Page 2 of 10 FirstFirst 123456 ... LastLast
Results 26 to 50 of 247

Thread: Titova Jugoslavija

  1. #26
    Join Date
    May 2009
    Posts
    6,407
    Rep Power
    0

    Default

    Quote Originally Posted by salex View Post
    Ниси живио у тој држави, али знаш ? Ето, ја имам родни лист из те државе, не сјећам се ничег из ње јер сам био мали, али сматрам да онда знам више од тебе. Средином '80.тих (период који се сматра тренутком највећег просперитета СФРЈ и њеног најбржег задуживања) по цијелој Црној Гори људи су се купали и прали ноге у лаворима и лименим бањицама, а данас имамо 1-2 купатила по домаћинству као јединици мјере.

    Ови митови које овдје већ годинама форсирају занесењаци тоталитаризма су до сада варем 100 пута разбијени, али чим остану сами, они опет почну верглати.
    Sredine 80ih su bile pocetak kraja SFRJ ako sam ja dobro upucen, nego eto ti si tad bio mali pa bolje znas od mene, a i danas imas 2 kupatila.

    Quote Originally Posted by Bugi View Post
    Pa SFRJ ne izvozi više ni paštetu jer je nema...

    Poslato sa sjajne pisaće mašine Note 5 x2
    ............ Ż\_(ツ )_/Ż.............
    Dobra je fora. Hehe.

  2. #27
    Join Date
    Jul 2008
    Location
    Jerusalim
    Posts
    1,552
    Rep Power
    2214

    Default

    Quote Originally Posted by ^izzy^ View Post
    Sredine 80ih su bile pocetak kraja SFRJ ako sam ja dobro upucen, nego eto ti si tad bio mali pa bolje znas od mene, a i danas imas 2 kupatila.
    Да, управу си. То је већ била Фајронт република. Омашка у куцању. Мислио сам на период који је наступио између 1971. и 1982.-3. Имаш и ти, иако, тада ниси имао.

    Quote Originally Posted by nimfa View Post
    Imas li jos koji primjer osim toga? Evo ja sam dosta mlad bio i stariji pricaju kako se ljepse zivjelo a to koliko je kupatila bilo nije mjerilo srece, meni. Mozes li navesti jos koji primjer
    Шта је срећа ? Ја знам приче многих који се са горчином у устима сјећају и тада нимало нису били срећни, јер сукладно политици истребљена кулака на селу, од сељака се отимало све и свашта. Та легализована пљачка је ишла дотле да се сељацима није оставило ни толики минимум који би им се омогућила проста репродукција производње наредне године и прехрана за текућу годину. Земљорадњици који су били апсолутна већина у држави нису имали здравствено и социјално све до фамозног ''устава'' из 1974. године. Дакле, била је то једна израбљивачка политика. Ови подаци до сада споменути 1000 пута, али ко не жели да види, он и неће.

    Када се ради попис становништва у пописнице се уноси и оно чиме просјечно домаћинство располаже. Једна од ставки јесу и мокри чворови. Нико те на попису не пита да ли си или ниси срећан. Нпр., неко тамо Вунагабу племе са југа Африке хода гологузо, већина његових саплеменика је нухрањено, умиру у 25-30 години живота... Међутим, они су често срећнији од нас који живимо у изобиљу.

    Quote Originally Posted by remark View Post
    Kakvi su padobranci sa argumentima, samo čekam da kažu kako je televizor u boji u SFRJ koštao nekoliko hiljada maraka a sad ga možeš naći za 100-tinjak.
    Да, аргумент стоји. Због великог јаза између увоза и извоза Југославија је патила од хроничне неуравнотежености трговинског биланса, а који је разарао вриједност динара. Да би очували какав-такав привид стабилног динара, Броз се одлучио за политику строге контроле капиталних токова, а то је значило да грађанин није могао девизе (које би лично зарадио) које је депоновао у домаћој банци тек тако подићи и отићи ''на страну'' и потрошити. Роба коју помињеш, а која је махом била страна, могла се купити само уколико је већ на домаћем тржишту, а не никако директно увозити. Пошто је бијеле технике било јако, јако мало, зато ти је видео рекордер коштао као једна крава, а то је око 1000-1200 евра у данашњој деноминацији. Након тржишне либерализације, домаће тржиште је преплављено страном робом, и управо због тога после рата си могао купити видео рекордер за неких 150-200 тадашњих дојч марки.
    Last edited by salex; 08-05-16 at 11:24.

  3. #28
    Join Date
    Jan 2012
    Posts
    134
    Rep Power
    0

    Default

    Тзв." Југоносталгичари" су заиста невероватни.Погледају неколико клипића на youtube и мисле да знају како се живело у Титославији, а нису ни били рођени у време СФРЈ, или су тада имали 4-5 година, а ретки међу њима су били рођени за живота Броза.

    Они заборављају да и данас постоји нешто слично Титпвој Југославији.То је ДНР Кореја у којој постоји култ личности, слетови и све остало за чим жале југоносталгичари.То баш и није СФРЈ средином 80-тих или крајем 70-тих, али је врло слично Југославији крајем 40-тих и почетком 50-тих.
    Могли би да се тамо преселе.

    Quote Originally Posted by remark View Post
    Kakvi su padobranci sa argumentima, samo čekam da kažu kako je televizor u boji u SFRJ koštao nekoliko hiljada maraka a sad ga možeš naći za 100-tinjak.
    То је стара тактика југоносталгичара.Ви приписујете тековине неког општег напретка једном режиму и једном диктатору.Друга половина 20 века је била период експлозивног развоја читавог света.Неке ствари су постале доступне просечном човеку, смањена је смртност и побољшан квалитет живота, продужен животни век, неке болести искорењене, побољшана производња хране. Свака земља је много напредовала 1985 године у односу на 1945 годину, укључујући и све европске земље.

    Југославија је овом периоду такође осетила последице општег напретка човечанства, али је тај напредак прескупо плаћен.Током 1944/1945 године, све до средине 50 тих, спровођен је систематски терор према "класном непријатељу", а који је укључивао већину становништва.Класни непријатељи су били сељаци који су чинили већину популације и добар део градског становништва.Терор је укључивао физичку ликвидацију, конфискацију имовине, вишегодишњи затвор.Терор је био присутан и после овог периода све до краја СФРЈ.

    Све што је постигла СФРЈ, постигле су и многе друге земље, само без деценија терора једног окорелог злочинца Броза.
    Last edited by vokoun; 08-05-16 at 13:36.

  4. #29
    Join Date
    Jan 2010
    Posts
    4,226
    Rep Power
    15778

    Default

    Quote Originally Posted by salex View Post
    Средином '80.тих (период који се сматра тренутком највећег просперитета СФРЈ и њеног најбржег задуживања) по цијелој Црној Гори људи су се купали и прали ноге у лаворима и лименим бањицама, а данас имамо 1-2 купатила по домаћинству као јединици мјере.

    Lavori i banjice - Da znaš da više nema tih limenih lavora da se kupe. Nema više takvog kvaliteta. JOK! - kad opereš noge objesiš ga o plot i fataš RAI DUE...

    Kad već spomenu zaduživanje - baš se presmijah.

    Jesi li kršten, kako ovo zboriš?

    Ови митови које овдје већ годинама форсирају занесењаци тоталитаризма су до сада варем 100 пута разбијени, али чим остану сами, они опет почну верглати.


    Danas su stvari nadasve drugačije.

    Mislim da jugonostalgija je samo produkt osvrta na zadnji civlizacijski check point.

  5. #30
    Join Date
    Jul 2008
    Location
    G-spot
    Posts
    19,222
    Rep Power
    0

    Default

    Quote Originally Posted by salex View Post
    Ниси живио у тој држави, али знаш ? Ето, ја имам родни лист из те државе, не сјећам се ничег из ње јер сам био мали, али сматрам да онда знам више од тебе. Средином '80.тих (период који се сматра тренутком највећег просперитета СФРЈ и њеног најбржег задуживања) по цијелој Црној Гори људи су се купали и прали ноге у лаворима и лименим бањицама, а данас имамо 1-2 купатила по домаћинству као јединици мјере.
    Ne znam o kojoj Crnoj Gori pričaš, ali se niko iz moje familije daleko bilo porodice nikad nije kupalo u lavorima i bačvama, a bili smo srednji stalež.
    Čudi me kako nisi komentarisao nešto tipa u to vrijeme nismo imali mobilne, a danas svako dijete iz osnovne ima po jedan

  6. #31
    Join Date
    Jul 2008
    Location
    G-spot
    Posts
    19,222
    Rep Power
    0

    Default

    Quote Originally Posted by vokoun View Post
    Они заборављају да и данас постоји нешто слично Титпвој Југославији.То је ДНР Кореја у којој постоји култ личности, слетови и све остало за чим жале југоносталгичари.То баш и није СФРЈ средином 80-тих или крајем 70-тих, али је врло слично Југославији крајем 40-тих и почетком 50-тих.
    Samo što u Koreji, a u ostalom u rijetko kojoj zemlji nisu dolazile svjetske zvijezde da snimaju filmove i održavaju koncerte. U Jugoslaviji nije vladao Komunizam već je više ličilo Švedskom, Danskom, Kanadskom socijalizmu uz dodatak jednog diktatora
    Quote Originally Posted by vokoun View Post
    То је стара тактика југоносталгичара.Ви приписујете тековине неког општег напретка једном режиму и једном диктатору.Друга половина 20 века је била период експлозивног развоја читавог света.Неке ствари су постале доступне просечном човеку, смањена је смртност и побољшан квалитет живота, продужен животни век, неке болести искорењене, побољшана производња хране. Свака земља је много напредовала 1985 године у односу на 1945 годину, укључујући и све европске земље.
    Током 1944/1945 године, све до средине 50 тих, спровођен је систематски терор према "класном непријатељу", а који је укључивао већину становништва.Класни непријатељи су били сељаци који су чинили већину популације и добар део градског становништва.Терор је укључивао физичку ликвидацију, конфискацију имовине, вишегодишњи затвор.Терор је био присутан и после овог периода све до краја СФРЈ.
    Što se tiče kraja rata "teror" je sprovođen samo prema četnicima i ustašama (podjednako) i na žalost nije sproveden temeljno kao što je trebalo, kamo lijepe sreće da je više grobnica džukela. Sličan "teror" su sprovodile i ostale zemlje Evrope prema svojim govnima.

