Titova Jugoslavija

[jokac]

Бесплатно школство и данас постоји у свим републикама бивше Југославије, нигде се не плаћа школарина за основно и средње образовање.Такође и данас постоји бесплатно високо образовање за део студената, који испуњавају услове да се школују на буџету државе.Једина је разлика што данас постоји више могућности да и студенти који не испуњавају услове за буџет, да студирају тако што ће плаћати школарину.У време СФРЈ само 6% популције је имало високо образовање, данас је тај проценат значајно већи, што значи да је високо образовање доступније општој популацији него у време СФРЈ.Такође и данас постоји бесплатно здравство.

Становништво СФРЈ није имало бесплатан стан и сигуран посао.Бесплатан стан(уз симболичну закупнину) је имао део популације, близак властима, док већина никада није добила стан.Сигуран посао је имао само део радника, који је успео да се запосли, а они који су били незапослени нису имали ни п од посла.Милиони ЈУгословена су били "на привременом раду у иностранству", јер су морали да одлазе трбухом за крухом из "благостања" које је наводно владало у СФРЈ.

За мањи део комунистичких послушника и апаратчика заиста је владало благостање, они су могли да обезбеде стан и посао за своје уже и шире фамилије и швалерке, али већина народа то није могла да добије.

ili si zivio u nekom drugom svijetu ili nikad nisi naucio da citas........izvini brate ali ovo sto si napisao je jednostavno glupost.odrastao sam u tom vremenu radio u tom vremenu i ponavljam i stojim iza rijeci da najblaze receno lupas gluposti nevidjene.

[Xerxes]

TANJUG, službena jugoslovenska novinska agencija, prema pisanju „Time“ magazina, sahranu Josipa Broza Tita je nazvala „Samit čovječanstva“ aludirajuću da su pristigle delegacije gotovo svih država svijeta...

Čak i sa sigurnim brojem od 50 državničkih delegacija kojima se pridružuju 4 delegacije međunarodnih organizacija te 12 delegacija pokreta i stranaka, sahrana Josipa Broza Tita je najveća državnička sahrana u istoriji


