Податак од 3.777.776 лица која су прошла кроз Титове затворе у послератном периоду учвршћивања ,,диктатуре пролетеријата'', а не 3.800.000 како ти кажеш, поменуо је Министар унутрашњих послова Александар Ранковић у своме Експозеу од дјелатности ОЗНА-е (Одјељења за заштиту народа).
Овај податак је Ранковић изнио 24. марта 1946. године, а о томе је писао дневни лист ,,Политика'' из Београда, у броју од 01.02. 1951. године. Да ова цифра има легитимитет, јасно је већ по томе што joj значај дају сви историчари након укидања цензуре, и то не само српски, хрватски или словеначки, него и страни. Најтиражнији часопис који објављује текстове из области историје, а који носи наслов ,,Историја'', те излази у Србији, Македонији, Босни и Херцеговини и Црној Гори, у броју 66. од јула 2015 године објавио је чланак под насловом ,,Да ли је Брионски пленум одредио судбину Југославије'' на стр. 10. На стр. 11 поменуте ревије, налази се податак да су ,,разне комисије'' по разним основама, у периоду од 1966. до 1977. године, уништиле преко 2.700.000 досијеа (дакле није само СССР шпијунирао своје грађане), а од тога броја у архиви ДБ-а остало је свега 600.000 докумената.
Већина тих досијеа су и данас запечаћена, те нису доступна јавности, иако је то један од услова ЕУ да се придружиму кругу цивилизованих народа. Ови подаци лијепо илуструју сву монструозност тог режима.
Bookmarks