Knjaz Danilo

[interista]

najmanje je vladao od svih crnogorskih vladara,a tolko je toga ucinjeo za crnu goru i crnogorski narod.mislim da biste vi istoricari-FORMICA,PETAR MRVALJEVIC I CIPUR trebali i o njemu da napisete ponesto.ipak je on bio jedan od najvecih crnogorskih drzavnika.da ve zamolim da ne zaboravite na zeka manitoga.pozdrav

[Ćipur]

Pismo knjaza Danila Petrovića Njegoša objavljeno u londonskom listu the Times

THE TIMES
London, utorak, 30. septembra 1856

U sred kriticnih okolnosti, i u prisustvu projekcija i razmatranja koje proisticu od stranih Sila, crnogorski narod sacuvao je svoje mirno držanje bez opterecivanja evropskih dvorova opisom bolne situacije u kojoj se nalazi vjekovima.

466 godina crnogorski narod odbija da se podredi bilo cijoj moci ili da prizna vlast bilo kojeg gospodara; naprotiv, on se otima za nezavisnost s oružjem u ruci, i radosno je prolio svoju krv po oltaru slobode. Četiri i po vijeka crnogorski narod trpio je neprestanu borbu s Turskom imperijom, nekada najmocnijom u Evropi, pred kojom su drhtale sve države Evrope.

Krv njenih junaka pala je na svaki kamen njenih visokih planina, i Crna Gora je sačuvala svoju dragocjenu slobodu. Politika velikih Sila bila bi jako pogrešna kada one ne bi uzele u obzir žrtve koje je njen narod podnio u ime Hrišcanstva – taj narod koji se, izmedju Srpskog kraljevstva, Vizantijskog carstva, kraljevstava Bugarske, Bosne i Epira, koji su svi podlegli napadima Turaka, ponosno branio medju svojim bezvodnim planinama, i koji je znao kako da sacuva, uprkos svom siromaštvu i oskudici, najsvetiji posjed koji jedna nacija može da ima – svoju nezavisnost.

Evropske Sile slabo ili jedva da uopšte i znaju za ovaj narod iz planina. Kraljevi se nisu brinuli da nezavisnost ove nacije bude priznata i da ona ude u veliku porodicu evropskih država. Jedan od uzroka ove indiferentnosti – koji je bio nerazdvojan u hijerarhijskoj organizaciji Vlade – bio je kasnije uklonjen obnovom starog sistema. Ne dobijajuci ni zaštitu ni podršku od Hrišcanskih Snaga, a trebalo bi da one poboljšaju svoj stav iz zahvalnosti za zasluge koje je ucinio za Hrišcanstvo, crnogorski narod vidio je sebe ogranicenog na uzak prostor, i prinudenog da se bori za vracanje svojih starih granica.

Dok god Crna Gora bude ostala zatvorena u svoje sadašnje granice, njena sudbina bice ista kao što ju je pretrpjela u proteklih pet vjekova – to jest, neprekidna i krvava borba da povrati svoje prijašnje posjede.
Crna Gora se ne odrice teritorija koje je posjedovala u vec tako dalekom periodu, vec zahtijeva da joj se vrati zemlja za koju se borila u najkriticnijim vremenima, sa istim žarom kao i za svoju nezavisnost.

Što se tice njegove nezavisnosti, crnogorski narod ne misli da ona može biti dovedena u pitanje. Svo vrijeme on je imao pravo da ratuje ili sklapa mir s Turskom, i cesto je koristio to pravo.

U vrijeme ratova koje su hrišcanski narodi vodili protiv islama, evropske vlade tražile su pomoc od Crnogoraca, a ovi su uvijek žurili da odgovore na poziv, kao što pamti istorija Austrije i drevne Mletacke republike. Francuzi i Englezi tek su 1806. i 1814.god.
djelimicno upoznali Crnogorce, kada su se, zavedeni na pogrešan put, na tudi podsticaj, ovi posljednji našli izmedu dvije vatre. U tom periodu Crnogorci su još uvijek imali Grahovo, Župu, Banjane, Pivu, Drobnjake, Kruševicu, Zubacke Uble, Vasojevice, kao i rijeke Taru i Lim, i upravo te teritorije su i danas poprište svih njihovih borbi s Turcima.