1. Službene delegacije država:
1. Alžir
a. Predsjednik Chadli Bendjedid
b. Predsjednik parlamenta Rabah Bidat
2. Angola
a. Ministar obrazovanja Ambrósio Lukoki
3. Argentina
a. Alberto Rodríguez Varela
4. Austrija
a. Predsjednik Rudolf Kirchschläger
b. Kancelar Bruno Kreisky
5. Afganistan
a. Premijer Sultan Ali Keshtmand
6. Bangladeš
a. Predsjednik Ziaur Rahman
7. Belgija
a. Kralj Baudouin
8. Bugarska
a. Predsjednik Todor Živkov
9. Kanada
a. Generalni guverner Edward Schreyer
10. Cipar
a. Predsjednik Spyros Kyprianou
11. Čehoslovačka
a. Predsjednik Gustáv Husák
12. Danska
a. Princ Henrik, suprug danske kraljice Margarete II
13. Egipat
a. Sin Gamal Abdel Nassera
b. Kćer Gamal Abdel Nassera
14. Etiopija
a. Predsjednik Mengistu Haile Mariam
15. Finska
a. Predsjednik Urho Kekkonen
16. Francuska
a. Premijer Raymond Barre
b. Ministar vanjskih poslova Jean François-Poncet
17. Njemačka (zapadna)
a. Predsjednik Karl Carstens
b. Kancelar Helmut Schmidt i
c. Ministar vanjskih poslova Hans-Dietrich Genscher
18. Njemačka (istočna)
a. Predsjednik Erich Honecker
19. Gvineja
a. Predsjednik Ahmed Sékou Touré
20. Gvineja Bisao
a. Predsjednik Luís Cabral
21. Kina
a. Predsjednik Hua Guofeng
b. Zamjenik premijera Ji Pengfei
22. Kuba
a. Član vlade Isidoro Malmierca Peoli
b. Član vlade Carlos Rafael Rodríguez
23. Mađarska
a. Predsjednik János Kádár
24. lndija
a. Premijerka Indira Gandhi
25. ltalija
a. Predsjednik Sandro Pertini
b. Premijer Francesco Cossiga
26. lrak
a. Predsjednik Saddam Hussein
27. Japan
a. Premijer Masayoshi Ōhira
28. Jordan
a. Kralj Hussein od Jordana
29. Mali
a. Predsjednik Moussa Traoré
30. Nizozemska
a. Princ Bernard, suprug kraljice Juliane
b. Princ Claus, suprug kraljice Beatriks
31. Nepal
a. Kralj Birendra od Nepala
32. Libija
a. Muammar Gaddafi
33. Luksemburg
a. Veliki vojvoda Jean
34. Norveška
a. Kralj Olav V od Norveške
35. Pakistan
a. Predsjednik Muhammad Zia-ul-Haq
36. Poljska
a. Wojciech Jaruzelski
b. Edward Gierek
37. Portugal
a. Predsjednik António Ramalho Eanes
b. Premijer Francisco de Sá Carneiro
38. Rumunjska
a. Predsjednik Nicolae Ceaușescu
39. Sirija
a. Predsjednik Hafez al-Assad
40. Sjedinjene Američke Države
a. Potpredsjednik Walter Mondale
b. Lillian Gordy Carter, majka predsjednika Cartera
c. Diplomat William Averell Harriman
d. Ministar financija George William Miller
41. Sjeverna Koreja
a. Predsjednik Kim Il-sung
42. SSSR
a. Leonid Brezhnev
b. Ministar vanjskih poslova Andrei Gromyko
43. Španjolska
a. Premijer Adolfo Suárez
44. Švedska
a. Kralj Carl XVI. Gustaf od Švedske
45. Tanzanija
a. Predsjednik Julius Nyerere
46. Turska
a. Premijer Süleyman Demirel
47. Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Sjeverne Irske
a. Premijerka Margaret Thatcher
b. Princ Philip, muž kraljice Elizabete II
c. Ministar vanjskih poslova Peter Carington
d. Brigadir Fitzroy MacLean, vođa britanske misije pri Titovom štabu 1943.
e. William Deakin, Churchillov osobni asistent, diplomata i stručnjak za britansko-jugoslovenske odnose
48. Vatikan
a. Nadbiskup Novalicijana i diplomat pape Ivana Pavla II, Achille Silvestrini
49. Zambija
a. Predsjednik Kenneth Kaunda
50. Zimbabve
a. Predsjednik Robert Mugabe
2. Delegacije međunarodnih organizacija:
1. Glavni tajnik Ujedinjenih naroda Kurt Waldheim
2. Generalni direktor UNESCO-a Amadou-Mahtar M’Bow
3. Potpredsjednik Europske Komisije Wilhelm Haferkamp
4. Delegacija Arapske Lige za koju nisam pronašao imena članova

3. Delegacije stranaka i političkih organizacija:
1. Lideri Socijalističke Partije Čilea Carlos Altamirano i Clodomiro Almeyda
2. Predsjednik i istaknuti član Socijalističke Partije Francuske François Mitterrand i Lionel Jospin
3. Predsjednik Panhelenskog Socijalističkog Pokreta iz Grčke, Andreas Papandreou
4. Predsjednici Italijanske Socijalističke Partije, Bettino Craxi i Italijanske Komunističke Partije, Enrico Berlinguer, Enzo Bettiza, novinar i pisac rođen u Splitu 1934, Giancarlo Pajetta, član Parlamentarne komisije za vanjske poslove i političar Paolo Bufalini
5. Istaknuti član Progresivne Socijalističke Partije Libanona Walid Jumblatt
6. Lider Palestine Yasser Arafat
7. Mário Soares, opozicijski lider, i Álvaro Cunhal, glavni sekretar Komunističke Partije Portugala
8. Predsjednik Saharske Arapske Demokratske Republike Mohamed Abdelaziz
9. Glavni tajnik Španjolske Socijalističke Radničke Partije Felipe González
10. Predsjednik Republičke Radničke Partije Turske Bülent Ecevit
11. Političarka i bivša premijerka Šri Lanke Sirimavo Bandaranaike
12. Predsjednik Laburističke Partije Velike Britanije James Callaghan
13. Predsjednik Socijaldemokratske Partije Njemačke Willy Brandt

[Mojsije]

Kakva se ekipa skupila, nisu se ni u UN svojevremeno ovako skupljali.