    Što se tiče nepresušne priče o Golom Otoku, taj zatvor/logor je spasio Jugoslovene od umiranja od gladi poput Rumuna, Poljaka i Čehoslovaka
    Što se tiče ostalog onaj ko ti je to pričao laže ka' pas
    Last edited by Rakun; 08-05-16 at 20:43.

  7. #32
    Join Date
    Jul 2008
    Location
    Jerusalim
    Posts
    1,552
    Rep Power
    2214

    Default

    Quote Originally Posted by Rakun View Post
    Ne znam o kojoj Crnoj Gori pričaš, ali se niko iz moje familije daleko bilo porodice nikad nije kupalo u lavorima i bačvama, a bili smo srednji stalež. Čudi me kako nisi komentarisao nešto tipa u to vrijeme nismo imali mobilne, a danas svako dijete iz osnovne ima po jedan
    Не говорим о партијским паразитима који су у име ,,диктатуре пролетеријата'' као пијавице сисале крв остатку друштва и то на начин да су силом оружија, те под пријетњом принуде, присвајали туђе плодове рада. Када кажем да је Црна Гора живјела јадно, а поредећи је са европским просјеком тог времена, ја мислим на већинско становништво Црне Горе, а не на партијске послушнике.

    Вокун је у својим постовима потврдио оно што сам ја већ на сто начина и варијанти овдје објашњавао, али код квази-демократа, ситних национал-шовиниста и ликова са фетишом на тоталитаризам, свака врста конструктивне дискусије подстрете чињеницама је повод за вријеђање и омаловажавање. Код вас и таквих као Ти је као у оној причи о Томасу Едисону када је изумио сијалицу те се обратио патентном заводу да заштити свој проналазак, а ови му одговоре да они више не региструју нове патенте, јер и што би ,,када је већ све измишљено што се могло измислити''. Тако и овде, ако су комунисти рекли да се никада боље прије њих није живјело, те да се никада више после њих неће ни живјети, ви узимате као апсолутно тачно.

    Али пошто се овде свако ко тај монструозни Титов режим критикује излаже да буде суочен са сепетом ад хоминем напада и оптужби за пристрасност, мислим да је најбоље да пустимо чињенице да говоре. Ево само пар еклатантних примјера, а подаци се наводе за 1968. и 1978. годину, па се каже:

    Првобитно број купатила у Црној Гори је износио 24,1%, а касније 31,1%. Дакле Ракун, чак и у доба када је стопа задуживања СФРЈ на графикону имала експоненцијални тренд (а то значи да се тако наставило задуживати данас би, да се СФРЈ није распала, била неколико пута задуженија од данашње Грчке), а то је 1978. година, у Црној Гори само 1/3 становништва је имала купатило. Остале 2/3 купали су се у лаворима и лименим бањицама, илити бачвама како ти кажеш. Године 1968. купатило је имало само 1/4 Црногораца, остале 3/4 су биле без купатила. То што су твоји имали купатило, то само значи да сте били у привилегованој мањини, а сигурно је то некако заслужено.

    Иста ствар стоји и са неким другим индикаторима благостања у друштву, нпр. као што је аутомобил, а за Црну Гору ти подаци се у првој варијанти крећу на свега 4,5%, те 22,1% процентна поена у другом случају. У само 1,4% од укупног броја домаћинстава Црногорке су имале срећу да посједују веш машину, а у другом у 36,8%. Телевизори 12,3% и 60,3%... и тд.

    Ови подаци говоре само то да се стандард почео поправљати током '70.их година, а то вјештачко подизање благостања у друштву није почивало на реалним основама, него на наркоманској овисности од финансијских средстава која су долазила из западних економија, а које су по тада владајућем наративу у Титовом режиму важиле за оазе капитала који експлоатише пролетеријат.
    Last edited by salex; 09-05-16 at 09:12.

  8. #33
    Join Date
    Jan 2012
    Posts
    134
    Rep Power
    0

    Default

    Quote Originally Posted by Rakun View Post
    Samo što u Koreji, a u ostalom u rijetko kojoj zemlji nisu dolazile svjetske zvijezde da snimaju filmove i održavaju koncerte. U Jugoslaviji nije vladao Komunizam već je više ličilo Švedskom, Danskom, Kanadskom socijalizmu uz dodatak jednog diktatora
    Брозова Југославија је била једна спрдња и као комунистичка земља.

    Комунисти из СССР и других просовјетских режима су се борили за глобалну превласт са западним капиталистичким блоком, по целом свету, водили трку у наоружању, борбу за превласт у космосу.За то време комунистички паразити из Југославије су се продали за нешто америчких долара које су спискали за 10-так година тзв."благостања", од почетка 70-тих до средине 80-тих.И то "благостање" није било нешто нарочито, 1 шпорет, 1 фрижидер, 1 телевизор, и тегла еурокрема.

    Брозославија се удаљила од совјетског уређења, али се није приближила западним либералним демократијама.СФРЈ је била по свом уређењу слична нацистичкој Немачкој или фашистичкој Италији.Шта је Броз био него једна верзија Фирера или Дуче-а.СФРЈ је по Уставу из 1963 имала савезну скупштину сачињену од 6 парламентарних домова, нешто слично фашистичком сталешком парламенту.Један скупштински дом за раднике, други за просветне раднике, трећи за лекаре, четврти за неку другу професију итд.
    Last edited by vokoun; 09-05-16 at 20:16.

  9. #34
    Join Date
    Jul 2008
    Location
    G-spot
    Posts
    19,222
    Rep Power
    0

    Default

    Quote Originally Posted by salex View Post
    Првобитно број купатила у Црној Гори је износио 24,1%, а касније 31,1%. Дакле Ракун, чак и у доба када је стопа задуживања СФРЈ на графикону имала експоненцијални тренд (а то значи да се тако наставило задуживати данас би, да се СФРЈ није распала, била неколико пута задуженија од данашње Грчке), а то је 1978. година, у Црној Гори само 1/3 становништва је имала купатило. Остале 2/3 купали су се у лаворима и лименим бањицама, илити бачвама како ти кажеш. Године 1968. купатило је имало само 1/4 Црногораца, остале 3/4 су биле без купатила. То што су твоји имали купатило, то само значи да сте били у привилегованој мањини, а сигурно је то некако заслужено.
    Možeš li da podijeliš izvor tih podataka sa nama smrtnicima koji ne znamo gdje bi mogli vidjeti WC statistiku ?

  10. #35
    Join Date
    Jul 2008
    Location
    Jerusalim
    Posts
    1,552
    Rep Power
    2214

    Default

    Quote Originally Posted by rakun View Post
    možeš li da podijeliš izvor tih podataka sa nama smrtnicima koji ne znamo gdje bi mogli vidjeti wc statistiku ?
    ,,Савезна конференција ССРНЈ обавезује Предсједништво и све облике дјеловања да допуне своје програме активности, а СК ССРНЈ ће, истовремено са Резолуцијом о друштвено-економском развоју за 1984. годину донијети посебан програм активности који ће водити на остваривању политике економске стабилизације''. Ово је цитат дијела закључног текста са стране 430. једне књижице (црвена као крв пролетера Паришке комуне :d ), а коју је израдила чувена Крајгерова Комисија 1983. године после банкрота СФРЈ 1982. као план изласка из економске кризе, те сходно томе носи наслов ,,Закључни дио Дугорочног програма економске стабилизације''.

    Подаци које сам ја цитирао, а које ти пошпрдно називаш ,,ВЦ-е статистика'', налази се на страни 182. поменутог документа.

    Дакле, не ради се о ,,подвали'' Запада против комуниста у Југославији, о повампирењу четника и усташа, ради се о званичним подацима који чине дио статистике коју су сачинили Титови партизани током 50-годишњег њиховог експериментисања са државом и друштвом, а због чега су се касније и распали.

  11. #36
    Join Date
    Jun 2009
    Location
    Podgorica Mother of Needy
    Posts
    5,231
    Rep Power
    364057

    Default

    Quote Originally Posted by Rakun View Post
    Što se tiče kraja rata "teror" je sprovođen samo prema četnicima i ustašama (podjednako) i na žalost nije sproveden temeljno kao što je trebalo, kamo lijepe sreće da je više grobnica džukela. Sličan "teror" su sprovodile i ostale zemlje Evrope prema svojim govnima.
    Na žalost, Jugoslavija nije htjela da taj teror primijeni na Kosovare koji su prvi i počeli da rade na razbijanju države. Teror se sprovodio čisto po ideološkoj liniji, prema ljudima koji su vrlo vjerovatno svoju državu voljeli više nego razni zaslužni i podobni koji su se širili po Dedinju. Toliko ljudi su komunjare ubile i uzalud, opet je propala Jugoslavija. Čudan je taj nedostatak kajanja zbog takvog promašaja. Bez ikakvog smisla i razloga (iz današnje perspektive) ubijani su ljudi među kojima je bilo i vrsnih intelektualaca, naučnika, umjetnika. Insistiranje na bratstvu i jedinstvu po svaku cijenu ispostavilo se kao totalni promašaj, postoje ljudi koji su 2006. zborili da braća treba da se podijele i da će srećniji bit ako žive u dvije odvojene kuće, da je bliža potkošulja od košulje a onda dođu ovđe i plaču za Jugoslavijom, znači...ne volim riječ "licemjerno" i prije bih rekao da se radi o kontroverznim ili kontradiktornim stavovima.
    Dalje, dostina jugonostalgičara nije živjela u to vrijeme, čuli su da je bilo bolje i što? Što rade da bi opet uspostavili takav sistem, takav poredak, ekonomski i politički? Ništa, samo laprdaju, prde u prašinu. Pravdaju svoje pogrešne izbore, svoje političke stavove, svoju "podlegnutost" savremenoj dps demagogiji, tješe se, ili što li već, nije ni bitno.
    Ipak, dakle, napredak čovječanstva kod nas ide u malo neobičnom smjeru, sve je nekad bilo bolje...
    Uvijek, svuđe, bilo je i biće...ljudi će uvijek tvrditi da su stvari nekad bile bolje, mi smo se igrali klikera, danas đeca bulje u tablete i fablete, mi smo se igrali kauboja i indijanaca, danas đeca bulje u kompjutere, mi smo se igrali ustaša, četnika i partizana, danas đeca samo bulje u TV. To su uspomene, nostalgija, sjeta za prošlom mladošću (pusta mladost prođe...), mozak filtrira stvari, ljude i događaje, sve loše nastoji da izbriše, sve dobro da preuveliča.
    Uglavnom, poenta sve ove priče je da se ne može bit za integracije u razne vojne saveze i političke unije bazirane na savremenoj demokratiji (koju, naravno, prezirem) i tržišnoj ekonomiji (koje, naravno, nema jer se svaka razvijena država maksimalno miješa u tržišnu utakmicu) a ovamo pričat i plakat kako je SFRJ bila strašna država, nedemokratska, socijalistička i članica pokreta nesvrstanih. Zvat jednu od najdužih ulica u pG Brozovim imenom, a pljunut na sve za što se isti Broz zalagao (a neki vele i borio) je u najmanju ruku odlika izuzetnog i specifičnog psihološkog poremećaja, da ne rečem - ludila.
    If there's two things that I hate-
    It's havin' to cook, and tryin' to date...​

