.
- Ko zna?
- Ti znaš! – reče on.
- Zašto?
- Zato što nekoga voliš… – reče on.
- Zašto misliš tako?
- Inače me ne bi pitala. – reče on.
- A šta radiš, kada ti neko kaže “VOLIM TE”?
- Vjeruješ mu! – reče on.
- Zašto?
- Razumjećeš, kada ti neko kaže “VOLIM TE”! – reče on.
- Zašto misliš, da mi nisu govorili?
- On ti to nije rekao – reče on.
- A ja, kada sam ga srela?
- Kada su se izlazak i zalazak sunca spojili u jedno… – reče on.
- Kako to?
- Razumjećeš, kada ti neko kaže “VOLIM TE”! – reče on.
- A šta radiš, kada te neko upita “VOLIŠ LI ME”?
- Ništa. – reče on.
- Zašto?
- Zato što, ako ga voliš, on će to znati…i neće imati potrebu da te to pita. – reče on.
- A zašto onda svi jedni drugima stalno govore “VOLIM TE”?
- Zato što nisu sigurni… – reče on.
- U šta?
- U svoju ljubav! – reče on.
- A šta se dešava kada ljubavi nestane?
- Ništa. – reče on.
- Zašto?
- Zato što ljubavi ne može nestati! – reče on.
- A zašto se onda ljudi razvode?
- Ljubav i brak nemaju ništa zajedničko. – reče on.
- Je li ti znaš sve odgovore?
- Ne… – reče on.
- Pa kako mi onda odgovaraš?
- Sa velikom željom! – reče on.
- Znaš šta?
- Šta? – reče on.
- VOLIM TE!
- Znam! – šapnu tiho on."

[my name is ...]

"Sjaj njenih očiju je Ljubav. Njene usne su Ljubav. Sve što radi, sve što čini, kako se smeje, kako hoda, kako priča, kako se šali: sve je Ljubav. Ona se zove Ljubav. Ona nije otrcana pesnička fraza. Ona nije izlizani poetski kliše. Ona nije iscrpljena muza. Ona nije ništa što druge jesu. Ona je pesma. Ona je sam anđeo. Onaj što ne ume sakriti sebe u telu, svestan života u zatvoru od kostiju, svake sekunde ga voli; iz duše život pije. Ona je spontana kao dete. Ona će uvek ostati dete.
Gleda me u oči kao hurija, nežno a strasno. I dok mi s čela sklanja kosu, gubim se u magiji. Nema me. Duboko joj uđoh u dušu kroz oči i sad smo Jedno. Prvo blagi poljubac i drhtaj. Prstima joj brojim pegice po nosu. Jezici pričaju isto. Milujem joj grudi; zelene jabuke dlana mi željne. Naša se tela tope na tihoj vatri. Svaki dodir liz je plamena. Svaki poljubac pad je zvezde. Bivamo znani jedno drugom. Oznojena koža pod prstima klizi. Njene noge svezaše mi bedra. Noktima se drži za moja leđa. Otvara vrata. Čeka me. Ulazim. Polako. Lagano. Kao špijun. Puštam da traje. Zarobila mi je i telo i dušu u utrobi svojoj. Čupa mi kosu od želje. Želi me više. Želi me dublje... duboko, duboko u sebi. Još malo... Još malo... Još... Izdahnuli smo u istom trenu. Mirisali smo na oguljene narandže. Ljubio sam njene sretne suze. Pio sam njenu ljubav. Za nju živeti vredi..."

Elvis Hadzic "Ispovjesti Zarobljenog Uma"

[sparco]

sad dobih sms, zar nije divno:

"svaki poljubac ima potencijal da osmisli hemijsku koreografiju nasih tjelesnih uzitaka."

[my name is ...]

"..volite se kada niste zajedno.. to je prava ljubav! ko ume da se voli samo kada je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je.."

[Orgullo]

"Kad ptica prestane voljeti drugu pticu,ona joj ne kaže; "Odleti sada hiljadu milja daleko da nebi gledala ravnodušnost kako se gomila u mojim zjenicama...!"