Sent from my SM-A510F using Cafe Del Montenegro mobile app

[Rakun]

Isto taj spisak treba smanjiti na značajne zemlje jer kad se počne čitati
Libija
Tanzanija
Nepal
Zimbabve
.
.
.

čovjek izgubi divljenje

treba započeti sa
UK
USA
Kanada
Francuska
Finska
Danska
.
.
.
i navesti da nije u pitanju neki ambasadročić već najznačajnija ličnost iz tih država poput Podpredsjednika USA, Margaret Tačer sa Kraljem, Miterana, Kralja Švedske, prinčevi Holandije ...

[jokac]

Kakva se ekipa skupila, nisu se ni u UN svojevremeno ovako skupljali.

Sent from my SM-A510F using Cafe Del Montenegro mobile app

nece se vise ni skupit na ovaj svijet

[Xerxes]

...tome svedoče ulice i trgovi u čak 10 zemalja širom planete, koji i danas nose ime po Josipu Brozu Titu, skoro 90 ulica!

Riječ je o 17 ulica izvan SFRJ, od kojih se čak sedam nalazi u Italiji, zatim Etiopija, Egipat, Tunis, Angola, Gana, Indija, Brazil... a kada na to dodamo preko 70 njih koje se prostiru u državama SFRJ, dolazimo do toga da na svijetu postoji skoro 90 maršalovih ulica.



Pored ulica, po drugu Titu se zove i vrh na Šar-planini u Makedoniji (Titov vrh), trg u Moskvi, ali i asteroid (1550 Tito), kojeg je 1937. godine otkrio čuveni srpski astronom Milorad B. Protić.

[Xerxes]

Na današnji dan...

[Samotnjak]

Jugoslavija je bila sasvim umjetna neodrživa tvorevina za kojom nema nikakvoga smisla žaliti. Što zajedničko imaju Janez iz Maribora i Nihad iz Novog Pazara? Goce iz Bitole i Štef iz Krapine? Azem iz Prištine i Jure s Visa? Narodi koji su živjeli u bivšoj državi kroz povijest često nisu imali nikakvih dodira. Razvijali su se pod utjecajem različitih uljudbi (zapadne, bizantske, orijentalne) i pod različitim vlastima (austrijskom, mađarskom, turskom, mletačkom, poljičkom, dubrovačkom). Više povijesnih veza Hrvati imaju s Francuskom nego s Makedonijom. U dobu Kraljevine Jugoslavije razlika u razvijenosti između pojedinih dijelova bila je toliko napadna da je u Sloveniji bilo 85% pismenih, a u Makedoniji 8%. Ako je južnoslavenstvo objedinjujući čimbenik, onda je i Bugarska trebala biti dio zajedničke države. Bugari su Južni Slaveni, a Albanci jezikom uopće ne sliče ni na koji drugi narod. Stoga Kosovo nije ni trebalo pripadati Jugoslaviji. Od Triglava do Crnog mora su Južni Slaveni, ali bez Kosova.

Ništa u bivšoj državi nije bilo dobro, sve je bolje sad. Tko kaže da je bilo dobro je ili komunjara ili poima subjektivno i sjetno budući da je tada bio mlad.

