samoca?

[Mercury]

Pojmovi "samac" i "samački život" danas su, ne računajući najvremešnije kategorije stanovništva, izbačene iz kolokvijalnog, pa i pisanog, jezika.
Novo doba donelo je svoje termine, koji nečemu što je po prirodi tragično ili na ivici tragičnog daju lepršav, tobože mladalački, "moderan" ton. Ljudi koji žive sami, posvećeni svojim karijerama ili udareni gromom neuspeha u ljubavno-bračnom životu, sada se nazivaju "solerima" i "solerkama", a uz njih se, kao u nekom sportu, vezuje pridev "singl".
Kao da se vreme kroz koje taljigaju posprdnom efemernošću trudi da olakša ljubavlju siromašne živote. Zapadni apokaliptičari (i tamo ih, hvala Bogu, ima) tvrde da je propast muško-ženske zajednice jedan od najzloslutnijih simbola epohe u kojoj živimo.



Verujmo im: Ljudi su iskreni kada u udobnim sobama osete dim i shvate da je u podrumu izbio požar.
A kad se zapali temelj, zidove i krov mogu da spasu samo budni. Statistika ovde sigurno ne greši: Do 29. godine života, više je muškaraca koji žive sami.
Posle tridesete, slika se menja: dečaci pronalaze svoje dobre vile, muze i despotice, a devojčice naginju ka usamljenosti. Prosto kao pasulj: što je devojka (žena) starija, sve je manje slobodnih muškaraca u odgovarajućem životnom dobu.



S druge strane, u godinama kada je većina muškog sveta "na raspolaganju", devojke uglavnom ne znaju gde da se sklone od brojnih udvarača i zabavljača, pa se tako - generalno - stvara jedna surova ravnoteža.
Situacija se može predstaviti filmski: danas vi zovete nju, javlja se mama i kaže da je nema kod kuće; sutra ona zove vas, a kraj telefona - vaša supruga!
Socio-profesionalni aspekt takođe biva nezaobilazan u razmatranju samoće današnjeg zapadnog čoveka.
Usamljeni muškarci mahom su nezaposleni ili nižeg obrazovnog profila, dok među samicama preovlađuju fine mlade (i ne više tako mlade) dame sa treštećim diplomama visokoškolskih ustanova, magistraturama i doktoratima.
U tom emotivnom metežu samo neoprezni ne vide prste masovne, šarene propagande, koja i nije ništa drugo do legalizovana i svima dostupna teška droga. Magazini, časopisi, zabavni programi i nezaobilazni Holivud naduvali su glave tinejdžerki predstavama "slobodne", drčne žene koja kroz život ide sama, lako i spretno se penjući lestvicom profesionalnog uspeha.



Ta ista žena se, doduše, užasava ljubavi i - što je posebno jezivo - dece, neće da se vezuje ni za koga živog. Poput doteranog robota, ona je odana ekstatičnom snu o poslovnom orgazmu i čarima tzv. nezavisnosti.
Ako već ne ispoljava lezbejske sklonosti, ona muškarce koristi kao "potrošnu robu". Ne pada joj na pamet da se zaljubi, brak je "glupost koja se događa budalama", a majka i, eventualno, normalna sestra ne smeju ni "a" da joj kažu. Propaganda je učinila svoje.

Pesimisti predosećaju da će tek učiniti. U međuvremenu, zdrava ljudska stvorenja osuđena su na patnju, bez obzira na pol.Kad je na današnjem Zapadu muškarac sam, bez devojke ili supruge, nabacuju mu se atributi *****a, impotentnog slabića ili, u najboljem slučaju, ludaka koji nije za koegzistenciju. Na Zapadu, rekosmo, ali u tom pogledu Zapad je sigurno blizak širem prostoru.
Pritešnjeni čudovišnom "etikom" novog doba, mnogi mladići i sredovečni ljudi kukaju da je priznati usamljenost isto tako teško i neprijatno kao priznati da ste bez posla.
Ili si nesposoban, ili namagarčen, ili te savetuju da ideš kod psihijatra.



Poslednje decenije 20. veka dovele su na psihijatrijski kauč mnoge ostavljene momke i muževe, zatečene u stanju totalne konfuzije i potencijalno pogibeljne depresije.
Njima se desilo nešto što, prelistavajući imaginarni udžbenik porodične istorije, nikako nisu mogli da iskopaju; zamislite uplakanog pradedu koga je napustila prevarena prababa, vizuelizujte nekog čukun-pretka čija supruga, sa diplomom Sorbone u fascikli i ljubavnikom u drugom sokaku desno, demonstrativno odlazi, vodeći sa sobom sve troje dece pred očima zapanjene svekrve.
Ne ide!Tu je, naravno, i faktor "prazne kuće".
Bez obzira na to da li je apsolutno nevešt u kućnim poslovima, ili u njima nadmašuje domete famozne "ženske ruke", muškarac kuću doživljava kao ženski prostor, žensko carstvo, u kojem i mora i voli da obitava, ali ne i da u njemu stoluje nalik nepokretnom suverenu.