Po cijenu svoje krvi Crnogorci su osvojili citavu kotorsku obalu, koja im je pripadala do 1814. godine, do dana kada je Car Aleksandar I pozvao Mitropoliju i crnogorski narod da ustupe kotorsku obalu Austriji, kojoj ju je Bečki Kongres upravo bio dodijelio. Crnogorci su se pokorili odluci evropskih Sila, povukli se u svoje planine, i prepustili obalu Austriji. Bila je krupna nepravda to što su nas potpuno odvojili od mora i nisu nam ostavili nijednu luku.

Bez slobode trgovine za državu Crnu Goru nema ni napretka ni unutrašnjeg razvoja, i nikakve osnove koja je dobra za stvaranje regularne politicke organizacije i pogodnih veza sa susjednim narodima. Crnogorci dugo osjecaju potrebu za posjedovanjem slobodne luke. Pocetkom XVIII vijeka Vladika Danilo nastojao je da u sastav crnogorske teritorije povrati oblast Bara – pokušaj zbog koga su proliveni potoci krvi.

Oslanjajući se na razloge koje sam upravo objasnio, uvjeren sam da će velike evropske Sile željeti da zaštite slabe od jakih, da će željeti da garantuju Crnogorcima integritet njihove teritorije, da će im garantovati ono što može da sačuva njihovu nacionalnost i njihova prava nepovrijeđenima.

Evropske Sile su odredile da Rusija treba da ustupi Turskoj petinu Besarabije, koju je osvojila prije 80 godina po cijenu svoje krvi. Fortiari, Sile ce moci da zahtijevaju da određeni dio Otomanske teritorije bude pripojen Crnoj Gori, jer je ova potonja zemlja izložena daleko ozbiljnijim opasnostima nego što je Turska bila od strane Rusije.

Zahtjevi Crne Gore su potvrdeni u sljedecim tackama:
- Diplomatsko priznanje njene nezavisnosti.
- Proširenje njenih granica prema Hercegovini i Albaniji.
- Definitivno preciziranje njene granice prema Turskoj, kao što je slucaj sa austrijskom granicom.
- Pripajanje dijela Bara Knjaževini.

Vaša Ekscelencija ce se iz ove izjave uvjeriti o situaciji i poslovima ove nacije, i sumnjam da je Vaša ekscelencija nece uzeti u obzir i preporuciti pažnji Njegovog Velicanstva, cija nam hrišćanska milost i osjecaj za pravdu daju nadu da se nismo uzalud pozvali na njegovo ljubazno
Dobrocinstvo.

DANILO P. NJEGOŠ,
Knjaz Crne Gore i Brda,
Cetinje, maja 1856

• 

• 
  
  

[interista]

nije mene tesko da nadjem sve to cipure znas nego reko kad vi pisete istoriju na ovaj forum da pisete i za knjaza danila.

[FORMICA]

najmanje je vladao od svih crnogorskih vladara,a tolko je toga ucinjeo za crnu goru i crnogorski narod.mislim da biste vi istoricari-FORMICA,PETAR MRVALJEVIC I CIPUR trebali i o njemu da napisete ponesto.ipak je on bio jedan od najvecih crnogorskih drzavnika.da ve zamolim da ne zaboravite na zeka manitoga.pozdrav

Na žalost nijesam istoričar mada sam dosta čitao iz istorije jar se kao hobijem bavim heraldikom pa s te strane mogu reći ovo:
Državni grb Crne Gore, i ako mnogi tvrde da Crba Gora tad nije bila država je u doba "Zeka Manitoga" (kako ga zlurado nazivaju) je bio ovo:

http://keep4u.ru/full/080108/c8cedf5acc322a505e/jpg


Zanimljivo da je poslije Balšića pa sve do danas ovaj grb bio jedini grb načinjen po heraldičkim pravilima. Zašto? Zato jer je jedini koji se moće blazonirati po pravilu koje je u heraldici izuzetno strogo i mora se poštovati. Blazon (opis grba) bi glasio:
Na crvenom štitu zlatom oivičenom zlatni dvoglavi orao, sa zlatnom kraljevskom krunom nad glavama, sa šarom u lijevoj kandži i skiptrom i mačem u desnoj kandži, sa štitom na grudima na plavom zlatom oivičenom zlatni lav u hodu na zelenoj peti štita, sve na crvenim plaštu postavljenim srebrom i krunom kneževskom.
Nijedan drugi grb Crne Gore se ne može opisati po pravilima heraldike odnosno može ako se dvoglavi orao smatra čuvarom štita ali tad orao ne spada u mali grb nego predstavlja ukras.
Ovo govori da "Zeko Maniti" nije uopšte bio manit nego ozbiljni državnik koji je pokušao od Crne Gore načiniti ozbiljnu zemlju. Naravno vrlo brzo se od strane stranih sila organizuje njegovo smaknuće koje je izvedeno atentatom. Sve ovo se može viđeti iz grba. Još se može dodati da se iz štita može primjetiti naginjanje spoljnje politike prema Austrijskom carstvu zbog sličnosi u aranžiranju grba Crne Gore i Austrije (tad nosioca prava Svetog Rimskog Carstva). Radi se o očiglednoj sličnosti dvoglavog orla koji se razlikuju u bojama (naš zlatni njihov crni).

[interista]

nijesu njegos,sv.petar cetinjski i ostali bili nista bolji vladari od njega vala.nego je malo vladao inace bi proslavio i prosirio cg teritoriju ka nijedan crnogorski vladar od vojislavljevica,balsica,crnojevica pa do petrovica.no sto ces ubi ga todor kadic zvani posro.

PROROCANSTVA PETRA PRVOGA>>>>>За Светог Петра се прича, да је враћајући се из Русије (1785. год.), код војводе Мартиновића на окупу главара, на питање ових: „Шта Бог ради?" - љутито одговорио: „ Претура златну јабуку из руке у руку, а то значи неком узима а некоме даје!" Затим је наставио: „[FONT=Times New Roman CYR]Из мене од наше куће доћ' ћe владалац један човјек од кога Црна Гора неће виђети никакве користи. Heћe бити познат по сабљи ни пушци, али ћe по перу бити славан и познат у цијелом свијету". (Овако је прорекао за Владику Рада).

„IZA NJEGA CE DOC COVJEK OD NASE KUCE I NECE BIT POP NI KRALJ NO NESTO IZMEDJU NJIH. ON CE PROSLAVITI CRNU GORU I PROSIRITI GRANICE,ALI CE BRZO POGINUTI OD SVOGA NARODA,NECE NI DESET GODINA VLADATI". (OVAKO JE PROREKAO ZA KNJAZA DANILA).

„IZA њега доћ' ће човјек који ћe бити његова звања и доћераће за краља. Благо Црногорцима који дочекају његову владавину, а куку онима, који дочекају његов свршетак. Ружно ћe умријети ... Осрамотиће свој народ и нашу кућу и на њему ће она нестати!" (Овако је прорекао за краља Николу).
Послије овога више није хтио говорити, већ се, веле заплакао

[Hari Krisna]

Nije bas Todor bio posro nego branio cas i obraz a sto je Zeko maniti mislio da sve moze to je glavom platio.

[simm]

Izgleda da Zeku ipak nije glave došla bjelopavlićka ujdurma, no da su stvari bilo malo kompleksnije, a da je Tošo bio samo pion, čiji su lični motivi iskoričćeni na vrlo perfidan način.

Možda znaš da je Tošo po izricanju smrtne presude uzviknuo u sudnici "Proklet da je onaj koji me je na ovo naćerao!" ... Misliš li da se to odnosilo na odavno sahranjenoga Knjaza?

[interista]

Nije bas Todor bio posro nego branio cas i obraz a sto je Zeko maniti mislio da sve moze to je glavom platio.

EE TO JES HARI ALI KNJAZ JE KNJAZ.TREBALI SMO PROCERAT SVE TE KADICE DA SE NE BI POJAVLJIVALI OVI DANASNJI KADICI

[Hari Krisna]

Izgleda da Zeku ipak nije glave došla bjelopavlićka ujdurma, no da su stvari bilo malo kompleksnije, a da je Tošo bio samo pion, čiji su lični motivi iskoričćeni na vrlo perfidan način.

Možda znaš da je Tošo po izricanju smrtne presude uzviknuo u sudnici "Proklet da je onaj koji me je na ovo naćerao!" ... Misliš li da se to odnosilo na odavno sahranjenoga Knjaza?