[starwalker]

Jugoslavija je bila sasvim umjetna neodrživa tvorevina za kojom nema nikakvoga smisla žaliti.
Što zajedničko imaju Janez iz Maribora i Nihad iz Novog Pazara? Goce iz Bitole i Štef iz Krapine? Azem iz Prištine i Jure s Visa? Narodi koji su živjeli u bivšoj državi kroz povijest često nisu imali nikakvih dodira. Razvijali su se pod utjecajem različitih uljudbi (zapadne, bizantske, orijentalne) i pod različitim vlastima (austrijskom, mađarskom, turskom, mletačkom, poljičkom, dubrovačkom). Više povijesnih veza Hrvati imaju s Francuskom nego s Makedonijom. U dobu Kraljevine Jugoslavije razlika u razvijenosti između pojedinih dijelova bila je toliko napadna da je u Sloveniji bilo 85% pismenih, a u Makedoniji 8%. Ako je južnoslavenstvo objedinjujući čimbenik, onda je i Bugarska trebala biti dio zajedničke države. Bugari su Južni Slaveni, a Albanci jezikom uopće ne sliče ni na koji drugi narod. Stoga Kosovo nije ni trebalo pripadati Jugoslaviji. Od Triglava do Crnog mora su Južni Slaveni, ali bez Kosova. Ništa u bivšoj državi nije bilo dobro, sve je bolje sad.Tko kaže da je bilo dobro je ili komunjara ili poima subjektivno i sjetno budući da je tada bio mlad.

Nalazimo se na nepoltičkom dijelu foruma, gdje nema mjesta za diskusiju koja ide u tom smjeru, kao ni za upotrebu sredstava zabranjenih pravilnikom (boldovano). Tema je sasvim jasna, posjećuju je i kreiraju korisnici koju su emotivno vezani za određeni period svog života ili života svojih bližnjih u bivšoj nam državi (posebnosti tog vremena i nostalgija za nekim lijepim trenucima i interesantnim stvarima kojih u našim novim državama više nema). To je sva filozofija.

Ništa u bivšoj državi nije bilo dobro, sve je bolje sad.

Jeste, sve je bolje sad. Riješili smo se silnih resursa koji su vas opterećivali; svih dosadnih poslova gdje ste izgrađivali to nakaradno društveno dobro... sve te masovne proizvodnje koja vas je činila pravim robljem. Ma, hvala boginji Evropi što nas je spasila, sad nam je sve procvjetalo uz pomoć privatnih investitora i strateških partnera.. Slava svjetskim bankarima i multikorporacijma...što nas prigrliše i pokloniše nam demokratiju.. Sad konačno živimo punim plućima, jest da radimo za 300-400eura, oblačimo se kod Kineza i jedmo holandski GMO, ali Bože moj, bar nismo u totalitarnom režimu. E, da, možda nas malo i nervira što ne možemo da priušitmo neka putovanja ili običan odmor na svom primorju, ali to je kriva nekakva globalna ekonomska kriza...tako kažu

____________________________

[Samotnjak]

Podrobno raskrinkane floskule o dobrom životu u Jugoslaviji...

http://www.dnevno.hr/vijesti/komenta...ojkama-121437/

[remark]

Uh dobro je, na vrijeme se raspala inače bi smo bili nagrđeni.

[Rakun]

Ništa u bivšoj državi nije bilo dobro, sve je bolje sad. Tko kaže da je bilo dobro je ili komunjara ili poima subjektivno i sjetno budući da je tada bio mlad.

Ahahahahahahahahahahahahaha
Stvarno su oni poslovi u struci čim izađeš sa fakulteta, stanovi, besplatna ljetovanja, beskamatni krediti, velike plate, zimnice, domaća proizvodnja od igle do lokomotive, 90% današnje infrastrukture, poštovanje u inostranstvu bili grozota. Ma prosto ne znam kako pretekosmo.

OVO DANAS je ono pravo za šta su se moji borili. Nigdje posla, sa fakulteta u piljare i trafike, strane banke ubijaju sa kamatama, od plate se ne može živjeti, 3 generacije u stanu iz vremena SFRJ, proizvodnja jednaka nuli, u inostranstvu status cigana. TO JE ONO PRAVO

[Raulio]

