Mentalne bolesti

[Zhuangzi]

Ono sto govorim od pocetka teme ali nikako jasno da kazem, na legalne supstance se ne gleda ozbiljno - samim tim jer su legalne i ljudi misle da nisu opasne. Kafa je toliko zastupljena i jeftina i svima bezazlena ali je to droga, cigare je bas tesko ostaviti kao i alkohol. Ljudi nikako da prihvate da su to cinjenice i posledice od bas tih legalnih ne droga​.

[Solid]

Moje lično poimanje istinske sreće je "Pozitivan rezultat dugoročnog truda". A nema sumnje da je depresija odsustvo te sreće, tako da onaj koji samo pasivno prihvata svoju nesrećnu situaciju, i ne preduzima ništa povodom poboljšanja svog stanja kroz eliminaciju loših navika i sklonosti i adaptaciju dobrih navika (bilo da se radi o prstanku korištenja psihoaktivnih supstanci, druženju i komunikaciji, zdravoj ishrani, treningu, pozitivnom razmišljanju i ponašanju, činjenju dobrih djela), samim tim ne preduzima nikakve pozitivne akcije, ne ulaže nikakav trud u ništa, on u dobroj mjeri prihvata psihičke probleme koji mu prijete i priziva još veći kolaps duha.

Stvarno ponekad zapanjim sebe kad ovako ispišem neku doktorsku disertaciju u vidu posta, posle kad pročitam što sam napisao ne mogu da vjerujem da sam ja autor haha

[Bluemoon]

Stvarno ponekad zapanjim sebe kad ovako ispišem neku doktorsku disertaciju u vidu posta, posle kad pročitam što sam napisao ne mogu da vjerujem da sam ja autor haha

Tvoj alter ego ili gleda Narcis sebe u zrcalo?Zezam se baš volim tvoje postove vidi se kad nečemu posvetiš pažnju da si detaljan.Ja zapnem za astronaute i gotovo.

Nađoh koji je najviše straglovao bivši sovjetski jedan (Valentin Lebedev) napisao je i dnevnik ima na engleskom to moram obavezno da nabavim eto pozitivna strana foruma kad te nešto inspiriše na sljedeći korak ka ronioca da istražuje dubine oceana u ovom slučaju ljudske duše.

Poslano sa mog CPH2135 koristeći Tapatalk

[Solid]

Tako da sudeći po ličnim iskustvima, biti pasivan (u svakom smislu te riječi), što se može svrstati u isti koš sa lijenošću, letargijom itd. samo po sebi može da se tumači kao neka vrsta preteče mentalne bolesti, a akcija kao njen suprotan koncept, je ta koja se sa tim problemom hvata u koštac i eventualno ga eliminiše, kad kažem akcija mislim na donošenje dobre odluke, a dobra odluka je ona odluka koje nam donosi dobrobit na duge staze. Možda za početak čovjek treba da teži ka tome da sastavi niz nekih malih dobrih svakodnevnih odluka (npr. da se kontroliše da ne psuje, da se ne svađa, da se više druži, da radi neki manji trening, da čini dobre stvari) ali kroz njihovu učestanost one postaju integralni dio naše svakodnevnice i pretvaraju se u dobre navike gdje mi počinjemo da te dobre stvari radimo nesvjesno, a dobre navike na duge staze moraju da urode plodom po pitanju psihofizičkog zdravlja, samo je pitanje vremena njihove manifestacije. A loše trenutno stanje, ako zanemarimo genetske predispozicije, je vjerovatno proizvod loših navika i odluka, samo čovjek treba da je analitičan i da non stop radi retrospektivu svojih odluka, ponašanja i grešaka kako bi ih validno identifikovao i efektno eliminisao...

[Bluemoon]

Ono od sam svoj majstor,do sam svoj oficir.

[tigrovo_oko]

Da li smo (forumaši) dovoljno stasali da iznesemo svoje probleme (ako postoje) vezane za mentalno zdravlje.
Za početak, kao neko kome je psihijatrica s vrata prepisala antidepresiv (nekih šest godina ranije), uz nevjerovatne pohvale, bukvalno reklame, i kome isti ništa nisu uticali na stanje, istraživanje još iz 2008. (dr Irving Kirsch sa Fakulteta za psihologiju Univerziteta Hull) po kome su antidepresivi (SEROXAT, ZOLOFT, FLUNISAN, MAPROTILIN, CIPRALEX) uzaludni lijek tj. placebo..