  12. #37
    Join Date
    Jun 2009
    Posts
    4,278
    Rep Power
    184334

    Default

    Ne znam cemu ovoliko blacenje SFRJ, to je bio jedini ozbiljni drzavni projekat na ovim prostorima. Mozemo mi danas da masemo zastavama i grbovima koliko nam drago, ali kad nam strani ambasadori vode drzave mi smo kolonije, kad nemamo nista u nasem vlasnistvu, nego smo bili primorani da prodamo sve sto je valjalo i profit donosilo mi smo najamnici i sluge u sopstvenoj nazovi drzavi, a to nije. To sto navodite ekonomske podatke iz druge polovine proslog vijeka nije vam relevantno, pogledajte danasnje stanje, koliko ima ljudi da im je struja nedostupna, da nemaju stan ili kucu, koliko ima gladnih, bukvalno gladnih, pa onda donosite vase licemjerne zakljucke ?!

  13. #38
    Join Date
    Jul 2008
    Location
    Jerusalim
    Posts
    1,552
    Rep Power
    2214

    Default

    Quote Originally Posted by Rakun View Post
    Ovo znači da ti imaš kod kuće tu knjigu u kojoj je ta WC statistika ?
    Има је свака библиотека, а игром случаја и ја сам дошао до једног примјерка. Нема ,,ВЦ статистика'', али зато су одређени индикатори благостања друштва као што је купатило, аутомобил, веш машина, фрижидер... И за сваки одређени индикатор благостања наводи се одређена бројчана вриједност у процентима изражена најчешће по домаћинству за 1968. и 1978. годину.

    Quote Originally Posted by ^izzy^ View Post
    Ja ne znam kako se racunalo, je li poljski wc upadao u taj spisak, onda cucavci ili wc solja, morali bi da preciziriaju sta, kako, dje i koliko...
    Још ниси скопчао, а и са неким баналним стварима имаш проблема... Ако не умијеш направити разлику између купатила и пољске клоњаре, онда стварно требаш поново у основну.

    Quote Originally Posted by opmne View Post
    Ne znam cemu ovoliko blacenje SFRJ, to je bio jedini ozbiljni drzavni projekat na ovim prostorima. Mozemo mi danas da masemo zastavama i grbovima koliko nam drago, ali kad nam strani ambasadori vode drzave mi smo kolonije, kad nemamo nista u nasem vlasnistvu, nego smo bili primorani da prodamo sve sto je valjalo i profit donosilo mi smo najamnici i sluge u sopstvenoj nazovi drzavi, a to nije. To sto navodite ekonomske podatke iz druge polovine proslog vijeka nije vam relevantno, pogledajte danasnje stanje, koliko ima ljudi da im je struja nedostupna, da nemaju stan ili kucu, koliko ima gladnih, bukvalno gladnih, pa onda donosite vase licemjerne zakljucke ?!
    Твоја ,,утјеха'', да је СФРЈ некада била једина ,,организована'' држава на овом подручију, је тотално без покрића, баш као југословенски динар ономад. Прво, СФРЈ никада није била организована у смислу да је имала своје институције које би обављале државне послове. Не, она је имала једног диктатора и још пар малих деспота, а са којима се држава идентификовала. Нестанком тих личност држава је дошла у проблем зато што су ауторитет имали они, а не државне институције... Савезне Републике су доносиле законе супротне Уставу, а нпр. Уставни суд је могао само да каже да тај републички закон није у складу са Уставом, а на Републици је било да то поправи. Међутим, Република која није жељела да направи те измјене наставила би да дјелује на такав начин без икаквих санкција, и без икакве могућности да је на другачије неко натјера. Зато се на крају дошло до екстравагантног закључка у оквиру МЗ да се Југославија налази у ,,фази распадања''. Такво стање су створили ,,друг стари'' и његове сатрапе још 1974. године.

    Друго, све што смо имали у тој држави (скоро све), је било изграђено или направљено од новца из иностранства. После титове смрти, спољни дуг СФРЈ је био око 21 милијарду ,,они'' америчких долара, а то прерачунато у данашњу вриједност (када се урачуна стопа инфлације), дође на неку цифру од 60-80 милијарди данашњих америчких долара. Нпр., у Бања Луци су се некада ,,производили'' телевизори у фабрици ,,Руди Чајевец'', али када се каже ,,производили'', никада се не каже да је та фабрика увозила катодну цијев од ,,Филипса''. Та катодна цијев, према производној технологији тада, чинила је око 70% телевизора. Дакле, тај телевизор је више био увезен, него произведен у СФРЈ. ,,ФАП'' је био ,,Мерцедес'' лиценца, а то значи да си морао од сваког мотора један проценат дати Нијемцу, то ти је уједно објашњење зашто су те фабрике пропале. ,,ЗАСТАВА'' из Крагујевца је била италијанска лиценца, ,,ТАМ'' из Сарајева је плаћала лиценцу компанији ,,Волксваген''... Словенци су били имали аутономан положај на тржишту, тј. за њих је био донешен тзв. lex specialis, а према којем су увозили компоненте из Италије, Њемачке, а остатку Југе продавали готове производе - фенове, миксере... Све је то чинило да се Југославија почела енормно задуживати, дефицити су бујали, а 1982. је држава доживила финансијски банкрот.

    Треће, САД, ММФ, су такоже условљавали Тита, СФРЈ, као данас Црну Гору, Србију... и тд. О томе је лијепо написао доста Темпо у својим мемоарима ,,Револуција која тече'' у другој књизи. Један од тих захтијева је био и да се у Централној банци СФРЈ гласа већински (прегласавањем), а не консемсузом. Тиме је ММФ условљаво КПЈ у замјену за нови кредитни аранжман. То је требало значити укидање, или обесмишљавање републичких Централни банака. Словенци и Хрвати су то одбили без размишљана, а умјето тога понудили ,,конфедерацију'' и ако је СФРЈ већ то била без обзира што је у имену имала ,,федерација'', суштински они су тражили унију. Даље, то је значило да се не ради о једној држави, него о више држава. Тако је отворена пандорина кутија, дух је из боце пуштен због лоше привреде, а не четника и усташа.
    Last edited by salex; 12-05-16 at 23:56.

  14. #39
    Join Date
    Jun 2009
    Posts
    4,278
    Rep Power
    184334

    Default

    Salex, nazovi to mojom utjehom ili drugacije to je istina, republike su imale sasvim dovoljno ingerencija, a opet ne toliko da su zadirale u savezne institucije.
    Kad pominjes diktatore upravo je nastupio problem kad su se diktatori dohvatili pozicija vlasti, tada je nastalo da je svaki diktator koristio savezni ustav onoliko koliko mu je odgovaralo, a u republickim parlamentima donosio citave zakone, odredbe, amandmane i slicno da bi se zastitio od saveznih zakona.
    To da je dosta toga uradjeno kreditima stoji, ali te floskule da smo bili tolika sirotinja najbolje je demantovalo vrijeme poslije raspada SFRJ kad je upravo zapad gotovo prisiljavao novonastale drzave na privatizaciju svega toga bezvrijednog i sirotinjskog.
    Da su Amerika i MMF ucjenjivali i vrsili pritisak u to niko vise ne sumnja, danas su otisli koji korak dalje pa ukoliko prijeteljstvo, ucjene i pritisci ne djeluju, na scenu stupaju demokratija i nato te siju smrt sirom svijeta.

  15. #40
    Join Date
    Jul 2008
    Location
    Jerusalim
    Posts
    1,552
    Rep Power
    2214

    Default

    Quote Originally Posted by Rakun View Post
    Može li slika strane ?
    Click image for larger version. 

Name:	DSC_0006.jpg 
Views:	77 
Size:	9.9 KB 
ID:	140062Click image for larger version. 

Name:	DSC_0005.jpg 
Views:	77 
Size:	9.8 KB 
ID:	140063

    едит: Из неког разлога, форум приказује само смањене приказе слике, зато приказ у ,,пуној'' резолуцији је на овом ЛИНКУ ...

    Quote Originally Posted by Rakun View Post
    Neka čovjek priča o ekonomiji i brojevima ali neka ima nešto da potvrdi njegove tvrdnje. Google je čuo za tu knjigu, ali nije čuo za WC statistiku iz te knjige tako da dok ne pruži nešto konkretno sve to je prazna priča (da ne kažem LAŽ )
    Ја сам ројалиста, заговорник слободе мисли и изражавања, слободног друштва, слободне државе, слободног тржишта, правне државе и изједначених људи у правима и обавезама, једнакост у приликама (а не у праву на диобу плодова и резултата рада)... Тако, као особа која мисли да има прилично либерална начела, те махинације, лажи и сличне манире остављам Вама, маговима обмане и самообмане, тзв. ,,радничкој класи'' и комунистима.

    Quote Originally Posted by opmne View Post
    Salex, nazovi to mojom utjehom ili drugacije to je istina, republike su imale sasvim dovoljno ingerencija, a opet ne toliko da su zadirale u savezne institucije.
    Републике су имале само de iure овласти, али de facto од како су СССР и Црвена армија инагурисали домаће комунисте за владаре Југославије, на сцени је строги централизам. Због тог централизма си имао побуне по цијелој држави, терористичке нападе усташке емиграције, па и оно фамозно ,,Хрватско прољеће''... Домаћи комунисти су сматрали да ,,реакционарне снаге'' никада неће извести ,,контрареволуцију'', али гле чуда да иронија буде већа, контрареволуционари су били управо ,,пионири'' СКОЈ-а и СКЈ-у. Институције никада нису ,,прорадиле'', уставне и законске одредбе су биле само декор који је умиривао сепаратисте, а када су и они ,,провалили'' тај штос, на улице је изашла Армија. Пошто је таквим ,,непопуларним'' мјерама Тито пао у очима Хрвата, друг ,,Стари'' је гвозденом метлом помео либерале у Србији. На тај начин се правио вјештачки баланс. Током читавог времена постојања СФРЈ, Космет и Метохија су били у некој врсти ванредног стања, а због чега је ту била највећа концентрација полиције, и то не само српске, него из свих Република.

