Posjetio si me kad sam bio momčić. Šedim ja na klupe tamo sa nekim momcovima i ja bio ushićen jer sam nešto čita od Njegoša pa pokrenuo priču. Sve što su znali ti oko mene je da je umro od sifelisa i da mu je majka ka svaka druga žena.
Bože mi pomozi, kako se to ureže u memoriju.
A danas se svašta priča, kod nas oni tamo ne mare da ostavljaju reference đe su to čuli. Mora da misle da im moramo vjerovat jer su to gromade moralne pa im riječ sama vrijedi. haha
Naša sam da je je Njegoš stio da bježi za Ameriku haha. To bi trebalo film napravit. Njegoš pobjega za Ameriku kod Džordža Vošingtona.
Ne vjerujem ti ja brate našima ništa ako ne daju reference. jer tamo lažu ne patišu. Diplome im služe samo da bi lakše lažali.
A da ti dokažem to, ako si dokazan čojek, daću ti primjer poznate priče o njegošu i Sarajliji. Ima priča koju je Sarajlija pričao i prvu verziju koju sam bio naša u srpske novine iz 186x kad je Njegoš pucao na Sarajliju jer su se posvadili ko su veći junaci crnogorci il srbi.
Svaka verzija kaže drukčije
Njegoš zva Simu Sarajliju na dvoboj kad je ima 16.
Али имамо од самога учитеља једну успомену о начину васпитања. Ученик, младић од шеснајест година препирао се са својијем учитељем о српском јунаштву. Ученик је хвало црногорце изнад свијех срба ; учитељ признавао је јунаштво црногорско, али није могао допустити, да се не призна јунаш- тво и оној земљи, чије је јунаке он у Србијанци опјевао. Ево, ја сам можда најгори србијанац, а изали ћу слободно на мег- дан најбољему црногорцу, па ко не вјерује, нека обиде. Кад је то рекао, изашао је на двор. Мало послије позове га ученнк у собу. Ја ти, рече, немам кад звати најбоље јунаке црногорске, него ево ти мене, па да скрешемо сад дим у дим по црногорски, да внаш, што је и дијете црногорско. Симо се најприје опирао, а најпослије рече : Немам руке, коју бих дигао на Hегоша, него удри, ако мислиш да се плашим. Ученик упали један пут и други пут, али оба пута зрно паде пред Сима, а до њега не допре. Онда га Раде загрли и каза му, да га је хтпо само кушати, те да је у мале пушке био ставио толико праха, колико да зрно само из цијеви испане. Жестока нарав Симова диино се сусрела с огњеном душом Радовом.
Она љубав црногораца према својој отапбини, која је Црну Гору по толико пута спасла и од непријатељске силе и од пакленог искушења, и у овом тако критичном часу појави се и побједи.
A gle što veli Đilas
https://scontent-lax3-1.xx.fbcdn.net...d4&oe=5FEE8326
A treću sam verziju naša opet drukča
Kakva je to sramota. Gledaj ti kako se ti ljudi igraju sa povjerenjem. Da misliš da je neko zdravorazuman i da ima odgovornost prema istoriji a oni izmišljaju kako im se ćefne priče. Užas. To je bolesno.
Bookmarks