Sad (mi) se pije...

[aLaPaCha]

Uz dobar sir suzu nećeš pustiti.

Poslano sa mog M2006C3MNG koristeći Tapatalk

Bolje će bit' ako me Gagarin poljubi da ne plačem.

[Gagarin]

Bolje će bit' ako me Gagarin poljubi da ne plačem.

A ja samo sa prutićima radim


Sent from my iPhone using Tapatalk

[aLaPaCha]

Pristajem. Bolje od putića da plačem

[Gagarin]

Vidim da svašta znaš...
Rijetko pijem crvena, ja sam ljubitelj bijelih vina.
Crvena me udare na emocije, pa se isplačem.

Sad bez šale ima to veze i sa geografijom. Što bi Francuzi kod vina zvali teroa, i Italijani tera, to je više od samog tla gdje je raslo grožđe, već kompletan ambijent, klima, mikroklima, osunčanost vinograda i gomila detalja.
Geografski naš vranac je tu neđe, otprilike brat od tetke makedonske kratošije i scilijanskog-pulješekog primitiva.
Vrela ljeta, sa toplim noćima, gomila šećera, jaka vina.
Toliko tamna da ih ne zovu crvena, nego crna. Tga za jug, Tutuni žolti otrovi...
Teška vina, teške i emocije kad se čovjek njih dovati. Odatle i suze.

Za razliku od njih, toskanci onako lelujavi kao i Toskana. Čak i kad nisu Chianti, nego miksevi kabernea, merloa i sangiovezea na čemu su se probili supertoskanci.
Kao Tosakana, kad ih piješ nekako si brežuljkast, raspoložen za dobru muziku, dobru umjetnost, neki Fiorentinac, Mediči u pokušaju što bi u Blok 5 rekli.

Od bordoa se odma flertuje kao Pepe Le Tvor, a od španske Rioje bude se malo agresivan, kao onaj crni bik sa raznih reklama. Al brzo završiš kao Ferdinand bik iz crtanog.

U svakom slučaju, izuzev ukusa, mirisa, vjerujte različita vina različito udaraju u glavu.
Kao vinski snob (za razliku od pojedinih ođe ) bi rekao da skuplja ljepše klepaju. Kao i sada aktuelne droge

[aLaPaCha]

Oči mile, sve si ti to lijepo objasnio i sa svim sto si napisao sam saglasna i upravo ih svih gore pomenutih razloga ne pijem ta vina.
Mada, ako već moram da se odlučim, biram španska, nekako mi idu skroz uz temperament.

[Bluemoon]

Sad bez šale ima to veze i sa geografijom. Što bi Francuzi kod vina zvali teroa, i Italijani tera, to je više od samog tla gdje je raslo grožđe, već kompletan ambijent, klima, mikroklima, osunčanost vinograda i gomila detalja.
Geografski naš vranac je tu neđe, otprilike brat od tetke makedonske kratošije i scilijanskog-pulješekog primitiva.
Vrela ljeta, sa toplim noćima, gomila šećera, jaka vina.
Toliko tamna da ih ne zovu crvena, nego crna. Tga za jug, Tutuni žolti otrovi...
Teška vina, teške i emocije kad se čovjek njih dovati. Odatle i suze.

Za razliku od njih, toskanci onako lelujavi kao i Toskana. Čak i kad nisu Chianti, nego miksevi kabernea, merloa i sangiovezea na čemu su se probili supertoskanci.
Kao Tosakana, kad ih piješ nekako si brežuljkast, raspoložen za dobru muziku, dobru umjetnost, neki Fiorentinac, Mediči u pokušaju što bi u Blok 5 rekli.

Od bordoa se odma flertuje kao Pepe Le Tvor, a od španske Rioje bude se malo agresivan, kao onaj crni bik sa raznih reklama. Al brzo završiš kao Ferdinand bik iz crtanog.

U svakom slučaju, izuzev ukusa, mirisa, vjerujte različita vina različito udaraju u glavu.
Kao vinski snob (za razliku od pojedinih ođe ) bi rekao da skuplja ljepše klepaju. Kao i sada aktuelne droge

Savršeno.