    Републике јесу задирале у ингеренције СФРЈ, а очит примјер тога су централне банке Република које су могле самостално да се користе инструментом примарне емисије, тј. могле су да штампају новац, а што би требало да буде овласт само Народне банке у Београду. То је наравно разбило монетарни систем истог момента када је диктатор умор.

    Quote Originally Posted by opmne View Post
    Kad pominjes diktatore upravo je nastupio problem kad su se diktatori dohvatili pozicija vlasti, tada je nastalo da je svaki diktator koristio savezni ustav onoliko koliko mu je odgovaralo, a u republickim parlamentima donosio citave zakone, odredbe, amandmane i slicno da bi se zastitio od saveznih zakona.
    То су мање-више исти они људи које су Тито и компанија поставили за његова живота. Све је то пионир до пионира. Комуиста до комунисте.

    Quote Originally Posted by opmne View Post
    To da je dosta toga uradjeno kreditima stoji, ali te floskule da smo bili tolika sirotinja najbolje je demantovalo vrijeme poslije raspada SFRJ kad je upravo zapad gotovo prisiljavao novonastale drzave na privatizaciju svega toga bezvrijednog i sirotinjskog.
    Чиме и како је Запад ,,присиљавао'' те тзв. успјешне државе из социјалистичког блока да приватизују те исто тако ,,успјешне'' компаније ?

    Quote Originally Posted by opmne View Post
    Da su Amerika i MMF ucjenjivali i vrsili pritisak u to niko vise ne sumnja, danas su otisli koji korak dalje pa ukoliko prijeteljstvo, ucjene i pritisci ne djeluju, na scenu stupaju demokratija i nato te siju smrt sirom svijeta.
    А СССР је био баш мирољубив, као и СФРЈ...

    Quote Originally Posted by NHM View Post
    Ništa to valjalo nije. Da su u WW2 pobijedile one neshvaćene snage koje su se samo zalagale za privatnu svojinu i parlamentarnu monarhiju, sve bi bilo mnogo bolje. Da ne kažem homogenije. I etnički čistije i jednostavnije.
    Краљевина Југославија је била бастион људскоправашке демократије и приватне својине ако би је поредили са послератном СФРЈ. А што се тиче побједе, ЈВуО јесте побиједила у Србији, Црној Гори и већим дијелом БиХ, у Хрватској је билодо краја '43. све усташко, а у Словенији свашта помало. Још у трећем кварталу 1941. године комунисти и ,,НОП'' су избачени из Србије, у Црној Гори су дјеловали као мале терористичке групице, а које чим би дигле главу биле би уништене од четничких одреда Баје Станишића, Павла Ђуришића и Италијана. Партизани су једино упориште налазили на Козари и Поткозарију, а што лијепо свједочи и број партизанских погинулих бораца из тих крајева БиХ.

    О етничким чишћењима нема ни говора, јер тако нешто ројалисти нису имали ни прије, а ни после рата. За разлику од тога комунисти су од 1944. па до 1948. имали низ конц логора за Нијемце широм сјеверне Југославије, све далматинске Италијане су ђутуре протјерали. Овдје не говоримо о масовном убијању политичких непријатеља, него етнички мотивисаних прогона припадника других нација.

    А о вјерским и мањинским правима да и не говоримо. У К. Југославији за муслимане у неким осјетљивим питањима, као што је породично и наследно право, важиле су одредбе Кур'ана, итд. итд.
    Last edited by salex; 15-05-16 at 20:44.

  16. #41
    Join Date
    Oct 2010
    Posts
    4,346
    Rep Power
    670842

    Default

    Quote Originally Posted by salex View Post
    А што се тиче побједе, ЈВуО јесте побиједила у Србији, Црној Гори и већим дијелом БиХ, у Хрватској је билодо краја '43. све усташко, а у Словенији свашта помало. Још у трећем кварталу 1941. године комунисти и ,,НОП'' су избачени из Србије, у Црној Гори су дјеловали као мале терористичке групице, а које чим би дигле главу биле би уништене од четничких одреда Баје Станишића, Павла Ђуришића и Италијана.
    Treći kvartal su jul, avgust i septembar. U Srbiji su se partizani i četnici borili zajedno do novembra 1941.

    Crnu Goru su partizani počeli da napuštaju u decembru 1941. i januaru 1942.
    Italijani su u februaru 1942. procjenjivali da te "male terorističke grupice" ukupno imaju 8,000 ljudi u Crnoj Gori iako je većina crnogorskih partizana bila otišla u Bosnu. Do kraja 1942. su spali na 6,000.

    Istina, većina je bila pritajena, i nije previše otvoreno djelovala.

    Međutim, jedini razlog zašto su četnici uspijevali da se održe u Crnoj Gori od februara 1942. do jeseni 1943. je zahvaljujući Italijanima. Četnici su od Italijana dobijali oružje, municiju, uniforme, hranu, a neki plate.

    1943. je počeo da raste broj partizana u Crnoj Gori što zbog novih boraca, što zbog odreda koji su prešli nazad iz BIH u CG. Nakon što je Italija kapitulirala četnici su počeli da dobijaju po prknu u Crnoj Gori.

    U jesen 1944. je crnogorskih partizana bilo oko 30,000 a crnogorskih četnika 10,000.
    U maju 1945. je crnogorskih partizana bilo 36,000.

    Dobili su četnici u Crnoj Gori, ali ku*ac.


    Quote Originally Posted by salex View Post
    О етничким чишћењима нема ни говора, јер тако нешто ројалисти нису имали ни прије, а ни после рата. За разлику од тога комунисти су од 1944. па до 1948. имали низ конц логора за Нијемце широм сјеверне Југославије, све далматинске Италијане су ђутуре протјерали. Овдје не говоримо о масовном убијању политичких непријатеља, него етнички мотивисаних прогона припадника других нација.
    Mnogo si zaboravan. Već smo diskutovali o ovome.

    Da ponovim:
    Između 1919. i 1940. je zvanično evidentirano je iseljenje 205 hiljada muslimana iz Kraljevine Jugoslavije u Tursku. Međutim mnoga iseljenja nisu popisana i pravi broj je veći.
    U tome periodu su popaljena brojna muslimanska sela na prostoru Jugoslavije.
    https://sh.wikipedia.org/wiki/Iselja...281912-1913.29
    https://sh.wikipedia.org/wiki/Kolonizacija_Kosova#Pravna_regulativa_i_zloupotreb e

    Nakon što je počeo Drugi svjetski rat, tvoji miljenici su riješili da nastave tamo đe su stali pa je na prostoru Sandžaka ubijeno 8,000 civila islamske vjeroispovijesti.
    Last edited by ASC; 16-05-16 at 09:32.

  17. #42
    Join Date
    Jul 2008
    Location
    Jerusalim
    Posts
    1,552
    Rep Power
    2214

    Default

    Quote Originally Posted by ASC View Post
    Treći kvartal su jul, avgust i septembar. U Srbiji su se partizani i četnici borili zajedno do novembra 1941.
    Партизани никада нису имали такав значај у Србији какав је имала организација ДМ-а. У ратним дневницима њемачке команде Југоисток, наведено је да су Краљево напали ,,четници'', те да су заробили два-три тенка. Наравно, комунисти су после рата те изворе тумачили као грешку Нијемаца, јер они у стварности нису правили разлику између комуниста и ројалиста. Након тога су Нијемци увели ону чувену квоту 100 Срба за једно убијеног, а 50 за једног рањеног Нијемца. То је уједно био и крај за комунисте у Србији, те се неће опоравити до доласка Црвене армије.

    Quote Originally Posted by ASC View Post
    Crnu Goru su partizani počeli da napuštaju u decembru 1941. i januaru 1942. Italijani su u februaru 1942. procjenjivali da te "male terorističke grupice" ukupno imaju 8,000 ljudi u Crnoj Gori iako je većina crnogorskih partizana bila otišla u Bosnu. Do kraja 1942. su spali na 6,000. Istina, većina je bila pritajena, i nije previše otvoreno djelovala.
    Ударна песница НОП-а били су босански Крајишници (махом Срби), партизани у Црној Гори су били ирелевантан фактор, јер између оних који су били наклоњени Петровић-Крађорђевићима и Његош-Петровићима, нису имали никаквог уплива код домаћег становништва. Црногорски горштаци, у чијој свијести је дубоко био укоријењен хришћански морал и патријахално поимање свијета, никако нису трпили безбожничке црвендаће и љевичарење. То ти је уједно један дио објашњења зашто су Црногорци имали највише затвореника по глави становника, од назови револуције, до распада СФРЈ. Комунисти се никада нису ,,притајивали'', суштина њихове борбе је било стално подстицање ,,револиционарног врења'', а према тадашњој логици, најбоље је било убити 2-3 окупаторска војника... Након тога, услиједила би казнена експедиција, а припростом наорду то не би изгледало као освета, него терор, а што би касније био главни мотив да се иде у шуму.

    Quote Originally Posted by ASC View Post
    Međutim, jedini razlog zašto su četnici uspijevali da se održe u Crnoj Gori od februara 1942. do jeseni 1943. je zahvaljujući Italijanima. Četnici su od Italijana dobijali oružje, municiju, uniforme, hranu, a neki plate.
    ЈВуО никада није била под командом италијанских трупа. Ако је некада и било неке сарадње, то је било зато што се десио стицај различитих интереса у једном циљу. Припадници ЈВуО су глат одбили понуду да формирају марионетску владу у Црној Гори, али су то учинили један дио бивших зеленаша. То је разлог због којег је нови комунистички режим после рата, бивше сљедбенике политике која се формирала око пријестола краља Николе, третирала једнако као припаднике ЈВуО или окупационих снага.