Ljudi neće da prihvate da je bol neizbježan (da, bila sam u tom klubu )
Bol se osjeća, na koncu, i kada se nije ono što Je - a da bi bio prihvaćen od drugih; i kada Jesi ono što Je te zbog toga nisi prihvaćen.

Danas je situacija puno lakša pa se može preživjeti bez grupe lagano, samo je stvar afiniteta. A i individualizam ima toliko nijansi i velika je većina onih koji na ovaj ili onaj način (radi ličnog samoodržanja recimo) teži ka socijalizaciji po nekim svojim načelima.

Što se anksioznosti tiče samo treba zaplesati sa njom, dovesti se u situaciju gdje je ona neizdrživa i osjetiti kompletnu oluju, a koja će svakako proći. Tako se čeličiš za sledeću, i za neku narednu tebi nepoznatu, neotkrivenu, gradiš samopouzdanje, vraćaš intuiciju, upoznaješ se.
Što se depresije tiče, bar ove lakše ili malko ozbiljnije, po meni bi najpametnije bilo da postoji program na koji možeš da se prijaviš ili da te prijave, a koji obuhvata fizičku pomoć starima na terenu ili u bolnicama, domovima, mladim majkama (ne oko bebe, već oko drugih stvari), zemljoradnicima, stočarima, komunalnom, zelenilu i slično ovo mi prvo pade na pamet... gdje osoba ne bi bila statična već u pokretu, jer depresija ne voli pokret, a opet bi bila u situaciji da je sa drugima, nije sama a samim tim i manje vremena za prebiranje po prošlosti, samodestruktivnim mislima, dubiozama... Vjerujem da bi im to uticalo pozitivno na dosta hormona za početak, jer biti od pomoći/koristan je svojstveno od jako ranog uzrasta, djeca vole da pomognu jer vide šta rade odrasli oko njih i kada im se to uskraćuje ili ne pruža prilika (jer nema se vremena, majka/tata će to brže i bolje) definitivno je jedan od bug-ova u najavi.

[Atejista Vljernik]

Prema mom i više nego skromnom mišljenju, depresija jeste bolest. I to vrlo ozbiljna. Tačno je da ne izaziva fizičku bol, ali ni dijabetes ne boli ali od njega stradaju skoro sve vitalne funkcije organizma. Problem je vrlo komplikovan jer ima više vrsta depresije, evo sad je u cg medijima aktuelno samoubisvo čovjeka u nikšićkoj bolnici kome nije imao ko da ukaže psihijatrijsku pomoć. Ne znam da li je konkretno težak oblik depresije bio uzročnik tog čina ali sigurno jeste prethodio tome jer čovjek nije izgubio kontakt sa realnošću (što je karaktersitika težih psihijatrijskih slučajeva) već je tražio pomoć koju nije dobio. https://www.vijesti.me/vijesti/drust...ksicke-bolnice

Ja sam imao problem, imam ga još uvijek, sa Generalizovanim anksioznim poremćajem, što je samo ljepše ime za blaži oblik depresije. Za kolegu Raulia koji je pobrojao ljekove koji su navodno placebo, probao sam Zoloft. Naravno na recept i posle razgovora sa psihijatrom. Međutim, to je bilo kao da sam pio tic-tac bombonice - nikakvog efekta. Boraveći svojevremeno u Beogradu, otišao sam do jedne doktorke (na preporuku) i objasnio joj svoj slučaj. Ona je shvatila o čemu se radi, rekla da ima "lekić" (njen izraz, bio mi je simpatičan) za mene. I zaista, prepisala mi je lijek iz starije generacije antidepresiva koji mi je savršeno odgovarao, naravno uz opštepoznatu činjeniciu da je antidepresivima potrebno par nedelja da počnu da djeluju. U svoj toj mojoj sreći, desi se da u cg skinu taj lijek sa liste i nije ga bilo u apotekama dvije godine. Sad čujem da se opet izdaje, ali ja sam morao pretrpjeti krizu skidanja sa lijeka naprečac. Nije mi pretjerano teško palo, poslednju kutiju sam umjesto 2 tablete dnevno pio po jednu, onda poslednjih 7-8 tableta po pola i tako sam uz blagotvorno dejstvo piva i vina izašao iz te priče. Međutim, ne lezi vraže, posle izvjesnog vremena, javlja mi se problem nesanice. Spavam po 2-3 sata noću i čak i ako sam pospan i na granici da nastavim spavanje javlja mi se overthinking, što mi potpuno uništi san. Naravno, sjutradan sam bez energije i sav slomljen ali ne mogu sebi pomoći. Alkohol pomogne tokom dana. Ne opijam se ali jedna određena količina alkohola me "podigne". Problem je noć. Možda je nešto što bi stari Crnogorci nazvali sudbinom, ali prijatelj iz Londona koji je imao fantomske bolove u nogama (fibromialgija) kaže mi za lijek koji su mu posle dužeg vremena ispitivanja i neuspješnih terapija, prepisali engleski ljekari. Dakle, nije samo da se kod nas teško postavlja dijagnoza, ima toga i u razvijenim zemljama. Interesovalo me je nešto o tom lijeku i vidio sam u specifikaciji da je to lijek za neuropatske bolove, epilepsiju i za anksiozne poremećaje, zavisno od doze, naravno. Planiram da odem do ljekara ako mi odobri da koristim taj lijek jer nesanica me ubija, a i njene posledice. Namjerno nijesam pominjao imena ljekova da neko ne bi pomislio da reklamiram a ako moderacija dopusti, reći ću o kojim je ljekovima riječ i u prvom i u drugom slučaju.

