Мислили су у Кремљу да ће се Украјина економски и друштвено рапасти и да ће да ушетају у повољном тренутку.
Кад су увидјели да се то неће десити, онда су одлучили да упадну док још могу, али било је касно.
План Украјине, односно план развоја њених оружаних снага, узимајући у обзир финансијске могућности, примарно се тицао развоја ЗСУ, као силе која би требало да заустави даљу окупацију територија од стране Русије.
Од једне полураспаднуте армије, направили су једну јако добро организовану и вођену оружану силу.
Ипак артиљерија, ракетне снаге, посебно авијација, су биле веома инфериорне у односну на противника, па су офанзивне могућности ЗСУ биле веима ограничене.
Нема говора да су се спремали да узму Крим.
Још од љета 2014. када су побуњенике у Донбасу, и хиљаде својих агената и проксија из Русије спасили од сигурног војног пораза, руске снаге на том сектору су организоване у посебан армијски корпус, на чијем се челу налазио руски генерал са командом у Ростову.
У састав тог армијског корпуса нису улазиле само јединице ДНР/ЛНР, већ и регуларне јединице руске војске, које су биле примарно стациониране на територији Русије, али по потреби увођене на окупирану територију.
Извор за ту информацију је НАТО.
Bookmarks