    Quote Originally Posted by ASC View Post
    1943. je počeo da raste broj partizana u Crnoj Gori što zbog novih boraca, što zbog odreda koji su prešli nazad iz BIH u CG. Nakon što je Italija kapitulirala četnici su počeli da dobijaju po prknu u Crnoj Gori.
    И у Хрватској је крајем 1943. почео да расте број партизана, али не због тога зато што су Хрвати много волили Југославију, него што су на тај начин спашавали своје главе и прали биографије. Без обзира на све, свако ко је желио (усташа, домобран, четник... ) могао је да постане борац НОП-а, уколико би прихватио програмска начела КПЈ-у и Тита. Тако је НОП добијао нове борце, а нпр. усташама су опроштени злочини. Италијани никада нису били поражени, они су се предали, а СССР код савезника је инсистирао на томе да се Италијани предају комунистима. Тако су партизани стекли надмоћ на терену, никакве ту борбе нема, нити каквог херојства, да не кажем по Ђуришићевом - јунаштва.

    Quote Originally Posted by ASC View Post
    U jesen 1944. je crnogorskih partizana bilo oko 30,000 a crnogorskih četnika 10,000.
    U maju 1945. je crnogorskih partizana bilo 36,000.
    Да, после рата смо сви били комунисти и партизани. И мој дјед је био војник Озренског корпуса ЈВуО, али је на крају рата прешао у партизане. Погинуо је у Броду на Сави, а у захвалност тога, Тито и партизани су нашој породици уручили одличија и плакету.

    Quote Originally Posted by ASC View Post
    Dobili su četnici u Crnoj Gori, ali ku*ac.
    Богами, ако се узме распрострањеност и интезитет репресије, то су добили сви Црногорци.

    Quote Originally Posted by ASC View Post
    Mnogo si zaboravan. Već smo diskutovali o ovome.

    Da ponovim:
    Između 1919. i 1940. je zvanično evidentirano je iseljenje 205 hiljada muslimana iz Kraljevine Jugoslavije u Tursku. Međutim mnoga iseljenja nisu popisana i pravi broj je veći.
    U tome periodu su popaljena brojna muslimanska sela na prostoru Jugoslavije.
    https://sh.wikipedia.org/wiki/Iselja...281912-1913.29
    https://sh.wikipedia.org/wiki/Kolonizacija_Kosova#Pravna_regulativa_i_zloupotreb e

    Nakon što je počeo Drugi svjetski rat, tvoji miljenici su riješili da nastave tamo đe su stali pa je na prostoru Sandžaka ubijeno 8,000 civila islamske vjeroispovijesti.
    То није ни слично ономе што су радили комунисти или нацисти у Краљевини Југославији. Није ми тешко да пишем о томе, али бојим се да ће тема отићи у спам. Мада ни ово претходно што си писао нема везе са темом.

  18. #43
    Join Date
    Oct 2010
    Posts
    4,346
    Rep Power
    670842

    Default

    Quote Originally Posted by salex View Post
    Партизани никада нису имали такав значај у Србији какав је имала организација ДМ-а. У ратним дневницима њемачке команде Југоисток, наведено је да су Краљево напали ,,четници'', те да су заробили два-три тенка. Наравно, комунисти су после рата те изворе тумачили као грешку Нијемаца, јер они у стварности нису правили разлику између комуниста и ројалиста. Након тога су Нијемци увели ону чувену квоту 100 Срба за једно убијеног, а 50 за једног рањеног Нијемца. То је уједно био и крај за комунисте у Србији, те се неће опоравити до доласка Црвене армије.
    U Srbiji.

    Quote Originally Posted by salex View Post
    Ударна песница НОП-а били су босански Крајишници (махом Срби), партизани у Црној Гори су били ирелевантан фактор, јер између оних који су били наклоњени Петровић-Крађорђевићима и Његош-Петровићима, нису имали никаквог уплива код домаћег становништва. Црногорски горштаци, у чијој свијести је дубоко био укоријењен хришћански морал и патријахално поимање свијета, никако нису трпили безбожничке црвендаће и љевичарење. То ти је уједно један дио објашњења зашто су Црногорци имали највише затвореника по глави становника, од назови револуције, до распада СФРЈ. Комунисти се никада нису ,,притајивали'', суштина њихове борбе је било стално подстицање ,,револиционарног врења'', а према тадашњој логици, најбоље је било убити 2-3 окупаторска војника... Након тога, услиједила би казнена експедиција, а припростом наорду то не би изгледало као освета, него терор, а што би касније био главни мотив да се иде у шуму.
    Mlatiš.
    Na izborima 1921. KPJ je zasebno bila najjača partija u Crnoj Gori. Dobili su oko 30% glasova. Nedugo kasnije su zabranjeni.
    Crnogorski partizani definitivno nisu bili "irelevantan faktor".

    Npr. preko trećine "Prve proleterske brigade" su u momentu njenog formiranja su bili Crnogorci. A nazivi bataljona su išli ovako:
    Prvi crnogorski bataljon
    Drugi crnogorski bataljon
    Treći kragujevački bataljon
    Četvrti kraljevački bataljon
    Peti šumadijski bataljon
    Šesti beogradski bataljon

    Od 70-ak oficira Kraljevine Jugoslavije u Crnoj Gori koji su učestovali u organizaciji Trinaestojulskog ustanka, oko 55 je otišlo u Partizane.

    Quote Originally Posted by salex View Post
    ЈВуО никада није била под командом италијанских трупа. Ако је некада и било неке сарадње, то је било зато што се десио стицај различитих интереса у једном циљу. Припадници ЈВуО су глат одбили понуду да формирају марионетску владу у Црној Гори, али су то учинили један дио бивших зеленаша. То је разлог због којег је нови комунистички режим после рата, бивше сљедбенике политике која се формирала око пријестола краља Николе, третирала једнако као припаднике ЈВуО или окупационих снага.
    Po ovome boldovanom se vidi koliko: ili mlatiš a pojma nemaš, ili bezočno lažeš. Nije uopšte pitanje "je li bilo neke saradnje", nego koliko je taj obim saradanje bio debeo, a bio je pozamašan.

    Pavle Đurišić zajedno sa Pirciom Birolijem, italijanskim guvernerom Crne Gore.



    Quote Originally Posted by salex View Post
    И у Хрватској је крајем 1943. почео да расте број партизана, али не због тога зато што су Хрвати много волили Југославију, него што су на тај начин спашавали своје главе и прали биографије. Без обзира на све, свако ко је желио (усташа, домобран, четник... ) могао је да постане борац НОП-а, уколико би прихватио програмска начела КПЈ-у и Тита. Тако је НОП добијао нове борце, а нпр. усташама су опроштени злочини. Италијани никада нису били поражени, они су се предали, а СССР код савезника је инсистирао на томе да се Италијани предају комунистима. Тако су партизани стекли надмоћ на терену, никакве ту борбе нема, нити каквог херојства, да не кажем по Ђуришићевом - јунаштва.
    U Crnoj Gori su Italijani su položili oružje i prepustili vlast četnicima sa kojima su do tada mirno bitisali rame uz rame. U Crnoj Gori su četnici dobili priliku da preuzmu italijansko oružje.
    A svakako su ga dobijali u izobliju i do tada.

    Quote Originally Posted by salex View Post
    Да, после рата смо сви били комунисти и партизани. И мој дјед је био војник Озренског корпуса ЈВуО, али је на крају рата прешао у партизане. Погинуо је у Броду на Сави, а у захвалност тога, Тито и партизани су нашој породици уручили одличија и плакету.
    Rat je završen u maju 1945.

    Na teritoriji Crne Gore je završen u decembru 1944. nakon što su četnici i Njemci zajedno pobjegli. I gle čuda, crnogorski četnici nisu postali "partizani". Nakon poraza od strane ustaša u bitci na Lijevča polju u blizini Banja Luke stavili su se pod ustašku komandu.
    Ustaše su iz njihovih redova izdvojili "Ne-Crnogorce" tj. četnike iz Bosne i Srbije i pobili ih, a od četnika iz Crne Gore i Hercegovine formirali "Crnogorsku narodnu vojsku" sa oko 5,000 ljudi formalno pod komandom Sekule Drljevića.
    Ta Crnogorska narodna vojska je zajedno sa ustašama bježala do Slovenije pred partizanima gdje završili onako kako je opšte poznato.

    Inače, broj crnogorskih partizana je 1942. i 1943. bio oko 20,000 što je opet duplo više nego crnogorskih četnika pri najvećoj brojnosti.
    Samo iz podgoričkog sreza je bilo 9,000 ljudi u partizanima kroz rat od čega je 1,400 poginulo.

    Možda su ovi tvoji nakon rehabilitacija i raznih revizija "pobijedili" u Srbiji ili Bosni, ali u Crnoj Gori nisu niti će.

    Quote Originally Posted by salex View Post
    Богами, ако се узме распрострањеност и интезитет репресије, то су добили сви Црногорци.
    Ovi tvoji su to dobili ponajviše, a debela većina stanovnika Crne Gore se perioda SFRJ ne sjeća kao "perioda respresije". To bi prije bio period Kraljevine SHS.

    Quote Originally Posted by salex View Post
    То није ни слично ономе што су радили комунисти или нацисти у Краљевини Југославији. Није ми тешко да пишем о томе, али бојим се да ће тема отићи у спам. Мада ни ово претходно што си писао нема везе са темом.
    Ti napisa ovo:
    О етничким чишћењима нема ни говора, јер тако нешто ројалисти нису имали ни прије, а ни после рата.
    Slažem se da nije slično barem po jednom osnovu. Partizani nisu sistematski ubijali žene i djecu kao što su to radili četnici.
    Last edited by ASC; 19-05-16 at 16:57.

  19. #44
    Join Date
    Jan 2012
    Posts
    134
    Rep Power
    0

    Default

    Како вам више не досаде те "приче партизанке".Све смо то давно апсолвирали, Брозови партизани су са 90% допринели поразу Хитлера у Другом светском рату.Черчил, Стаљин, Рузвелт, Труман и Де Гол су мала деца у односу на нашег Титу, уосталом нико од њих није имао такву сахрану.

    Но, после толиких успеха, постављају се бројна питања:где су социјалистичко самоуправљање, СФРЈ, друштвена својина, удружени рад, братство-јединство.Како ништа не остаде од свих тих силних "тековина"?

  20. #45
    Join Date
    Jul 2008
    Location
    Jerusalim
    Posts
    1,552
    Rep Power
    2214

    Default

    Quote Originally Posted by asc View Post
    mlatiš. Na izborima 1921. Kpj je zasebno bila najjača partija u crnoj gori. Dobili su oko 30% glasova. Nedugo kasnije su zabranjeni. Crnogorski partizani definitivno nisu bili "irelevantan faktor".
    Какве везе има изборни резултат КПЈ-у са ратом ? Молим те да ми то објасниш... Реторика прије, током, и после рата се разликује као небо и земља. Припростим сељацима мог'о си да просипаш причу какву хоћеш, а они би ти вјеровали, а тада је ,,ин'' било причати о бољем животу под ,,диктатуром'' пролетеријата. Наравно, на те лажи су их и пецали.

