Poezija
Tanja Prokopljevic
LJUBAVANKA
Šta sve ne osetim dok me ljubiš tako
u prostoru zelenila, cistog vazduha i smernih latica.
Na toj livadi cveca kipti moja sreca
dok ljubiš me slatko, zrelo i polako.
Belasa svaka moja suza radosti u ogledalu tvoga oka
pružajuci prema meni odsjaj i skrivenu moc,
A sve zato što na livadi cveca kipti moja sreca
dok me ljubiš slatko, zrelo i polako.
Do obraza krv protiče, a onda se sliva
vrh usta dotiče, tu greje se više i tako vruca Tebe dira.
Sve to na livadi cveća gde kipti moja sreća
dok me ljubiš slatko, zrelo i polako.
Žmarci prolaze kroz moju kosu koja iznenada
dobija bisera sjaj jer i kroz teme prolazi razbuktala krv.
To osetim na livadi cveca gde kipti moja sreca
dok ljubiš me slatko, zrelo i polako.
PESMA SPASENJA
Otvori beleske piscu da zajapuri se jad,
u pero nek' ruka kaze kako peva drozd,
pa da u besne noci kroz pesmu potrazim sklad
jer znam da u dnu duse zarobljen jedan je grozd.
Neka sa njim ozivim svu dubinu koja mi mre,
nestaje, topi se polako u kosti uranja sva.
Samo zbog sudbe kobne, te price pomalo zle
koja dusu svu cepa i lako lomi na dva.
A pokret grozda je izvor dostojan raodisti sve
uz pero sto kazuje pesmu on raste za tren
postaje rumen i velik, raduje duse gle
i srce postaje vrelo, rumene usne i ten.
-----------------------------------------------------------------------
Tanja Prokopljević rodjena je 1971. u Zemunu.
Autor je knjige "Kako upecati muža" i cetiri zbirke pesama:
"Zivoplet',
"Smrtnik u pokretu".
"Slavuj ljubavi"
"Pod kljucem istine".
Pesme su joj prevedene na vise jezika:MAKEDONSKI, BUGARSKI, FRANCUSKI
---------------------------------------------------------------------------
SMRTNIK U POKRETU
Znam da moje telo ne zeli da se povije.
Bezim od umora koji mi namiguje,
klecim pred istinom.
Pokusavam da stvorim snagu kojom mislim
da cu i samu vecnost pred sobom pokoriti.
Znam da uplasena sam od smiraja
i da pokretom zelim da ovladam svetom.
Misici mi stezu srce,
a krv se mazi po zilama.
Napinjem se i duboko ulazim u enegriju polja,
tako zarnog, ali nemog i bestidnog
Znam da su mi divlje jabuke pruzale
istinsku moc vrelog pokreta
kojima sam se krila od sna
tog. sto nastaje kada se sivi oblak iz usta
otrgne. a telo postane ploca
Znam da mi je lakse da u energiji polja
cinim propuste i uzimanja
samo da se otrgnem od istine zivota,
ali ogranicena sam vremenom
samo sam smrtnik u pokretu.
-------------------------------------------
http://www.izdavac.cjb.net
Reply With Quote
Bookmarks