Poezija

[eCs95]

Jesenjin

[eCs95]

Desanka Maksimović

[GerdaBuddenbrook]

Imate li neke autore koje ste voleli kao mladi, a sada su vam krindz?

Ja Prevera.
Ne mogu da verujem da sam se toliko lozila na nesto tako sladunjavo.

[eCs95]

.

[nicky]

In the realm where particles dance and intertwine,
Where waves of uncertainty gracefully align,
There exists a love, quantum in its core,
A force that transcends what we knew before.

Our entangled hearts, in a cosmic embrace,
Bound by the laws of quantum's exquisite grace,
No distance or time can keep us apart,
For our love exists in every quantum's heart.

In the superposition of emotions, we reside,
Simultaneously in love, both far and wide,
Like entangled photons, forever connected,
Our souls intertwined, forever protected.

In the realm of quantum, where mysteries unfold,
Our love's waveform, a story yet untold,
With each observation, it becomes clearer,
That our love is infinite, ever drawing nearer.

Through parallel universes, we'll explore,
Discovering love in dimensions galore,
In the entangled states of our shared existence,
Our love expands with boundless persistence.

Together we'll navigate uncertainty's sea,
Embracing the unknown, as we dance freely,
In this entanglement of love, our hearts aligned,
In a quantum entwinement, forever enshrined.

So let our love transcend the boundaries of time,
In this quantum world, eternally sublime,
With entangled souls, forever we'll roam,
A quantum love story, forever our own.

Chatgpt,
Jutros

[Bluemoon]

Samo je san stvarnost
Tu nema ni jučer, ni danas, ni sutra ...
Preostaje samo nada i očekivanje.

Zbivanja su u mašti, a misli su snovi o snovima.
Povijest je niz halucinacija, čovječanstvo živi u opsjenama,
a pogiba sa laži na usnama.

Tin Ujević

[Caesar]

Blejk


Sent आत्मन:

[Raulio]

In the realm where particles dance and intertwine,
Where waves of uncertainty gracefully align,
There exists a love, quantum in its core,
A force that transcends what we knew before.

Our entangled hearts, in a cosmic embrace,
Bound by the laws of quantum's exquisite grace,
No distance or time can keep us apart,
For our love exists in every quantum's heart.

In the superposition of emotions, we reside,
Simultaneously in love, both far and wide,
Like entangled photons, forever connected,
Our souls intertwined, forever protected.

In the realm of quantum, where mysteries unfold,
Our love's waveform, a story yet untold,
With each observation, it becomes clearer,
That our love is infinite, ever drawing nearer.

Through parallel universes, we'll explore,
Discovering love in dimensions galore,
In the entangled states of our shared existence,
Our love expands with boundless persistence.

Together we'll navigate uncertainty's sea,
Embracing the unknown, as we dance freely,
In this entanglement of love, our hearts aligned,
In a quantum entwinement, forever enshrined.

So let our love transcend the boundaries of time,
In this quantum world, eternally sublime,
With entangled souls, forever we'll roam,
A quantum love story, forever our own.

Chatgpt,
Jutros

Vidim često izbačaju poeziju neke Alize Grejs na IG, ajd reko da proguglam jer je smeće što se umjetničke vrijednosti tiče. https://www.instagram.com/alizagracepoetry/

Evo nekih stihova

the right guy will take note
of the things you love
you wont know it
until the lego flowers
you liked on facebook
three months ago
are put together
on your dining room table


dear alcohol
i have always
wondered
what my dad
was like
before you


you call me pretty
but you look at other women
and i wonder why im not pretty enough
to keep your eyes on just me

Da se ne bih mučio prepisivanjem tuđih pjesama i razmišljanjem o njoj (Alizi) puštio sam AI da stvori stihove
Oh Aliza G., with your stolen verse,
Your words are empty, they lack the heart.
Not a true poet, but a thief at worst,
Your copy-paste art will soon fall apart.

Originals may not be as well-known,
But they carry the soul of the author.
The world we live in may be a strange zone,
But true poetry comes from true ardor.

Do not see poetry as superficial,
For it is a window into our hearts.
Stealing poems is not ever beneficial,
For it tears the soul into many parts.

Let us honor those who create,
And not those who just steal and imitate.

