Domaci Sci-Fi
Reply With QuoteIlija Baki? - Muški rat
po Hajneru Mileru
Osmatra? dopuzi do komandanta. "Tamo su me?u ruševinama. Ima ih koliko prstiju na ruci."
"5. Kaže se 5."
"Imaju i žene."
"Koliko?"
"Ne vidi se, leže na gomili."
"Dobro. Zovi mi Ljaka."
Sumrak iza polomljenih dalekovoda ugasi se. Dvoglave žabe zapo?nu da se dozivaju u barama.
"Zvao si Komandante."
"Radi li ti ono ?udo za gledanje no?u."
"Nije kao pre, muti se. Moram da ga odnesem kod majstora kad se vratimo. Možda ga popravi."
"I prošli put je to obe?ao. Odseci mu jezik kad ga vidiš. Dobro. Idemo da pogledamo one."
Puze kroz korov, pored olupina vozila, do niskog zida iz koga vire prst debele žice. S one strane, u dolini, gori vatra.
"Sigurni su da ih niko ne prati. Pogledaj okolo gde su straže."
"Tamo kod konja, na vrhu one zgrade i, eno, na putu."
"Samo dvojica spavaju. Zna?i jedan nema smenu. Idemo nazad. U zoru su naši."
Kroz svitanje fiju?u strele. Hromirani vrhovi odraze dolazak dana pre nego se, probivši štitnike od tvrde kože, zabodu u grkljan, le?a i grudi. Vrisak samrtnika uzbuni konje, trgne borce u jurišu i budu spava?e. Jedan trgne revolver iz pojasa i po?ne da puca na napada?e, obori dvojicu a onda cev oružja eksplodira i komadi ?elika mu raznesu glavu. Preostali branilac zastane a neko ga povu?e za kosu i zakolje. Telo padne kopaju?i nogama po prašini.
Za tren sve se utiša. Komandant ugazi u krug svetla od vatre, pogleda ubijene protivnike pa ode do svojih. Okrene nogom prvog. Rupa veli?ine dve pesnice zjapi u grudima. Onaj malo dalje dah?e, bale mu cure iz usta, drži se za stomak. Izme?u prstiju kuljaju krv, creva i *****. Vrati se do logora gde su se iskupili ostali borci, klimne jednom i ovaj ode u mrak. Odatle stigne tiho krkljanje.
"Nismo se proslavili."
"Ko bi znao da ovaj ima pucaljku."
"Šteta za nju. Valjala bi."
"Mora da nije dobro baždario prah."
"Nop, Sus, proverite konje i bisage. Mil svuci ove na zemlji. Ljak da vidimo žene."
Pokrivena ponjavama gomila se ne pomera. Ni jedan zvuk nije došao iz nje za vreme borbe. Ljak zgrabi kraj krpa i povu?e ga. Oblak pare i mirisa znoja digne se prema svetlom nebu i otkrije 4 š?u?urene prilike.
"Ustaj", drekne komandant mada mu je jasno da i ne moraju da ga razumeju, ko zna odakle su. Ipak ustanu. Noge su im vezane. Isu?e ma? i njime im podigne glave da zagleda musava lica masne, raš?upane kose. Dve su još mlade a dve još jake. Dobar plen.
"Komandante, našli smo slaninu, da je ispržimo? Zaslužili smo."
"Kad zatrpate mrtve."
Ašovi zagrebu po orošenoj zemlji a mast zacvr?i. Kona?no, borci, njih 14, posedaju oko vatre, zimogrožljivo pruže ruke prema njoj. Flaša po?ne da kruži, po gutljaj da greje i razveže jezik. Stigne i slanina, svako odvadi par?e u porciju, uzme komad proje. Žvakanje napravi rupe u razgovoru u koje se udene pti?iji pev.
Vrisak ih prekine: "A nas?"
Jedna od onih jakih ustane, podbo?i se i namršena krešti. Komandant je pogleda preko ramema i nastavi da grize.
"Mi da jedemo."
"Kuš..."
"Crkotine muške."
Najbliži borac, Tk, sko?i i ošamari je. Ona ga pljune i sko?i da mu iskopa o?i. Šut u stomak je zaustavi i obori a još 2 udarca nateraju da se zgr?i i cvili.
"Sad ?u da ti odse?em taj pogani jezik kad to nisu oni odakle si."
"Dosta", zaustavi komandant nogu usmerenu u njenu glavu.
Borac se vrati u krug. Žena se odvu?e me?u svoje.
"Ima ona sre?e što više nema Dnja. Taj nijednoj nije opraštao."
"Budala. Tako je i završio. Umesto da kolje pustio je da ga uhvate i živog oderu." Lica se iskeze.
"Te godine Kasli su se baš napalili. Jurišali su ko muve bez glave. Pola moje grupe iskasapljeno je u jednom jurišu. Još sam imao pušku onda i jednog sam iz blizine strefio u rame A on se samo zanese od udarca, pogleda u rupu iz koje šiba krv i koske vire pa prebaci ma? u drugu ruku i nastavi da tr?i prema meni. Kundakom sam mu razbio mozak. Svi su bili poludeli od onog korena što im daju da žva?u da ne osete kad su ranjeni."
"Kažu da ti se, ako si jako puno žvakao to ?udo, digne i ne spušta 5 dana."
"Šta ti to vredi ako ništa ne ose?aš."
"Al oseti onaj što mu ga zavu?eš do govana." Smeh.
"A ti bi voleo kad bi te opslužio jedan takav?"
"A ti ko ne bi?"
"Što samo jedan."
"Pa ti ga posle krkne, onako usranog, u grlo."
"A sperma ti na uši izlazi."
Komandant se osmehuje. Ne voli ovoliko slobodnog ponašanja ali pušta borce da se malo izduvaju posle borbe. A za to nema boljeg od masnih viceva i bockanja. Li?no ne u?estvuje, drži potrebnu distancu. Ni njega niko ne dira, baš zato što znaju da se ne petlja sa svojom ?etom.
Sunce iza?e preko zidina i sad ve? lepo greje. Umor usporava re?i i pokrete. "Dobro. Gasi vatru, pakujemo se i vra?amo gore. Dajte konjima i ženama vode. Dobi?e da jedu kad se popnemo. Tamo ?emo i mi da se odmorimo."
Borci ustaju i razilaze po zaduženjima. Kolona se formira i krene. Izvi?a?i brišu granama tragove logora i njihovog odlaska.
Marširaju do podneva kad padne komanda da se sklone u šumarak dok ne mine vru?ina. Straža se postavlja, konji pasu a ženama su dati dvopek i voda. Ubrzo svi polegaju, smire se i bube ponovo zazuje.
Komandant, izvaljen na bok, zapisuje u dnevnik vreme i rezultate okršaja, gubitke, zadobijeni plen i plan kretanja. Slova su krupna i kriva. Dok ?eka da se mastilo osuši razgleda kartu podru?ja. Kad se uspnu do vrha osmotri?e ?ega ima ispred njih i odlu?iti kuda dalje. Dim ili oblak prašine mogu da budu putokaz. Na ni?ijoj zemlji su. Od brda levo treba bar dan do njihovog sela a do teritorije Kasla još 3-4 dana napred. Na svakoga mogu da nai?u na svoje, Kasle ili slobodne bande u potrazi za plenom ili divlja?i ili samo borbom i lutanjem.
Ljubi?asta bubica popne mu se na ruku sve mrdaju?i pipcima na glavi. Bodlja na kraju stomaka lako drhti. Ako ga samo dotakne gnojni plik ima da nabubri o?as. Po?ne da duva u nju, ni preslabo ni prejako i kona?no je otera u travu, da traži novu žrtvu.
?im vrelina popusti kolona krene. Do sumraka se penju sve užom i strmijom stazom, dok ih vetar šiba u lice. Kona?no izbiju na vrh. Prve zvezde ve? svetlucaju.
"Kasno je da idemo dalje. Ovde ?emo preno?iti. Tig postavi straže. Nema paljenja vatre."
Konji ržu dok im vezuju prednje noge i skidaju teret. Žene ?u?e, zbijene i pokrivene krpama. Borci se uvijaju u ogrta?e i polegaju jedan kraj drugog
"Ako mi se digne nastrada?eš."
"I ti imaš nekog iza le?a."
"Mora?u da te duboko zagrlim da me ne oduva."
Šale polako utihnu pod fijucima vetra.
Pred zoru svi su budni i cvoko?u. Ne treba im komanda da ustanu i spreme se za dalji put. U daljini, iza brda i oblaka nazire se svetlo. Na pustopoljini briše sa svih strana, tera suze na o?i, mrsi kose i brade, odnosi re? 'pokret'. Konji riju zemlju kopitima. Spuštaju se, oprezno, nizbrdicom. Stanu na prvom širem ispustu padine. I dalje je hladno ali bar ne duva.
"Slušaj vamo", vikne komandant, "kome je vreme za davanje? Javljaj se, nemoj da tražim." Dve ruke se dignu. "Neog i Uou. Tako je. Vas dvojica se vra?ate u selo. Odveš?ete i plen da nam ne smeta. Tig, ideš sa njima dok ne si?u na put a onda se vrati.
?ekamo te kod onog šupljeg hrasta. Pretovaruj."
Za ?as se zavežljaji prebace na konje odre?enih pa borci, uz vrisku, uzjašu i spuste se u sumrak i maglu doline.
"Idemo. Da se sklonimo s videla i ovog vetra", kaže Tig i krene nalevo. Kamenje se kotrlja za njim. Žene po?u pridržavaju?i jedna drugu. Iz trave po?ne da izbija žbunje a noge pokvasi rosa.
Strmina se ublaži. Sunce preraste okolne vrhove i obasja ih. To kao da ih osnaži i ubrza. Blagi povetarac donese prve bube. Onda Tig mahne da stanu i sakriju se iza mladog bagremara pa ode da izvidi put. Napred je izvor a to je uvek dobro mesto za zasedu. Neog stiska luk sa udenutom strelom a Uou grabi svoj ma?. Naprežu o?i ne bi li prozreli senke u šumi ispred, osluškuju pev ptica i buba.
Tig se vrati bez žurbe: "Nema nikoga a nema ni tragova. Idemo da se napijemo i malo odahnemo."
Voda je hladna i pali grlo. Dok puni ?uturicu Uou gleda kako su, iza konja, žene zadigle suknje i ugazile u potok pa belasaju butine. Mahne Neogu i pokaže.
Tig se nasmeje sa svog mesta iznad izvora: "Šta je momci? Prpa?" Oni mu pri?u. "Ne, nego... samo."
"Samo nikad niste bili sa ženama, a?"
"Ja sam video kako to...", krene Uou.
"Al ne znaš dal je istina da ona njihova stvar ima zube pa može da ti ga odgrize kad joj ga turiš? A? E pa momci, da vam kaže matori Tig, to nije guza i svašta je mogu?e. Najvažnije je da ga što pre gurneš, pljuneš i iza?eš. Ako se zadržiš malo duže - gric."
Neog se trgne.
"To je ozbiljan posao i nema vrdanja. Borac mora da zna da zakolje neprijatelja i treba da pravi decu. To ne mora da mu se svi?a al je njegova dužnost."
"?uo sam da je to pre moglo i druga?ije da se radi."
"I ja sam ?uo, i svi drugi, samo šta vredi ako je tako nešto bilo? Sad može i mora samo ovako. Mada, ako mene pitate, ?isto sumnjam u to. I vas i mene i mog oca i dedu su napravili na taj na?in. Sve su to prazne pri?e za zimu, kad sneg zaveje i severac zagudi. I to najviše pri?aju seljoberi i zanatlije. U ku?ama su cele godine, ne znaju šta je oluja i jahanje i borba pa su pobesneli od dosade i izmišljaju. Stari svet pao je ko zna kad i od njega su ostale samo ruševine, oni stubovi i putevi i više niko ne može ni da sanja kako je onda bilo. A, da vam ja kažem, ako je propao onda i nije bio dobar. Ako su stvarno živeli sa ženama i ne ?udi me."
"Tamo u selu sam video jednog užara koji je imao ovoliko žena", Uou pokaže 4 prsta, "kad smo iz našeg logora išli da radimo video sam kako su svi u dvorištu."
"Ima svakakvog korova. Svi ti u selu su uvrnuti, Prave se važni sve dok ne treba da se bori a onda kukaju. To je zato što im žene piju snagu i mozak i, na kraju, zavise od njih i nisu sposobni ni za šta. Pravi borac zna kad mora da ratuje i ne plaši se smrti. Oko njega su uvek njegovi drugovi i bra?a, da mu u svemu pomognu. I kad mu do?e vreme da crkne, to je najbolje u borbi sa svojom ?etom."
"Ali onaj što je bio u ?eti i voleo žene..."
"Dnj? Znao sam ga. Ve?e budale od njega nije bilo. Samo je na njih mislio. I došle su mu glave. Nije bilo onako kako se pri?a, još ve?u sramotu je napravio. Kad smo zarobili neke, odabrao je jednu mladu i gurnuo joj ga u usta, da mu sisa a ona mu ga odgrizla i pljunula. Dnj je vrištao ko da ga deru. Sva krv je iscurela iz njega. Kad smo ga nosili do rupe bio je lak ko pero. Ništa nije ostalo od njega, pa ti vidi..."
"Ne znam kako neko može sa njima..."
"Borac postoji da bi se borio i to mu je to. Ne mudruj previše, ni to ne valja. Nego, vi uradite šta mora pa se vratite. Ima još glava za razbijanje, treba da se preseku neki grkljani Kasla, da im se oderu kože i ispeku. Ima i puno cuge i divlja?i i šuma i pustara koje valja da projašemo. Ko zna, može biti da iza svih oluja i zima i leta stignemo na kraj sveta i zapišamo ga. Dobro, dosta je bilo. Idemo.
Sad možemo i da jašemo."
Iza šume se rasprostre polje usred koga ugledaju stubove.
"Eno puta", pokaže Neog. Ubrzaju kroz travu duboku do pojasa. Kad izbiju na asfaltnu traku, izlomljenu i gde-gde potpuno zaraslu,
Tig vrisne: "Gde je jedna žena?"
Osvr?u se. "Kad smo krenuli sve su bile tu", psuje Neog.
"Tamo", pokaže Uou. Trava se povija niže u polju.
"Za njom!"
Obodu konje i dojure do mesta sa ugaženim tragom, nastave uz njega i stignu pobegulju. Ona starija ali jaka, sedi na zemlji i drži se za nogu. Upala je u neku rupu, valjda nije mogla da je presko?i jer je vezana, i slomila je. Vidi se da je kost isko?ila i zateže kožu ispod kolena. Lice joj se gr?i, stiska usne ali iz njih se, sa slinama i suzama, cedi ski?anje.
"***** li mu", pljune Tig.
"Šta ?emo sad", pita Neog.
"Ništa. Ne možete da je vu?ete. Sama je kriva. Ko zna dal ?e taj lom da zaraste kako treba. Ubi je."
"Zašto ja?"
"Onda ti Uou."
"Ali ja nikad nisam..."
"Jeste vi borci ili seljoberi? Kome treba ovakva? Ko da je hrani 2-3 meseca dok ne prezdravi? Ako prezdravi."
Tig isu?e ma?, zamahne i udari pognutu glavu. Kost i krv prsnu.
"Idemo, šta ?ekate? Da i druge pobegnu."
Ali njih zateknu skupljene, uplakanih o?iju, bez glasa i poteraju napred. ?ute?i jašu za njima. To nije više ono ?utanje obavezno u svim pohodima. Kad zaviju iza okuke i livada ostana skrivena šumom, Uou pro?isti grlo: "Zašto je bežala?"
"Ko ?e ga znati? Možda je mislila da ?e blizina sela da nas zavara tako da ne primetimo da je nema. I zamalo da uspe. Ili je u selu nešto skrivila pa ne sme da se vrati. Ne znam ni odakle su ih Kasli oteli. Možda su ih samo vodili na trampu pa se zato nisu skrivali.
Ko bi ga znao? Ionako bi je neko, pre ili posle, uhvatio i odveo u svoj logor. Možda bi je i ubio. Mogli su i vukovi da je pojedu..."
"A bile su mirne sve do sad."
"Pa šta? Sa njima nikad nisi na?isto. Mogu da ti se smeškaju a kad okreneš le?a da te zakolju ili ti iskopaju o?i."
"Ne bi joj u našem selu bilo gore nego u nekog drugom. Morala bi da radi u polju ili negde drugde al to nije strašno. Mi ih ne ubijamo kad više ne mogu da ra?aju."
"Da nije mislila da ode u planine i na?e ono njihovo ratni?ko pleme?"
"To ne postoji. I to je izmišljotina. Niko te Femizonke nije video."
Posle slede?e okuke izbiju na put prav sve do sela.
"Ovde vas napuštam. Predajte plen na?elniku i pazite da ne zabašure nešto pa da našoj ?eti, na zimu, ukinu hranu, sredite to davanje i vra?ajte se. Bi?e borbi i treba?e boraca."
Tig okrene konja, obode ga i jurne vi?u?i: "I vadite ga na vreme da ga ne cviknu."
Neog i Ouo mu mahnu i nastave polako. Stignu do obra?enih polja i radnika i ?uvara na njima. Na bedemima zida oko sela ugledaju stražare a kroz otvorenu kapiju znane kolibe, štale, kasarnu za borce, logore za žene, majke sa malom decom i onaj u kome su ve? poodrasli de?aci. Vetar donese miris kazana s ve?erom i natera im vodu na usta.[size=6][/size]
Bookmarks