МАНАСТИРИ

**casopis horizont** · 19-09-07, 12:46

Ко не поштује своју прошлост нема ни будућност, а традицију не поштују само они народи који је немају. Путујући, од заборава прошлости „отимамо“ и бележимо све оно што представља нераскидиви део наше културне баштине...

МАНАСТИР ЉУБОСТИЊА
Делиле и радост и тугу

Монахиње Евгенија и Јефимија су дане проводиле у молитви, са тугом у срцу. Љубостиња им је видала непреболне ране овоземаљског живота. Њихов монашки живот остаће упамћен по скромности, тишини и мудрим речима. Биле су заједно у радости и тузи, заједно чекају и васкрсење

Дуго, са воштаницом у руци, стоји монахиња Евгенија пред иконом Мајке Богородице и моли се. Моли Господа да помене уснулог слугу свог Лазара, да му опрости свако земаљско сагрешење које учини речју, делом или помишљу. А баш овде, на месту где манастир сада беше, њих двоје се и упознали. Било је то на дан светог Стефана. Венчали се, децу изродили, а онда додје до боја. Оног крвавог Косовског. Њен муж, српски кнез Лазар, изгуби главу за част свога народа. И шта преоста неутешној кнегињи, косовској удовици, но да приђе Господу, да се моли за народ и душу свога Лазара. Али не пође сама. Поведе са собом и Јелену, супругу Угљеше Мрњавчевића, и још седам несрећних удовица. И окончаше световни живот Милица и Јелена, и наставише да живе као Евгенија, Јефимија, Ирина, Христина... Све до судњег дана и краја овоземаљског живота.

http://www.casopishorizont.com/ljubostinja.html

Место чудотворних исцељења

Када се болест јави, многи најпре пожуре врачарама и гатарама. Када ђаво однесе шалу, многи се обрате медицини и лекарима. Нажалост, тек када се нада изгуби, сете се Бога и цркве. А заборављају, притом, да је управо Христ био највећи исцелитељ, који је сваку бољку лако отклањао. – Каже нам ово монахиња Еупраксија, игуманија манастира Никоље у Овчарско-кабларској клисури и, по свему судећи, треба јој веровати. Јер Никоље није само најстарија и најпосећенија светиња у Српској Светој Гори, већ и место чудотворних исцељења. Место где су током минулих векова и монаси и мирјани налазили духовну оазу, спокој и уточиште од свакојаких људских зала. Тако је било некада, тако је и данас...

http://www.casopishorizont.com/manastirnikolje.html