Povratak u budućnost: Raščišćavanje

[ASC]

Pravo na kojem ti insistiraš nije istorijsko, već je dapače proizvod novijih političkih pogleda i stremljenja, te pokušaja kreiranja drugačije istorijske svesti u Crnogoraca.
Tvojim precima u CG nije smetalo da im se jezik naziva srpskim ni u XI, ni u XX veku. Nije im dapače smetalo ni da se zovu Srbima.
To je istorijska činjenica koju ne možeš promeniti, a samim tim ni istorijsko pravo ne možeš nikom ni davati ni oduzimati.

Uopšte, sav taj novocrnogorski nacionalni koncept se zasniva na stanovištu da su crnogorski preci grešili, valjda bili u zabludi, da ih je neko prevario ili da im je učinjena istorijska nepravda.

Ti zaista danas možeš svoj jezik nazivati kako želiš. Ali to je tvoje savremeno političko i gradjansko pravo, koje nema veze mnogo sa naukom i istorijom.
Ja ti to ne mogu osporiti.

Sve me to podseća na onu višegodišnju polemiku na interenetu, da li treba da postoji crnogorska vikipedija.
To bi trebala biti vikipedija na posebnom jeziku, ali kad se pogleda suština polemike, dodje se do zaključka da neki Crnogorci u stvari žele dati drugačije vidjenje istorije i opisivati neke istorijske dogadjaje po ukusu Novaka Adžića.

I to onda zaista izaziva nedoumice, ali ne lingvističke prirode.

Suština polemike je da vi istorijske događaje već uređujete po ukusu Radoša Ljušića, Čedomira Antića, Aleksandra Rakovića i sličnih.
Ovi prvi su vam napisali školske udžbenike u kojima između ostalog stoji i ovo:
"Pravoslavlje, Rusija i Srbija, tri su bitna činioca u povijesti Crne Gore. Crnogorci su se kleli u sva tri, ali nikada iskreno, već prema potrebama"
Srpska wikipedija je u domenu kontroverznih istorijskih tema golo smeće (isto kao i hrvatska).

Čak i kad smo uspijevali da dođemo do nekih kompromisnih rješenja i članaka prihvatljivih za obje strane, srpski urednici kroz par mjeseci sve vrate na staro.
Ne mogu korisnici naroda od 400,000+ pripadnika da izlaze na kraj sa korisnicima koji dolaze iz korpusa koji ima 10-ak miliona i koji drži sve moderatorske pozicije na wikipediji koja nam je navodno "zajednička".
A crnogorsku wikipediju blokirate iz vama poznatih razloga.

Na kraju se svela priča na to da iako sada zadovoljavamo sve originalne uslove za dobijanje svoje wikipedije, sad je uveden i novi uslov - "mišljenje lingvističkog komiteta wikipedije da li se radi o zasebnom jeziku", i kvazi-argument: "danas ne bi bile dozvoljene ni srpska, hrvatska i bosanska, ali pošto su "grand-fathered" projekti ne možemo sad da ih gasimo".

[opmne]

Znaci najcistiji taj srpskohrvatski jezik kako ga vi zovete se govori u Crnoj Gori u Kolasinu i Niksicu te u Hercegovini, sto ce reci da je svojevremeno Vuk Karadzic iskoristio nas jezik da stvori srpski jezik, da bi danas Srbija pomocu nase crkve i naseg jezika vrsila asimilaciju naseg naroda.

Crna Gora kako ima malo stanovnika i sa ovakvim okruzenjem ne smije odstupiti od svog jezika !

[adidas]

Znaci najcistiji taj srpskohrvatski jezik kako ga vi zovete se govori u Crnoj Gori u Kolasinu i Niksicu te u Hercegovini, sto ce reci da je svojevremeno Vuk Karadzic iskoristio nas jezik da stvori srpski jezik, da bi danas Srbija pomocu nase crkve i naseg jezika vrsila asimilaciju naseg naroda.

Crna Gora kako ima malo stanovnika i sa ovakvim okruzenjem ne smije odstupiti od svog jezika !

Imate visoko mišljenje o sebi ako mislite da neko kuje zavjere da vas pokori i asimilira. Jedino ako vi hoćete da asimilirate druge pa prebacujete krivicu na druge po sistemu "držte lopova".

[ASC]

Imate visoko mišljenje o sebi ako mislite da neko kuje zavjere da vas pokori i asimilira. Jedino ako vi hoćete da asimilirate druge pa prebacujete krivicu na druge po sistemu "držte lopova".

Ovaj komentar je smiješan pred činjenicom da je između 1991. i 2003. oko 100,000 Crnogoraca prešlo u Srbe u Crnoj Gori, te da praktično sve akademske, kulturne i obrazovne institucije Srbije negiraju crnogorski nacionalni identitet.
U Srbiji se broj Crnogoraca od 1991. do 2011. smanjio sa 119,000 na 38,000. Znači 68% je asimilovano.