Najveća mana te države, jedno neopisivo licemjerstvo, bilo je postojanje klasa u besklasnom društvu i slavljenje slobode u jednom neslobodnom sistemu. Znači glavni principi socijalizma, sloboda i jednakost nisu postojali. Jedina partija bila je KPJ, ali na forumu ne smiješ pomenut komunizam jer je to "politika". Svi su bili komunisti, ili bar preci ovih najžešćih forumskih jugonostalgičara. Čemu onda strah od pominjanja komunizma za koji su se borili, kako veli Rakun. Baš me interesuje koliko ovih današnjih jugonostalgičara koji plaču za Titom i sfrj potiče iz prave radničke familije a koliko ih je iz tadašnje buržoazije. Pa imali smo preshednika koji je bukvalno živio kao neki kralj. Kad živiš kao kralj nije ti ni bitno uživaš li u privatnoj ili društvenoj svojini.

Sent from my Redmi Note 2 using Cafe Del Montenegro mobile app

[Rakun]

Baš me interesuje koliko ovih današnjih jugonostalgičara koji plaču za Titom i sfrj potiče iz prave radničke familije a koliko ih je iz tadašnje buržoazije.

Evo ja sam buržoazija kojoj je otac radio u Dakiću . Doduše pošto mi je đed bio jače mudo u JNA i u partizanima mogao sam biti buržoazija, samo da je đed uzeo ono što je mogao. Ali kao i 90% komunjara bio zadrta osoba sa pričom "nisam se ja za to borio"

Pa imali smo preshednika koji je bukvalno živio kao neki kralj. Kad živiš kao kralj nije ti ni bitno uživaš li u privatnoj ili društvenoj svojini.

Predsjednik koji je živio kao kralj je umro kao siromah - bez imovine. Njegova žena je umrla u bijedi i njegovi sinovi su morali da zarađuju za hljeb kao i običan narod.
Reći da je Tito živio kao kralj je isto kao reći da predsjednici USA žive kao kraljevi jer žive u Bijeloj Kući (bez obzira što nije njihovo vlasništvo)

Što se tiče toga koliko je nebitno da li je državna ili privatna imovina. Milo će sa vlasti otići kao milioner od NAŠIH miliona i kad otegne papke njegov sin će naslijediti NAŠE milione, a Crna Gora jedna od bjednijih zemalja

[Raulio]

Viđi, sad bi potpisao da živim ka kralj a umrem ka siromah, u Titovom stilu. Naravno, mislim na ekonomski aspekt ne medicinski.

Sent from my Redmi Note 2 using Cafe Del Montenegro mobile app

[starwalker]

Podrobno raskrinkane floskule o dobrom životu u Jugoslaviji...

http://www.dnevno.hr/vijesti/komenta...ojkama-121437/

Podrobno i nadasve objektivno, relevantno nema šta.

Vjerovatno ne znaš za podatak da tvoj ultradesničarski izvor, portal dnevno.hr, u komšiluku ima braću blizance - dnevno.rs i dnevno.ba preko kojih se plasiraju iste te stvari samo u obrnutom kontekstu. Ne treba naglašavati da imaju istog promoćurnog oca koji se dosjetio da će najbolje zaratiti na mržnji i nacionalizmu nekada bratskih naroda.

[Rakun]

Ukradeni listovi, Titova Knjiga žalosti na aukciji

Beograd -- Iz Knjige žalosti u Kući cveća isečeno je i ukradeno 40 strana na kojima su zapisi i potpisi poznatih svetskih državnika povodom smrti Josipa Broza Tita.

Deo tih "eksponata" naći će 3. juna na aukcijskoj prodaji u Malagi, u Španiji.

Kako je objavila Medijska mreža Antidot, reč je o 12 autografskih strana (lotova) Knjige žalosti, koja je u Kući cveća bila otvorena za strane državnike.

Pomenuti lotovi, kako navodi ova medijska mreža, predstavljaju samo deo znatno veće kolekcije od 40 strana koje su isečene iz Knjige žalosti i ukradene iz Muzeja istorije Jugoslavije.

Krađa delova Knjige žalosti povodom Titove smrti nikada nije prijavljena nadležnim organima, jer, kako se tvrdi, nikome u Muzeju i Ministarstvu kulture nije bilo poznato da ih nema.