    Quote Originally Posted by asc View Post
    npr. Preko trećine "prve proleterske brigade" su u momentu njenog formiranja su bili crnogorci. A nazivi bataljona su išli ovako: Prvi crnogorski bataljon drugi crnogorski bataljon treći kragujevački bataljon Četvrti kraljevački bataljon peti šumadijski bataljon Šesti beogradski bataljon od 70-ak oficira kraljevine jugoslavije u crnoj gori koji su učestovali u organizaciji trinaestojulskog ustanka, oko 55 je otišlo u partizane.
    Јао, чете, батаљони, бригаде, дивизије, трте-мрте... комунисти су имали тога колико хоћеш. Имали су бригаде које формацијски и по броју бораца нису могле да буду ни батаљони, а камо ли дивизије. Редови тих формација попуњени су тек пред крај рата.


    Quote Originally Posted by asc View Post
    po ovome boldovanom se vidi koliko: Ili mlatiš a pojma nemaš, ili bezočno lažeš. Nije uopšte pitanje "je li bilo neke saradnje", nego koliko je taj obim saradanje bio debeo, a bio je pozamašan.
    Сигурно није ,,дебљи'' од оног спразума од 1. марта, илити мартовских преговора, само што комунисти пате од колективне амнезије. :d

    Quote Originally Posted by asc View Post
    u crnoj gori su italijani su položili oružje i prepustili vlast četnicima sa kojima su do tada mirno bitisali rame uz rame. U crnoj gori su četnici dobili priliku da preuzmu italijansko oružje.
    A svakako su ga dobijali u izobliju i do tada.
    Италијани су се предали комунистима, то су испословали Британци, то је факт на којем почиње данашња италијанска историојграфија. Надам се да нема потребе да се бавимо ноторним стварима.

    Quote Originally Posted by asc View Post
    na teritoriji crne gore je završen u decembru 1944. Nakon što su četnici i njemci zajedno pobjegli. I gle čuda, crnogorski četnici nisu postali "partizani". Nakon poraza od strane ustaša u bitci na lijevča polju u blizini banja luke stavili su se pod ustašku komandu. Ustaše su iz njihovih redova izdvojili "ne-crnogorce" tj. četnike iz bosne i srbije i pobili ih, a od četnika iz crne gore i hercegovine formirali "crnogorsku narodnu vojsku" sa oko 5,000 ljudi formalno pod komandom sekule drljevića. Ta crnogorska narodna vojska je zajedno sa ustašama bježala do slovenije pred partizanima gdje završili onako kako je opšte poznato. Inače, broj crnogorskih partizana je 1942. I 1943. Bio oko 20,000 što je opet duplo više nego crnogorskih četnika pri najvećoj brojnosti. Samo iz podgoričkog sreza je bilo 9,000 ljudi u partizanima kroz rat od čega je 1,400 poginulo. Možda su ovi tvoji nakon rehabilitacija i raznih revizija "pobijedili" u srbiji ili bosni, ali u crnoj gori nisu niti će.
    Типичне комунистичке бајке (сем овог да су Црногорци ишли до границе са Аустријом, па се враћали назад, али све остало је политиканство). Партизана има више од присталица ЈВуО и Италијана, али они одоше мало да се боре по Босни, гдје их такође нема ни у ромингу, а онда се враћају у ЦГ и побјеђују. Мораш се најести добрих гљива лудара да ово можеш написати, а друго да можеш повјеровати. Ове цифре које ти помињеш су настале у крилу историографије оптерећене цензуром ,,стручњака'' у униформи са машинкама након Другог свјетског рата.

    Quote Originally Posted by asc View Post
    ovi tvoji su to dobili ponajviše, a debela većina stanovnika crne gore se perioda sfrj ne sjeća kao "perioda respresije". To bi prije bio period kraljevine shs.
    А ти си ? Шта ? Мјера тог сјећања ? Црна Гора, ка сукцесор једне тоталитарне државе, према обавезама којој је наметнула Парламентарна скупштина ЕУ и Савјет Европе, мора осудити све злочине које је починио тоталитарни комунистички режим, те један дан оредити као дан сјечања на те жртве (мислим да је то 9. август). Прогуглај мало, видјет ћеш да је то и Хрватска морала урадити.

  21. #46
    Join Date
    Jul 2008
    Location
    Jerusalim
    Posts
    1,552
    Rep Power
    2214

    Default

    Quote Originally Posted by ASC View Post
    Црногорске формације ЈВуО јесу имале споразум о ненападању, али за узврат Италијани нису вршили власт на подручијима у која су ови први држали. Сам Павле Ђуришић је био заробљен и заточен у Пољској, а одакле је побјегао и вратио се пјешке. Током повлачења према Аустрији, у намјери да се дочепа Американаца, заробиле су га усташе и погубиле. Наравно, то је та перверзија о ,,сарадњи'', а коју је написала комунистичка историја. Са друге стране подмеће се један ,,документ'' који су комунисти користили у политичком процесу против ДМ-а, а тоје наводно Ђуришићев ,,извјештај'' Главном штабу и ДМ-у као командату ЈВуО-а. Данас, након пада комунистичког тоталитарног режима, признатим методама вјештачења је утврђено да се ради о класичном фалсификату.

    Што се тиче ове слике, она не говори ништа... Врло лако се може десити да се ради и о фалсификату, пошто је то био један од манира комуинистичке историјографије. Тзв. ,,колаж историја'' је била јако присутна.






  22. #47
    Join Date
    Oct 2010
    Posts
    4,346
    Rep Power
    670842

    Default

    Quote Originally Posted by salex View Post
    Какве везе има изборни резултат КПЈ-у са ратом ? Молим те да ми то објасниш... Реторика прије, током, и после рата се разликује као небо и земља. Припростим сељацима мог'о си да просипаш причу какву хоћеш, а они би ти вјеровали, а тада је ,,ин'' било причати о бољем животу под ,,диктатуром'' пролетеријата. Наравно, на те лажи су их и пецали.
    Ti se nalaprda kako "patrijarhalni Crnogorci sa dubuko ukorijenjenim hrišćanskim moralom nikako nisu trpili bezbožnike i crvendaće". Ako ne vidiš vezu tj. koliziju između te tvoje priče i 30% glasova za KPJ ne mogu ti pomoći.

    Inače KPJ je za Trinaestojulski ustanak u Crnoj Gori spremila svojih 6200 boraca a računali su na do 15,000 ljudi zajedno sa simpatizerima.
    Kao što rekoh, oko 55 od 70-ak oficira Jugoslovenske kraljevske vojske koji su učestovali u organizaciji ustanka pristupili su partizanima.

    Inače, vlasti su u martu 1936. uhapsili u racijama 230 komunista u Crnoj Gori, a hapšenja i progon su nastavljeni i narednih mjeseci.
    U junu 1936. su crnogorski federalisti (kao zvanični organizator budući da je KPJ bila zabranjena) organizovali demonstracije protiv vlasti kojima je trebao biti izražen protest protiv nasilja, hapšenja, ubijanja i Stojadinovićevog režima a koje je trebalo da se održe na Cetinju. Naravno u demonstracijama su učestovali i komunisti.
    Preko 2000 demonstranata je bilo na putu da uđe u Cetinje ali su vlasti zabranile skup i nisu dozvolile demonstrantima da uđu u grad.
    Policija je ubila 6 demonstranata a oko 20 je ranjeno.

    Quote Originally Posted by salex View Post
    Сигурно није ,,дебљи'' од оног спразума од 1. марта, илити мартовских преговора, само што комунисти пате од колективне амнезије. :d
    Mnogo mnogo deblji.

    Da ponovim:
    Kad nađete neku bitku u kojoj su partizani i Njemci bili na istoj strani,
    kad nađete da su partizani dobijali oružje, municiju i hranu od okupatora,
    kad nađete da su partizani primali plate od okupatora,
    kad nađete neki partizanski odred da je legalizovan od strane okupatorskih vlasti,
    kad nađete da je neki partizanski komadant dobio odlikovanja od okupatora,
    onda možete da pokušate da provučete neko izjednačavanje partizana i četnika.

    Quote Originally Posted by salex View Post
    Типичне комунистичке бајке (сем овог да су Црногорци ишли до границе са Аустријом, па се враћали назад, али све остало је политиканство). Партизана има више од присталица ЈВуО и Италијана, али они одоше мало да се боре по Босни, гдје их такође нема ни у ромингу, а онда се враћају у ЦГ и побјеђују. Мораш се најести добрих гљива лудара да ово можеш написати, а друго да можеш повјеровати. Ове цифре које ти помињеш су настале у крилу историографије оптерећене цензуром ,,стручњака'' у униформи са машинкама након Другог свјетског рата.
    Partizana nije bilo više "od četnika i Italijana". Partizana je bilo više od četnika.
    U Crnu Goru je u krajem jula i u avgustu 1941. dovučeno 67,000 italijanskih trupa iz Albanije za gušenje ustanka. Italijani su u Crnoj Gori držali desetine hiljada ljudi.
    Četnici sami nikad ne bi uspjeli da potisnu partizane iz Crne Gore.

    Morao bih da se najedem gljiva ludara da povjerujem u go*na koje plasiraju revizionistički kvazistoričarski krugovi upregnuti da operu i rehabilituju četnike, pored ogromne, iscrpne i detaljne istorijske građe koja dokumentuje Drugi svjetski rat u Jugoslaviji i uloge NOB-a i četnika u njemu.

    Nismo u Šumadiji pa da važi onaj vic đe učiteljica pita Pericu ko su partizani a ko četnici a on odgovara "partizani su osloboditelji" a četnici su "deda Miloš, stric Jova, ujak Milan...".
    Ovdje su "đed, stric i ujak" partizani, pa narod nema potrebu da četnicima pere biografiju.

    Quote Originally Posted by salex View Post
    А ти си ? Шта ? Мјера тог сјећања ? Црна Гора, ка сукцесор једне тоталитарне државе, према обавезама којој је наметнула Парламентарна скупштина ЕУ и Савјет Европе, мора осудити све злочине које је починио тоталитарни комунистички режим, те један дан оредити као дан сјечања на те жртве (мислим да је то 9. август). Прогуглај мало, видјет ћеш да је то и Хрватска морала урадити.
    Ne nego si mjera tog sjećanja ti, Srbin iz Republike Srpske.