Jer ptica nije troma kao čovjek; daljina je za nju lepršanje slatke svjetlosti koja raspiruje ljubav.

Ne kaže joj; "Sad se sakrij hiljadu stopa duboko ispod zemlje,da ne čujež kako pjevam u predvečerje nježnu uspavanku drugoj dragani koja leži sa kljunom u mome krilu...!"

Jer ptica nije površna kao čovjek; ona zna da se otkucaji srca pod zemljom propinju još snažnije, i umjesto umirujućih zvukova uspavanke cijela bi šuma morala slušati tutnjavu podzemlja koju je izbacio bol...

Zato ptica kad prestane voljeti drugu pticu,ona ostane pokraj nje da tu umre u samoci.

...A čovjek kad prestane voljeti drugog čovjeka, od stida i pomutnje ne zna što bi,i bježeći sve dalje od njega, ugnijezdi u svom srcu njegovu tugu.... "

[the_sacrament]

" ...Evo o prvoj ljubavi jos samo nesto malo:

nek ne zaboravi niko - ona je ipak vecna.

Ona je kao nebo sto se uskovitlalo

kad je u zoru palo u ogledala recna.

Ona ce ostati sramezljiva i vitka

u nekim buducim staricama

koje sad krisom sanjaju odrezane vitice

i zure da zavrse sve zadatke na vreme,

i u nekim buducim penzionerima

koji gaze po blatu i skakucu po baricama,

skupljaju slicice fudbalera

i dobijaju jedinice zbog Pitagorine teoreme.

Ona je najlepsa ljuljaska izedju

radosti i samoce

kad se najvise hoce,

a niko ne zna sta hoce.

I kad godine minu u beskraj.. u daljinu...

i prodju mnoge lepote

i svenu mnogi cvetovi,

jedino prva ljubav ostace negde u oku,

u nekim obicnim stvarima,

u pozutelim spomenarima

kao vecno novi nepoznati svetovi... "

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

Nežnost je postojala, način na koji su njena usta i njena koža, same od sebe, prizivale moje usne i ruke, postojala je stara prisnost, da samo ležimo jedno pored drugog i dišemo dok se napolju smrkava. Ta nežnost se uvukla sama od sebe i postojala je, bez obzira šta sam u tom trenutku mislio o njoj, o nama. Moji dlanovi su poznavali svako udubljenje na njenom telu, svako ispupčenje, kao da su se tokom godina oblikovali me?usobno, njeno telo i moje ruke, njene ruke i moje telo. Moji dodiri su više bili kao neshvatljive, ali neosporne činjenice, nego što su bila pitanja koja su čekala odgovor. Bilo je svejedno zašto volimo, kada smo vodili ljubav. Nisam mogao da znam koliko je mnogo, ili malo, ona znala, i ja više ni sam nisam znao šta mislim o svemu tome što se desilo i svemu što se pomerilo u meni, usput, tokom godina, moje večito, vrtoglavo ljuljanje izme?u sumnje i umirivanja, izme?u pitanja bez odgovora i uvenulih nada. Možda je ona, kao i ja, otkrila da putevi i lica nisu ništa značili sami po sebi, putevi koji se granaju ka nepoznatom, lica koja nam dolaze u susret, sa svojim nepoznatim pogledima, gde čovek može da bude ko god hoće. Možda je i ona morala da prizna da u početku nema nikakvog značaja kojim putem krenemo i ko ga prati, jer je našoj ljubavi svejedno koga voli, samo ako može slobodno da se kreće po tragovima koje ostavlja, kroz oči koje zadržava svojim pogledom dok hoda. Možda je i ona razumela da nam priča ne dolazi na tanjiru, da moramo da je pričamo sami i da nam priča postaje poznata tek kad se ispriča. Da ne možemo nikada unapred da znamo šta znači i koliko. Da priča mora da se priča dan za danom, korak po korak, bilo da je pričamo oklevajući ili odlučno, uverljivo ili sumnjičavo. Ipak je i ona oklevala, i ona je zastala da se zapita da li je zalutala, zar nije dozvolila da bude ponesena slučajnim granama, tokom godina u rukama pogrešnog čoveka, rastrgnuta slepom željom svoje ljubavi, da stremi onome čemu je utabala put svojim strpljivim koracima.