Poslano sa mog M2006C3MNG koristeći Tapatalk

[wulfy]

Sad bez šale ima to veze i sa geografijom. Što bi Francuzi kod vina zvali teroa, i Italijani tera, to je više od samog tla gdje je raslo grožđe, već kompletan ambijent, klima, mikroklima, osunčanost vinograda i gomila detalja.
Geografski naš vranac je tu neđe, otprilike brat od tetke makedonske kratošije i scilijanskog-pulješekog primitiva.
Vrela ljeta, sa toplim noćima, gomila šećera, jaka vina.
Toliko tamna da ih ne zovu crvena, nego crna. Tga za jug, Tutuni žolti otrovi...
Teška vina, teške i emocije kad se čovjek njih dovati. Odatle i suze.

Za razliku od njih, toskanci onako lelujavi kao i Toskana. Čak i kad nisu Chianti, nego miksevi kabernea, merloa i sangiovezea na čemu su se probili supertoskanci.
Kao Tosakana, kad ih piješ nekako si brežuljkast, raspoložen za dobru muziku, dobru umjetnost, neki Fiorentinac, Mediči u pokušaju što bi u Blok 5 rekli.

Od bordoa se odma flertuje kao Pepe Le Tvor, a od španske Rioje bude se malo agresivan, kao onaj crni bik sa raznih reklama. Al brzo završiš kao Ferdinand bik iz crtanog.

U svakom slučaju, izuzev ukusa, mirisa, vjerujte različita vina različito udaraju u glavu.
Kao vinski snob (za razliku od pojedinih ođe ) bi rekao da skuplja ljepše klepaju. Kao i sada aktuelne droge

Što se ono kaže ,,geografsko porijeklo". Uspeš u bocun (moderno se kaže dekanter) da odstoji malo i vino poprimi atmosferu gdje će se konzumirati... Tako mi kažemo

Sent from my moto e5 using Tapatalk

[aLaPaCha]

U to ime, živjeli!

[Dejan]

Bolje će bit' ako me Gagarin poljubi da ne plačem.

wtf

Sent from my XQ-AS52 using Tapatalk

[aLaPaCha]

Što se buniš, Dejane?

[Dejan]

seen

Sent from my XQ-AS52 using Tapatalk

[aLaPaCha]

Gledaj dobro.

[Bluemoon]

U to ime, živjeli!

temperatura cirka 18C...

[aLaPaCha]

perfektno...

Evo čekam Gagarina da mi još malo priča o vinima.

[remark]

perfektno...

Evo čekam Gagarina da mi još malo priča o vinima.

A spava ti on

[aLaPaCha]

Ne spava.

[Gagarin]

A spava ti on

Bio čovjek u pravu. Knjižica dok me ne prevari san.

Nastavimo sa istoka na zapad kao Hegelova istorija.

Posle Španije je Portugal i čuveni Porto. Taman kao geografija zemlje. Idealan za srkati zagledan u more i introspekciju o sopstvenoj beznačajnosti u odnosu na okean. Mada ga beznačajni Portugalci odavno oploviše.

Na zapad kao Kolumbo i Napa Valley u Kaliforniji. Odlična vina, kao i sve čega se Amerikanci dovate. Ali ta vina nemaju priču premda su super skockani šardonei, kabernei, merloi. A prodaje se priča o nekom vinu, ne samo vino. I to pravi razliku između 50 EUR za bocu i 500 EUR za bocu.

Zašto prolaze preskupa vina? Realno su precijenjena. Ali... Što može bogatun? Da bude istovremeno u 10 kuća? Da bude u pet auta. Da ima 30 satova? 100 slika. Ono što može se da pije svima nedostupna vina i da se po tome razlikuje. A ta vina moraju da imaju neku priču iza sebe. Kao npr Petrvs i Rotšildi u Bordou.

Vratimo se geografiji. Čile, malo zapostavljen, takođe odličan. Neka kombinacija Španije i Italije. Još zapadnije pređemo datumsku granicu i malo zabačeni Novi Zeland. Ostrva sa ludačkim pejzažima i super bijelim vinima, posebno sovinjon. Probao ih par, eksplozija voćnih ukusa, ma i mirisa.

Ajmo malo i doma. Posle teške kratošije i vranca, sjevernije je Hrvatska, dalmacijam sa pošipima i plavcima. Otprilike ispeglana primitivo vina, klimom ili iskustvom, pitanje je sad. Manje safre od njih bude .
Na sjeveru u Istri malvazija, sad već izvikana, otprilike neki sokić od jabuke. Prilično precijenjena rabota. Simpatična je kad se umiksuje sa sovinjonom, recimo Kozlović to korektno radi. Otprilike vino kad se sa djecom ode u goste kod nekog ko ima kuću sa bazenom.
Graševina je već meni draža priča. Posebno Krauthaker.