[Raulio]

Evo me u mome stidu
Trag mi se tu gubi
Još od ona davna ljeta
Kad je prestala da me ljubi

Puno vremena je od tad prošlo
I nije da se pravdam
Al' opet, eto gledam
I to da znaš

Ako treba da se malo
I ženske sjetim vrline
Upravo je nedokučivost
Mjera njihove sudbine

Jer kad ona bira
Ona bira prokazanog tatu
Ili barem malog batu
I to da znaš

A rastali smo se ondje
Gdje smo izašli iz grada
Inata, meraka, derta
Rusvaja i mraka

Druga lica kao lađe
Svojim putem brode
Do neke druge zgode
I to da znaš

A što se razlike tiče
Koja postoji i buja
Muško putuje već gdje stigne
Dok žensko mjesto čuva

Jer Duh pripada nebu
Kao što Duša zemlji teži
I zato se na Mjesec reži
I to da znaš

I za kraj, Crnjanski reče
Uokvirite zlatom
Na Oltaru žarkom
Pečate ustava i prava
Zakona i statuta
Privilegija hiljadu puta
Obećanja i fermana
Pohvala sa svih strana
Naroda mog, da vidi Bog
Naroda mog, da vidi Bog !

Štulić, Pusto tursko

[Raulio]

A kad je već pomenuo:

Zidajte Hram
beo ko manastir.
Nek šeće u njemu Mesec sam
i plače noć i mir.

A na hram dižite crnu
sfingu naroda mog.
Nek se sve zvezde što jezde osvrnu
za osmeh čudovišta tog.

Zidajte Hram
beo ko manastir.
Nek šeće u njemu Mesec sam
i plače noć i mir.

U hramu nad Milošem i Markom
uokvirte zlatom na oltaru žarkom
pečate plave i rumene,
žute i crne i šarene.
Pečate plave i rumene,
žute i crne i šarene,
ljubičaste i zelene.

Pečate ustava i prava,
zakona i štatuta,
privilegija hiljadu puta,
obećanja i fermana,
pohvala sa svih strana,
naroda mog:
da vidi Bog.

Zidajte Hram
beo ko manastir.
Nek šeće u njemu Mesec sam
i plače noć i mir.

Crnjanski, Groteska

[Caesar]

My mistress' eyes are nothing like the sun;
Coral is far more red than her lips' red:
If snow be white, why then her breasts are
dun;
If hairs be wires, black wires grow on her head.
I have seen roses damask'd, red and white,
But no such roses see I in her cheeks;
6
And in some perfumes is there more delight Than in the breath that from my mistress reeks
I love to hear her speak, yet well I know That music hath a far more pleasing sound:
I grant I never saw a goddess go,-My mistress, when she walks, treads on the
ground:
12
And yet, by heaven, I think my love as rare As any she belied with false compare.

WŠ


Sent आत्मन:

[Raulio]

Dva prevoda Puškinove pjesme "Obućar"

Једном је слику погледао обућар
И одмах грешку на ципелама уочио;

Четкице се латио и то исправио сликар
Ал’ обућар настави, након што се подбочио:

„А да није то лице помало укриво...
И да нису груди, превише наге и беле...?“

Тада га сликар прекину нестрпљиво:
"Суди ти, друже, ал’ не изнад ципеле!

…............................

Jednom je sliku gledao obućar
I na obući otkrio grešku;
Kičicu uze i grešku ispravi slikar.
» Ali «, podbočen nastavi obućar,
» Čini mi se: lice je malo krivo...
A grudi - nisu li suviše gole?«
Ali Apeles ga prekide vruće:
» Ne sudi, dragi moj, iznad obuće! «

(Apeles je slikar antičke Grčke)

Sent from my Redmi 6 using Tapatalk

[eCs95]

Херман Хесе- Једној жени

Недостојан ја сам, недостојан сваке љубави,
Од ње изгарам али за њу не знам.
Ја сам блесак, муња, ватра из облика,
Ја сам ветар, олуја – ја сам мелодија.


Ја само узимам љубав и упијам њену сласт,
Сузе ме вечно прате,
Јер веран нисам ником нити иком припадам.


Одан сам само својој звезди
Која ме на уништење призива,
Која мој ужитак у мучење претвара
А коју моје срце ипак воли и слави.


Чаробњак и заводник, то је моја судбина.
Сејем горка задовољства што трају тек трен,
Господ мој и мој вођ је смрт.