Znam, znam a nije nikad tesko u Crnoj Gori naci nekoga da solidno obavi posa za drugoga.
PS.
Interista, ovi danasnji Kadici mislim da nemaju nikakve veze sa onim pravim bjelopavlićkim.

[simm]

danasnji Kadici mislim da nemaju nikakve veze sa onim pravim bjelopavlićkim.

Oni koji zive u Spuzu ili su zivjeli u Spuzu imaju.

Neki detalji o njihovim sudbinama su dati u knjizi "Ubise Knjaza" koju je izdala Matica 2004-te.

[interista]

Znam, znam a nije nikad tesko u Crnoj Gori naci nekoga da solidno obavi posa za drugoga.
PS.
Interista, ovi danasnji Kadici mislim da nemaju nikakve veze sa onim pravim bjelopavlićkim.

SIGURNO DA NEMAJU ALI KADICI SU KADICI TAKO DA TREBA BRISAT POMALO U IME KNJAZA DANILA

[Hari Krisna]

Oni koji zive u Spuzu ili su zivjeli u Spuzu imaju.

Neki detalji o njihovim sudbinama su dati u knjizi "Ubise Knjaza" koju je izdala Matica 2004-te.

Kadici su valjda bili ispod Taraša,a imam nedje skanirane neke dokumente (mislim da je bilo nedje i na forumu) da su svi Kadici protjerani, a mnogi pomijenili i prezime i poturcili se kad su pobjegli iz Crne Gore.
Todor je valjda rekao "Srećno bilo caru i ovom svijetlom sudu, a na čudo i na jade onome koji me na ovo nagna..." mada ima raznih verzija.

[interista]

Kadici su valjda bili ispod Taraša,a imam nedje skanirane neke dokumente (mislim da je bilo nedje i na forumu) da su svi Kadici protjerani, a mnogi pomijenili i prezime i poturcili se kad su pobjegli iz Crne Gore.
Todor je valjda rekao "Srećno bilo caru i ovom svijetlom sudu, a na čudo i na jade onome koji me na ovo nagna..." mada ima raznih verzija.

a bogami danilo mu se zalijepio za sestru pa ga ovaj ukokao.cuo sam da su za tu noc kad je ubijen zeko procerano bas dosta tija kadica.a veli ranko kadic za toga todora da je to cisto cojstvo i junastvo sto je odbranio cast svoje sestre.jes vala je junastvo ubit cojeka sa ledja

[simm]

Kadici su valjda bili ispod Taraša,a imam nedje skanirane neke dokumente (mislim da je bilo nedje i na forumu) da su svi Kadici protjerani, a mnogi pomijenili i prezime i poturcili se kad su pobjegli iz Crne Gore.
Todor je valjda rekao "Srećno bilo caru i ovom svijetlom sudu, a na čudo i na jade onome koji me na ovo nagna..." mada ima raznih verzija.

Jesu, svi su protjerani iz Boana Kadića, neki su pobjeglu u tada turski Spuž, neki u Skadar, Neki u Austriju, ...

Tošovu izjavu sam parafrazirao, ali se na isto svodi. Mislim da je doslovce ovo što si ti rekao. Bar mi se čini da je tako napisano u Zapisniku sa sudjenja koji sam je sačuvan u Kotorskom Arhivu i čiju kopiju sam gledao.

Interesantno je što se desilo sa Todorom, da li je pogubljen ili nije. Ima idređenih indicija da se njegov grob, pod drugim imenom, nalazi neđe u Slavoniji, ili Vojvodini, nijesam siguran sada, pogledaću izvor koji to navodi.

[Hari Krisna]