Slovenija, za mene je asocijacija sve Simčićevo i sve mu je odlično. Mada ne znam broji li se to u Sloveniju ili Italiju. Lijepi vinogradi na granici sa Italijom.

Srbija. Razni prokupci, tamjanke i slične rabote su srećom u defanzivi. Počeli su da se proizvode odlični merloi i kabernei. Npr, negotinski kraj ima skoro istu klimu kao Bordo i počeli su da prave ozbiljno dobra i skupa vina.

I na kraju jedna trivia. Globalno zagrijevanje učinjelo je jednu Poljsku idealnom za pino noar.

[aLaPaCha]

I ja sam sinoć poslije onog muškata i jedne epizode... Rekla bi da ti se sviđa souvignon... Jedini koji mi se svidio je Kozlovićev Svinjon... Malvazija jeste izvikana, to si u pravu...
Sad vidim da mi više leže ova polu slatka vina... Ne znam ima li to veze sa godinama ili je kod mene sve naopako.

[Bluemoon]

Bio čovjek u pravu. Knjižica dok me ne prevari san.

Nastavimo sa istoka na zapad kao Hegelova istorija.

Posle Španije je Portugal i čuveni Porto. Taman kao geografija zemlje. Idealan za srkati zagledan u more i introspekciju o sopstvenoj beznačajnosti u odnosu na okean. Mada ga beznačajni Portugalci odavno oploviše.

Na zapad kao Kolumbo i Napa Valley u Kaliforniji. Odlična vina, kao i sve čega se Amerikanci dovate. Ali ta vina nemaju priču premda su super skockani šardonei, kabernei, merloi. A prodaje se priča o nekom vinu, ne samo vino. I to pravi razliku između 50 EUR za bocu i 500 EUR za bocu.

Zašto prolaze preskupa vina? Realno su precijenjena. Ali... Što može bogatun? Da bude istovremeno u 10 kuća? Da bude u pet auta. Da ima 30 satova? 100 slika. Ono što može se da pije svima nedostupna vina i da se po tome razlikuje. A ta vina moraju da imaju neku priču iza sebe. Kao npr Petrvs i Rotšildi u Bordou.

Vratimo se geografiji. Čile, malo zapostavljen, takođe odličan. Neka kombinacija Španije i Italije. Još zapadnije pređemo datumsku granicu i malo zabačeni Novi Zeland. Ostrva sa ludačkim pejzažima i super bijelim vinima, posebno sovinjon. Probao ih par, eksplozija voćnih ukusa, ma i mirisa.

Ajmo malo i doma. Posle teške kratošije i vranca, sjevernije je Hrvatska, dalmacijam sa pošipima i plavcima. Otprilike ispeglana primitivo vina, klimom ili iskustvom, pitanje je sad. Manje safre od njih bude .
Na sjeveru u Istri malvazija, sad već izvikana, otprilike neki sokić od jabuke. Prilično precijenjena rabota. Simpatična je kad se umiksuje sa sovinjonom, recimo Kozlović to korektno radi. Otprilike vino kad se sa djecom ode u goste kod nekog ko ima kuću sa bazenom.
Graševina je već meni draža priča. Posebno Krauthaker.

Slovenija, za mene je asocijacija sve Simčićevo i sve mu je odlično. Mada ne znam broji li se to u Sloveniju ili Italiju. Lijepi vinogradi na granici sa Italijom.

Srbija. Razni prokupci, tamjanke i slične rabote su srećom u defanzivi. Počeli su da se proizvode odlični merloi i kabernei. Npr, negotinski kraj ima skoro istu klimu kao Bordo i počeli su da prave ozbiljno dobra i skupa vina.

I na kraju jedna trivia. Globalno zagrijevanje učinjelo je jednu Poljsku idealnom za pino noar.

Vezano za ovaj dio oko priča utkanih u dobre cijene sjetih se pjenušca Untouched by light proizveden u Radgonskim goricama kao prvo svjetsko vino proizvedeno u potpunom mraku.Grožđe se bere u noćima bez mjeseca,i na kraju sazrijeva u Radgonskim pećinama.
Uz parolu najbolje stvari se dešavaju u mraku..

Doduše najbolji pjenušci u bivšoj SFRJ i dalje drže kvalitet.

