Још тежа, подмуклија и са неупоредиво тежим последицама и већим жртвама младих војника и официра, одиграла се драма делова ЈНА 15. маја 1992. године, у Скојевској улици, уТузли.
Наиме, тзв. преурањено признавање Босне и Херцеговине од стране земаља европске заједнице и САД у односу на ЈНА на просторима ове бивше југословенске републике, имало је за последицу готово ултимативан захтев да се она евакуише, и то са крајње неразумним роком у којем се објективно та евакуација није могла извести. Поређења ради, само да кажемо да се рокови за повлачење већих војних формација, демонтирање постројења и њихове инфраструктуре, дислокација складишта оружја, оруђа и опреме и премештаље војних школских центара итд., у колико-толико нормалним условима, мере годинама, а не данима.
И да није било сметњи тој евакуацији, једва да би се она у постављеном року могла уредно и до краја извести. А сметњи је било на претек, и то таквих које би свака оружана сила, са њима суочена, без двоумљења уклањала ватром свог оружја. Остаје да се дуго и свестрано истражује зашто је ЈНА, односно њена врховна команда, најпре прихватила такав ултиматум, и неразумно кратак рок, а затим зашто на ничим изазвано насиље није одговарала употребом силе. Такође остаје будућим истраживачима да детаљно истраже и процене и улогу тзв. међународне заједнице у повлачењу јединица из Словеније, касније из Хрватске и коначно — из Босне и Херцеговине. Познато је да је у првом реду Европска заједница тако ултимативно захтевала одлазак јединица ЈНА са територија сецесионистичких република. А када су такве евакуације паравојне формације на евакуационим подручјима оружано, из припремљених заседа, нападале, та иста међународна заједница није ништа предузимала да такве нападе и разне друге провокације онемогући или на одговарајући начин казни. Пристрасност Европске и међународне заједнице је утолико очитија што су се овакви случајеви систематски понављали — од одласка ЈНА из Словеније, па до, засигурно, најтежег и најкрвавијег и по броју жртава највећег масакра који је на просторима бивше Југославије ЈНА доживела.
За излазак јединица ЈНА из гарнизона у Тузли, као и у Сарајеву, претходно је постигнута сагласност са локалним муслиманским властима и уз пуне гаранције представника међународне заједнице. Прецизиран је дан изласка, правци кретања и све остало. Међутим, упркос свему, колона камиона са војницима и старешинама је у Скојевској улици, претходно организованом двостраном заседом исламских фанатика и без икаквог повода и разлога, нападнута свим расположивим оружјем. Према званичном саопштењу у овом масакру ј е погинуло 49 припадника ЈНА а према незваничним изворима, који се сматрају веродостојнијим, само број мртвих војника и официра креће се између 100 и 150, док број рањених никада није утврђен!
После крвавог искуства са нападом на колону делова Команде 2. војне области у Сарајеву и преваре од стране Муслимана и међународне заједнице, није јасно зашто је Команда 17. корпуса ЈНА па и Врховна команда дозволила да још једном буде тако подмукло преварена. Коме је у датој ситуацији требало више да верују Команда ЈНА — својој Служби безбедности, која им је благовремено презентовала проверене податке о припремама Муслимана за нападе на армијске колоне када буду напуштале Тузлу, или челницима СДА и муслиманским властима у Тузли који су давали празна обећања да до било каквих инцидената приликом повлачења јединица ЈНА из Тузле, неће доћи? Ово утолико више што је у то време Врховна команда располагала довољним снагама да евакуацију својих јединима из Тузле, између осталог, ефикасно штити и из ваздуха. Чак и демонстративним борбеним летовима изнад Тузле у часовима изласка колоне ЈНА из града, Ратно ваздухопловство би предупредило било какве провокације муслиманских фанатика, а поготову оружане нападе на колоне.
Две узастопне преваре у року од свега 12 дана, и то са тако тешким последицама, ипак озбиљно оптужују и сам војни врх ЈНА. Тиме се, наравно, не скида и не умањује одговорност ни са оних старешина јединица које су у Тузли и Сарајеву страдале. И овог пута се показало да је наивност и лакомисленост у ратним дејствима фатална грешка која се плаћа људским животима.
Bookmarks