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

"...Ptica s trnom u grudima pokorava se nekom nepromenjenom zakonu;on je tera da se nabode na trn i umre pevajuci.U trenutku kad joj trn prodre u grudi;ona nije svesna da joj donosi smrt;jednostavno peva i peva dok u njoj ima snage za poslednji pev.Mi,medjutim,kad zabijemo sebi trn u grudi,mi znamo.Razumemo.A ipak to cinimo.Ipak to cinimo..." "Ptice umiru pjevajuci" - Collen McCullough

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

"Telefonski broj koji lagano blijedi u pamcenju. Case sa ugraviranim monogramima, ukradene u Esplanadi.
Poslije ljubavi ostaje obicaj da se bijelo vino sipa u te dvije case, i da crte budu na istoj visini.
Poslije ljubavi ostaje jedan sto u kafani "kod znaka ?", i zacudjeni pogled starog kelnera sto nas vidi sa drugima.
Poslije ljubavi ostaje recenica "Divno izgledas, nista se nisi promjenio..." i " ..javi se ponekad, jos imas moj broj telefona."
I neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali, ostaju poslije ljubavi.
Poslije ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vracali.. poslije ljubavi.
Poslije ljubavi ostanu melodije sa radija koje izlaze iz mode.
Ostaju tajni znaci, ljubavne sifre:"Ako me volis pocni sutrasnje predavanje sa tri reci koje ce imati pocetna slova mog imena..."
Poslije ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da ce neko iznenada naici
Klak!-spustena slushalica kada se javi tvoj glas.
Hiljadu i jedna laz.
Poslije ljubavi ostaje recenica koja luta kao duh po sobi:"ja cu prva u kupatilo."
I pitanje :"Zar necemo zajedno?"...Ovaj put ne.
Poslije ljubavi ostaju saucesnici. Cuvari tajni, koje vise nisu nikakve tajne.
Poslije ljubavi ostaje laka uznemirenost, kad u prolazu ugledam tople smedje oci.. slicne tvojima.. na nekoj devojci u prolazu.
Prepune pepeljare.. i prazno srce.
Navika da se pale dvije cigarete istovremeno, mada nema nikog u blizini.
Fotografije snimljene u automatu.
Taksisti koji nas nikad nisu voljeli ("Hvala sto ne pusite!" -a pusili smo), i cvjecarke koje jesu.
Poslije ljubavi ostaje povrjedjena sujeta, metalni ukus promasenosti na usnama.
Poslije ljubavi ostaju drugi ljudi, i druge zene.
Poslije ljubavi ne ostaje nista… "

[Artemis]

"Svijet bez ljubavi isto je što i vjetar koji duva napolju kroz prozor.Ne možeš ni da ga dodirneš ni da ga pomirišeš.Koliko god djevojaka platio,
sa koliko god njih ti onako usput spavao,to nije prava stvar. Nijedna od njih te neće čvrsto stegnuti u zagrljaj."

H.Mukarami

[POBR0]

"Ako mozes da sacuvas vjeru u sebe
kad svi sumnjaju u tebe,
Ako mozes da cekas,
a da se ne zamoris cekajuci,
ili da budes zrtva lazi,
a da sam ne upadnes u laz,
Ako mozes da sanjas,
a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
Ako mozes da gledas svoje zivotno djelo
sruseno u prah
i da ponovo priones na posao
sa polomljenim alatom,
Ako mozes da se pomijesas sa gomilom,
a da sacuvas svoju cast,
Ako te najzad niko,
ni prijatelj,ni neprijatelj
ne moze uvrijediti,
Ako svi ljudi racunaju na tebe,
ali ne pretjerano,
Ako mozes da ispunis minut,
koji ne prasta,
sa sezdeset skupocjenih sekundi,
tada je cio svijet tvoj
i sve sto je u njemu......."