Poslano sa mog M2006C3MNG koristeći Tapatalk

[Ostoja]

Bio čovjek u pravu. Knjižica dok me ne prevari san.

Nastavimo sa istoka na zapad kao Hegelova istorija.

Posle Španije je Portugal i čuveni Porto. Taman kao geografija zemlje. Idealan za srkati zagledan u more i introspekciju o sopstvenoj beznačajnosti u odnosu na okean. Mada ga beznačajni Portugalci odavno oploviše.

Na zapad kao Kolumbo i Napa Valley u Kaliforniji. Odlična vina, kao i sve čega se Amerikanci dovate. Ali ta vina nemaju priču premda su super skockani šardonei, kabernei, merloi. A prodaje se priča o nekom vinu, ne samo vino. I to pravi razliku između 50 EUR za bocu i 500 EUR za bocu.

Zašto prolaze preskupa vina? Realno su precijenjena. Ali... Što može bogatun? Da bude istovremeno u 10 kuća? Da bude u pet auta. Da ima 30 satova? 100 slika. Ono što može se da pije svima nedostupna vina i da se po tome razlikuje. A ta vina moraju da imaju neku priču iza sebe. Kao npr Petrvs i Rotšildi u Bordou.

Vratimo se geografiji. Čile, malo zapostavljen, takođe odličan. Neka kombinacija Španije i Italije. Još zapadnije pređemo datumsku granicu i malo zabačeni Novi Zeland. Ostrva sa ludačkim pejzažima i super bijelim vinima, posebno sovinjon. Probao ih par, eksplozija voćnih ukusa, ma i mirisa.

Ajmo malo i doma. Posle teške kratošije i vranca, sjevernije je Hrvatska, dalmacijam sa pošipima i plavcima. Otprilike ispeglana primitivo vina, klimom ili iskustvom, pitanje je sad. Manje safre od njih bude .
Na sjeveru u Istri malvazija, sad već izvikana, otprilike neki sokić od jabuke. Prilično precijenjena rabota. Simpatična je kad se umiksuje sa sovinjonom, recimo Kozlović to korektno radi. Otprilike vino kad se sa djecom ode u goste kod nekog ko ima kuću sa bazenom.
Graševina je već meni draža priča. Posebno Krauthaker.

Slovenija, za mene je asocijacija sve Simčićevo i sve mu je odlično. Mada ne znam broji li se to u Sloveniju ili Italiju. Lijepi vinogradi na granici sa Italijom.

Srbija. Razni prokupci, tamjanke i slične rabote su srećom u defanzivi. Počeli su da se proizvode odlični merloi i kabernei. Npr, negotinski kraj ima skoro istu klimu kao Bordo i počeli su da prave ozbiljno dobra i skupa vina.

I na kraju jedna trivia. Globalno zagrijevanje učinjelo je jednu Poljsku idealnom za pino noar.

Kad si pomenuo Čile, ne bih preskočio Argentinu. A kad si pomenuo Novi Zeland, ne bih preskočio Australiju. Možda zbog klime. Imaju "duga topla ljeta" s malo padavina. Ne sjecam se imena vina, a li se sjecam da sam bio prijatno iznenadjen kvalitetom. Dodao bih "ice wine" iz Kanade (mada ih i Njemci prave).

[aLaPaCha]

Pila sam davno jedno prelijepo argentinsko vino... Mislim da se zvalo nešto "El tango, te tengo"... Nikad ga nisam našla više...

[Pasha]

If you're good at something, never do it for free.

[aLaPaCha]

Mrzim te

[Bluemoon]

Kad si pomenuo Čile, ne bih preskočio Argentinu. A kad si pomenuo Novi Zeland, ne bih preskočio Australiju. Možda zbog klime. Imaju "duga topla ljeta" s malo padavina. Ne sjecam se imena vina, a li se sjecam da sam bio prijatno iznenadjen kvalitetom. Dodao bih "ice wine" iz Kanade (mada ih i Njemci prave).

Kanađanima je ice wine bilo tradicija i veliki marketing onda dođoše klimatske promjene i mrka kapa.

Njemačka i dalje drži ice wine mada nije za moj ukus slatko vino,posebno u toj mjeri đe se šećer nakupi do maksimuma.

Dolina Rajne i Rajnski Rizling, prvi mi na listi.



Poslano sa mog M2006C3MNG koristeći Tapatalk

[aLaPaCha]

Ja bi danas mogla onaj Arman da slistim.