Naša Crna Gora

[hercules]

Bilo je dosta ovakih tema gdje pišemo o dobrim stvarima u Crnoj Gori ali i onim lošim.
Bio sam jako srećan 21 maja 2006. godine. Možda je sreći još više doprinio žar i zanesenost za liberalima tokom 90tih godina kada sam kao klinac, koji je malo o svemu tome znao išao na nalaganja badnjaka, pojedine skupove i slično.

Ali nekako, za ove dvije godine mi dosta toga tu radost ubija, da se tako izrazim. Ništa ne funkcioniše kako treba reklo bi se.
Evo i što me navelo da otvorim ovu temu.
Završih sa poslom za ovu nedjelju, i ajde reko da sačekam autobus da dođem kući što prije. Sve obaveze sa poslom ostavim onoga trena kad zatvorim vrata tamo. I taman kad pomislim da ću sav srećan poć za novi kompjuter, jedna scena pokvari sve.
Iako sam se cijele nedjelje šetao do Telekoma da bi me neko primio na razgovor zbog jako lošeg da ne kažem očajnog odnosa prema korisnicima, svo to izbjegavanje da me neko primi na razgovor bih i nekako progutao za ovu nedjelju da ne uđoh u autobus.
Zbilja nijesam znao da je karta poskupila na 60 centi. Šofer, inače jako nepristojan i nekulturan, sa sve izbačenim 4 slova C na šoferšajbni mi daje kartu na kojoj piše cijena 50 centi. I ja dajem šoferu 50 centi a on mi kaže karta je 60 centi. A od kad to ja upitah. Ajde mali ne pravi se pametan svi znamo da je 60. Ne pravim se pametan nego pitam fino pošto nijesam u toku, a i na karti piše da je 50 centi. On kaže da ga boli ona rabota što tu piše karta je toliko. Dobro reko, nije mi zbog 10 centi, nego piše da košta 50.

E ovo se zove pljačka na otvorene oči. Isto bi bilo da ja pođem u prodavnicu, i sa police na kojoj piše da je hljeb 60 centi ja uzmem jedan hljeb i pođem na kasu i kasirka mi ga naplati 1€. Nije mi zbog deset centi, ali zamislite ljude koji putuju 4 put dnevno gradskim autobusom i koji recimo u firmi moraju da pravdaju te karte. To je 40 centi dnevno, puta 30 dana u mjesec to je ukupno 12 eura. Kako će on to da opravda kod računovođe u firmu?

Ovo je inače problem kojim treba da se pozabavi tržišna inspekcija. Ako su gospoda, koja inače šalju u saobraćaj neispravne i praistorijske autobuse, podigle cijenu karte na 60 centi, onda treba i da odštampaju novu seriju karata. Pa i taj trošak štampanja novih karata neka bude najviše 500€ ne vjerujem da može bit više.
Da je pravne države, ovo bi tržišna inspekcija lako riješila. Podnijela krivičnu prijavu protiv šofera i direktora firme i kraj svake priče.
Zvao sam danas tržišnu inspekciju, nego petak popodne a oni ne rade, ili se ne javljaju na telefon.
U ponedjeljak ću probat opet da dobijem njih, a nazvaću i firmu sa kojom sam se danas zadnji put vozio, a više neću iz principa i inata.

Isto tako, da se taknem Telekoma. Pošto gospoda neće da me prime na razgovor, moraću nekako da uredim sastanak. A prikupio sam dosta materijala. Inače ne smije niko da Vam isključi ni telefon, ni vodu, ni struju, jer je to kršenje zakona o zaštiti potrošača. Mogu samo da Vas utuže, ne i da Vam prestanu sa pružanjem usluga.

Znam da ovo izgleda kao borba sa vjetrenjačama, ali se zapitam, oćemo li ikad prestat da budemo država veza i vezica? Oćemo li išta učinjet pošteno, ili ćemo vazda nešto da mutimo i lažemo jedni druge? (izvinjavam se na generalizaciji).