Možemo li prihvatiti razlike u vjeri, naciji I jeziku?

[Dača]

Sada se Marko Miljanov proglasava "srpskim herojem" od strane srpskih nacionalista.

Sto bi Marko Miljanov kazao da je kojim slucajem imao prilike da na nekom nebeskom TV kanalu cuje povike iz hiljade grla "ubij, ubij Shiptara" upucene nekolicini crnogorskih igraca u sportskoj dvorani u Beogradu? Ili "g*vna shiptarska"?

Tesko je spojiti zajedno Marka Miljanova, kao "srpskog heroja' i takvu mrznju prema Albancima A tek prema Crnogorcima.

Marko Miljanov je sa svojim čojstvom, junaštvom, poštenjem i vidjenjima, nadrljao i u svom vremenu, a kamoli u današnjem.
Zna se kako je i zbog čega ponižen i oteran sa dvora kralja Nikole. Ukinuta mu je čak i penzija.

Danas bi verovatno još gore prošao da se usudi Milu ukazati na korupciju vlasti. Radio bi ga Katnić odmah za pokušaj državnog udara i proglašen bi bio za posrbicu i ruskog špijuna.

Politički i nacionalni pogledi Marka Miljanova, najbolje se vide u njegovom pismu kojim on posredno odgovara na austrijsku ponudu da bude knjaz nekakve albanske kvazidržavne tvorevine na granice tadašnje Crne Gore i današnje Albanije. Znači, jedna evropska sila mu nudi onako poniženom i proteranom da bude knjaz.

Šta je tad kazao Marko Miljanov, a šta bi danas kazali crnogorski političari da im takva ponuda stigne iz Brisela ili Vašingtona. I ne samo crnogorski da se razumemo.


Марко Миљанов кучком комадиру Нову Спасојеву

Видио си у прво писмо које сам писа Тому с дружином за онога аустринскога посланика; но будући је Томо позват на Цетиње, ти се споразуми с реченом дружином. Може бит' вама се учињело прећерано да га бијете, како сам ви пријед писа. Ја и сам видим да је прећерано, кад би се гледало с гледишта човјечанскога, али несита сила чојства не заслужује.
Ту смо заслугу познали од Косова досад. Свака сила и круна несавјесно се према Срба показала. Они жале нас од трускога тирјанства да не под своје метну. Што ћу говорит' за оно што свако зна? Ђавоља сила нагони да чојек заборави на себе. Ја не би' тога Аустријанца био ни поганио ка слугу своје отаџбине, кад би служио своју, а чува моју. Да 'оће тако и ми бисмо друкчије. Но се добро размислите за ово моје тирјанско с њим поступање. Ми можемо нашу личну увреду праштат и заборављат', али увреду српскога народа нећу заборављат нити ју и за чам замјењиват' са задовољством својијем ни другијем. Себе ћу сваку штету чињет колико биднем могућ', теке српски душман да од мене нема користи.
Моје брбљање, које ми на срце и језик стоји, да прекинем сад. Но, пошто ви се допада да би љепше било друкчије, а ви ајде провате и ово: ако дође ка и што ће доћ' по свој прилици, реците ви њему од моје стране да се не желим великијем назват'. Ако би пита зашто, ваља му укратко казат' да он каже аустринскоме ћесару, да би ја ради(ји) у босанске и ерцеговачке планине под ведријем иебом све муке подносит' њему шгету чињет' и коју рану српску осветит', но уживат' у књажевски чин или ма који други у Арбанију или ђе друго.
Ја би за арбанашки народ свако добро желио и чинио, кад би мога, нека ми Бог зна, но се не може вјероват' великијема да ће добро учињет' народу, а то се види на српски народ којега су избавили од Турака у Босну и 'Ерцеговину. Реците аустринскоме посланику, да каже његовом цару, кад би га Бог на добро обрнуо, па да сједини Српство: Босну и 'Ерцеговину, Црну Гору, Србију и Стару Србију, па да је то српска краљевина, а Срби ће знат' како ће бит' благородни својему избавитељу - бисмо му свакојако добро жељели, више, ако се може, но што му зла сада желимо. Ја, Божа ти вјера, ради(ји) би' му био бит' та' ма' коњушар, но овако књаз или што више; с једном ријечи: ако ви обећа и поштену ријеч да: да ће цару његову као српскога народа пријатељ говорит, сретите га лијепо, а ако не кћене ништа друго до само за моју престоницу, опет ви кажем: ударите му тојаге. Цару и посланику то нека је одговор.
Ако бидне писма од арбанашкога народа, њима ваља одговорит' ка што сам ви пријед писа, па ако би ви преша за чам још била може те ми писат'.

Војвода Марко