Kad u kući nema žene - a bilo ju je, recimo, tokom pet, sedam, dvanaest godina braka - muškarac počinje besomučno da izlazi, više radi bekstva nego u želji da se zabavi. Za kraj ovog blic-osvrta na brutalnost muške samoće, ono što najviše boli.
Ostavljajući muža, današnja, zaposlena i "emancipovana", žena odvodi i - decu. Zato što je mnogo odsustvovao, filozofirao, pio ili gledao za drugim ženama, on sada mora i da stanuje bez svojih najdražih, onih koji nose njegovo prezime (valjda nose!), onih malih, voljenih, čiji je dolazak na svet propraćao najvećim ushićenjima. Ošamućen kao muškarac i osakaćen kao roditelj, on treba da ide dalje. Žene, ostavljene ili svojevoljno usamljene, ne iskazuju ovakvu anksioznost, pogotovo ako su, bar kako-tako, materijalno obezbeđene.
Ukoliko je reč o tzv. raspuštenicama sa decom - one imaju kome da se posvete, a pomenuti faktor "prazne kuće" tretiraju kao još jedan dokaz opšte nemoći muškog roda. Ulogu - bez obzira na to da li je reč o razvedenoj ženi ili ostavljenoj devojci - redovno odigraju i uvek raspoložene drugarice: žene se međusobno druže prividno otvorenije i izdašnije od muškaraca, i jedna drugoj umeju da se nađu, naročito u konvulzivnim periodima posle raskida i razvoda. Svaka žena, pritom, u tim nelepim situacijama uviđa da ima i pravih i lažnih "sestrinskih" duša, ali eventualna razočaranja relativno lako amortizuje, očeličena čemernim iskustvom sa predstavnikom suprotnog pola.
Drugarice, razume se, pomažu samo za neko vreme i u određenom, intimnom, domenu. Suočavanje sa samoćom, njenim belezima i reperkusijama, neizbežno sledi.
Iako je zapadni svet pohrlio u "slobodu", mašući parolama koje nasrću na svakovrsne tabue, usamljena žena i danas se, manje-više, percipira isto kao pre 30 ili 100 godina.
Što će reći, kao osoba sumnjivog integriteta (sigurno i morala), ranjiva, otvorena za sve pozive i nabacivanja, nestabilna i, verovatno, histerična...



Pogledi okoline bodu kao sablje; ne samo kad je reč o "strancima" već i kad "dobronamerna" rodbina hoće da "pomogne". Žena očas postaje žrtva raznolikih nasilnika, od onih mentalnih koji bi da je izvedu na "pravi put", do onih sa pragmatičnim, koristoljubivim pristupom, koji traže nekoga koga bi da "uteše"...

Sablasna implozija potresla je svet muško-ženskih odnosa: i same ljubavi i brakovi nisu ono što su nekad bili, pa se i samoća prima i podnosi sa manje dostojanstva i duševne snage. Umovi koji su svojim poslušnicima za cilj postavili slabljenje i dezintegraciju ljudske vrste postižu zavidne rezultate, što se najbolje vidi po poniženoj svetinji braka i demonizovanom božanstvu ljubavi.
U tom duhovnom masakru, najbolnije stradaju oni usamljeni, napušteni, koji kroz život idu sami, bilo da su tako morali ili odlučili, bilo da je njihovim dragima bilo suđeno da ih ostave.
Smatrajući da čovek današnjice mora prvo da konstatuje svoju bolest da bi krenuo sakralnim putem izlečenja, mudri blagonaklono uče unesrećenu pastvu: i samoća može biti dostojna čoveka, ali čoveka koji je voljan da posveti sebe drugome, koji nije u sebi zatro glas srca i koji život prima kao najveći dar, radujući se da ga podeli sa svojim bližnjim.