U zapisniku sa suđenja Todoru Kadiću i njegovom držanju u predsmrtnim časovima, koji je sačuvan u arhivi Okružnog suda u Kotoru, a svakako su najzanimljivija zapažanja o ponašanju optuženog "od časa hapšenja do kraja njegovog života..."
Tako je Todor Kadić pre$edniku suda najprije izjavio da ne gaji nikakvu nadu da bi viši sud moga izmijenit presudu i spasit mu život, ali će, kako je reka, ipak uložit žalbu "u nadi da ću moć zagrlit moju nesrećnu porodicu..." Kad mu je pročitana konačna odluka - smrtna presuda - "nije mu se oko namrdilo":
- Prvog dana - zapisao je na italijanskom hroničar - kad mu je pročitana sudbonosna presuda, pevuckao je u tamnici i govorio da je knjaz poginuo ka pas, a da će on umrijet kao hrišćanin. Sledećeg dana, misleći o sebi, zatraži da mu donesu iz tamničke pravoslavne kapele duhovnu knjigu koju je po cio dan čita, pripremajući se za grozni čas koji je očekiva:
- Pravda je našla da me osudi na smrt na ovom svijetu i ja se sa svom poniznošću pokoravam, ali niko se neće nasladit da me vidi na vješalima kao plačljivu babu, nego u potpunoj bezbrižnosti - govorio je dok je čekao izvršenje kazne, a kad mu je pročitana odluka "da se osuđenik ima objesit dana 13. oktobra 1860. u 9 sati prije podne", mirno je prokomentarisao: "Srećno bilo caru i ovom svijetlom sudu, a na čudo i na jade onome koji me na ovo nagna..."

Predsmrtna ispovijest

Todor Kadić je 13. oktobra 1860, odnosno uoči izvršenja smrtne presude, izgovorio u tamničkoj kapelici pred parohom Krstom Jovanovićem i nekolicinom oficira:
"Gospodo moja, svakome čoeku je milo živjet, pa ga stoga sama priroda obavezuje da na njegovo održanje upotrijebi sve moguće sile, ali kad sva nastojanja ostanu besplodna i kad vidi da mu se približava sudnji čas, potrebno mu je da se ispovijeda. Ja sam se ispovijeda najprije Bogu, pa sudijama, a sad ću vama, gospodo moja. Sada pokojni knjaz Danilo Petrović stijo je da mi oduzme život jer sam odbio da poslušam njegove krvničke naredbe. Taj moj odbitak poštedio je živote mnogim nevinim ljudima.
Primoran sam bio da ostavim otadžbinu, stare roditelje, mladu suprugu i dva nevina sina da bi sačuva glavu. Knjaz dade pobit pet članova moje rodbine, konfiskova je moju imovinu i prisilio moju sestru da se preuda još za života muža koji je bio prisiljen da bježi i da sačuva život.
Moje prebivanje u Austriji nije se htjelo trpjet, nijesam mogao dobiti pasoš za Rusiju da bi se kod Svetog Sinoda potužio na pretrpljenu sramotu zbog preudaje sestre. S jedne strane gonio me je knjaz, a s druge francuski konzul u Skadru. Obojica su tražili moju smrt.
Pri svim tim gonjenjima, i pored nagovaranja, nikad se nijesam stio odlučiti da ubijem knjaza, ali kad sam dozna da je na moju glavu stavio varvarsku ucjenu od 500 forinti, riješio sam da naplatim svoj život za cijenu mnogo višu, da ga ubijem ma đe ga budem zateka.

U tu svrhu opskrbio sam se kuburom velikog kalibra, napunio sam je do vrha cijevi svakovrsnim zrnima i uputih se Kotoru te stigoh one sudbonosne večeri kad je pokojni knjaz šeta po obali.
Umiješa sam se u gomilu naroda u času kad se ukrcava u lađu put Glavata i tražio sam očima đe je. U onom groznom času, zamalo večernji mrak da ne učini da ubijem nevinoga umjesto njega.
Sa jedne strane knjaževe stajaše neki senator, u jednoj dolami ka i on, i držeći da je on onaj koga sam ima ubit, povukoh kuburu, uperivši je na senatora, ali u tom času Knjaz se okrenu da pripali cigaretu od nekog prisutnog, pa ga pri svjetlosti plamička poznadoh i kad je zauzeo prvošnje mjesto, ciljajući na njega, opalih iz puške koju nijesam bacio na zemlju, kako je lažno bilo svjedočeno, nego mi je velika otporna snaga pucanja istrgla iz ruke. Eto kako se dogodilo..."
Dok su ga potom vodili na gubilište, on je iša lagano i mirno odgovarajući uzgred na pitanja radoznalaca iz mase koja ih je pratila:
-Ja sam smrt zaslužio - rekao je Kadić po već citiranom italijanskom zapisu. - Moje krivice i one knjaževe bile su preteške zemlji, pa je morala da nas proždere. Obojica smo bili krivci i eto nas, domalo, obojica pod zemljom. Ali, ja umirem s jednom žalosti što sam prolio nevinu krv. U vrijeme mog boravka u Carigradu, ubio sam, bez ikakve njegove krivice, brata onoga koji se, po naredbi knjaževoj, oženio mojom sestrom. To je jedino što me grize savjest, ali je Bog veliki i milostiv, pa se uzdam da će mi oprostit..."
Kad su mu pred vješanje pokušali stavit kapuljaču na glavu, on to mirno odbi, obrazlažući da se sprema da pristupi pred svevišnji božji sud i da želi to da uradi gologlav. Popeo se tada na stepenice vješala i izgovorio potonje riječi: 'Bože i majko Bogorodice primi moju grešnu dušu '.
U 9 urah i 29 minuta Kadić je već bio mrtav..."