Inače, prikupljanje autograma i zapisa značajnih istorijskih ličnosti danas predstavlja jednu od izuzetno važnih i cenjenih grana kolekcionarstva, što pokazuju i primeri aukcija na kojima su pojedini autografi prodati za astronomske cifre.

Primera radi, jedan od najpoznatijih slučajeva predstavljalo je pismo Džordža Vašingtona, koje je u decembru 2009. godine prodato za fantastičnih 3,2 miliona dolara.

Među "našim" eksponatima tog tipa, koji se najavljuju za aukciju u Malagi, nalazi se i posveta Titu generalnog sekretara KPP SSSR Mihaila Gorbačova, koji je u poseti bivšoj Jugoslaviji boravio 15. marta 1988.

Tu su i izrazi žaljenja i reči posvećene Titu Norodoma Sihanuka, bivšeg kralja Kambodže, koji je u Beogradu boravio 12. avgusta 1982, zatim Hu Jaobinga, generalnog sekretara Komunističke partije Kine, koji je u poseti SFRJ boravio 11. maja 1983, zatim Indire Gandi, premijerke Indije, koja je u Beogradu boravila 8. juna 1983, Nikolae Čaušeskua, predsednika Rumunije, koji je u poseti jugoslovenskom rukovodstvu boravio 12. novembra 1987, kao i Hafeza al Asada, predsednika Sirije, koji je u Beogradu boravio 28. aprila 1982.

Među njima su i posvete Arafata, lidera Palestinske oslobodilačke organiazcije, koji je Kuću cveća posetio 21. decembra 1988, Alija Hamneija, vrhovnog vođe Irana, koji je povodom samita Pokreta nesvrstanih u jugoslovenskoj prestonici boravio 3. septembra 1989, Mobutu Sese Sekoa, lidera nekadašnjeg Zaira (danas DR Kongo), koji je Titov grob posetio 31. marta 1988, Roberta Mugabea, predsednika Zimbabvea, koji je u poseti bivšoj Jugoslaviji bio 25. maja 1985, Ulofa Palmea, švedskog premijera, koji se u Titovu spomen-knjigu upisao 21. juna 1983. i Džordža Buša starijeg, koji je u svojstvu potpredsednika SAD u poseti Beogradu boravio 17. septembra 1983. godine.

Sent from my SM-G900FD using Tapatalk

[vokoun]

Jeste, sve je bolje sad. Riješili smo se silnih resursa koji su vas opterećivali; svih dosadnih poslova gdje ste izgrađivali to nakaradno društveno dobro... sve te masovne proizvodnje koja vas je činila pravim robljem. Ma, hvala boginji Evropi što nas je spasila, sad nam je sve procvjetalo uz pomoć privatnih investitora i strateških partnera.. Slava svjetskim bankarima i multikorporacijma...što nas prigrliše i pokloniše nam demokratiju.. Sad konačno živimo punim plućima, jest da radimo za 300-400eura, oblačimo se kod Kineza i jedmo holandski GMO, ali Bože moj, bar nismo u totalitarnom režimu. E, da, možda nas malo i nervira što ne možemo da priušitmo neka putovanja ili običan odmor na svom primorju, ali to je kriva nekakva globalna ekonomska kriza...tako kažu

____________________________

Виђао сам ову мапу неколико пута по интернету.Свуда је слична ситуација.Дезиндустријализацију су доживеле и САД и ЕУ, и подручје бивше Југославије није могло избећи такву судбину, све и да је опстала СФРЈ.Садашње социјалистичке земље-Куба, С.Кореја, Вијетнам такође не бриљирају у индустрији, иако су задржале социјализам и нису увеле "демократију" која је све нас наводно уништила.
Технологија је узнапредовала и за многе секторе производње није потребно онолико радника колико је било потребно пре 30 или 40 година.Кинези и друге азијске земље нису више тешка сиротиња него озбиљно учествују у светској економији, самим тим ситуација по Европу(са Русијом), САД и Јапан је гора него док није било таквих конкурената из Азије .