Sent from my SM-S916B using Tapatalk

[nicky]

If—
BY RUDYARD KIPLING
(‘Brother Square-Toes’—Rewards and Fairies)

If you can keep your head when all about you
Are losing theirs and blaming it on you,
If you can trust yourself when all men doubt you,
But make allowance for their doubting too;
If you can wait and not be tired by waiting,
Or being lied about, don’t deal in lies,
Or being hated, don’t give way to hating,
And yet don’t look too good, nor talk too wise:

If you can dream—and not make dreams your master;
If you can think—and not make thoughts your aim;
If you can meet with Triumph and Disaster
And treat those two impostors just the same;
If you can bear to hear the truth you’ve spoken
Twisted by knaves to make a trap for fools,
Or watch the things you gave your life to, broken,
And stoop and build ’em up with worn-out tools:

If you can make one heap of all your winnings
And risk it on one turn of pitch-and-toss,
And lose, and start again at your beginnings
And never breathe a word about your loss;
If you can force your heart and nerve and sinew
To serve your turn long after they are gone,
And so hold on when there is nothing in you
Except the Will which says to them: ‘Hold on!’

If you can talk with crowds and keep your virtue,
Or walk with Kings—nor lose the common touch,
If neither foes nor loving friends can hurt you,
If all men count with you, but none too much;
If you can fill the unforgiving minute
With sixty seconds’ worth of distance run,
Yours is the Earth and everything that’s in it,
And—which is more—you’ll be a Man, my son!

---------------------------

Радјард Киплинг – АКО


Ако можеш да сачуваш разум кад га око тебе
Губе и осуђују те;
Ако можеш да сачуваш веру у себе кад сумњају у тебе,
Али не губећи из вида ни њихову сумњу;
Ако можеш да чекаш а да се не замараш чекајући,
Или да будеш жртва лажи а да сам не упаднеш у лаж,
Или да те мрзе а да сам не даш маха мржњи:
И да не изгледаш у очима света сувише добар
Ни твоје речи сувише мудре:

Ако можеш да сањаш а да твоји снови не владају тобом,
Ако можеш да мислиш,
А да ти твоје мисли не буду (себи) циљ,
Ако можеш да погледаш у очи Победи и Поразу
И да, непоколебљив, утераш и једно и друго у лаж;
Ако можеш да поднесеш да чујеш истину коју си изрекао
Изопачену од подлаца у замку за будале,
Ако можеш да гледаш -
Твоје животно дело срушено у прах,
И да поново прилегнеш на посао са поломљеним алатом;

Ако можеш да сабереш све што имаш
И једним замахом ставиш све на коцку,
Изгубиш, и поново почнеш да стичеш
И никад, ни једном речју не поменеш свој губитак;
Ако си у стању да присилиш своје срце, живце, жиле
Да те служе још дуго, иако су те већ одавно издали
И да тако истрајеш у месту, кад у теби нема ничега више
До воље која им говори: "Истрај!"

Ако можеш да се помешаш са гомилом
А да сачуваш своју част;
Или да општиш са краљевима и да останеш скроман;
Ако те најзад нико,
Ни пријатељ ни непријатељ не може да увреди;
Ако сви људи рачунају на тебе, али не претерано;
Ако можеш да испуниш минут који не прашта
Са шездесет скупоцених секунди,
Тада је цео свет твој и све што је у њему,
И што је много више,
Тада ћеш бити велики човек, сине мој.

• Превео Иво Андрић

[Raulio]

Fasade

Sivilo postmodernog svijeta
Traume i stagnacija objekta (r)evolucije
Pločice mozaika svuda su unaokolo
Gledaj kako ćelije atrofiraju
One iste što razlike hrabre

Zaleđen Atlasov osmijeh
što ga svijet, sad, na plećima nosa
pobijene kornjače i slonovi, razmrskani stubovi
frustracije sterilnost što uzrokuju
neukusna šminka na licu bez čula

I na kraju, lobotomijom injektiran stav
zar bi trebalo da prija?!

Hladna zvijezda grije

Hladna je zvijezda nad tobom, prokleti mraz kao da grize
Vjetor vrišti vjeruješ li čulima, steže li ti se srce?
Statua Slobode mrvi se polako, da li je ikada tamo i bila
Osjećaš se kao krtica, jesi li dovoljno mudar padaš i gutaš prosuti otrov

Možda si samo slijep i gluv: možda kreten koji ne zna za pozorište
Da li može ubica idol biti, bljesak lanaca vrijeđa ti oči
Zna li neko gdje je izlaz, Fantom spušta zavjesu
Plivamo uz maticu... umoran ne vidim obalu više

Razumiješ li igru oko marksizma, čuo si za naci tendencije
Sviđa li ti se, pak, više zapadni način života, (r)evolucija i zgrčen osmijeh
Pognuo bi glavu, otišao, kažeš mač ti nad glavom visi!
I uže što ga drži sve je tanje - je li Damoklo preživio...