[milicaaaaaaa]

internista, ti casti mi ka' da sad prozivljavas Danilovu sudbu. Iscooliraj malo.

Danilo jeste bio odlican vladar (mozda najbolji vosjkovodja crnogorski) ali je bio i 0 covjek, i to je nesto sto je istorijski potvrdjeno, tako da da ga nije ubio Todor a bi neko drugi sigurno posto je dosta Crnogoraca toga vremena bilo kivno na njega. Bolesno je bio ljubomoran na Darinku i na svakog musrakrca koji je samo pogleda (a nije da mu nije davala povoda) i ko je bio objekat njegove mrznje, pukla mu je pogobija. Malo li je Crnogoraca pobio za to 10 godina vladavine...

Hocu reci, niko nije nedodirljiv a to sto je on bio previse apsolutisticki nastrojen, to mu je i glave doslo.

[simm]

a nije da mu nije davala povoda

Ah, ovo me podsjeca na cuveno bjelopalivcko "ona je lezala sa tim i tim"... Citat, Mike, citat, necemo ka Ranko da se odje prosipamo ...

Hocu reci, niko nije nedodirljiv a to sto je on bio previse apsolutisticki nastrojen, to mu je i glave doslo.

Prije ce bit da mu je glave doslo sto je na granici Austrije, Turske i buduce Srbije poceo da pravi drzavu od Crne Gore.

Onima koji se nijesu htjeli savit, nenaviknuti na vlast, pod drzavnom rukom moralo je malo po bubrega pucat. Tako je bilo u svaku drzavu, dok ne prohoda neko mora da ga plati.
Nerealno je ocekivat da je u Crnoj Gori bilo mekse i laske no u bilo koju drugu evropsku drzavu.

[milicaaaaaaa]

Ima i toga... Ima i toga...
Cinjenica je da sto si sigurniji da si nedodriljiv, to si vise ranjiv

[Hari Krisna]

Bilo kako bilo knjaz Danilo je poceo stvarati normalnu drzavu ponekad i vrlo drasticnim mjerama, ali sa svojeglavim Crnogorcima se i nije moglo drugacije. Ko zna koliko je istinita ona legenda da je govorio "Pogledajte koliko sam mali, ali cu vam biti visi od Lovcena" ili pismo Bjelopavlićima da ce zaboraviti Omer pasinu godinu, ako on dodje s vojskom.... Cudno je da se pominje i tacna godina tog pisma 1854, a nidje nema bar neki trag od njega.
To sto je bio ljubomoran na zenu nije nista cudno jer svi su Crnogorci ljubomorni ne zene samo ne priznaju jer je to kao sramota
Pohara i knjazeva osveta Bjelopavlićima zbog toga sto je knjaz morao bjezati na Trojičin dan ispod Ostroga vjerovatno je zivlja u porodicnim predanjima nego sto je istorijski dokumentovano ili koliko se mogu zapisi Toma Oraovca uzeti kao potvrdjen istorijski dokumenat.
Plemenska predanja su obicno malo dotjerana da uljepsaju i malo "pojunače" pleme ili neku porodicu. Kazu da Crna Gora nije rodila većeg lazova od perjanika Jovan Mašanova Vukotića i da je on sve zamutio, a opet da je najčoječniji perjanik knjaza Danila bio Blažo Radović iz Bjelopavlica i spasava knjaza kad rodjena sestra nije htjela.
Opet u Bjelopavlice kazu da se ni Blažo ne bi pokazao kao ljudina da nije bilo nekog manitog Brajovića, ali sve je to neka druga prica jer Bjelopavlići ne samo sto su ljubomorni na zene vec vole pomalo da se hvale

[simm]

pismo Bjelopavlićima da ce zaboraviti Omer pasinu godinu, ako on dodje s vojskom.... Cudno je da se pominje i tacna godina tog pisma 1854, a nidje nema bar neki trag od njega.