[Dača]

Itekako je istorijsko, ali jeste proizvod podijela i stremljenja, i jeste kreiranja novog puta za buducu Crnu Goru a sad cu ti i rec zasto mislim tako.

Nas princip se dijelom zasniva i na greskama predaka, mogu se nedje sloziti. Dakle nasi preci su se izjasnjavali i kao Srbi i kao Crnogorci, nedje se podvodi srpstvo kroz religijski aspekt ali neka bude ovako kako sam rekao. Podijele i stremljenje jesu uslovila istorijska desavanja skraja 19 vijeka i neke nayovimo ih greske mojih predaka.

Dakle moji predaci jesu mozda napravili greske(ajde moze se diskutovati, to su dugacke i opsirne teme) ali su takodje i naucili na njima i ispravili ih, cak neki i za vrijeme svojih zivota(Formiranje SFRJ i CG u njoj). Elem, sledeca desavanja kao sto su odnos vlasti Srbije i CG skraja 19 i pocetka 20 vijeka, bombaske afere i procesi, Veliki rat, Bozicni ustanak, odnos prema Crnogorcima u SHS i Jugoslovenskoj dikaturi, Drugi svjetski rat i JVuO iliti fasisticka i genocidna tvorevina koja je jedine bitke pobijedila u borbi sa zenama, djecom i nejaci, je ispravljen 1948 kada smo listom se vratili crnogorstvu i postavili sebe kao prvog medju jednakima sa svojom drzavom, prije svega zahvaljujuci ogromnoj zrtvi u prethodnom ratu. Drugi napad na nase postojanje su devedesete, Milosevic, koja bjese ono federalna jedinica i svodjenje na geografsku regiju, sedmi bataljon i listom svaki politicki prvak srpskog naroda u CG i njegove izjave o istoj, i to je napad koji u valovima sa vecim ili manjim intenzitetom i dan danas traje i za koji nije siguran epilog.

Zato buduci Crnogorac i njegova pokoljenja ne moze opstati ili ne moze racunati na miran suzivot i odsustvo asimilatorskog faktora kod komsija ni sa srpskim ili srpsko-hrvatskim jezikom, ni sa SPC, ni sa zastavom koja je prakticno identicna srpskoj, ni sa himnom koja slavi srpstvo, jer su to pokazali događaji u 20 vijeku. Crnogorci i Crna Gora se moraju okrenuti sebi, a ko voli nek prica svoj jezik, nek ide u svoje crkve, nek mase doma svojom zastavom ili po zakonskim odredbama napolje i tudjom ali zajedno sa oficijelnom, i nek slusa sto mu je volja.

Sve ovo o čemu ti pišeš su samo savremeni stavovi o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti koji dolaze iz jednog crnogorskog kruga koje podupire aktuelna vlast u Crnoj Gori.

Opet kažem,možda se to za budućnost Crne Gore i Crnogoraca pokaže kao ispravno i korisno, ali to će budućnost pokazati.
Ali je s druge strane vrlo iritantno to krivotvorenje prošlosti i istorijski revizionizam, na osnovu kojeg se želi usmeriti budućnost.

Evo da ne sudimo precima i nekim dogadjajima od pre 100 i više godina, ali bar su te devedesete još u svežem sećanju svima.

Na stranu što se Milo Djukanović danas pravi da nije i sam bio akter zbivanja iz devedesetih, ali daj molim te reci mi ko je to planirao ukinuti Crnu Goru kao federalnu jedinicu i svesti je na geografsku regiju?
Pa od 1999-te Crna Gora je imala carinsku nezavisnost i drugu valutu u odnosu na Srbiju. To je za mene već tad bila faktički druga država.

Ja znam da je od velike šizme u DPS-u, tamo negde 1997-98, pa do današnjih dana režim Mila Djukanović pod konstantnim udarima sila mraka i svako malo bude neki pokušaj državnog udara. Ali daj malo smanjite doživljaj...Nismo svi kratkog pamćenja.

[adidas]

Ovaj komentar je smiješan pred činjenicom da je između 1991. i 2003. oko 100,000 Crnogoraca prešlo u Srbe, te da prakitčno sve akademske, kulturne i obrazovne institucije Srbije negiraju crnogorski nacionalni identitet.
U Srbiji se broj Crnogoraca od 1991. do 2011. smanjio sa 119,000 na 38,000. Znači 68% je asimilovano.

Svojevoljno su prešli u Srbe. Nije ih niko nagonio na to. I u prošlosti je bilo tih prelazaka iz nacije u naciju koliko god hoćeš. Imaš i popise prije toga pa se prelazilo. Slažem se da neke srpske instituje negiraju crnorsku naciju ali i neke crnogorske negiraju srpsku naciju. Prvo što mi pada na pamet je Ranko Krivokapić koji je kao predsj. skupštine Crne Gore srpski narod nazvao političkim a ne etničkim narodom. Predsjednik skupštine je malo veća funkcija nego neki tamo nebitni akademik koji nema nikakvu vlast.