Период после Другог светског рата до средине 70-тих је био доба невиђеног економског просперитета за Европу, САД и Јапан , у западним економијама незапосленост се кретала 2-3%, такође су и СССР и социјалистичке земље доживеле велики напредак у том периоду .У том периоду се и економија СФРЈ доста развила, већина ових брендова на мапи СФРЈ је у том периоду основана.

Тај период реалативног просперитета се завршио пре 40-так година, и то се тешко може поновити.

[Raulio]

Opsuješ Tita i partiju i završiš u zatvor. Meni je to nekako najljepša uspomena iz Sfrjot.

Sent from my Redmi Note 2 using Cafe Del Montenegro mobile app

[vokoun]

Затвор је био само за крупније рибе, новинаре, руководиоце и друге јавне раднике.Ако би нека боранија причала против Тита, такав је могао да заврши и хоспитализован у душевној болници, ако је баш много и упорно грдио Броза.Социјалистички суд би преко "непристрасних вештака" утврдио да је реч о душевно оболелој особи па би Брозов критичар био упућен на лечење(меру безбедности) , где је могао остати и неколико година.

То није била масовна појава, више је то практиковао СССР, али је било оваквих случајева и у Југославији, а неколицина таквих је и рехабилитована.

Ето, СФРЈ је имала и савремену психијатрију коју је користила у сврху одбране лика и дела никада прежаљеног диктатора.

[Raulio]

Haha, jes, čitam sad Čizmaše i glavni lik uporno opsuje u kafanu kad vidi Titovu sliku: koj vam je sad ovaj, majke mu ga.... na kraju u ludnicu završi. Ali dobro, to je fikcija. Ako je đe bilo demokratije i slobode govora, bilo je u Jugi. Čak više nego u sssr u to vrijeme. Ne može država opstat bez slbode govora, mišljenja, izbora...bez slobode generalno. Da nije bilo Srba ne bi nikad Juga ni propala, mada, ono, bez Srba ne bi to ni bila Juga. Ne znam, mnogo su to zakukuljena i zamumuljena pitanja politike i natcije.

Sent from my Redmi Note 2 using Cafe Del Montenegro mobile app

[Ulix]

Dušan Makavejev je morao da napusti zemlju jer je "stvarao negativnu sliku o državi".
Crni talas filma je bio posebno pod prismotrom jer je prikazivao socijalnu stranu življenja. Misterije Organizma su zabranjene za prikazivanje (71) da bi ga 86 pustili prvi put ispod cenzure.

У Новом Саду је 5. јула 1971. одржана велика јавна дискусија о филму Мистерије организма, на којој је критикован приказ Стаљина у овом филму, као и бојазан да би и Јосип Броз могао да буде предмет критичког приказа.^[6] Године 1973. долази до забране црног таласа и до настанка такозваног „црвеног таласа“.^[10] У филмове црвеног таласа који су били потпуна супротност филмовима црног таласа, спадају: Битка на Неретви (1969), Валтер брани Сарајево (1971), Сутјеска (1973), Ужичка република (1974), Партизани (1974), Доктор Младен (1975), Црвена земља (1975), Партизанска ескадрила (1979), Велики транспорт (1983) и други.^[10]

wiki

[Ulix]

A za to vrijeme Steari je volio sise Elizabet Tejlor.

[Raulio]

Tražim sad po internetu kad su napisani Čizmaši, i ne nađoh (mada se smorih i odustadoh poslije dva minuta), ali naiđoh na ovaj interesantan tekst koji baca malo svjetlosti na umjetnost/kulturu SFRJ. Ima tu dosta "sumnjivih" stvari ali i dosta interesantnih pa pročitajte ko oće:
http://www.standard.rs/kultura/33281
@Rakun Rakune odustani kad te pliz. Je li stvarno očekuješ da nekoga ubijediš u slobodu izražavanja u Sfrj?

[Ulix]

Odgledaj film pa ocijeni sam. Milena Drvić glumi u filmu. Sex je bio taboo tema. Omladinci i omladinke su bila pokretačka radna snaga države koja se nije trpala. Nije nego.