Gledao sam film, snimljen po amerčkom bestseleru iz 1994. "Prozac nation" po istinitoj priči autorke, a film je iz 2001. godine sa Kristinom Riči u glavnoj ulozi. Evo trejlera za film, a najjače mjesto mi je kad citira junaka iz Hemingvejevog "Sunce se ponovo rađa", kad lika pitaju kako je bankrotirao. On kaže "prvo postepeno, pa odjednom". Baš tako hvata i depresija. Evo trejler za taj film:

[tigrovo_oko]

Da li dobro shvatam, ali svi koji piju neke ljekove/lekiće uopšte ne idu uporedo na psihoterapiju? Vama je to ok?

Anksioznost ili depresija su manifestacija nečega, da li vas zanima čega? Kada je počelo, kada ste počeli da uviđate prve simptome a niste se obazirali? Emocije nemate? Čudno.

[Bluemoon]

Da li dobro shvatam, ali svi koji piju neke ljekove/lekiće uopšte ne idu uporedo na psihoterapiju? Vama je to ok?

Anksioznost ili depresija su manifestacija nečega, da li vas zanima čega? Kada je počelo, kada ste počeli da uviđate prve simptome a niste se obazirali? Emocije nemate? Čudno.

Po statistici muškarci čak 3-4 puta više izvršavaju samoubistva u odnosu na drugi pol u zavisnosti od zemlje do zemlje.Prosta statistika.
A razlog jedan od njih je može biti ovo što sam boldovala ne što muškarci emocije nemaju no ima dosta u odgoju macho man-a.

[tigrovo_oko]

Do erupcije mora doći kad tad.

Kad smo kod insomnije, koja nekome dođe kao nus pojava ili možda i nije, zapitajte se
- Zašto imate potrebu da stalno budete u stanju povećane budnosti i da ste na oprezu?
- Da li vjerujete da ako zaspete - možete umrijeti ili
- Ako zaspete loše stvari će se desiti
Ili
- ako niste stalno budni nećete biti uspješni?
- takođe može imati veze i sa ocd-om, kao i sa naučenim ponašanjem zbog nekog događaja ili od neke osobe koja je značila

Na engleskom ima dobra fora kako može da se promijeni percepcija o spavanju, ko je u stanju da bude toliko senzitivan i proba, oni govore: I can't fall asleep (padanje u san - u bukvalnom prevodu). Nikome se ne dopada da neđe pada.
Sleep is coming upon me - je mnogo prihvatljivija floskula i lakše je prihvatiti, a samim tim i zaspati nakon što to kažete sebi.

[Bluemoon]

Ne bi mjenjala jedan sat apsolutne tišine iza ponoći za 10 sati preko dana!Svjesno (?) birana insomnija.

[tigrovo_oko]

Meni je najljepša tišina tamo oko 4/5h izjutra kad s terase namirišeš leb što dostavljaju a leb uopšte ne jedeš

[Bluemoon]

Moram.