Ovo nije izaslo iz moje glave. Jedan zanimljiv clanak, zar ne? Kao da je neko sredio sve moje misli i sve to lijepo upakovao u ovaj tekst.
Sto vi mislite o ovom??? Pazljivo citajte! Citajte izmedju redova! :idea:

[kuglica]

Mercury, NSX ima specifican smisao z humor, ne treba tako brzo da zamjeras ljudima
A sto se owoga clanka tice... Danasnje drustvo je izopaceno, i mnogo, mnogo ljudi je iz toga razloga bilo povrijedjeno i logican slijed dogadjaja bi bio da ti ljudi stvaraju odredjeni gard, da opet nebi bilo povrijedjeni. I onda, lakse je i ljepse biti sam, nego sa bilo kim, ili biti sam pored nekoga. Generalno, manje se obraca paznja na duhovno, sve vise na materijalno. Dokle tako, pojma nemam, mada nisam ni ja izuzetak u svemu tome. Iskreno, prava ljubav je rijetka danas, sve se vise gube prave vrijednosti. Svima nam treba jedno veliko vjestacko disanje da se povratimo.

[GAGA]

sve zavisi da li ljudi funkcionisu po sistemu:
a) bolje ista nego nista
b) bolje nista no da ne valja

to nema veze mnogo sa modernim tokovima. mozda ima vise veze sa tim da li si spreman na kompromise, da li si nezavisan, da li si perfekcionista itd...

[odli]

Samoca je pre svega rezultat unutrasnjeg stanja!

[Mercury]

Samoca je pre svega rezultat unutrasnjeg stanja!

A unutrasnje stanje je rezultat... Cega???

[GAGA]

ne no je samoca stanje biljega na kozhi... :roll:

[MiLiCa_Hn]

Samoca je pre svega rezultat unutrasnjeg stanja!

tachno tako

[contradiction]

Ostavljajući muža, današnja, zaposlena i "emancipovana", žena odvodi i - decu. Zato što je mnogo odsustvovao, filozofirao, pio ili gledao za drugim ženama, on sada mora i da stanuje bez svojih najdražih, onih koji nose njegovo prezime (valjda nose!), onih malih, voljenih, čiji je dolazak na svet propraćao najvećim ushićenjima. Ošamućen kao muškarac i osakaćen kao roditelj, on treba da ide dalje. Žene, ostavljene ili svojevoljno usamljene, ne iskazuju ovakvu anksioznost, pogotovo ako su, bar kako-tako, materijalno obezbeđene.

baš mi je žao takvih, rasplakaću se

a dok je stanovao s njima nije im se obrtao :burp:

btw žene su davno dokazale da su jači pol

[odli]

A unutrasnje stanje je rezultat... Cega???

Nas samih???

[Brajo]

Nas samih???

Svakako, unutrasnje stanje je stanje nikoga drugoga do nas samih, npr. mi mozemo imati ljudi i ljudi oko sebe a opet se osjecati usamljenim, evo i jednog citata koji sve objasnjava:

"Covjek zivi duhom a ne tijelom, mozes ga i zatvoriti u tamnicu, on ce i dalje biti slobodan."

F.M. Dostojevski

[Mercury]

ajde neka mi neko definise 'sovinistu'
molim vas, da upucam eventualne propuste u mom poimanju istog

[Mercury]

sto se tice samoce, mislim da grebete samo po povrsini. zao mi je ako pretjerujem ali problem postaje grdan i nije ozbiljno ako sve to kacimo samo za jedinku. ocekivao sam neki ozbiljniji pristup

[NSX]

http://en.wikipedia.org/wiki/Chauvinism

[odli]

sto se tice samoce, mislim da grebete samo po povrsini. zao mi je ako pretjerujem ali problem postaje grdan i nije ozbiljno ako sve to kacimo samo za jedinku. ocekivao sam neki ozbiljniji pristup

Ok, hajde onda ti pocni da dubinskiji rasclanjujes taj problem, da vidimo dokle cemo doci.

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

Svakako, unutrasnje stanje je stanje nikoga drugoga do nas samih, npr. mi mozemo imati ljudi i ljudi oko sebe a opet se osjecati usamljenim, evo i jednog citata koji sve objasnjava:

"Covjek zivi duhom a ne tijelom, mozes ga i zatvoriti u tamnicu, on ce i dalje biti slobodan."

F.M. Dostojevski

kako je ovo naaaaaaaaaaaaaaaaajsssssssssssss reknuto

[Brajo]

kako je ovo naaaaaaaaaaaaaaaaajsssssssssssss reknuto

Hvala na komplimentu!

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

a shto se tiche te samoce...pa shta znam...teshka su vremena...inflacija...devizeeeeee...hahahahahah

[Hari Krisna]

'oces da kazes da je samoca finansijski korisna jer posto se nama s kim trositi onda se ustede pare

[NSX]

Apsolutno

[^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^]

'oces da kazes da je samoca finansijski korisna jer posto se nama s kim trositi onda se ustede pare

Apsolutno

xaxaxxaxaaxaxaxaxaxaxaxxaxaxaxaxaxax...ne ne mislila sam na ono chekanje na ljeb i vareniku u 372455r732km-ski red...a kojeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee...nema tih para koje mogu moju vezu narushit...sa ili bez njih..