R.Kipling

[Oljce]

Bez obzira na ono što čini, svako na zemlji uvek igra glavnu ulogu u istoriji sveta.
Uvek je neuporedivo lakše verovati u sopstvenu dobrotu, nego se sukobiti sa drugima i boriti se za svoja prava. Sigurno je lakše otrpeti uvredu, ne uzvrativši je, nego smognuti hrabrost i upustiti se u borbu sa jačim od sebe; uvek možemo reći da nas bačeni kamen nije pogodio, a onda tek noću, u samoći, dok nas sustanar ili supružnik spava, oplakivati u potaji, svoj kukavičluk.
Kada viđamo uvek ista lica, na kraju ona postaju deo našeg života. A kada postanu deo našeg života, onda žele i da nam ga izmene. I ako ne bude po njihovom, nije im pravo. Jer, svaki čovek ima tačnu predstavu kako bi trebalo da živimo svoj život. A nikad nemaju pojma kako treba da prožive sopstveni život.
Ljudi veoma rano saznaju razlog svog postojanja. Možda zbog toga oni tako rano i odustaju.
Ako kreneš obećavši ono što još nemaš, izgubićeš volju da ga stekneš.
Ponekad treba pustiti da voda sama teče.
Možda je Bog i stvorio pustinju da bi ljudi mogli da se osmehnu urminim palmama.
Bilo šta na licu zemlje može da ispriča priču svih stvari. Ako bi otvorio neku knjigu na bilo kojoj stranici, ili pogledao u nečiji dlan, ili u karte, ili let ptica, ili bilo šta, svaki čovek bi pronašao neku vezu sa onim što trenutno proživljava. Zapravo, stvari nisu pokazivale ništa, nego su ljudi, posmatrajući stvari, otkrivali način da se prodre u Dušu Sveta.
Tajna je u sadašnjosti; ako obratiš pažnju na sadašnjost, možeš je poboljšati. A ako poboljšaš sadašnjost, biće bolje i ono što će ti se kasnije dogoditi. Zaboravi budućnost i živi svaki dan svog života prema poukama Zakona i s verom da Bog brine o svojoj deci. Svaki dan nosi u sebi Večnost.
Snovi postaju neostvarljivi samo zbog jedne stvari: straha od neuspeha.
Kada nastojimo da budemo bolji nego što smo, sve oko nas takodje postaje bolje.

[lunar]

Najgori način da ti neko nedostaje je da sediš pored njega i znaš da ga nikada nećeš imati." Gabriel Garciá Márquez

[Artemis]

Uzimali smo jedno drugom riječ iz usta; mislili smo o istim stvarima i govorili o njima na isti način; izgledalo je da se poznajemo godinama, a ne samo dvije sedmice.
U životu svakog čovjeka, govorio je, postoji samo jedna žena sa kojom može da ostvari savršenu vezu kao što u životu svake žene postoji samo jedan muškarac sa kojim se osjeća kompletna. Pronaći se, sudbina je malobrojnih. Svi ostali su prinuđeni da žive u jednoj vrsti nezadovoljstva i neprekidne čežnje.

“Koliko je ovakvih susreta, govorio mi je u tami sobe; jedan u deset hiljada, jedan u milion, u deset miliona?”

“Da, jedan u deset miliona. Sve ostalo su prilagođavanja, prolazne privlačnosti epiderma, afiniteti tijela ili karaktera, socijalne nagodbe.”

Poslije tog zaključka, nisam prestajala da ponavljam: “Imali smo sreću, zar ne? Ko zna šta se iza toga krije, ko to zna?”

Na dan mog polaska, čekajući voz u malenoj stanici, zagrlio me je i šapnuo mi:
“U kom životu smo se već sreli?”

“U mnogim”, odgovorila sam mu i rasplakala se.