Na sledećem popisu će biti drugačije, pa opet na sledećem drugačije, pa tako do beskonačnosti. Ovdje su nekad živjeli Iliri. Ni Crnogorci nijesu odvajkada postojali, kao ni Srbi. To su dva mlada naroda koja su nastala relativno kasno. Tek krajem 19.vijeka okupljeni su oko dvije dinastije koje su dobile države na razvalinama Turske koja je propala i morala napustiti Balkan. Pa je jedna država uzela od Turaka malo više a druga malo manje teritorije. To su Srbija i Crna Gora, mlade države i mlade nacije koje nijesu postojale 500 godina.

[Dača]

Znaci najcistiji taj srpskohrvatski jezik kako ga vi zovete se govori u Crnoj Gori u Kolasinu i Niksicu te u Hercegovini, sto ce reci da je svojevremeno Vuk Karadzic iskoristio nas jezik da stvori srpski jezik, da bi danas Srbija pomocu nase crkve i naseg jezika vrsila asimilaciju naseg naroda.

Ako ćemo baš precizno, epicentar je bilo otprilike Trebinje i okolina,iz koje se vekovima naseljavao i Dubrovnik.
A Nikšić, Kolašin i Vukovi Drobnjaci i Banjani u to vreme nisu ni bili deo Crne Gore.
Ali tačno je da su Crnogorcima taj jezik bio blizak i smatrali su ga svojim...srpskim.

[opmne]

Imate visoko mišljenje o sebi ako mislite da neko kuje zavjere da vas pokori i asimilira. Jedino ako vi hoćete da asimilirate druge pa prebacujete krivicu na druge po sistemu "držte lopova".

Vidimo svaki dan i na svakom koraku da si ti u pravu, a ja zapomazem za drzanje lopova
Cujes veli kovanje zavjere, a to osililo pa samo sto ne po ulica ne sklepaju i sutiraju ne bi li nam utjerali srpstvo.

[opmne]

Ako ćemo baš precizno, epicentar je bilo otprilike Trebinje i okolina,iz koje se vekovima naseljavao i Dubrovnik.
A Nikšić, Kolašin i Vukovi Drobnjaci i Banjani u to vreme nisu ni bili deo Crne Gore.
Ali tačno je da su Crnogorcima taj jezik bio blizak i smatrali su ga svojim...srpskim.

Pa budi makar djelimicno posten i zapitaj se ako mu je epicentar u Hercegovini, kako ti kazes u Trebinju (ne mogu se napucati da ga pomjeram kojih desetak km dje mu je mjesto) dakle izmedju Crne Gore i Bosne kako je moguce da se zove srpskohrvatski, ako nije kradja u pitanju ?

[Dača]

Ovaj komentar je smiješan pred činjenicom da je između 1991. i 2003. oko 100,000 Crnogoraca prešlo u Srbe u Crnoj Gori, te da praktično sve akademske, kulturne i obrazovne institucije Srbije negiraju crnogorski nacionalni identitet.
U Srbiji se broj Crnogoraca od 1991. do 2011. smanjio sa 119,000 na 38,000. Znači 68% je asimilovano.

To bi bila omiljena opservacija recimo Darka Šukovića.

I sasvim je tačna. Brojke ne lažu.

Ali tvrdnja da je po sredi nekakva asimilacija je klasična zamena teza.

Uzrok tome je upravo ova nacionalna politika i antisrbovanje vladajućih političkih krugova u Crnoj Gori. Upravo ovo vidjenje budućeg Crnogorca, kakvo nam je izložio forumaš Cogerchina, isteralo je iz crnogorskog nacionalnog korpusa mnogo ljudi, kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori.

Jednostavno, nije isto biti Crnogorac u XIX veku, u XX veku i danas u XXI veku. Menjaju se ti neki vladajući narativi i vidjenja Crnogorca.

[Dača]

Pa budi makar djelimicno posten i zapitaj se ako mu je epicentar u Hercegovini, kako ti kazes u Trebinju (ne mogu se napucati da ga pomjeram kojih desetak km dje mu je mjesto) dakle izmedju Crne Gore i Bosne kako je moguce da se zove srpskohrvatski, ako nije kradja u pitanju ?

Pa zato što je tu živeo srpski narod. Jezik se naziva po narodu koji ga govori, zar ne?

[ASC]

To bi bila omiljena opservacija recimo Darka Šukovića.

I sasvim je tačna. Brojke ne lažu.

Ali tvrdnja da je po sredi nekakva asimilacija je klasična zamena teza.

Uzrok tome je upravo ova nacionalna politika i antisrbovanje vladajućih političkih krugova u Crnoj Gori. Upravo ovo vidjenje budućeg Crnogorca, kakvo nam je izložio forumaš Cogerchina, isteralo je iz crnogorskog nacionalnog korpusa mnogo ljudi, kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori.