[Raulio]

Ovo gore "Je li Damoklo preživio?" pita se Igor Lukšić, ne potpisah ga.

Sent from my Redmi 6 using Tapatalk

[tigrovo_oko]

[Raulio]

Pričao sam ti često o životu koji sam živio
Kao lutalica čekajući dan
Da uzmem te za ruku i zapjevam ti pjesmu
Možda bi rekla - dođi i voli me I ja bih sigurno ostao

Ali osjećam da starim
I pjesme koje sam ti pjevao
Eho u daljini
Kao zvuk vjetrenjače koja se okreće Mislim da ću uvijek biti vojnik sreće

Dugo sam bio putnik tražeći nešto novo Noći su bile hladne a ja lutao bez tebe Mislio sam da te vidim kako stojiš tu
To sljepilo zbunjuje i pokazuje da nisi tu

Sada osjećam da starim
I pjesme koje sam ti pjevao
Eho u daljini
Kao zvuk vjetrenjače koja se okreće Mislim da ću uvijek biti vojnik sreće
Mogu biti zvuk vetrenjače koja se okreće
Mislim da ću uvijek biti vojnik sreće
Mislim da ću uvijek biti vojnik sreće


Neka je za sad ovđe, jedva tekst nađoh

Sent from my Redmi 6 using Tapatalk

[Atejista Vljernik]

Dođe naš ratnik iz rata u Grčkoj
I donese grčku tepsiju i po tijelu
rane

Žene mu rekoše da mu tepsija
Iz Grčke ne valja, jer je plitka.


Mi mu rekosmo da mu ni rane
Iz Grčke ne valjaju, jer su plitke.


Rekosmo mu:
Mi bismo ti kod kuće zadali dublje
Rane.


Ćamil Sijarić

[Bluemoon]

.........
A ti si, oboje, i mračan i diskretan,
čovječe, tko je dno tvog ponora dirljivo grozno,
o, more, skrivena bogatstva tko te poznaje?
Čuvate tajnu, ljubomorni ste i sretni.

Ipak, vi se bezbrojna stoljeća borite
među sobom bez milosti, bez pokajanja,
o, tako ste željni smrti i klanja,
o vi vječni borci, o nemilosrdna braćo.

Charles Baudelaire



Poslano sa mog CPH2135 koristeći Tapatalk

[Bluemoon]

Poslano sa mog CPH2135 koristeći Tapatalk

[Mylene]

Igraš se svakog dana svetlošću svemira.
Profinjena uzvanice, stižeš u cvetu i vodi.
Više si no ova bela glavica koju stežem
svakoga dana poput grozda.
Ne sličiš nikome otkako ja te volim.
Dopusti da te položim medju žute vence.
Ko ti zapisuje ime
dimnim slovima medju južnim zvezdama?

Ah, daj da se setim kakva si nekad bila,
kad još nisi postojala.
Iznenada, vetar zavijai udara u moj prozor zatvoreni.

Nebo je mreža ispunjena mračnim ribama.
Ovamo svi vetrovi neba stižu, svi.
Kiša haljinu odbacuje.
Proleću ptice i vetar,
ja se mogu boriti protiv ljudske sile.

Oluja tamo lišće kovitla i odvezuje sve barke
što su ih sinoć vezali za nebo.
Ti si ovde. Ali ti ne bežiš.
Do posljednjeg krika ti ćeš mi odgovoriti.
Kao da te strah, sklupčaj se uz mene.
Pa ipak, ponekad ti je neka čudna sena
očima prohujala.

Sada, malena, cvetak mi kozje krvi pružaš,
i čak ti grudi njima odišu.
Dok žalobni vetar huji ubijajući leptire,
ja te ljubim,
i radost moja grize ti šljivu usta.

Nije ti bilo lako priviknuti se na mene,
na dušu moju usamljenu i divlju,
na ime moje koje svi izbegavaju.
Toliko puta videsmo kako zornjača plamti
dok smo se ljubili u oči i dok su se
nad našim glavama sumraci rasplitali
u razigrane lepeze.
Moje su te reči zasipale, milovale.
Odavna sam voleo tvoje telo od blistavog sedefa.
Za mene ti si vladarka svemira.