    Ti si čovječe imao toliko samopouzdanja da se drzneš da ubjeđuješ ovdje ljude kako u Crnoj Gori u periodu 1998-2000 nije bilo nikakve krize, rizika od rata ili nečega van normalnog, pošto ti, je li, sa tim nisi upoznat, te kako ti za to ništa ne znaš mimo EL Re-ovog pisanja za koje si insinuirao da je većinom fantaziranje i izmišljanje, nego su ti ti komentari pobrisani.

    I poslije neko treba da tvoje pisanije uzima za ozbiljno.
    ---------------------------------------------

    Pisao sam već ali da ponovim.

    Četnici su se za 4 godine rata nepunih 5 mjeseci borili protiv okupatora.
    U septembru, oktobru 1941. te u septembru, oktobru i novembru 1943.

    Preostali period četničkog djelovanja karakterišu:
    -Godine aktivne i otvorene saradnje sa okupatorima.
    -Legalizovanje jednog dijela četničkih formacija od strane okupacionih vlasti.
    -Snabdijevanje četnika oružjem, municijom, uniformama i hranom od strane Italijana; u nekim slučajevima i primaju plate
    -Zajedničko učestvovanje sa okupatorom u bitkama protiv partizana.
    -Sistematski pokolj civila islamske vjeroispovijesti, mada pored toga nije falilo ni zločina prema hrvatskim civilima, ili simpatizerima KPJ bez obzira na nacionalnost

    19. novembra 1943. četnici su sa Njemcima potpisali sporazum koji sadrži slijedeće stavke:
    • Primirje između nemačkih vojnih i okupacionih vlasti i kvislinga s jedne, i JVuO s druge strane
    • Obavezivanje na zajedničku borbu i propagandu protiv komunista
    • Saglasnost snaga JVuO da prihvate nemačko komandovanje tokom većih operacija
    • Obavezivanje nemačkih vlasti da će snabdevati snage JVuO municijom i zbrinjavati njihove ranjenike.



    Nakon što su zapadne obavještajne službe saznale za sporazum četnicima je ukinuta svaka materijalna pomoć od strane saveznika.

    29. avgusta 1944. godine kralj Petar II Karađorđević razriješio je dužnosti generala Mihailovića sa mesta Načelnika Štaba Jugoslovenske vojske u otadžbini. Mihailović ovu odluku kralja nije prihvatio, postavši odmetnik.
    U toku bitke za Srbiju, 12. septembra 1944. godine, kralj Petar II Karađorđević je javno pozvao četnike da pristupe Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije, a one koji to odbiju osudio kao izdajnike koji "zloupotrebljavaju ime kralja i autoritet krune" radi pravdanja saradnje sa neprijateljem.
    P.S.
    Jeste, čitavo more zajedničkih fotografija četnika i Italijana je u stvari fotomontaža
    Last edited by ASC; 17-05-16 at 14:54.

  23. #48
    Join Date
    Oct 2010
    Posts
    4,346
    Rep Power
    670842

    Default

    Neka i ovo ovdje

    Boris Dežulović

    Nepoznata istorija: četnici na splitskoj rivi


    Zaista, kakve veze imaju srpski četnici s NDH, kakve veze imaju čiča Draža i pop Đujić s ustašama, fašistima, Hajdukom i Splitom u Drugom svjetskom ratu?
    Iznenadit će vas odgovor: tijesne.

    Epizoda sa četnicima što se usred Drugog svjetskog rata pod šubarama s kokardama šepure po talijansko-njemačko-ustaškom Splitu ionako, slutim, neće biti među deset epizoda serije “Ravna gora”. O njoj, najzad, malo znaju i u samom Splitu, a kamoli u Srbiji, i šteta bi je bilo propustiti. Makar i “prilagođenu za ovdašnje čitaoce, naročito mlađe”.

    Četnika u Splitu za cijelo vrijeme Nezavisne Države Hrvatske ne samo, naime, da je bilo, već su bili neobično aktivni. Već početkom listopada 1941. godine, svega koji mjesec nakon utemeljenja NDH i Rimskih ugovora, kojima je Pavelić Dalmaciju prepustio Italiji, na dogovor s Talijanima o zajedničkoj ratnoj strategiji u Split je iz Kolašina stigao četnički vojvoda Ilija Trifunović-Birčanin, bliski suradnik Koste Pećanca. Nakon nekoliko mjeseci, vojvoda Birčanin – kojega će Draža Mihailović ubrzo imenovati komandantom Dalmacije, Hercegovine, zapadne Bosne i jugozapadne Hrvatske – nezadovoljan situacijom u Splitu, 9. svibnja 1942. telegramom obavještava đenerala Dražu kako “u Splitu i celoj Dalmaciji, a naročito u ovom glavnom mestu na primorju, kao da je devedeset odsto komunista!”.

    Tih dana u hladu bašte hotela Park na Bačvicama stoluje i četnički vojvoda Dobroslav Jevđević, koji će tamo tanačiti detalje suradnje s predstavnicima talijanske divizije Bergamo i organizirati zajedničke akcije. Aktivna četnička organizacija u Splitu do tada već izdaje list Slobodna Srbija i bilten Krik iz jama, koje pod sponzorstvom Talijana dijele po kućama, pa čak i po školama, ali najaktivniji su u marljivom sastavljanju spiskova za likvidaciju splitskih antifašista, koje uredno dostavljaju talijanskim vlastima: većina antifašista koje su Talijani likvidirali u Splitu otkrivena je upravo uz pomoć splitske četničke organizacije.

    Ipak, najdublji trag četnici su ovdje ostavili početkom jeseni 1942, kad su Talijani vlakom iz Knina doveli u Split dvije stotine pripadnika Drvarsko-petrovačkog četničkog odreda pod komandom Mane Rokvića, pa ih kamionima prebacili u nedaleki Omiš, odakle su – pod pratnjom dva oružnika Ministarstva unutarnjih poslova NDH – krenuli u obližnje Gate, zapalili cijelo selo, brutalno silujući i koljući sve što im se našlo na putu. Iza četnika u Gatama je ostalo devedeset pet leševa nedužnih civila, uglavnom žena, djece i staraca, nakon čega su krenuli dalje podmosoroskim selima, završivši pokoljem tridesetak ljudi u Dugopolju. Ukupno su Rokvićevi četnici u selima oko Splita poklali više od dvjesto ljudi.

    Nakon tog masakra u Splitu je održana i konferencija četničkih vođa Dalmacije, pod predsjedanjem popa Momčila Đujića, utemeljitelja Dinarske četničke divizije, a 14. siječnja 1943. u hotelu Ambasador na splitskoj Rivi i novi sastanak Talijana i splitskih četnika, predvođenih popom Sergijem Urukalom, na kojemu se dogovaraju detalji suradnje u velikoj operaciji koja će kasnije biti poznata kao Četvrta ofenziva, ona na Neretvi.

    Istog dana ilegalci su u Splitu ranili dva četnika, pa dva dana kasnije osmi broj biltena Krik iz jama poručuje Splićanima: “Split, koji mučkim napadom na četnike klikće svojim junacima mraka, može da se spremi da dugo jauče. Splite, splitska većino, samo nosi novo drvlje na svoju lomaču, na kojoj ćeš izgoriti i sasuti se u prah i pepeo. Četnici poznaju splitske komuniste, kao i sve ono splitsko što se s komunistima plete, jatači i plješće im. Sve će to bez samilosti i bez izuzetaka biti istrijebljeno iz Splita. Sve će to biti istrijebljeno danas, sutra, prekosutra!”

    Tih dana, u Splitu pod talijanskom okupacijom, prilično je uobičajeno na ulici vidjeti ustaše u crnim uniformama i četnike s mrtvačkim glavama na šubarama, i jedne i druge pod talijanskim oružjem. Prava četnička parada održana je, međutim, početkom veljače 1943, kad je umro vojvoda Ilija Birčanin, glavni Mihailovićev povjerenik za Split i Dalmaciju, a na sprovod vlakom iz Knina stiglo nekoliko stotina Đujićevih četnika, pjevajući po gradu četničke pjesme i kličući “srpskom Jadranu”.

    Svega koji tjedan kasnije u Split će ih vlakom iz Knina stići još više: gotovo tri hiljade četnika, po nekima i cijelih pet, iz Splita će zajedno s ustašama i domobranima krenuti na put prema – Neretvi. Upravo nadrealna, filmska scena mogla se tih dana vidjeti u splitskoj luci, iz koje je u sklopu velike zajedničke ofenzive 6. ožujka 1943. isplovio parobrod za Merković: na pramcu četnici, u sredini Talijani, a na krmi ustaše, tri vesele vojske na pijanom brodu pjevaju svaka svoju pjesmu, čak se i međusobno podbadaju i zajebavaju, pa onda zajedno bodre i pjesmom prijete partizanima.

    Tih dana osnovan je u Splitu Centralni četnički odbor, čiji će članovi koncem ožujka avionom otputovati u Crnu Goru, a odatle u Kolašin, na dogovor s generalom Dražom Mihailovićem oko daljnjeg rada četničke organizacije u Splitu i Dalmaciji. A ona je u gradu sad već dobro uhodana, suradnja s Talijanima cvate – nije nezapaženo prošla njihova pojava, rame uz rame s ustašama, na sahrani zloglasnog talijanskog oficira Giovannija Save, straha i trepeta Splita toga doba, ni pomoć u likvidaciji šestoro splitskih omladinaca, optuženih za Savino ubojstvo – pa se na redovnim tjednim sastancima splitskih četnika raspravlja i o preuzimanju vlasti u gradu nakon sve izvjesnijeg odlaska Talijana.

    Tim je poslom uskoro stigao i izaslanik četničke Vrhovne komande potpukovnik Mladen Žujović, novi Dražin komandant Bosne, Like i Dalmacije, koji će u Splitu formirati Nacionalni komitet za Dalmaciju i s generalom Umbertom Spigom, komandantom 18. armijskog korpusa, u kolovozu razmatrati mogućnost primopredaje vlasti.