Jednostavno, nije isto biti Crnogorac u XIX veku, u XX veku i danas u XXI veku. Menjaju se ti neki vladajući narativi i vidjenja Crnogorca.

khm, khm, khmm

2003. godine jezik je i dalje bio zvanično srpski.
Zvanična zastava je bila trobojka.
Da dodamo da sa druge strane predstavnici Srpske pravoslavne crkve crnogorsku naciju nazivaju komunističkim nakotom, Đilasovom kopiladi, đavoljom nacijom, itd. od 1990-ih.

Tako da je to pitanje šta ih je istjeralo vrlo diskutabilno.

[Mstislav]

Истјерала их је 1997.
До тад су православци у цг мислили истом главом (лише 5-10 посто гласача либерала).

Дача је овдје у праву, није исти појам црногорца из 1991 и 2003 или 2011.
Ни појам србина у цг такође.

Енивејз све ово може да се пребаци да други подфорум, јер нема везе са везом са односом бошњак-муслиман.

[Dača]

khm, khm, khmm

2003. godine jezik je i dalje bio zvanično srpski.
Zvanična zastava je bila trobojka.
Da dodamo da sa druge strane predstavnici Srpske pravoslavne crkve crnogorsku naciju nazivaju komunističkim nakotom, Đilasovom kopiladi, đavoljom nacijom, itd. od 1990-ih.

Tako da je to pitanje šta ih je istjeralo vrlo diskutabilno.

Mislim da je Amfilohije tu izjavu o crnogorskoj naciji dao ranije, pre 1990-te.

Ali to nije smetalo Milu Djukanoviću da prilikom razlaza sa Momirom traži blagoslov za izbore od Amfilohija i tadašnjeg patrijarha.

Ali kako je dobio taj blagoslov i kako je skroz preuzeo vlast, Milo Djukanović od kraja 90-ih pokreće separatističke tendencije i preuzima dukljansku ideologiju od tadašnjIH Liberala, a koja je danas nekakav mainstream u CG.
To su koreni podela koji su se manifestovali već na popisu 2003 godine, a koji će se kasnije samo produbljivati, jer će na tapet doći i državna zajednica, jezik, crkva, zastava...

[opmne]

Pa zato što je tu živeo srpski narod. Jezik se naziva po narodu koji ga govori, zar ne?

Nauci da pravis razliku izmedju srpskog i posrbljenog.

[Dača]

Nauci da pravis razliku izmedju srpskog i posrbljenog.

Nauči me ti.
Budi bar toliko pristojan i konstruktivan sagovornik.

[Cogerchina]

Sve ovo o čemu ti pišeš su samo savremeni stavovi o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti koji dolaze iz jednog crnogorskog kruga koje podupire aktuelna vlast u Crnoj Gori.

Opet kažem,možda se to za budućnost Crne Gore i Crnogoraca pokaže kao ispravno i korisno, ali to će budućnost pokazati.
Ali je s druge strane vrlo iritantno to krivotvorenje prošlosti i istorijski revizionizam, na osnovu kojeg se želi usmeriti budućnost.

Evo da ne sudimo precima i nekim dogadjajima od pre 100 i više godina, ali bar su te devedesete još u svežem sećanju svima.

Na stranu što se Milo Djukanović danas pravi da nije i sam bio akter zbivanja iz devedesetih, ali daj molim te reci mi ko je to planirao ukinuti Crnu Goru kao federalnu jedinicu i svesti je na geografsku regiju?
Pa od 1999-te Crna Gora je imala carinsku nezavisnost i drugu valutu u odnosu na Srbiju. To je za mene već tad bila faktički druga država.

Ja znam da je od velike šizme u DPS-u, tamo negde 1997-98, pa do današnjih dana režim Mila Djukanović pod konstantnim udarima sila mraka i svako malo bude neki pokušaj državnog udara. Ali daj malo smanjite doživljaj...Nismo svi kratkog pamćenja.

Pa jesu savremeni i trenutno se na svu srecu poklapaju sa vecinskim misljenjem i politikom zvanicne vlade sto nije bio slucaj kroz vecinu devedesetih, makar u dobrom dijelu stavova, ne oko svih naravno. Krivotovorenja proslosti nema, sve sto sam nabrojao jasno je pokazivalo kakva je asimilatorska politika srpska politika prema CG, i pravo da ti kazem ne interesuje me kako ce se to pokazati, vec samo hoce li opstati, imate svoju kucu i mi svoju i pazite svoje dvoriste, ako su moji preci znali da grijese tvoji su grijesili na steroide. Uspjeli su da se zakace sa bukvalno svakim juznoslovenskim narodom, kao i sa komsijama drugih etnosa kao sto su madjari i albanci u razmaku od jednog vijeka. Bukvalno nemate prijatelja pravog i jedini u kojeg vjerujete je najveci manipulator vasim narodom ikada a dobrim dijelom i moga, a to je Rusija. Vas nacionalizam je pomogao da sve zivo oko sebe otjerate.

Sto se devedesetih tice, tu ti necu ulazit jer je smijesno uopste polemisati o velikosrpskoj politici i namjerama prema svima, pa i prema nama Crnogorcima u tom periodu. To je jedna od rijetkih tema dje realno i ne mogu da prigovorim vlasti u CG, jer su uspjeli da sacuvaju mir, naravno da su se desile sramote kao Strpci i Dubrovnik, ali glavni cilj je ispunjen, a to je mir i cekanje pravog momenta da vas pozdravimo. I danas se vidi kako je lako povampirit velikosrpstvo i vratit price o ratovima a ne u tom periodu kad se desavalo sve sto se desavalo po raznim stratistima sirom Ex Yu.

[ASC]

Истјерала их је 1997.
До тад су православци у цг мислили истом главом (лише 5-10 посто гласача либерала).

Дача је овдје у праву, није исти појам црногорца из 1991 и 2003 или 2011.
Ни појам србина у цг такође.

Енивејз све ово може да се пребаци да други подфорум, јер нема везе са везом са односом бошњак-муслиман.

Simply not true.

1) Na izborima 1992. godine Liberalni savez je imao 12,04% glasova (35,600 glasova).
Socijal-demokratska partija reformista (13,000) i Socijalistička partija (8000, ovi su ostali ispod cenzusa),su kumulativno imale 21,000 glasova iliti 6,95% glasova, i ujedinile su se 1993. u SDP.
To je sve zajedno 18% birača. Ove partije su imale i podršku značajnog dijela muslimana, ali bih rekao da je oko 10% od ovih 18% glasova došlo iz pravoslavnog stanovištva.

2) Narodna stranka je od samog starta bila antikomunistička, blagonaklona prema revitalizaciji četništva u ime svesrpskog pomirenja, i rukovodstvo na čelu sa Kilibardom se nedvosmisleno izjašnjavalo nacionalnim Srbima.
Na izborima 1992. godine su dobili 12,7% glasova. (37,500)
Pored njih smo 1992. imali i Srpsku radikalnu stranku koja je dobila 7,56% glasova (22,300).
Ove dvije partije i još par minornih partija koje su nedvosmisleno insistirale na srpskom identitetu Crne Gore su dobile oko 22% glasova.

3) Jedinstveni DPS koji je ponio 42% glasova 1992. godine.

To znači da se pravoslavci (kojih 1991. zvanično ima 69,1%, ali ako računamo sa njima neizjašnjene i ateiste pravoslavnog porijekla taj procenat otprilike izlazi na 75%) u prvoj polovini 1990-ih dijele na:
DPS 42%
Srpske partije 22% (NS, SRS, itd)
LSCG-SDP 10%

Očigledno da se u ove dvije prve grupacije nije razmišljalo istom glavom.
Niti se unutar jedinstvenog DPS-a razmišljalo istom glavom inače ne bi bilo izbora Bulatović-Kostić, drugih unutarpartijskih neusglasica, a konačno i raskola 1997. godine.
Samo što su se razlike gurale pod tepih za dobro partije, ali je poslije sukoba krenula diferencijacija i polarizacija po pitanjima koja su do tada ostavljana po strani.
A treću grupaciju si i sam odvojio, pri čemu je ovaj gornji procenat od 10% adekvatniji.(ako uključimo i SDP)

Inače, kao što pomenuh LSCG je imao 12% 1992. godine, a u koaliciji Narodna sloga 1996. godine su uzeli 24% zajedno sa Narodnom strankom pri čemu je LSCG vjerovatno imao oko 10% glasova.
Oni su spali na 5-7% tek nakon raskola jedinstvenog DPS-a, pošto im je novokomponovana "bolježiveća koalicija" DPS-SDP-NS ponijela skoro pola biračkog tijela na priču o borbi za intrese Crne Gore.

[Marcus Aurelius]

...Inače, kao što pomenuh LSCG je imao 12% 1992. godine, a u koaliciji Narodna sloga 1996. godine su uzeli 24% zajedno sa Narodnom strankom pri čemu je LSCG vjerovatno imao oko 10% glasova.
Oni su spali na 5-7% tek nakon raskola jedinstvenog DPS-a, pošto im je novokomponovana "bolježiveća koalicija" DPS-SDP-NS ponijela skoro pola biračkog tijela na priču o borbi za intrese Crne Gore.

Śećam se da sam preko više od 15 godina radio (za sebe) analizu izbornih rezultata Liberala od kad su imali oko 12% do pada na 6.3% (htio sam da razumijem zašto takav pad kad se pokazalo da je njihova politika bila ispravna). Analizu sam radio po rezultatima pojedinačnih opština i vidio sam da su Liberali dobili više glasova nego li ranije u centar i jug dje su većina pravoslavc, ali da su skoro sve glasove izgubili na śever u sredine dje većinu čine gradjani islamske vjeroispovijest (koji su vjerovatno odlučili da glasaju Mila otkako je promijenio politiku prema Miloševiću).

Zašto su naši ljudi sa śevera odlučili da otkažu podršku Slavku i daju je Milu? Vjerovatno su tada oni vidjeli ono što sam ja shvatio tek 10 godina kasnije, da Slavko nikad neće moći ostvariti ono zašto se zalaže i da je Milo pravi izbor bio.

[Dača]

Sto se devedesetih tice, tu ti necu ulazit jer je smijesno uopste polemisati o velikosrpskoj politici i namjerama prema svima, pa i prema nama Crnogorcima u tom periodu.

Samo me je to interesovalo.

Pretpostavio sam da nemaš ništa konkretno za reći, sem uobičajenog talambasanja.

[Mstislav]

Simply not true.

1) Na izborima 1992. godine Liberalni savez je imao 12,04% glasova (35,600 glasova).
Socijal-demokratska partija reformista (13,000) i Socijalistička partija (8000, ovi su ostali ispod cenzusa),su kumulativno imale 21,000 glasova iliti 6,95% glasova, i ujedinile su se 1993. u SDP.
To je sve zajedno 18% birača. Ove partije su imale i podršku značajnog dijela muslimana, ali bih rekao da je oko 10% od ovih 18% glasova došlo iz pravoslavnog stanovištva.

2) Narodna stranka je od samog starta bila antikomunistička, blagonaklona prema revitalizaciji četništva u ime svesrpskog pomirenja, i rukovodstvo na čelu sa Kilibardom se nedvosmisleno izjašnjavalo nacionalnim Srbima.
Na izborima 1992. godine su dobili 12,7% glasova. (37,500)
Pored njih smo 1992. imali i Srpsku radikalnu stranku koja je dobila 7,56% glasova (22,300).
Ove dvije partije i još par minornih partija koje su nedvosmisleno insistirale na srpskom identitetu Crne Gore su dobile oko 22% glasova.

3) Jedinstveni DPS koji je ponio 42% glasova 1992. godine.

To znači da se pravoslavci (kojih 1991. zvanično ima 69,1%, ali ako računamo sa njima neizjašnjene i ateiste pravoslavnog porijekla taj procenat otprilike izlazi na 75%) u prvoj polovini 1990-ih dijele na:
DPS 42%
Srpske partije 22% (NS, SRS, itd)
LSCG-SDP 10%

Očigledno da se u ove dvije prve grupacije nije razmišljalo istom glavom.
Niti se unutar jedinstvenog DPS-a razmišljalo istom glavom inače ne bi bilo izbora Bulatović-Kostić, drugih unutarpartijskih neusglasica, a konačno i raskola 1997. godine.
Samo što su se razlike gurale pod tepih za dobro partije, ali je poslije sukoba krenula diferencijacija i polarizacija po pitanjima koja su do tada ostavljana po strani.
A treću grupaciju si i sam odvojio, pri čemu je ovaj gornji procenat od 10% adekvatniji.(ako uključimo i SDP)

Inače, kao što pomenuh LSCG je imao 12% 1992. godine, a u koaliciji Narodna sloga 1996. godine su uzeli 24% zajedno sa Narodnom strankom pri čemu je LSCG vjerovatno imao oko 10% glasova.
Oni su spali na 5-7% tek nakon raskola jedinstvenog DPS-a, pošto im je novokomponovana "bolježiveća koalicija" DPS-SDP-NS ponijela skoro pola biračkog tijela na priču o borbi za intrese Crne Gore.

Када сам рекао мислио истом главом мислио сам на однос према томе ко су и што су црногорци.

Само су православци гласачи сдп и либерала (тих 10ак посто) били на становишту да црногорци нису срби, да је цпц одвојена од спц, да постоји црногорски језик, ствари које данас одвајају (неке или већину) црногорце од срба.

Дпс и народна странка нису исто али ни једни ни други до 97 нису црногорци у смислу у којем су тада били либерали или данас неки/већина црногораца.


Sent from my iPhone using Tapatalk

[ASC]

Када сам рекао мислио истом главом мислио сам на однос према томе ко су и што су црногорци.

Pristalice NS-a i radikala su se smatrali Srbima sa viđenjem crnogorskog identiteta kao jačeg regionalnog identiteta - ali opet tipa Vojvođanin ili Krajišnik u okviru srpskog nacionalnog korpusa.

Čelnici DPS-a su bili na liniji - Crnogorci su posebna nacija koja se izdvojila iz "mainstream" Srba. Dakle zasebna nacija nastala zasebnim istorijskim tokom od ostalih uz srpsko etničko porijeklo. Razlika je značajna.
Međutim, iako su to tada bili stavovi Bulatovića, Đukanovića i Marovića, biračko tijelo DPS-a po ovom pitanju nije bilo homogeno, no je bilo svih varijacija od isključivo Crnogoraca do Srba poput ovih u NS-u.

Homogenog pogleda na crnogorski identitet nije bilo ni unutar komunističke partije prije AB revolucije.
Braća Dapčević i Jovo Kapičić su se uvijek izjašnjavali samo kao Crnogorci, dok si sa druge strane imao Ivana Milutinovića i Milovana Đilasa sa pričom "Crnogorci su Srbi drugačiji od ostalih Srba".
No tada ova pitanja nisu bila u mogućnosti da se iskristališu, a pojam "Crnogorac" je bio dovoljno fleksibilan da se svi njime pokriju.
Sa konfliktima 1990-ih ta fleksibilnost pada u vodu.

Само су православци гласачи сдп и либерала (тих 10ак посто) били на становишту да црногорци нису срби, да је цпц одвојена од спц, да постоји црногорски језик, ствари које данас одвајају (неке или већину) црногорце од срба.

Дпс и народна странка нису исто али ни једни ни други до 97 нису црногорци у смислу у којем су тада били либерали или данас неки/већина црногораца.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ne slažem se, u skladu sa ovim što prethodno rekoh - i među DPS-ovcima je postojao dio koji se nisu smatrali Srbima.

Nije isti period i ozbiljnija polarizacija je bila u toku, ali da dodam i ovo:
U vrijeme popisa 2003. godine crnogorski jezik (tj. taj naziv jezika) uopšte nije bio dio DPS politike niti su išta iz DPS-a radili u njegovu korist.
Crnogorski jezik su promovisali Matica crnogorska (tada još uvijek NVO), LSCG i SDP.
Na popisu 2003. se 136,000 građana (iliti 22%) izjasnilo da govori crnogorskim jezikom, što značajno prevazilazi birački potencijal LSCG-a i SDP-a tada.
Tj. jedan dio DPS-ovaca je po sopstvenom nahođenju svoj jezik nazvao crnogorski.

Neko ko je do juče bio imenom Crnogorac a prezimenom Srbin (kako veli Momir), osoba srpskog etničkog porijekla, ne bi imao razloga da mijenja naziv jezika budući da od DPS-a za to nije imao nikakvu direktivu, dok je sa druge strane mogao da očekuje paljbu da izmišlja novi nepostojeći jezik, da je Jevremov Dukljanin, itd...

[adidas]

Pristalice NS-a i radikala su se smatrali Srbima sa viđenjem crnogorskog identiteta kao jačeg regionalnog identiteta - ali opet tipa Vojvođanin ili Krajišnik u okviru srpskog nacionalnog korpusa.

Čelnici DPS-a su bili na liniji - Crnogorci su posebna nacija koja se izdvojila iz "mainstream" Srba. Dakle zasebna nacija nastala zasebnim istorijskim tokom od ostalih uz srpsko etničko porijeklo. Razlika je značajna.
Međutim, iako su to tada bili stavovi Bulatovića, Đukanovića i Marovića, biračko tijelo DPS-a po ovom pitanju nije bilo homogeno, no je bilo svih varijacija od isključivo Crnogoraca do Srba poput ovih u NS-u.

Homogenog pogleda na crnogorski identitet nije bilo ni unutar komunističke partije prije AB revolucije.
Braća Dapčević i Jovo Kapičić su se uvijek izjašnjavali samo kao Crnogorci, dok si sa druge strane imao Ivana Milutinovića i Milovana Đilasa sa pričom "Crnogorci su Srbi drugačiji od ostalih Srba".
No tada ova pitanja nisu bila u mogućnosti da se iskristališu, a pojam "Crnogorac" je bio dovoljno fleksibilan da se svi njime pokriju.
Sa konfliktima 1990-ih ta fleksibilnost pada u vodu.


Ne slažem se, u skladu sa ovim što prethodno rekoh - i među DPS-ovcima je postojao dio koji se nisu smatrali Srbima.

Nije isti period i ozbiljnija polarizacija je bila u toku, ali da dodam i ovo:
U vrijeme popisa 2003. godine crnogorski jezik (tj. taj naziv jezika) uopšte nije bio dio DPS politike niti su išta iz DPS-a radili u njegovu korist.
Crnogorski jezik su promovisali Matica crnogorska (tada još uvijek NVO), LSCG i SDP.
Na popisu 2003. se 136,000 građana (iliti 22%) izjasnilo da govori crnogorskim jezikom, što značajno prevazilazi birački potencijal LSCG-a i SDP-a tada.
Tj. jedan dio DPS-ovaca je po sopstvenom nahođenju svoj jezik nazvao crnogorski.

Neko ko je do juče bio imenom Crnogorac a prezimenom Srbin (kako veli Momir), osoba srpskog etničkog porijekla, ne bi imao nikakvog razloga da mijenja naziv jezika budući da od DPS-a za to nije imao nikakvu direktivu, dok je sa druge strane mogao da očekuje paljbu da izmišlja novi nepostojeći jezik, da je Jevremov Dukljanin, itd...

Eto vidiš da se to mijenja na popisima. Prvo 22% a danas 44% govori crnogorskim jezikom. I sada Srbi mogu izvući zaključak koji si ti prije izvukao za nacije- da im je jezik ugrožen jer pada procenat govornika srpskog jezika a raste crnogorskog jezika. Naravno da nema ugroženosti nego ljudi slobodno biraju naciju i jezik koje oni hoće.

[Mstislav]

Pristalice NS-a i radikala su se smatrali Srbima sa viđenjem crnogorskog identiteta kao jačeg regionalnog identiteta - ali opet tipa Vojvođanin ili Krajišnik u okviru srpskog nacionalnog korpusa.

Čelnici DPS-a su bili na liniji - Crnogorci su posebna nacija koja se izdvojila iz "mainstream" Srba. Dakle zasebna nacija nastala zasebnim istorijskim tokom od ostalih uz srpsko etničko porijeklo. Razlika je značajna.
Međutim, iako su to tada bili stavovi Bulatovića, Đukanovića i Marovića, biračko tijelo DPS-a po ovom pitanju nije bilo homogeno, no je bilo svih varijacija od isključivo Crnogoraca do Srba poput ovih u NS-u.

Homogenog pogleda na crnogorski identitet nije bilo ni unutar komunističke partije prije AB revolucije.
Braća Dapčević i Jovo Kapičić su se uvijek izjašnjavali samo kao Crnogorci, dok si sa druge strane imao Ivana Milutinovića i Milovana Đilasa sa pričom "Crnogorci su Srbi drugačiji od ostalih Srba".
No tada ova pitanja nisu bila u mogućnosti da se iskristališu, a pojam "Crnogorac" je bio dovoljno fleksibilan da se svi njime pokriju.
Sa konfliktima 1990-ih ta fleksibilnost pada u vodu.


Ne slažem se, u skladu sa ovim što prethodno rekoh - i među DPS-ovcima je postojao dio koji se nisu smatrali Srbima.

Nije isti period i ozbiljnija polarizacija je bila u toku, ali da dodam i ovo:
U vrijeme popisa 2003. godine crnogorski jezik (tj. taj naziv jezika) uopšte nije bio dio DPS politike niti su išta iz DPS-a radili u njegovu korist.
Crnogorski jezik su promovisali Matica crnogorska (tada još uvijek NVO), LSCG i SDP.
Na popisu 2003. se 136,000 građana (iliti 22%) izjasnilo da govori crnogorskim jezikom, što značajno prevazilazi birački potencijal LSCG-a i SDP-a tada.
Tj. jedan dio DPS-ovaca je po sopstvenom nahođenju svoj jezik nazvao crnogorski.

Neko ko je do juče bio imenom Crnogorac a prezimenom Srbin (kako veli Momir), osoba srpskog etničkog porijekla, ne bi imao razloga da mijenja naziv jezika budući da od DPS-a za to nije imao nikakvu direktivu, dok je sa druge strane mogao da očekuje paljbu da izmišlja novi nepostojeći jezik, da je Jevremov Dukljanin, itd...

Разлика је постојала наравно, и јесте значајна али не толико знчајна да се те двије опције (црногорац као географски појам и црногорац као грана српског народа) не супротставе црногорству са цпц, новом црквом, новим језиком итд.

Колико је било таквих гласача у дпс-у не знам, знам да политика дпс-а до 97 није била ни близу либералима.

Попис из 2003 (монстат за ту годину нема податке као из 2011) не показује која националност или вјероисповјест говори којим језиком, овај из 2011 нам казује да 160 хиљада православаца прича црногорским, 50 хиљада муслимана исто и око 6 хиљада католика.

Смио бих се опкладити да од 22 посто говорника црногорског те 2003 године скоро половина нису православци.


Sent from my iPhone using Tapatalk

[ASC]

Разлика је постојала наравно, и јесте значајна али не толико знчајна да се те двије опције (црногорац као географски појам и црногорац као грана српског народа) не супротставе црногорству са цпц, новом црквом, новим језиком итд.

Колико је било таквих гласача у дпс-у не знам, знам да политика дпс-а до 97 није била ни близу либералима.

Попис из 2003 (монстат за ту годину нема податке као из 2011) не показује која националност или вјероисповјест говори којим језиком, овај из 2011 нам казује да 160 хиљада православаца прича црногорским, 50 хиљада муслимана исто и око 6 хиљада католика.

Смио бих се опкладити да од 22 посто говорника црногорског те 2003 године скоро половина нису православци.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Opkladio bi se, i zajebao bi se.


Ali ajde, ako isključimo nepravoslavce, ostaje 17% populacije koja jezik naziva crnogorski.
Opet se ne radi o procentu koji bi LSCG i SDP zajedno mogli da dobace (i to imajući u vidu njihovo cjelokupno biračko tijelo koje nije bilo isključivo pravoslavno)