Meni je najljepša tišina tamo oko 4/5h izjutra kad s terase namirišeš leb što dostavljaju a leb uopšte ne jedeš

To je tek period nirvane naročito na planini kada noć kapitulira pred postepenim osvajanjem sunčevih zraka koji se probijaju kroz krošnje,raspršuju po travi kao da je miluju.Imaš osjeća da cijela priroda treperi i ne da se budi nego da se raduje životu.To kad osjećaš svako biće u svom prisustvu i oko sebe.Neprocjenjivo.Koliko smo mi u gradovima uskraćeni za tako nešto no eto valja imati takva jutra nekoliko puta u godini.

[Atejista Vljernik]

Moram da priznam da ste me malo prosvijetlile, vas dvije. Ja često osjetim poslije ponoći oko 2-3 izjutra, miris jorgovana, kad mu je sezona, osjećaj svježine martovskih noći, takođe i svijetle majske zore...svašta nešto. Ali najveći utisak na mene ostavi cleavage kasirke kad mi, nagnuvši se nad korpom obračunava koliko sam dužan. Nekako to utiče na mene...i osjećam se lijepo, bez anksioznosti i depresije.

Ako smo već kod ličnih utisaka.....

[Raulio]

Da li dobro shvatam, ali svi koji piju neke ljekove/lekiće uopšte ne idu uporedo na psihoterapiju? Vama je to ok?

Anksioznost ili depresija su manifestacija nečega, da li vas zanima čega? Kada je počelo, kada ste počeli da uviđate prve simptome a niste se obazirali? Emocije nemate? Čudno.

Prvo ide psihoterapija pa ljekovi. Samo kod nas je psihoterapija prepisivanje antidepresiva, pa pitanja, koja ću neđe drugo ispiisat, to je smiješno. pomenuo sam gore neđe.

[Solid]

Sent from my S23 ultra using Tapatalk

[tigrovo_oko]

Prvo ide psihoterapija pa ljekovi. Samo kod nas je psihoterapija prepisivanje antidepresiva, pa pitanja, koja ću neđe drugo ispiisat, to je smiješno. pomenuo sam gore neđe.

Ispiši pitanja ovđe, pa da se samoispitamo.

[NHM]

Jes, da odem kod psihijatra pa da možda i saznam šta sve nije u redu sa mnom. Nope.

[Bluemoon]

Imaju one mrlje neke roršarhove i neki vic na temu kako jedan konstantno vidi gole žene,a doktor mu veli vi ste opterećeni seksom.
-Kako ja,pa ko ođe pokazuje gole žene?

Izvinjavam se na off nego me asocira na te njihove ka testove.

[beatnological]

depresija jeste bolest

Naravno da jeste ali problem danasnjice (u globalu) je sto se prakticno sve i svasta naziva depresijom a malo ljudi se moze svrstati u taj kosh. Otici cu i korak dalje pa reci da ni 10% ljudi koji su oficijalno/neoficijalno "depresivni" nisu ni blizu tome.

[NHM]

Ja bih prije rekao da možda svega taj navedeni procenat ljudi sa depresijom uopšte ima uspostavljenu dijagnozu.

[Solid]

Pogledah sad neki YT short jednog doktora koji kaže da zeleni čaj generalno pomaže do 21% u smanjenju depresije. Sad kapiram zast su crni i zeleni čaj najpopularniji čajevi u svijetu.

Sent from my S23 ultra using Tapatalk

[NetworkMaster]

Sent from my SM-A546B using Tapatalk

[Raulio]

Ko nikad motiku uzeo u ruke nije objavljuje ovakve mudrolije, a sve na internetu koji je valjda štetan... Umjesto na Poeziji neka je ovđe Jesenjinova pjesma Crni čovjek (eee da je Jesenjin čuo za motiku... )
Пријатељу мој, пријатељу мој,
болестан сам много, много!
Сам не знам откуда дође овај бол.
Ваљда што ветар пишти над пустим пољима,
ветар изнемого,
ил’ што ко он шуму у септембру,
Пустоши и мозак — алкохол.

Глава моја маше ушима,
ко крил’ма птица бледа.
На врату су јој ноге
што губе све више моћ.
Црни човек
црни, црни.
Црни човек
на кревет ми седа.
Црни човек ми не да —
да заспим сву ноћ.

Црни човек
вуче прстом по одвратној књизи
и, мрмљајућ нада мном
ко над умрлим монах,
чита ми живот
о пробисвету и некој кулизи,
задајућ души тугу и страх.

Црни човек,
црни, црни!
— Почуј, почуј —
мрмља ми и вели —
много је у књизи
мисли без мана.
Тај човек је
живео у земљи
најодвратнијих
хуља и шарлатана.

У децембру, у земљи тој
снег је ђаволски чист,
и мећаве почињу
прела, без једа.
Био је тај човек авантурист
велики
и првога реда.
Био је диван,
уз то поета,
мада с невеликом

ал’ озбиљном снагом,
и неку жену
од преко четрест лета,
звао је лафицом
и својом драгом.

"Срећа је — збораше он —
вештина ума и руку.
Све невеште душе
несрећне су, ко цветови.
Не мари ништа,
што велику муку
задају скрхани
и лажни гестови.

У олуји, у бури,
крај недаћа свих,
уз тешке губитке
и уз тугу клету
бити насмејан, природан, тих —
највећа је уметност на свету."

— Црни човече!
Доста. Каква шала!
Не забадај свуд нос,
и зато не преседај!
Нашто ми живот
песника од скандала!
Другом ти то, брајко,
читај и приповедај.

Црни човек ме гледа,
упорно поглед му куља.
Већ је и скрама плава
тихо на очи пала, —
ко да ми рећи жели,
да сам лопужа, хуља,
која је немилосрдно
некога опљачакала.
- - - - - - - - -
Пријатељу мој, пријатељу мој,
болестан сам много, много!
Сам не знам откуда дође овај бол.
Ваљда што ветар пишти над пустим пољима,
ветар изнемого,
ил’ што ко он шуму у септембру,
пустоши и главу — алкохол.

Ноћ, пуна мраза.
Раскршћа покој глув.
Сам сам крај окна,
не чекам ни госта, ни друга.
Сву раван покрио
кречњак пртинаст, сув,
и дрвета, ко коњаници,
у врту стоје сред круга.

А негде птица плаче,
ноћна, злослутна, бледа.
Дрвени витези сеју
копитом топот лак.
И опет онај црни
у наслоњачу ми седа,
подигнув свој цилиндер
и забацив немарно фрак.

— Почуј, почуј! —
Кркља ми у лице и клима,
и нагиње се
све више, погледом прати. —
Не видех никога досад
међ подлацима
да тако непотребно
од несанице пати.

Ах, рецимо, грешим!
Јер месечина је "бона".
Зар још додати нешто
свету сна, уз мимику?
Можда ће округлих бедара
тајно доћи "она",
да јој читаш своју
трулу и тешку лирику.

Ах, волим песнике!
Диван свет и свита.
У њима увек налазим
романе знане и болне —
како чупавој студенткињи
дугокоса рита
прича о световима,
дршћућ од страсти полне.

Не знам, не памтим,
у једноме селу,
можда у Калуги,
Рзјану, сну, јави,
живљаше малишан
у кући сељачкој
жутих власи
и очију плави'...

И порастао је,
уз то поета,
мада с невеликом,
ал’ озбиљном снагом,
и неку жену
од преко четрест лета,
звао је лафицом
и својом драгом.
— Црни човече!
Ти си гост страшна соја.
О теби кружи давно
та слава мрска.
Бесан сам, разјарен,
и лети палица моја
право у њушку
да му нос размрска.
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
Умро је месец.
Свитање у окну дрема.
Ах, ти, ноћи!
Шта испреде, као ала?
Под цилиндром сам.
Никога са мном нема.
Сам сам ...
и парчад огледала ...

[Bluemoon]

Jesenjin je jedna krhka duša čije domete teško može razumjeti neki kromanjonac sa lopatama,macolama,puškama ili konzumer svakakvih sadržaja đe se jeftina konzumerska stvarnost upija.Mačo balkanjerosi koji ne kapiraju da među muškarcima ima umjetnika i književnika onih hiper/senzibiliteta.

A Jesenjin je završio kako je završio okružen društvom čija surovost nije razumjela njegovu prirodu sanjara i pjesnika.I bolja je njegova tragedija nego svi blago materijalno koji je neko ima,steka i šta god.

-----------------------

Pa u to ime:

"Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar, čiji pogled gasne u magli i memli, živio sam usput, ko da sanjam, kao i mnogi drugi ljudi na toj zemlji."

Hiper/senzibilnost kod muškarca se kod nas inače baš nekako nakrivo da rečem posmatra.Nisu svi isti i ne treba da budu.

Poslano sa mog CPH2135 koristeći Tapatalk