Kada budeš doživjela prvi put ljubav, shvatićeš kako protivurječni i komični mogu da budu njeni efekti. Dok se ne zaljubiš, dok je tvoje srce slobodno i tvoj pogled ne pripada nikome, ni jedan od muškaraca koji bi mogli da te zainteresuju ne obraća pažnju na tebe. U trenutku kada te potpuno zaokupi jedna osoba i više te ne zanima niko drugi, odjednom te svi primjećuju, svi imaju neku lijepu riječ za tebe, svi ti se udvaraju. To je taj efekat prozora o kojem sam ti govorila: kada su otvoreni, tijelo obasjava dušu i obrnuto; sistemom ogledala oni osvjetljavaju jedno drugo. Za kratko vrijeme oko tebe se formira jedna vrsta zlatnog i toplog prstena koji privlači i druge, kao što medvjede privlači med.

Suzana Tamaro

[my name is ...]

Ljubav je kada premostis sve razlike, zaboravis
na godine,
srusis sve zidove, trpis sve udarce...
kada ti suza krene niz lice, kada ti bol
zida srce,
kada te voljena osoba ubija polako...
kada ne pozelis da dajes deo sebe svakom,
kada ne vidis
druge oko sebe...
kada volis, kada patis, kada pozelis vreme
da vratis,
kada pozelis da trenutak postane vecnost,
kada te obasja nevidljiva svetlost, kada
pozelis da nikada ne prestane,
a plasis se da neko ne nestane...

[puppy]

KAKO DA VOLIŠ ŽENU

Možda joj nećeš biti prvi muškarac, ni posljednji ili jedini. Voljela je prije tebe i možda će voljeti poslije. Ali ako te sada voli, zar je bilo šta drugo bitno? Ona nije savršena – ali nisi ni ti. I vas dvoje možda nikad nećete biti savršeni zajedno, ali ako te ona može nasmijati, natjerati te da se dvaput zamisliš, priznati da je ljudsko biće i da griješi, drži se nje i daj joj najviše što možeš. Možda neće misliti o tebi svakog sekunda tokom dana, ali će ti dati dio sebe za koje zna da ga možeš slomiti – njeno srce. Zato nemoj da je povrijediš, nemoj da je mijenjaš, nemoj je analizirati i ne očekuj više nego što ona može dati. Smij se kad te čini srećnim, daj joj do znanja kad te izluđuje i neka ti nedostaje kad nije u blizini.

Bob Marli

[the_sacrament]

- O čemu mi pričaš?
- O ljubavi. Razumeš li ti uopšte šta je to ljubav?
- Ne, ja tragam već dugo za odgovorom...
- Čista ljubav duše. Nešto što se ne može opisati rečima... To je jedinstvo, da pripadamo jedno drugom.
- Kao da smo se poznavali i ranije?
- Kao da si tu uvek bio i kao da nikada nisi ni bio odsutan. O takvoj privlačnosti govorim.
- Da li je to ljubav?
- Jeste. Ona koju mnogi i ne vide, niti osete. Jer njihovo shvatanje ljubavi jeste samo privlačnost dva tela i želja za imanjem jedno drugog. Tada se zaljubljuju i ubedjuju sebe da je to sudbina...a zaljubljenost prolazi... Govorim o nečemu što ne prolazi. I ako si tamo na kraju sveta ili ovde nadomak mene, ti si zapravo u meni...
Pogledao sam je.
- To je osećaj koji nosim.
- Ljubav dve duše?
- Da. Nije puka telesna. Nije strast. Sve prolazi. Ovaj osećaj traje. Ovaj osećaj je jak. Nema nikakvih prepreka. Nema straha. Nema bojazni. Samo čist osećaj jedinstvenosti... I neće te ubedjivati, to ova ljubav ne čini. Ona stvara. Ona ostavlja trag... Sada pisan...

U mojim očima, osim divljenja, bilo je prisutno još nešto. Bila je to spoznaja istine, suštine ljubavi...
- Ona ne može biti zaustavljena, niti uplašena. Ne može pasti u zaborav. Ma šta nam tela činila, duše su te koje donose konačnu odluku. Tela greše. Grehu su sklona. Duše ne. Duše neće nikada pogrešiti. Otuda i ljubav koja dolazi kroz veru. Ljubav tj. jedinstvo. Jedinstvo sa Bogom, jedinstvo sa univerzumom, jedinstvo sa svima sličnima. A mi smo tu celina. Nije san... TO JE LJUBAV!

Bio sam razoružan. I ništa me više nije kočilo da joj priznam...

Ljubio sam je divlje, kao da hoću da joj usisam dušu u sebe...jer su moja osećanja konačno pretočena u reči...

[somewhere-else]

Rekli su da je ljubav staklo koje se lomi ako ga primis suvise cvrsto ili suvise nesigurno. Ako ga primis suvise cvrsto mozda je polomis. Ako je primis suvise nesigurno moze da odleprsa. Pitam se onda kako ljubav da primis a da je zadrzis a da je ne polomis, i da ti ne pobegne. Kako?

[somewhere-else]

To je kratka reč, ali ona sadrži sve: ona znači telo, dušu, život, čitavo biće. Mi je osećamo kao što osećamo toplinu krvi, udišemo je kao što udišemo vazduh, nosimo je u sebi kao što nosimo naše misli. Za nas ne postoji ništa drugo.
To nije samo reč; to neizrecivo stanje koje se pomoću tih pet slova tek nagoveštava

[sparco]

Kod istančanih I osetljivih naravi to je uvek tako. Njihove žestoke strasti moraju ili da razaraju ili da sebe razore. One ili ubiju čoveka ili same odumru. Površne tuge I površne ljubavi traju I dalje. Ali velike ljubavi I velike tuge same se uništavaju svojom sopstvenom prekomernošću.

sad ovo dobih, za mene ima jacinu, razarajucu ..............

Jedan dio svakog života, čak I ono malo dostojnog pažnje, prolazi u traženju razloga bitisanju, početku, izvoru. Moja nemoć da ih otkrijem ponekad me je navodila na čudesna objašnjenja, na traženje u okultnim zanosima onog sto mi zdrav razum nije pružao.
Kad se sve složene rečenice pokažu kao pogrešne, kad ni sami filozofi nemaju više šta da nam kažu, oprostivo je okretanje slučajnom cvrkutu ptica ili dalekoj protivteži zvijezda.


ovaj mi je jos miliji, nije za ljubav al nekako se nadopune

[somewhere-else]

Nije se teško zaljubiti, nego je to teško reći.
Alfred de Musset

Ljubav nije nešto što te čeka ''tamo negde''. Ona je u tebi. U tvome sopstvenom srcu - u onome što si voljna da daš.
Svi smo sposobni za ljubav, ali nemamo svi hrabrosti da volimo kako treba. Plašimo se da dajemo jer strepimo da nam se neće vratiti.....

[Artemis]

Jesi li ikad bio zaljubljen? Užasno, zar ne? Učini te tako ranjivim. Otvori ti grudi i otvoriti ti srce što znači da neko može ući u tebe i uništiti te. Podižeš sve te odbrane, izgrađuješ pravo odijelo od čelika, kako te ništa ne bi moglo raniti, a onda neka glupa osoba, koja nije ni na koji način različita od ostalih glupih osoba, uđe u tvoj glupi život… Onda im daš dio sebe. A oni to nisu tražili. Oni su uradili nešto blesavo jednog dana, nešto tipa poljubili te ili ti se nasmijali, i onda odjednom tvoj život više nije tvoj. Ljubav uzima taoce. Ulazi u tebe. Izjeda te i ostavlja te ucviljenog u mraku kad čuješ neku jednostavnu frazu tipa “možda bismo trebali biti samo prijatelji” koja se pretvori u komad slomljenog stakla koje ti se zarije u srce. Ne samo u mašti. Ne samo u glavi. To je bol duše, bol koji te probada i rastače.
Mrzim zaljubljenost.


Nil Gejman

[the_sacrament]

* Volio me malo prerano, a ja ga zavoljela minut prekasno. *

* Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je. *

* I ne znas koliko - kao ti,veceras ponovo nekog nemaju ...
I ne znas koliko kao ti - istih
za susret sa tobom bas sad se spremaju.
I ne znas ko su to, kao ti - divni
i sto su jastuke suzama vlazili.
A lepo ste se mogli sresti
samo da ste se malo potrazili... *

*