Ima Hari, ima , no ti ne kopas duboko

Na ruke serdara Rama Boskovica poslato je pismo 18. juna 1854. Ono glasi:

Serdaru Ramu i svijema kapetanima bjelopavlicskijema. Cuo sam nekakve zborove sto se zbori tamo u vas,od kako sam ja u Ostrog bio, ali opet razmisljam, da nije nista istina od toga, sto sam cuo, jerbo kad bi sve to bila istina od vas sto sam cuo, zaista neka bude uvjereno malo i veliko, da bi za vas gori bio, nego li sto je bio Omer pasa prosle godine.

No ja naredjujem vama gospodi kapetanima, da vi prvi ustuknete i da drzite vas jezik za zube, inace bi ste se mogli brzo kajati, i ne uzbunjujte moju pravu raju. I ova moja zapovijed da bude proglasena na Prentinoj glavici. A cuo sam da i Piperi nesto bleje i sa vama se druze - Branovici i lizisahani. A mene nije stalo ni za vas ni za Turke, i nemojte misliti da ja ne znam iz cije su glave ove rijeci proizasle, jerbo vama je dobro poznato, da niti sam ja, niti stari vladatelji, koji su bili crnogorski, nikad nikome zuluma ucinjeli nijesu, no su se vazda mucili obdrzati vas i ostale Crnogorce, koje vi dostojni nijeste bili njih imati za gospodare.

A po danas cinite kako hocete, ako vi basta. I tako znadite.

***
Objavljeno u: Dusan Vuksan: Knjaz Danilo - Treca godina vlade, Zapisi XI, 2, 59-60

Aha?

[simm]

A ovo oko manitijeh Bjelopavlica ... ada vidji mene

[Hari Krisna]

Nijesam zna da nedje ima ćelokupno pismo, ali se vazda neki dobar cojek nadje od koga se nesto nauci. Da nije bilo Zeka manitoga ni dan danas se ne bi moglo zivjeti od Boskovica i njijove fale, ali ih on naćera da se sklone kod Turaka A bogomi je Jana bila pametnija u petu no Zeko u glavu i dobro je rekla - "Teško Crnoj Gori s tobom i takvijem gospodarom" jer i nije bilo lako, mada ma koliko on bio luda rabota ne vjerujem da je otrova sestriće posto mu i to pripisuju.

[simm]

Da ona dva djecaka ubijena zaista jesu, zar bi Risto poslije 3 godine prihvatio visoku sluzbu kod istoga Knjaza? Risto je bio moodonja, ipak, i bastalo bi mu da napravi grdni kastig, ako bi imao povoda.

Sem toga, zar bi Zeko bio prvi crnogorac koji je prolio krv sestrine djece? Relacije sestra-brat i brat-sestra u Crnoj Gori dan danas njegosevske, a ne tad.

[Hari Krisna]

Sigurno ne bi prihvatio, ali i u onim predanjima kako je Zeko odredio porez, kovao sablje za Boskoviće... pokazuje ono sitnu prokletinju crnogorsku da se pokaze "nesto". To "nesto" je vjerovatno doslo glave i Zeku i mnogim Crnogorcima i tu lakocu da se Crnogorac okrene protiv Crnogorca obilato je koristio i kralj Nikola a i mnogi drugi jos gore i tragicnije.
Posto ti volis da duboko kopas, a meni se nesto racunica ne slaze razjasni mi onu verziju da je Jana poslije svoje pedesetpete godine rodila popu Ristu sina Savu.
Ako mi se nesto nije pobrkalo pop Risto se ozenio sa 14 godina a Jana je tada imala 17, taj mali djetić Sava Bosković se kasnije nesto ne pominje, a vi Bjelopavlici se svi znate pa ti nije tesko

[simm]

Moram potrazit kod ljudi koji imaju podatke o tome, pa ako sto nadjem interesantno, napisacu