[frle_genije]

sve zavisi da li ljudi funkcionisu po sistemu:
a) bolje ista nego nista
b) bolje nista no da ne valja

to nema veze mnogo sa modernim tokovima. mozda ima vise veze sa tim da li si spreman na kompromise, da li si nezavisan, da li si perfekcionista itd...

to je to...
a zene su valjda shvatile da je ovo pod b) bolje... da nijesu ne bi se sve odvijalo tim tokom kojim se odvija... to nijesu napunjene glave prpagandom.. svi znaju da kad je brak los sve se lomi na zeninim ledjima... i jednostavno kad ne moras da trpis- ne trpis...

[SnowQueen]

Ako malo bolje pogledamo oko sebe vidjecemo da nije tako samo na Zapadu.
Poznajem dosta uspjesnih, lijepih, pametnih, dobrih zena kojima, naizgled, nista ne fali osim naravno ljubav i partner. Poznajem i nekoliko muskaraca u istoj situaciji.
Ako je iko ikad naletio na oglase licne prirode, uglavnom ljudi pisu: zbog zaokupiranosti poslom, na ovaj nacin zelim upoznati...
Generacije iza nas zivjele su drugacije (mozda ne svako, ali veliki dio Crne Gore). Nije mnogo zena bilo skolovano, vaspitavane su da postuju svog muza, da ga se plase i da porodicu drze na okupu po svaku cijenu. Raspustenice i neudate majke trpjele su osudu sredine.
Danas svi roditelji vaspitavaju svoje cerke - uci, skoluj se, budi jaka, samostalna, ne dozvoli ovo, ne dopustaj ono itd. i tako izrastaju u uspjesne, jake, samostalne zene kojima niko nije potreban (ali ipak jeste u emotivnom pogledu,ne materijalnom).
A muskarce valjda niko nije pripremio na ovo, pa i dalje vecina izbjegava takve zene (koje kao drze do sebe i traze sebi ravnog) i traze poslusne i pokorne.
Naravno, ne generalizujem, samo pokusavam da objasnim danasnju sve vecu pojavu usamljenosti i zena i muskaraca.
Moja baba bi rekla: '' E, ranije su se uzimali po preporuci, zena je morala da slusa svog muza i da cuti, tako je bilo bolje.''
Ja se ne bih slozila sa njom,ali isto milim da smo malo pretjerali sa jednakoscu polova i krenuli u pogresnom smjeru.

[Hari Krisna]

Danas svi roditelji vaspitavaju svoje cerke - uci, skoluj se, budi jaka, samostalna, ne dozvoli ovo, ne dopustaj ono itd. i tako izrastaju u uspjesne, jake, samostalne zene kojima niko nije potreban (ali ipak jeste u emotivnom pogledu,ne materijalnom).
A muskarce valjda niko nije pripremio na ovo, pa i dalje vecina izbjegava takve zene (koje kao drze do sebe i traze sebi ravnog) i traze poslusne i pokorne.

Pa i dobro je da se tako cerke vaspitavaju jer vrijeme ropstva je davno proslo. Problem o kom govoris je i nacin zivota gdje se i musko i zensko mora dokazivati na poslu, stalna presija ko zna cega.... i onda kad dodje kuci ima neki svoj mir, tisinu navike... na koju se navikne. Kad u sve to udje druga osoba onda sve to treba promijeniti, usaglasiti, opet kao na poslu moraju biti neki prioriteti, dogovori, konsenzusi..... i utvrdi se da je to nedovoljan razlog da se rijesi svog mira. Znaci u pitanju je najjednostavnija lijenost da se mijenjaju navike i to je nevezano da li je u pitanju musko ili zensko. Stvaraju se neke intimne veze koje nijesu ni brak ni zajednica i tako se tandara dok sve to ne preraste opet u naviku na takve veze, a svoj stan postane neko mjesto mira dje se uvijek vrati ili dje se uvijek moze pobjeci bez posebnih obaveza ili komplikacija.

[SnowQueen]

Da znas da si u pravu. Poznajem jednu stariju zenu (>40) koja zivi sama i koja je izjavila da joj je posve potaman, da bi joj sad neko smetao i narusio njen nacin zivota. Mislim da nije oduvijek mislila tako, ali se vjerovatno vremenom navikla i zavoljela samocu.

[Hari Krisna]

Ma ja sam vazda u pravu Ali bez sale ajde sad ti njoj nadji neki jak razlog da treba da se uda, nekom pere carape ili ga uvece slusa kako hrce