Cveće ću radosno, naš copihue, s planine doneti,
lešnike zagasite i košare šumskih poljubaca.
Želeo bih učiniti s tobom ono
što proleće s trešnjama čini.

[Raulio]

Zbog tebe, zbog tebe
pio sam do poslednje pare
zbog tebe, zbog tebe
promenicu navike stare

Ref.
Tebi za ljubav ostavicu vino
tebi za ljubav ostavicu zene
tebi za ljubav odricem se svega
samo budi pored mene

Tebi za ljubav ostavicu vino
tebi za ljubav ostavicu zene
tebi za ljubav odricem se svega
a to ne bih ni zbog cega

Za tebe, za tebe
skinucu sunce sa neba
za tebe, za tebe
gorecu ziv ako treba

Ref. 2x

Do tebe, do tebe
staze cu posuti cvecem
sa tobom, sa tobom
u nove radosti krecem

Čitam sad: "“Tebi za ljubav” je simpatična pesma otpevana od strane pevača Radiše Urošević. Objavljena je davne 1987. godine. Pesma ima ljubavni motiv.
Tekst pesme govori o tome koliko je jedan muškarac spreman da se odrekne svih svojih poroka kako bi bio sa ženom koju voli. Ovo je jedna prelepa i fantastična pesma. Samo onaj ko je osetio pravu ljubav moćiće da razume ovu numeru i da zna koliko može da bude jaka ljubav čoveka prema ženi i žene prema čoveku. Ovo je jedna divna pesma na koju niko ne ostaje ravnodušan, jer je ona zaista posebna.
Tekst i melodija su odlično uklopljeni i od nje prave jedno pravo remek delo. Ukoliko možda do sada niste čuli za ovu numeru, sada je pravo vreme za to."

Analiza pjesme Tebi za ljubav:

Muškarac na prelazu iz mladosti u zrelije godine, upoznaje žensku osobu zbog koje se odavao alkoholu i to se često odavao "do poslednje pare"
Zbog tebe, zbog tebe
pio sam do poslednje pare
On je spreman da se odrekne svih poroka, spreman je da promijeni navike (stare) zbog ženske osobe za koju sad nismo više sigurni da li je ikada upoznao.
zbog tebe, zbog tebe
promenicu navike stare
Junak zamišlja sebe trijeznog, u čistom odijelu, kako se budi u krevetu umjesto u uličnom kanalu dok ga pacovi mali grickaju po prstima
Tebi za ljubav ostavicu vino
tebi za ljubav ostavicu zene
tebi za ljubav odricem se svega
samo budi pored mene
Sada sprema svoj govor ili "startovanje", prilazi joj sa riječima obećanja, neće više piti, čak neće spavati sa drugim ženama ako bude s njom u vezi.
tebi za ljubav odricem se svega
a to ne bih ni zbog cega
Kao pravi muški muškarac zalazi u patetiku dok objašnjava kakav je muškimuškarac da se ne bi odrekao poroka pa sad da ga postave za ministra unutarnjih poslova ili ambasadora u Peruu ali rad nje, eto, hoće. Ali sumnja ga odmah obuzima i trese kao mali Meksikanci pinjatu pa počinje da obećava, naravno u svojoj glavi dok kroz zamagljene oči gleda njen lik, nemoguće stvari, spreman na žrtvu koju niko od njega ne traži, možda se u svom dezorijentisanom umu vratio svom selu u srednjem vijeku.
Za tebe, za tebe
skinucu sunce sa neba
za tebe, za tebe
gorecu ziv ako treba
Sami kraj donosi žalosnu istinu (koju smo znali i na početku), muškarac zamišlja kako leti leti pašnjacima, grabeći cvijeće da bi ga bacio pod noge svojoj imaginarnoj dragoj, oboje lete u nova prostranstva radosti, radosti su nove za našeg mučenika.
Do tebe, do tebe
staze cu posuti cvecem
sa tobom, sa tobom
u nove radosti krecem

[Mylene]

Ja volim svoga bića polutminu
što daje mojim čulima dubinu;
u njoj se, kao iz pisama starih,
moj život jednom već proživljen žari,
u preboljenu odmaknut daljinu.
Iz nje se toči u mene saznanje
da imam dosta prostora pred sobom
za drugoga života večno tkanje.
I katkad sam k’o drvo, čije granje
šumi negdašnjem dečaku nad grobom
i čiji koren prostirku mu plete –
drvo što onaj ispunjava san
koji je dečak u daleki dan
izgubio u pesmi punoj sete.