    Od primopredaje vlasti, kako znamo, nije bilo ništa: nakon kapitulacije Talijani su otišli, otišli su za njima i ustaše, partizani su ušli u Split, a dični splitski četnici požurili su svoju pomoć ponuditi novom gospodaru: 18. rujna 1943. njemački poručnik Lippert iz Obavještajnog odjela 114. lovačke divizije sastavlja izvještaj o posjetu Milana Cvjetičanina, oficira Dinarske četničke brigade, kojega je kapitulacija Italije zatekla na liječenju u Splitu, nakon čega je požurio Nijemcima. “Mi četnici znamo da se samo uz pomoć njemačkih trupa može postići efikasno uništenje bandita, jer smo mi za to isuviše slabi”, kaže Cvjetičanin poručniku Lippertu.

    I odjednom – gle čuda – eto četnika po drugi put među Splićanima, ovaj put s njemačkim propusnicama, usred Nezavisne Države Hrvatske. Bizarno? Povijest se ne sjeća, ali arhive pamte: kad je koji mjesec kasnije, 9. siječnja 1944, u svađi kraj splitskog buffeta Aeroplan jedan pijani ustaša ubio nekog četničkog vazduhoplovca, povjerljivog njemačkog konfidenta, Feldkomandatura Wehrmachta zaprijetila je ustašama da će to “skupo platiti”. Usred ustaške NDH!

    Kad su, uostalom, u proljeće 1944. ustaške vlasti u Splitu pohapsile četničke vođe zbog nezapamćenog masakra u Sinjskoj krajini – iako su više od hiljadu civila, žena, djece i staraca u selima pod Kamešnicom poubijali pripadnici zloglasne SS divizije Prinz Eugen – zapovjednik puka 264. divizije u Splitu, potpukovnik Müller, naredio je vlastima NDH da zarobljene četničke saveznike odmah puste na slobodu. Što su ustaške vlasti, jasno, odlučno poslušale. Jednako kao što su odlučno poslušale i kad je 12. svibnja iz Zagreba stigla zapovijed da se iz Splita deportira dvije hiljade “nepouzdanih osoba”, uglavnom Talijana, Srba, četnika, Jugoslavena i komunističkih simpatizera, a iz njemačke komande samo tri dana kasnije, 15. svibnja, stiglo upozorenje da se “četnike u Splitu ne dira”.
    ...

  24. #49
    Join Date
    Oct 2010
    Posts
    4,346
    Rep Power
    670842

    Default

    Nastavak

    Četnici su Nijemcima u Splitu trebali, između ostalog, za istu stvar kao i Talijanima: za ubacivanje u redove antifašista i njihovo denunciranje. U tome ih je organizirao poznati njemački povjerenik Mihajlo Zaklanović, koji po nalogu popa Đujića toga svibnja putuje u četničku Vrhovnu komandu, da generalu Draži Mihailoviću podnese iscrpni izvještaj o stanju u splitskoj četničkoj organizaciji i suradnji s Nijemcima.

    Već je, uostalom, ljeto 1944. i četnici su sad otvoreni njemački saveznici. Ministarstvo oružanih snaga NDH 17. srpnja 1944. obavještava tako jedinice na terenu kako je Führer zabranio upotrebu naziva “partizani”, koje u komunikaciji s Nijemcima od sada valja zvati “komunisti” ili “komunistička banda”, a “četničke suborce” – “hrvatskim borbenim skupinama”. Tog ljeta opet u Split stiže pop Momčilo Đujić, a u kolovozu Nijemci u Splitu sklanjaju tri stotine njegovih četnika odjevenih u njemačke uniforme, drže ih u svojim kasarnama i preventivno – dok su Đujićevi četnici u gradu – zbog izrazito antisrpskih tekstova zabranjuju splitski dnevni list Novo doba!

    Mislite da je to bizarno? Početkom jeseni, 25. rujna 1944, Nijemci su u Splitu uhapsili i zatvorili ustaškog bojnika Bednjanca, zbog toga što su njegovi ljudi premlatili dva četnika, zaprijetivši – prema izvještaju Ustaške nadzorne službe od 25. rujna 1944. – da će, ako u Splitu bude ubijen koji četnik, za odmazdu strijeljati petoricu ustaša! Usred NDH!

    Za to, međutim, nije bilo vremena: mjesec dana kasnije u Split su ušli partizani, i grad je konačno bio slobodan. Epilog epizode? Kad je koji dan nakon ulaska u Split Vojni sud Osmog korpusa NOVJ obznanio kako je zbog ratnog zločina i suradnje s neprijateljem izvršena smrtna kazna nad većom grupom građana Splita, među dvadeset četvoricom strijeljanih pravilno se rasporedilo osam suradnika njemačkog okupatora, osam ustaša i – osam četnika.
    Pitaju li se, eto, još uvijek “ovdašnji čitaoci, naročito mlađi”, kakve veze imaju četnici sa Splitom, NDH i ustašama, eto odgovora: prilično tijesne.

  25. #50
    Join Date
    Jan 2012
    Posts
    134
    Rep Power
    0

    Default

    Потпуно је неразумно злочине Брозове тираније правдати четничким злочинима или прогоном комуниста у Краљевини СХС/Југославији.
    Брозов злочиначки режим је масовно убијао и затварао људе који су били мирни грађани, које чак ни комунистички режим није проглашавао сарадницима окупатора или припадницима четничког покрета или њиховим симпатизерима.
    Током 1946 године комунистички режим је донео злогласни Закон о сузбијању недопуштене трговине, недопуштене шпекулације и привредне саботаже.Овај закон је између осталог предвиђао и смртну казну, казну затвора од најмање 15 година, а кривична дела су тако широко постављена да је било могуће готово сваког осудити на смрт.Закон је између осталог предвиђао и претпоставку кривице, да је окривљени морао доказивати своју невиност, а то је наравно било немогуће пред тзв."народним судовима".

    Већина жртава комунистичке репресије после Другог светског рата су "осуђене" по овом закону.Углавном је реч о сељацима, власницима радњи, занатлијама, трговцима.Процењује се да је само у Србији, од овог закона страдало неколико стотина хиљада људи, а на територији ЈУгославије неколико милиона.Већина страдалих је била више година заточена у казаматима комунистичке Југославије где су били изложени нехуманим условима и принудном раду, имовина им је била конфискована, проглашавани су "народним непријатељима".Један део је и стрељан, а значајан број осуђених на затвор је убијен током исценираног покушаја бекства из затвора.После издржавања казне углавном су умирали у року од пар година, јер су отпуштани из затвора само онда када је било очигледно да су тешко оболели или повређени.

    Закон о рехабилитацији Републике Србије, као и сродни закони неких југословенских република, су по сили закона рехабилитовали сва лица која су осуђена по овом накарадном комунистичком закону.Закон је оцењен као инструмент тзв."класне борбе" који је служио као средство за масовни обрачун са људима на којима није било никакве конкретне кривице.Свакако није реч о обрачуну са "четницима" или припадницима Недићевих или Љотићевих формација, јер то нису ни тврдили комунистички квазисудски органи који су осуђивали људе по овом монструозном закону.

    Ниједан љубитељ Брозове тираније нити апологета комунистичких злочина није успео да пронађе бар 1 аргумент против рехабилитације ових лица.Они се углавном држе оспоравања рехабилитације Драже, а то је 1 човек, а титоистички апологети никада не помињу стотине хиљаде и милионе људи које је Брозов режим убијао, затварао, и прогањао по основу Закона о сузбијању недопуштене трговине, недопуштене шпекулације и привредне саботаже.

    Режим који масовно убија и затвара људе без икакве конретне кривице је свакако злочиначки и тирански.Ниједан штедњак, фрижидер, ауто или било какво измишљено "благостање" током 70-тих или 80-тих година не могу избрисати злочиначку и тиранску природу таквог режима.

    Када се погледа историјат комунистичке Југославије до краја 50-тих година то је 15-годишњи период свакодневне масовне репресије и терора над скоро свим слојевима становништва.Ко је био проглашен за "четника" или симпатизера овог покрета страдао је током 1944 или 1945 године.Ко је некако преживео овај период чекао га је Закон о сузбијању недопуштене трговине, недопуштене шпекулације и привредне саботаже и сродан сет закона .Ко је и ово преживео, чекао га је терор поводом резолуције Информбироа.

    Наравно, оптужба да је неко био четник(припадник неке друге непартизанске формације), привредни саботер, "народни непријатељ", присталица СССР-а(после 1948 године) скоро никада није поткрепљена нечим што би могли назвати доказима.Углавном је реч о непоткрепљеним сумњама, клеветама, па чак и очигледним измишљотинама.У великом броју предмета нема ни посредних назнака због којег конкретног дела је окривљени осуђен на смрт.
    Тзв."суђења" пред тзв."народним судовима" су била само пука формалност, а поостоје индиције да тих суђења није ни било у пракси .У великом броју предмета "пресуда" је у ствари руком сачињена забелешка судије на спису(од 1 реченице) да је нашао да је окривљени крив и да се осуђује на смрт.Окривљени су врло ретко улагали жалбу на пресуду којом су осуђени на смрт .Претпоставља се да су окривљени у великом броју оваквих случајева прво стрељани, а да се тзв."суђење" одигравало више месеци или пар година после егзекуције, па зато нема жалби, саслушања окривљеног, записника итд.Тзв."народни судови" се нису ни трудили да то изгледа као неко суђење, па чак ни као монтирано суђење, већ је то био више рутински административни посао, да се раније обављено стрељање оправда и неким писаним трагом.

    Све се то дешавало после завршетка рата, током 1946 година и касније.

    Комунистички терор је у појединим случајевима достизао апсурдне размере.После Другог светског рата стрељана је већина возача трамваја у Београду, јер су они носили неке униформе.Убијани су и поштари, ватрогасци, и припадници других униформисаних професија.
    Last edited by vokoun; 17-05-16 at 22:51.

Page 2 of 10 FirstFirst 123456 ... LastLast

Thread Information

Users Browsing this Thread

There are currently 1 users browsing this thread. (0 members and 1 guests)

Similar Threads

  1. Jugoslavija part iv
    By PrijekiLijek in forum Budućnost Crne Gore
    Replies: 1
    Last Post: 24-04-12, 01:59
  2. Titova najveća tajna...
    By ^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^ in forum Sve i svašta
    Replies: 10
    Last Post: 23-01-12, 12:09
  3. Titova posljednja ispovijest
    By Hari Krisna in forum Istorija
    Replies: 15
    Last Post: 06-09-09, 00:49
  4. Titova ispovest u Karadjordjevu 1979.
    By englezovic in forum Budućnost Crne Gore
    Replies: 14
    Last Post: 10-05-04, 19:57

Bookmarks

Bookmarks

Posting Permissions

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •